Борба, 15. 05. 1990., стр. 1

„Ако је очевидно да у ЈНА нема места за све могуће странке, онда нема места ни за Савез комуниста“ — пише академик Гојко Николиш, одговарајући на неке тврдње генерал-пуковника Стевана Мирковића у „Недељној Борби“

аи

„Вишепартијски систем кас-

ни две деценије. Партија се

бавила више економијом него својим развојем. У Скупштини СФРЈ се гласало по партијској дужности“ само су неки акценти из интервјуа „Борби“ Бранка Микулића Шта се дешава иза кулиса гвоздене властиг „Борба“ преко једног избеглице из Албаније, који је више него

добро обавештен, сазнаје |

за прецизан списак албанских функционера који су ликвидирани у послератним чисткама

Уторак, 15. мај 1990. Година 1Х1Х

Број 136

Цена 5 динара

(за иностранство)

2 ПЕМ

ПЛАР

ПЛАВЉАННА 11000 БЕОГРАД Велизара Носановића 2

В. Д. директора и главни и одговорни уредник Манојло Вукотић

Ж ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ

РСАМММЗ ЏАВАМ 8 АЛСН!ТЕСТИВА.. РЕЗЈОМ СОМЗИЛМЕ Веодгад 2Хаћитзка 34 1е!. 413-122

СЕР

ДАНАС РЕДОВНА СМЕНА У ПРЕДСЕДНИШТВУ СФРЈ

Др Борисав Јовић нови председник Председништва СФРЈ

Потпредседник др Стипе Шувар

Данас је редовна смена у Председништву СФРЈ: председника Јанеза Дрновшека на овој функцији замениће др Борисав Јовић, досадашњи потпредседник. Следећих годину дана на месту потпредседника биће др Стипе Шувар.

У Председништву и даље остају, да подсетимо, Ненад Бућин, Драгутин Зеленовић, Риза Сапунџију, Васил Тупурковски и Богић Богићевић. Нови председник Председништва СФРЈ др Борисав јовић рођен је 1928. године у месту Никшић код Баточине. По националности је Србин. Доктор је економских наука. У његовој биографији записано је да је био директор комерцијално— финансијских послова у Заводима „Црвена застава“, а од 1963. до 1971. године био је на одговорним дужностима у Привредној комори Србије, у Секретаријату за индустрију и трговину, затим директор Републичког завода за план и члан

Пише:

Здравко Хубер

Јесу ли предсказања о „косовизацији“, „либанизацији“, „румунизацији“ итд. Југославије постала стварност у којој живимо Постајемо ли једно | од све малобројнијих опскурних станишта на земљиној кугли од којих се цивилизовани део човечанства клони ако је икако могуће2 Хоће ли се срушити и последње лепе слике о нама2 Хоћемо ли након економског краха система који смо деценијама градили с пуно самозаљубљености, после суочавања са политичком кризом у којој се доводи у питање и само постојање државе, морати да признамо да ни представа о Југославији као РИВ-а. Такође, од 1971. до 1980. године био је ди-| земљи мирних и бебе ректор Савезног завода за план, представник Ју- | људи и градова више не важи2 гославије у Савету за узајамну економску сарадњу Зашто се део овдашњег и НИ у у До је и делегат у мо таај живља демонизовао до те меној скупштини а . изабран је за члана Пред- | седништва ЦК СК Србије. Током 1988. био је пред: | Ра га а прва на линм дру' седник Скупштине Србије. кид •(2) Шта се то ешава

Ф Потпредседник Стипе Шувар, доктор прав- руги : де! них наука, рођен је 1936. године у Загвозду, оп: |У 7УдИма да јавно витлају ноштини Имотски. По националности је Хрват. До | жовима и, посежу за знамењисада је обављао многе истакнуте функције у За-|ма најмрачнијих збивања на гребу, Хрватској и Федерацији: између осталог, | ОВИМ просторима2 Поражавабио је члан Председништва РК ССРНХ, члан |јУћи је викенд иза нас: проваПредсједништва ЦК СК Загреба, члан РИВ-а и ре- |лило је шовинистичко хулипублички министар за просвету. За члана Пред |ганство на загребачком стадиседништва ЦК СКЈ Хрватске изабран је 1982. а за |ону Максимир; промовисани члана Председништва ЦК СКЈ 1986. године. Током 1988. био је председник Председништва ЦК СКЈ.

