Борба, 03. 05. 1990., стр. 4
DOBAR VJETAR ZA JEDRA BARSKE „РКЕКООКЕАМ5КЕ PLOVIDBE“
Centar Bara predgrađe Barija
Ovih dana, od 27. aprila — barski pomorski prevoznik Godišnja dobit — tri miliona američkih dolara
BOLJI DANI ZA CRNOGORSKE POMORCE: Luka Bar
Porinuće u more novog broda, to je kao kad se pušta u rad nova, velika, fabrika.
Takav svečani, i nadasve, poslovni čin, očekuje za koji dan (tačnije — 27. aprila) barsku „Prekookeansku plovidbu” u Brodogradilištu Rostok, na sjeveru DR Njemačke, u kojem treba da preuzme novi brod „Moraču” od 18.000 tona nosivosti. Napravili smo usporedbu broda i fabrike prosto zato što za kupovinu jedne ovakve novogradnje kakav je moderni brod „Morača” kolektiv od oko hiljadu ljudi mora da radi nekoliko godina.
Ovo je još jedan u nizu poslovnih i razvojnih rezultata barskog brodara, u čijem je završnom računu za 1989. godinu, ispod crte za zbir — na stavci godišnja dobit lepla cifra od tri miliona američkih dolara.
Nije slučajno što su barske pomorce u novinama označavali kao — samonikle iz naše najjužnije luko, Jer su sav svoj razvoj zasnivali na hipotckarnim (vrlo rizičnim) ктеф та и inostranstvu. Drugim riječima, nijesu „visili“ o vratu ni republike-majke, ni majke-banke (domaće), niti im je iko pokrivao bubitke, niti su ih, pak, ikada za dvije i po decenije imali na kraju poslovne godine.
— To je, svakako, činilo da se kolektiv nikada ne uspava i da uvijek budemo, vitalni — rekao nam je generalni direktor Vasilije Ćetković, i sam dugogodišnji pomorac. — Poslujući na međunarodnom prostoru gdje ostvarujemo oko 95 odsto ukupnog promćta i prihoda, mi smo se neprestano tržišno ponašali. I, kao što vidite, mi to nije tako strašno, pod uslovom da ste sposobni i poslovni. Ćetković želi da naglasi i da se, iako uz vrlo rizižne uslove hipotekarnih kredita, nikada nijesu našli u situaciji da im brod bude uzap-
Ер
ćen u nekoj luci zbog neizmirivanja obaveza po kreditima.
Od „krša“ do pune kondicije
Generalni direktor Vaso Ćetković, koji je jednom prilikom, kao inženjer-mašinac, pretrpio potapanje broda „Vrmac“ ispred Venecije (1961.) nije krio zadovoljstvo što može za „Borbu“ da govori o izuzetnim poslovnim rezultatima i značajnoj obnovi flote kao i o nekim novim djelatnostima kojima će se „Prekookeanska plovidba“ ubuduće baviti.
— Raduje me i što je, konačno, neko od novinara zatražio od mene normalan razgovor o normalnim pitanjima života i rada našeg kolektiva — primijetio je, aludirajući, svakako, na barske političke igre koje su naprosto bacile u zasjenak valjane rezultate pojedinih kolektiva i napore što ih čine da bi uhvatili korak s reformom. — Kao da, smo u cjelini bili izgubili smisao za normalno — kaže Ćetković a potom podsjeća da je „Ргекоокеanska plovidba“, kao i mnogi drugi naši pomorski prevoznici, 1986. godine bila zapala u najveće teškoće. — Na jednoj strani — podsjeća on — vozarine su u cijelom svijetu bile pale ispod svake granice koja bi garantovala rentabilnost poslovanja, a na drugoj — naše brodovlje je, zbog starosti i dotrajalosti, bilo nerado primano u lukama. Gotovo svi brodovi su bili u starosnoj dobi koja ih prije upućuje na rezanje negoli na pučinu.
Ćeković ističe da je „Prekookeansku“ spaslo to što su u vrijeme pomorske krize (1985/1986.) najveće u novoj istoriji svetskog pomorskog brodarstva, upravo ušli u cuklus obnove flote. -- U takvim krizama i pri stravičnom padu vozarina, pojevtinjuju brodovi. Mi
ŠTA O SAVREMENIM PRILIKAMA MISLE RADNIK — DRAGOSLAV PAJOVIĆ
smo još 1982. godine bili ugovorili dvije novogradnje u Španiji (brodovi po 30.000 tona nosivosti i uz cijenu od po 19 i po miliona dolara, sa isporukom tokom 1984. srećom, španski partner nije bio u stanju da nam o roku isporuči brodove, koje mi opet ne bismo bili u stanju da platimo, ali nas je spasla klauzula iz ugovora prema kojoj smo, u slučaju zakašnjenja isporuke, imali pravo da odustanemo od kupovine. Umjesto toga, poveli smo pregovore o eventualno novoj, po nas povoljnijoj cijeni. Bio je to pravi poslovni bum kada smo postigli da cijena po brodu bude, umjesto po 19 i po samo po 10 miliona i 300 hiljada dolara, ili gotovo duplo jeftinije. Umjesto dva, dobili smo za iste pare bezmalo četiri broda.
Ti brodovi „Bar“ i „Bijelo Polje“ predstavljali su, ujedno, početak obnove naše flote. Uslijedila je kupovina polovnih brodova: najprije „Cetinja“ i „Ulcinja“ od po 15.000 tona, zatim „Tare“ i „Pive“ od po 14.000 tona, čime je, uz već pomenuta dva nova broda, uslijedila nabavka još dvije novogradnje „Обода“ 1! „уапргада“ од ро 18.000 tona. Tu je, konačno, i brod „Morača“, koji će kako rekosmo, za koji dan biti preuzet od njemačkog graditelja u Rosteku, i čiji je kum Andrija Dabanović, nekadašnji direktor i osnivač „Prekookeanske plovidbe“.
Tako se od barskog „krša“, kakav je bio 1986. godine, stiglo do zavidne flote u punoj kondiciji, koja, među petnaestak jugoslovenskih pomorskih prevoznika, po tonaži zauzima središnje mesto.
Marina — novi izazov
Ovih dana u sastav „prekookeanske plovidbe“ ušla je i barska marina, koja će, kada bude kom-
:
postaće bogatiji za još jedan novi moderni brod
Teško se živi i — strahuje
Teško se živi i — strahuje 0 Radnicima prete „tehnološkim viškom“, a zaboravljaju da ćemo na ulicu posle privrednog i državnog rukovodstva 6 Za partiju smo, bez obzira kako će se zvati, koja će obezbediti punu demokratiju i bogatiji
život dostojan čoveka
— Kako živim? Ne pitajte. Četvrt veka radim na normiranim poslovima, dakle po učinku, ako se ne bi primila akontacija, plata, ne znam kako bi preživeo sa ćerkom i suprugom. Još da nisam napravio neku kućicu, pa naopako, jer radim sam. Zarađujem 4.000 dinara ovih najnovijih, a mnogi i manje od toga, kaže na početku razgovora za „Borbu“ Dragan Pajović, visokokvalifikovani „bravar-alatničar u „Zastavinoj“ Kovačnići.
Ф Zar se ne može zaraditi više?,
— Ne znam šta da vam kažem. U svoje vreme zarađivao sam radeći po učinku više od direktora Kovačnice. Došli smo u takvu situaciju da gotovo svi isto primamo. Govore: „svima treba“. Ama to je tačno, ali ne doprinose svi isto. Zato sam kao čovek razočaran što se godinama priča da treba odvojiti rad od nerada, a sve je gore jer se na tome ništa ne radi, pa su razlike veoma male. Znam da u ovim uslovima nikome nije dovoljno, ali nećemo daleko stići ako se ne ceni onaj koji, na primer, za mesec dana napravi punu prikolicu kovačkih alata, od onih čiji se rad ne vidi. e Znači li to da mora da se protestuje?