ПРВА СЈЕДНИЦА ГЛАВНОГ ОДБОРА ХДЗ НАКОН ИЗБОРНЕ ПОБЈЕДЕ

Др Фрањо Туђман: Прво, ти преузимању, организирању и везним тијелима Ф Јосип Манол

сић: Анархију треба спријечити било с које стране долазила

Загреб. — На првим слобод-

странке, што вјеројатно, каже

ље до представника у савезним и редовно функционирање свих

ним тајним изборима за хрватски сабор, након 45 година комунистичког једновлашћа, ХДЗ је однијела велелепну побједу, устврдио је др Фрањо Туђман у уводном излагању на првој сједници главног одбора ХДЗ, којој су присуствовали чланови Средишњег и Извршног одбора, предсједници опћинских организација ХДЗ изабрани заступници у Сабор и кандидати ХДЗ за предсједнике скупштина опћине и њених извршних вијећа, у Конгресној дворани на Загребачком велесајму.

Туђман је, између осталог, у свом говору напоменуо да ХДЗ мора узети у обзир чињеницу да је лијеви блок добио размјерно знатан број гласова и мандата и да ће се ХДЗ још дуго суочавати не само са реформским комунистима и социјалистима, него и с догматским, па и хегемонистичко-унитаристичким наслијеђем. Ту је навео као једну од посебних карактеристика избора у Хрватској подвојеност гласача српског пучанства између комуниста и Српске демократске

он, не одражава завршен проес. % Туђман се наругао првацима странака Коалиције народног споразума да су прецјенили своје „лидерске“ и елитистичке улоге и значај. То што су се ти прваци послије избора згражали што народ није знао одабрати „најбољи програм“, само говори о њиховом политичком дилетантизму и да су залутали или послани у политички живот, рекао је Туђман.

Пред ХДЗ-ом су двије повијесне задаће, сматра предсједник ове странке. Прво, учврстити политички и организацијски своје редове и друго, зналачки и мудро, с крајњом озбиљношћу и одговорношћу приступити преузимању, организирању и вођењу нове демократске власти од мјесне заједнице до Сабора и да-

има.

Туђман је навео да конституирање представничких тијела треба одражавати политички, то јест страначки и национални, састав Сабора и републике као државе у духу поштовања парламентарне демокрације. Републичка влада биће састављена из редова , али и стручњака за поједина подручја, а иста начела вриједе и за ниже разине.

Ту је Туђман напоменуо да је јасно да сви представници старог једностраначког система не могу остати на својим дужностима, јер је то иначе и обичај у страначким смјенама у демократским земљама. Међутим, рекао је он, сви у управи службе-

управних и друштвених дјелатности. Туђман је упозорио да у пријеломном раздобљу треба спријечити сваку самовољу и неодгоорне поступке према појединцима и друштвеној имовини, како од стране оних на власти тако и од стране припадника ХДЗ-а. Примјер недјељне туче на Динамовом стадиону Туђман је окарактеризирао као покушај стварања стања анархије и изазивања провокација.

На крају, Туђман је препоручио у име Предсједништва ХДЗ да се прослава изборне побједе, која се требала одржати јучер на дан његова 68. рођендана, одгоди до сазива новог хрватског Са-

ници и стручњаци могу и треба- бора

ју остати на дужностима без 06зира на политичку припадност, јер се мора осигурати нормално

| ОЈ

, предсједништва Републике и владе 30. свибња. Препоручио је Главном одбору да се тај дан

СЦЕНЕ ИЗ НОЋНИХ миру

МОРА:

су нови четници са камама у Сремским Карловцима. је ли то врхунац припреме колективног лудила, после чега следе директни обрачуни распа-