— Ргоуосјтаје те око onog štrajka pred kraj prošle godine (kada su pare dovučene kamionom), ali moram da vam kažem da nijedan čestit radnik sa tim se nije složio, a to smo otvoreno u Kovačnici rekli: ono što nije zarađeno ne može se tražiti. Samo da vam kažem imali smo mi i pre toga štrajkova, ali smo ih zvali „radni dogovori“ i na njima smo tražili više puta da se bolje vrednuje, dakle ceni i plati, proizvodni i kreativni rad. Još prostije: da se dobro plati onaj koji nam obezbeđu-
Odlučivanje i mašinerija
0 Po drugi put ste u Opštinskom komitetu, a sada i član Predsedništva, jesu li radnici zadovoljni ovakvom Partijom?
— Veliko je nezadovoljstvo radnika dosadašnjim radom Partije i to, pre svega, ponašanjem onih odozgo. Pogledajte samo koliko nam je bivših predsednika Predsedništva van SK. Mi smo se u osnovnim organizacijama bavili, uglavnom, međuijudkim odnosima, ostvarivanjem proizvodnje i tu smo neke probleme rešavali. Ipak, program SKJ je najbolji i verujem da će dobiti podršku na izborima, ukoliko reščisti sa nekomunističkim ponašanjem. Da ne govorim o drugom, već samo o odlučivanju u uskim krugovima „gde će ko“, a mi im služimo samo kao mašinerija. Bili (ai ara e PERI ТА ariNJ
je posao, a od dva radnika sa istim kvalifikacijama onaj u proizvodnji za 30 odsto ima veći lični dohodak, da bi na taj način zainteresovali onog iz režije da pređe na proizvodne poslove zašto se i školovao. To je živelo samo nekoliko meseci.
Svi kao „bukači“
e Zahtev pred opštinom je bio da se ta dodatna plata isplati samo proizvodnim radnicima?
Jeste, ali su je dobili svi. Ni tu
Ako to osuđujemo, a treba, što nije vraćena. Sve mi se čini da bitoi uradili da su je primili samo proizvodni radnici.
0 Odavno se zna da imate više nivoa rukovođenja? '
— Istina je. Zahtevali smo da se od sadašnjih sedam svede bar na pet, ali ništa. lako inamo mnogo režije, interesantno je da se za noć popuni upražnjeno mesto u režiji, dok mi u proizvodnji i sa smanjenim brojem izvršilaca plan izvršimo. e Što očigledno pokazuje da ima viška zaposlenih?
— Da i stalno nam prete „tehnološkim viškom”. Ali, zaboravljaju da ćemo mi na ulicu posle privrednog i državnog rukovodstva, jer naš minuli rad nećemo tek tako ostaviti. Ako ništa drugo ako „Zastava“ ne proda automobil država ne može naplatiti svojih 30 odsto poreza. Čini mi se, međutim, da nas „viškovima“ plaše oni kojima se više drmaju stolice nego nama radnicima, jer ko god dođe (da kupi fabriku) radnik mora da radi...
0 Mislite na sve češća govorkanja o dolasku stranog kapitala?
— Upravo to. Ali kada je već o tome reč moram da vam kažem da mi nismo voljni da dođemo u punu zavisnost stranog kapitala. Jer, znamo da će on uložiti da bi zaradio za sebe, a nama šta ostane. Ipak, da se razumemo, nismo mi protiv mešovitih preduzeća i stranog kapitala, ima to mnogo prednosti ne samo da nas izvuče iz škripca, ali u nekom razumnijem odnosu.
Partija čiji se rezultati
nam nije pružena prilika da vidi- vide
mo ko je onako bukao. Na sednici Opštinskog komiteta postavio sam pitanje zašto smo je svi primili.
0 Sada SK dobije konkurenciju drugih stranaka?
ŠLOSTI CRNE GORE
drugi
Dok se u Skupštini Jugoslavije očekuju odgovori na delegatska pitanja vezana za Goli otok čuju se, u međuvremenu i svc češće upitnice šta je sa onima koji te golootočke godine, jednostavno, nisu ni doživeli. Likvidirani su krajem 1948. i početkom 1949. godine, a neki, „nenamerno” ili „namerno“, još ranije, u toku rata.
Sva ta pitanja postavljena su u javnosti tokom prošlih nedelja, mađa ne po prvi put! O nepotrebnim žrtvama pri aodstupanju Vrhovnog štaba preko Sandžaka za Bosnu, u dvomesečnoj golgoti
tava, uglavnom mladih ljudi, na Sremskom frontu... Traže se argumentovane istorijske istine. Novinarski „hit“ dva dnevna lista protekle sedmice, „Večernjnih novosti“ i „Pobjede“, bile su posleratne čistke u Bijelom Polju i Ivangradu, ubistva o kojima neki
pletirana, biti jedna od najvećih | provoborci nće da ćute.
na Jadranu sa oko 1000 vezova. U sklopu mmarine se gradi putnički ·terminal sa restoranom, prodavnicom i fri-šopovima, sa prostorima za carinu i policiju, te sa drugim sadržajima. Kako se očekuje, marina će postati novi centar Bara, a na neki način i „predgrađe” vodeni most Bar-Bari. Ćetković inače, u vođama vidi najbolje mostove među ljudima, koje je i sam, ploveći više godina, gradio.
— Oči našeg kolektiva, kao i Crne Gore — napominje on — sada su uprte u iznalaženje mogućnosti za kupovinu novog feribota, umjesto popularnog, ali već dotrajalog „Svetog Stefana“ koji decenijama održava pomorsku liniju sa Italijom. Od značaja je što je ova linija, u ekonomskom i svakom drugom vidu, opravdala svoje postojanje, pa je i zvanična Crna Gora veoma zainteresovana za nabavku novog, modernijeg plovnog objekta, sa mogućnostima prevoza i putnika i većih vozila. Sličnu zainteresovanost pokazuje i itlijanska strana koja je spremna i da uloži dio sredstava, pogotovu što će barska marina kada bude kompletirana, predstavljati pravi izazov za bogatije jahting-turiste sa Mediterana.
Od osobitog je značaja da je marina dospjela u ruke ovog snažпор pomorskog kolektiva koji, evo, ima ambicija i da svoju djelatnost upotpuni turizmom. Ovih dana barski pomorci će podijeliti i 70 novih stanova, što je, kako nezvanično saznajemo, više nego što ih je za čitavu godinu podijeljeno radnicima u Crnoj Gori. — A što sec tiče ličnih dohodaka — ističe naš sagovornik — imamo dovoljno sredstava za njihovo povećanje čim za to prestanu zakonska ograničenja. Likvidacija Sreskog komiteta u januaru 1949. godine u Bijelom Polju, kao i mnoga ubistva prekaljenih komunista i prvoboraca u Ivangradu, pripisuju se narodnom heroju i generalu Savu Joksimoviću, koji od pre desetak godina počiva u Aleji zaslužnih građana na Novom problju u Beogradu. Gene-
rala optužuju sami prvoborci, kao i porodice likvidiranih. Joksimović, tada pukovnik UDBE, bio je ministar Crne Gore za unutrašnje
Početkom maja ukida se (voljo:: opštinskih zvaničnika uvedenc, vanredno stanje u Osnovnoj škc:i „Filip Filipovića“, prvoj i (za sada) jedinoj vaspitno-obrazovnoj ustanovi u Beogradu u kojoj su uvedene privremene mere. Da bi se podsetili na grehe koji se stavljaju na „dušu škole“ mora se ponovo zaviriti u bližu i dalju prošlost. Hronološki posmatrano sve je počelo kad je Kuzman Stoimenovski, direktor, (koji je na toj dužnosti bio tek dva i po meseca) тко u četvrtom razredu četiri povpuno nepismena učenika.
Dapilo ERAKOVIĆ
|| 225 ЕЈ
Otvorena je „Pandorina Kujja“
'Pš}ašina oko ovog slučaja tek što se slesla, kad je na kraju školske киле ођејодапјепо da su dve паStavnice falsifikovale ocene, ispravljajući i one u proteklim godinama. Ovaj poslednji događaj kao 65 je otvorio „Pandorinu kutiju“ u holehtivu: podelili su se nastavnici, učenici, roditelji, pa čak i pomoćno osoblje. Memajući kud, ka'|ko šu govorili čelnici voždovačke opštine, uprkos protivljenju onih koji su aferu i otkrili — uvedene su privremene mere. Zatim je, po nekima, došlo do paradoksalne situacije: oni koji su doprineli da sve nečasne rabote izađu na videio kasnije su proglašeni glavnim krivcima. To je bilo pre godinu dana. Kako je danas?