мећених _ националистичких оружја2 Очигледно, наступило је

време када у људима овог поднебља расте зло. Ма шта ко научио из књига о човеку и његовој природи, данас емпиријских сазнајемо да је у читавим групама људи и те како могуће разјарити ирационално, деструктивно понашање. Хулиганство перверзног дела спортске публике, ако је за утеху, није непознато ни цивилизованијем делу света. То, међутим, не може бити разлог да се неким општесоциолошким објашњењима тумачи постројавање _ шовинистичких навијачких фаланги дуж посвађане Југославије. У југо-арени. „бед блу бојси“ и „делије“ нису само ратници под имагинарном командом својих спор тских идола, већ — рецимо те отворено — представници два народа од чије међусобне подношљивости (боже: још недавно смо говорили о братству и јединству!) директно зависи

Гред двије повијесне задаће

учврстити политички и организацијски своје редове и друго, с крајњом одговорношћу приступивођењу демократске власти од мјесне заједнице до Сабора и даље до представника у саић: Пред Сабором и његовом владом биће задатак да спријечи свако насиље Ф Стипе Ме-

убудуће слави сваке године као свехрватски дан и дан Хрватске државности.

Подпредсједник Предсједништва ХДЗ Јосип Манолић је затим упознао скуп како ће се конституирати Сабор и саборска тијела. Уз остало Манолић је напоменуо да у ХДЗ-у очекују због кризе велике социјалне напетости и да ће пред Сабором и његовом владом бити задатак да спријечи свако насиље, поготово оно стварано штрајковима и побунама иза којих нису социјални већ политички разлози.

Будући предсједник хрватске владе Стипе Месић обзнанио је да побједом ХДЗ-а ступа на снагу правна држава без остатка. Сви правни прописи, законски и подзнаконски акти, док егзистирају морамо их се придржавати, рекао је Месић. Он је упозорио

Гезкоуас

РОЗЕПТЕ МА5 МА ЗАЈМИ ТЕНМЈКЕ

Наја 11, Жапа 1810

опстанак ове земље. На Максимиру су се газили Срби и Хрвати потпуно свесни својих националних идентитета. Навијачки ривалитет ту више није имао никаквог значаја. Да је неким чудом било националних стројница о националним раменима, у новинама бисмо сигурно читали о правом герилском обрачуну у „слободарском“ Загребу.

Отуђеност урбане младежи, криза идентификације и други глобални узроци дивљања дела спортске публике, у нашим условима падају на добро нађубрено тло свакодневних политичких размирица, јавних свађа нових и старих лидера, без добрих изгледа на разуман епилог. Искључивост, нетолеранција, – оптуживање других нација за све и свашта од стране националних првака који су данас дефакто главни креатори јавног мњења, на равни примитивне националне психе генерише директно шовинистичко дивљаштво у којем се засад разбијају, а ко: лико сутра ће и падати главе.

Ником од актуелних идеолога није, сигурно, стратешка намера да изазове крвопроли-

ће. Али, многи у артикулиса: њу својих програма за очува: ње и освајање власти немају на првом месту став да се у на-

роду не сме подстицати мржња ни по коју цену, па ни зарад победе овог или оног по литичког концепта, ма колико аутори тих концепата били убеђени у своју усрећитељску мисију.

Национални лидери су до краја извели инструментали зацију својих народа. И док

„национални“ политичари, „национални“ _ теоретичари, „национални“ уметници, „на:

ционални“ новинари и други „националци“ воде бесконачне препирке о заслугама и врлима својих, односно о издајама и подлостима друтих на: рода од постанка света до данас — „национални“ народ почиње да практикује мржњу. Ко данас то не види, или се прави да не види, директно унесрећује ову и наредне гене: рације. Уз овакву прогресију међусобне мржње, никакав пад инфлације и раст политичких слобода (!) неће учинити хуманијим живот под суморним небом Југославије.

9 Остале информације о догађајима у Загребу — стране 3. и 4.