Vukadinka Kostić, privremeni poslovni organ, tako je odmah rekla da je zadovoljna urađenim, najpre je odbila razgovor, pravdajući se dogovorom postignutim u Skupštini opštine Voždovac. Tek pošto je dr Zoran Višnjić rekao da ne postoji „nikakva zabrana“, bar što se njega kao čelnog čoveka Voždovca tiče, školska i direktorska vrata su otvorena.
— Kad sam došla, nisam htela da čitam zapisnike, slušam „strane“, već sam se postavila tako da svakog čujem, slušam, ali da svoju reč „smatram“. Pratila sam, gledala, slušala i shvatila da moram da stavim melem na ranu, da ne smem da ih ozledim, niti drugima da dozvolim da to rade. Tako su stvari počele da se poboljšavaju i ljudi su počeli da se druže. Međutim, bila je jedna mala grupa od četvoro ljudi, koji su, kad god sam pokušala da im se pridružim, pružali otpor. Smenjeni direktor Kuzman Stoimenovski, Angelina Nešović, psiholog, Milica Novković, nastavnica srpsko-hrvatskog i učiteljica Smilja Ratković nisu želeli da sarađuju, ponašali su se kao „zle žene“ — priča učiteljica, čiji vanredni direktorski mandat traje do 9. maja.
Тако је, како kaže, imala puno teških trenutaka, uspela je u onome što je naumila i to s ponosom ističe. Vraćeno je međusobno poverenje, radna disciplina, uspostavljena izvanredna saradnja sa psihologom, poboljšan je vaspitni
NE TREBA NAM PARTIJA OD KONGRESA DO KONGRESA: Dragoslav Pajović
— To je dobro, ali da to bude konkurencija na zdravim osnovama. One stranke koje pozivaju na oružje, promenu granica i sl. neće, uveren sam, dobiti podršku radnika. Nama, radnicima, treba partija, nije važno kako će se zvati, ali ona koja će obezbediti punu demokratiju i bogatiji život dostojan čoveka. To, međutim, mora da se vidi u praksi a ne na papiru, u toku mandata, na kratko vreme. Ne treba nam partija koja je od kongresa do kongresa, od plenuma do plenuma, zaklinjala se da će „biti bolje“, a mi vidimo gde smo. Veliki broj članova i simpatizera radnika biće upravo u partiji koja obećanja, makar i skromna, pretvara u praksu, čiji se rezultati vide.
0 Mnoge partije vam se obraćaju, ali ne pitaju prihvatate li vi te programe?
— Verovatno čekaju na izbore. Jasno je nama da svaka partija gleda svoje interese, obećava mnogo dok dođe na vlast, ali jasno nam je da jedinu ispravnu i jugoslovensku politiku vodi Ante Marković, odnosno savezna vlada i nju radnici podržavaju da izdrži. Neće jednostavno, kada se probude, da strahuju ne samo za plate...
Sve češće se postavlja pitanje ne Рођи 1 Туапргади Ф Ко је паге
па Sutjesci, o prevelikom broju žr-*
HOĆE LI, NAPOKON BITI OTVORENI ARHIVI SA
poslove, a odmah po „uspešno obavljenom zadatku“ dobio je čin
generala.
Još zimus su se oglasili očevici bjelopoljskih zbivanja iz januara 1949. godine. Tada je likvidiran gotovo čitav sreski komitet, pod optužbom da je za rezoluciju IB. Dvadesetak ljudi sreskog odbora i sreskog komiteta Bijelog Polja bilo se, doduše, odmetnulo u šumu pod optužbom da hoće preko granice „po stranu pomoć i vojsku' , ali, neka novija kazivanja upućuju i na zaključak da je to moglo biti i bekstvo pred već započetim hapšenjima i prekim likvidacijama.
_ Akcijom hvatanja i ubijanja na licu mesta rukovodio je lično Savo Joksimović, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Crne Gore, ali se još pouzdano ne zna ko |e pu cao, jer su u poteri učestvovali ! vojska, i milicija, i mobilisani narod. Takođe je ncrasvetljono koje (i da li je bilo ko) izdao takvo naređenje da se „odmetnici“, a tO IĆ bio sami partijski vrh bjclopoljskog sreza, među kojima ı nekoliko učesnika Sutjeske i nosilaca Spomenice, ubijaju na licu mcsta, bez saslušanja, suđenja, presudv.
Neki, a takvih je bilo malo, koji su preživeli januarsku likvidaciju iz 1949. godine, kažu da su ostali u životu samo zbog toga što su se predali „u ruke“ Savu Joksimoviću. Neki kažu da su ih spasile „lokalne vlasti“, dok neki tvrde da je ubijala „vojska sa strane“. Da li
moment, smanjen broj izostanaka, povećana srednja ocena... Na kraju školske godine komisijski su pregledani dnevnici i ocene upoređene sa ocenama u razrednim i
matičnim knjigama. Ocene koje se ·
nisu podudarale, ispravljene su prema podacima iz razrednih knjiga. Uspehe u radu kočili su, međutim, brojni problemi, koji su, sudeći po direktorskim rečima, sada izglađeni. Prinudnoj upravnici u radu je najteže padalo to što nije uspostavila saradnju sa smenjenim direktorom (koji je nakon toga po-
ODO Ogar
Za direktora
vnih stradanja u ratu i dio da se likvidira Sres
DOKUMENTIMA IZ КАТМЕ 1 POSLERATNL,
Ko je likvidirao komitet
Šta se 1949. godine događalo u Ву i komitet Bijelog Polja — Savo Joksimović i
osle rata Đ
ĐA LI JE U ARHIVAMA NEŠTO OSTALO: Savo Joksimović
ona koju je doveo Savo Joksimović, da li pripadnici bataljona KNOJ iz Beograđa, koji su učestvovali u poteri, ili „lokalna milicija“, koju je Joksimović bio одепио u vojne uniforme? | Prošle nedelje, bjelopoljski „Slučaj Bulatovića i družine“, proširio se i na susedni Ivangrad. Ivangradski prvoborac Miomir Jovančević i Lazo Popović, sin čuvenog prvoborca Draška Popovića, postavili su, javno, pitanje odgOVvOTnosti za ubistva istaknutih partizana i begunaca iz kolašinskog zatvora — Meda Ćulafića, Radomira Jovančevića i drugih, koje je, pre-
POČETKOM MAJA UKIDAJU SE PRIVREMENE MERE U OŠ „FILIP ЕПЛРОУ1С“, JEDINOJ ŠK0IJ} BRBOGRADU U KOJOJ JE PROGLAŠENO „VANREDNO STANJE“
Dok Vukadinka Kostić, privremeni poslovodni organ, izjavljuje da je zadovoljna urađenim. Troje ljudi koji su otkrili aferu sa nepismenom decom i falsifikovanjem ocena, žale se na postupke opštinskih i privrednih organa i smatraju da su u njihovom slučaju teze potpuno zamenjene
svi ostali bez posla, da njihove izjave i postupći nisu potkrepljeni čvrstim argumentima“. Kuzman Stoimenovski misli da mu se sve ovo dešava jer je „dirnuo u osinje gnezdo”. Najpre je pao, kaže, u ne-
„milost kod Ivana Radosavljevića
(tada predsednik sindikata Voždovaca, a sada predsednik OK SK), jer nije ispunio njegov zahtev da se falsifikatori samo uslovno kazпе. — Хатепо sam se, jer nisam hteo da kršim zakon i zahteve Gradskog komiteta za obrazovanje, nauku i fizičku kulturu Beog-
BORBA,
_. lično Savo Joksimović ı · ki“ dopadnuli zatvora! ”
_ nikai Italijana na smrt, h
nema posla Bivši direktor Kuzman ima status tehnološkog viška, ali sve vreme
prima direktorsku platu. Lično sam tražila od Gradske zajednice usmerenog obrazovanja da dobije prioritet u rešavanju statusa, ali do sada
niko od 27 profesora filozofije, koliko ih ima na birou, nije dobio po-
sao, tvrdi Milica Litričin.