ХДЗ освојила 197 мјеста

Укупно је у првом и другом кругу избора ХДЗ освојила 197 заступничких мјеста у Сабору или 60 посто, рекао је Туђман. По вијећима то изгледа овако, у Друштвено-политичко вијеће 54 заступника или 66 посто, у Вијеће опћина 67 или 58 посто м у ВБијеће удруженог рада 76 или 48 посто. С обзиром да међу независним и заједничким кандидатима можемо рачунати на још десетак мјеста и да се избори понављају у 25 изборних јединица, гдје

ће ХДЗ највјеројатније добити

око половицу мјеста, можемо

очекивати да ћемо у новом хрватском Сабору располагати гото-

во са двотрећинском већином.

да с терена долазе извјештаји да је почела борба за власт. Анархију треба спријечити било с које стране долазила што се тиче „борачких заслуга“, тиме што се нетко борио за побједу ХДЗ није постао и стручан за сваки посао. На одговорна мјеста, прије свега, морају доћи компетентни, стручни и провјерени људи. Истина, рекао је Месић, један дио тих људи био је везан уз СК, али они који се нису компромитирали у чисткама и деформацијама требају да наставе радити свој посао. То не значи да ће се бавити политиком, јер њоме ће се ба-

вити ХДЗ.

Месић се осврнуо и на случајеве провокација, те да у име ХДЗ-а около иду емисари и ријете или праве неке спискове. То нису људи из ХДЗ-а и према њима има да проради правна држава, закључио је Месић.

Учествујући у расправи потпредседник Председништва ХДЗ Далибор Брозовић упутио је јавности два прогласа. У првом стоји да ће влада када ступи на дужност извршити ревизију

свих правних аката који се тичу материјално-финансијског — пословања. То вреди, рекао је Брозовић, као упозорење свима који сада пљачкају не само ради пљачке и богаћења, него и да Хрватској оставе празне касе. Његов други проглас за који се може рећи да је из арсенала бољшевизма тражи од свих људи да савесно воде свој посао и да пазе на прсте оних који разносе друштвене паре, ј

На крају пленарне седнице главног одбора ХДЗ реч је поново узео др Фрањо Туђман. Између осталог осврнуо се и на, како он каже, разговоре са председником _ Српске — демократске странке јованом Рашковићем. Тај разговор био је потребан, рекао је Туђман, да се сузбију лажи како ће тобоже победа ХДЗ унети грађански немир и грађански рат. Према томе, чинили смо то из политичких разлога и из државничке мудрости. Када то чинимо онда не одустајемо ни од каквих циљева које смо поставили, рекао је Туђман.

Мајмеса Мафопса џ Јидозјамј!: РОСООТЕ РАМЕ СЕТА! ПЕРРЕХЕМТАСМЕ МА „МОМОМАЦ)“ ТАЦЈА 1990.

Ф Нјади тијага! га ргами Котртпаси

Ф | опе Кој паџ добп ргодпогеп секајџ падгаде: ашотовбн „ака готео ЗРЕА“, киса ЗРГО „уапјса“, акгакнупа (ипоћска ршомапја, 11 бе: Стћ (ејеГоп-зекгегапса „рапазоптс“, зКоја једгепја па Кота та џ агап:тапи АСУ, (п заје ке алјепе, !п (ојоарагаја РОМ! паогаде „гпепадепја“...

ТЕК РОСМЈЕ

5/5ТЕМА!, РАЗМЈА

ор 5ВЕРЕ

16. МАЈА МА КМОЗСМА _„ВОРВЕ“ Зреспа!ћ то !2дапје

Једап рптегак омод зрес а од !2дапја гатепјије 696 рптегака „Вође“ Ф 576 киропа га (амогће, 96 Киропа га роћепеа!па „!гпепадепја“, 24 (а!опа га котбтомапје, рокагт! ззјет!... Ф Бреса!ас га з!етабе тогеје хеб од дапаз пагис па јејећоп: 011/332-277 | 334-531 !ока! 248

'Ф Рогиффђпе па (ејебопе: 011/332-277 | 334-531 [ока! 248