LU STS TU MC USA ИН АНЕ MA CA ORO RUNUANN
Čekajući diku
Zorka Ćika, nastavnica koja je udaljena iz OŠ „Filip Filipović“ zbog krivotvorenja ocena, sada predaje u OŠ „Vuk Karadžić“, u skladu sa Zakonom. Jednu godinu je bila „na raspolaganju“. Uostalom, ostalo joj je svega godinu i po dana do penzije i dok se to nije desilo, zajedno sa Jagođom Žunjić, bila je među najboljim nastavnicima. Zato onc i treba da rade, smatra Milica Litričin, predsednik komiteta društvenih delatnosti Voždovca. „Uostalom, škola u Ripnju nije mogla da nađe nastavnika nemačkog ni pod razno. Niko se sem nje nije ni prijavio na konkurs“. ПЕДЕРСЕН O RAIN TT HROM FI
Stao tehnološki „višak“). Nije hteo čak ni izveštaj o radu škole (za 1988/89) da uradi, komentarišući to rečima „snađi se drugarice, misliš da je direktorska fotelja laka?“
— Nisam uspela da ostvarim kontakst sa psihologom, niti sa nastavnicom srpsko-hrvatskog, koja je pisala otvoreno pismo delegatima Skupštine opštine Voždovac. U njemu sam, kao i u anonimnim pismima koje sam dobijala prikazivana u najcrnjem smislu.
Istina i zaleđina
Kako se dogodilo da oni koji su зе па početku cele priče zalagali za istinu — za kažnjavanje Jagode Žunjić i Zorke Ćike, nastavnica koje su zloupotrebile svoj položaj — na kraju, postanu najproblematičnija grupa u školi? Ko je koga tu štitio i ko je kakvu zaleđinu imao?
Ovo su samo neka od pitanja koja postavljaju troje „prozvanih“ ljudi. Kako sami ističu, „odavno bi
rada. Milica Babić, tadašnji predsednik, je naime, pismeno naložila da se one udalje iz škole „jer takvim nastavnicima nema mesta u obrazovanju“. Nakon toga, stavio sam veto na odluku Saveta škole, o tome obavestio opštinu i ona je udaljena.
Uprkos tome, Stevan Ignjatović, tada izvišni sekretar OK SK Voždovaca, je na zboru škole kategorički tvrdio da nastavnice nisu falsifikovale ocene i sve okvalifikovao kao „obične greške”. Iako su mu (Milorad Jelisavac, tada predsednik Izvršnog saveta) predlagali da podnese Ostavku, to nije hteo da uradi, jer je smatrao da bi time priznao da je kriv. Zato зе 1 zalagao da se utvrdi njegova (eventualna) odgovornošt i poStupci po zakonu. Pošto je do kraJa ostao veran svom uverenju, grupa radnika škole (nastavnici i domar) zapretili su štrajkom i ubrzali uvođenje privremenih mera. Tako je Stoimenovski ostao bez rad-
četvrtak 3. maj 199). | |H Strana |
ma kazivanjima, osudio isp
1942. godine, zato što su A obojica su bili OSuđenj,,.
vić je to, kako mu se Sada k je, učinio iz osvete i lične jer je sa tim porodica Di ара НИ
io je, kažu, pre lake ruke, o čemu et če očevici iz 1948. i 1949 Pod optužbom da su boy” je, kako danas govore кеш | borci, ubio Dragišu Babovi, vaka Perovića, ali i may Mija Popovića. Bilo је |) tembra 1950. godine na f. dakle posle bjelopoljskih q kojima je komandovao crvenih čizama“, kako s) zvali.
No, da li je ubijao on, ij ij potčinjeni? Uz njegovo zna bez nicga? Svojevoljno ili ||} đenju?
Odgovore već daju jošuw,, svedoci, koji, kako reče |. pišu istoriju u nedostatki menata. A gde su dokume li su svi uništeni i spaljeni n. od Bijelog Polja ka Ivangraj, sle Brionskog plenuma (un nje se opet pripišuje Savu h voiću)? Ili je nešto ostalo i M мита Crne Gore, koji se, ka ovih dana predloži i Momir|, tović, predsednik Predsednj, CK SK Crne Gore, moraji |, otvoriti. |
V. KRSMANI
VR: SO Oi ei e OSC OSa IMAO ra Pitanje S obzirom na posledice |n| vana joj je manipulacija sa on nom, roditeljima, disciplimh kažnjavana, vršen jc pri nju da sinu Ivana Radosa popravi ocenu). Milica Nou postavlja pitanje: „Ako su ml ne službe zvanično branilt uk. tost, zašto sada зато (10: paštaju? Zbog koga i zbog iti ljudi koji su mogli да ропо školi, isključeni i ućutkani! ШЕРИДАН | nog mesta. Ćak mus je, kakohi uz odluku o smenjivanju, ui data pogrešna pravna po, nije mogao svoja prava da 0, ni preko suda. |
Milica Novković, drugi | „problematičnog“ trija, small je zbog svojih zahteva za utili nje istine kažnjavana, Vredi! maltretirana. Zbog svih laii!' čenih na njen račun tužiće \ dinku Kostić sudu. Inter su njene opaske da Peti opil sud (nalazi se na Voždovci)ji| je završio procese protiv nail ca koje su izbačene iz školi} svedočanstva sa Гај кон) ocenama uopšte nisu povući
— Па ват 1986. Кад је 5! čelo, prećutala postojanje M” menih učenika i da se nisam gala za moral prosvetnog [ai onakav kakav mu dolikuje, ff; no da ne bi bilo hoda po mi — misli Angelina Nešić.
— Iako smo stalno tvnilii privremene mere biti uvodi! di obračuna sa nama, ак“ dogodilo. Da smo bili u а dvosmisleno govore digi! postupci koji su protiv nas0l i pokrenuti. Po mišljenju Vi ke Kostić БЛа зат кома – и ostalog — i jer nisam ров njenu famoznu naredbu ah tačaka. A nisam je ј5роћо. je direktno zalazila u prirodu! posla i bila u suprotnošli * i; deksom psihologa Jugoslav htevala je da prisustvujč ове гатвомоги за исетејта 1 ma). Zbog toga sam bila | |M na да зе obratim Zavodu 7 ređivanje vaspitanja i ови i|| Beograda, kako bi me 23 || su oni i učinili, veli psih . potvrđujući iskaze O И radnji” sa prinudnom upit“ Vukadinkom Kostić. |
Olga NIM
ла“
GRAĐEVINCI KRENULI
desetak „posnih“ godina u kruš i „Ре evačkom Građevinskom p Ме početkom ove godine zadovoljno trljaju гике ова" +. 3 Ce po završnom računu uknjižiti solidnu dobit. ОМ и ре postignut је zahvaljujući prvenstveno poslu koji je pr ne sklopljen sa sovjetsko—američkom firmom „
Moskve, koji je done
У > O u kasu „Jastrepca” milion zelenih am, novčanica. Ovih dana stigla je vest + zaključenju поуов ој:
U SVET: Kruševac. 7 | ове
тој! Perest i (|
|
- . BY: — Za nekoliko dana u Bečićima treba da počne gradnja i e n0g apartmanskog naselja od 200 права, одпозпо 08
va — kaže Ljubiša Đurk
ović,Beneralni direktor „Jastrepvi у
je o zajedničkom ulaganju sa „Putnikom”, pri čemu mi! 40 odsto od ukupne vrednosti investicije. Naše učešće 56
izvođenju radova, a nakon j 3 yo , puštanja u rad objekta, na dina dobijaćemo deo ostvarene dobiti, Srazinerho naši ·
1 među prvima Sa ra
u kojem je princip dobiti
Promenjeno je i shvatanje da „Jastrebac“ treba дар područje kruševačkog kraja. Prva iskustva t0—
Kruševački građevinari
tržišnog nači i Мен na poslovanja
samo usko pokazuju.
n m!
no n