Борба, 15. 05. 1990., стр. 5
HI A_C 90 upraiia
0
|)
S |}
|,
, j
||
| )\ |
M ||| i Mi
/'
}
j) ji 07 (fi il LD /' ,}
SPECIJALNA IZJAVA DR
n
e promenilo
Živimo u vremenu u kome se odvijaju dinamični procesi koji su nekada bili nezamislivi i za mmogo
duži period — istakao je SFRJ
. Beograd. — Lično sam smatrao ı smatram posebno značajnim širenje i zaštitu prava i sloboda svakog pojedinca — rekao je u specijalnoj izjavi Tajnugu dr Janez Drmovšek odgovarajući na pitanje: da li se i šta promenilo u Jugoslaviji u poslednjih godinu dana i za šta se on lično zalagao.
Izjava predsednika Predsedništva SFRJ dr Janeza Drnoveška na kraju jednogodišnjeg mandata na toj funkciji glasi:
„Sigurno da se u poslednjih godinu dana u Jugoslaviji dosta toga promenilo. Uostalom, živimo u vremenu u kome se odvijaju dinamični procesi koji su nekada bili nezamislivi i za mnogo duži period. |
Pre svega, započeli smo doboku privrednu reformu koja se zasniva na tržištu, pluralizmu oblika svojine i jednakom tretmanu svih oblika vlasništva. Već su stvoreni određeni rezultati, među kojima je obaranje hiperifnlacije na prvom mestu. Istakao bih i konvertibilnost dinara, koja daje kredibilitet privrednom programu na doma-
ćem i spoljnom planu. Mislim da,
se sada možemo odlučnije okrenuti prestruktuiranju privrede i novom razvojnom ciklusu.
Isto tako, u toku su političke reforme — višestranački, slobodni,
predsednik Predsedništva
neposredni izbori sa više kandidata, sada su naša stvarnost. Uspesi u privrednim i političkim reformama koje provodimo treba pozitivno da utiču na političku stabilizaciju i na sređivanje međunacionalnih odnosa u državi koji su, inače, veoma poremećeni.
Lično sam, pored aktivnosti na području ekonomskih i političkih reformi posebno značajnim smatrao i smatram širenje i zaštitu prava i sloboda svakog pojedinca. Takođe, sam se posebno zalagao i zalagaću se demokratskog razrešenje međunacionalnog sukoba na Kosovu, kako bi se obezbedila ravnopravnost svih naroda i narodnosti koje tamo žive.
Na međunarodnom planu sam se zalagao za učvršćenje međunarodnog položaja i ugleda naše zemlje. Poseban značaj pridajem povezivanju i uključenju Jugoslavije u savremene evropske integracione procese. Prilagođavanje tržišnim, privrednim i demokratskim političkim odnosima u Evropi će, naime, u mnogome uticati i na rešavanje naših unutrašnjih problema. A uz to, kao što je Jugoslavija i dosad aktivno sudelovala u međunarodnim odnosima, ona mora i danas dati svoj doprinos stvaranju Evrope sutrašnjice, našeg zajedničkog doma.“
ETSI TEVE GORI JF NP TT WUSBr i ga O NPP amr rrrg a ra grm mar ap grimE Pir EDO any rru
JANEZA DRNOVŠEKA
Čovjek sigurne r
Istek proZpjediicaN mandata Janeza Drnovšeka mnogi će propratiti sa „Hvala Bogu“, a mnogi sa „šteta“ . poslijeratne Jugoslavije izabran na neposrednim, tajnim izborima 0 Odranije poznati „jeretik -
mirnog glasa“ ostao je to i na kormilu predvodničko.
most više dati za pravo nego sadašnja jugo-realnost
· zvanično ukinuta, osudili su tom prilikom pokušaje da se „neke druge
PROTEST NARODNE SELjAČKE STRANKE: neograd,
— Glavni odbor Narodne seljačke stranke osporava dr Draganu Veselinovu da osnuje Narodnu seljačku stranku. Povodom najave dr Veselinova o osnivanju stranke, u Beogradu je održan sastanak članova Glavnog odbora Narodne seljačke stranke, za koju se kaže da je osnovana 17. marta 1940. godine.
Preživeli članovi Glavnog odbora ove stranke, koja nikada nije
grupe ljudi, sa sasvim oprečnim političkim ubeđenjem služe imenom njihove stare, časne i pedeset godina stare Narodne seljačke stranke“, kaže se u saopštenju sa tog sastanka.
KOMITET „OPROSTIO“ UREDNIKU: subotica: — Komunisti redakcije „Subotičkih novina“ jednoglasno su prihvatili pre tri dana predlog Opštinskog komiteta SK u Subotici da se Bošku Krstiću, bivšem glavnom i odgovornom uredniku ovog lista ukine partijska kazna — opomena.
Pre godinu dana, naime, zbog dva navodno „sumnjiva teksta“ objavljena u „Subotičkim novinama“ i subotičkom partijskom mesečniku
· „Aktivnost“ (koji uređuje kolektiv „Subotičkih novina“) Krstić je bio is-
ključen iz OK SK i kažnjen partijskom opomenom, što je bitno uticalo da i ne dobije „vizu“ za novi reizbor za glavnog urednika.
Ova kazna je izrečena, iako je navodno bilo utvrđeno da je Krstić za vreme objavljivanja tih „sumnjivih tekstova“ bio na godišnjem odmoru, uz obrazloženje: da je „neinstitucionalno imenovao. svog zame'nika“, odnosno iako je bio na godišnjem odmoru, njegova odgornost je
0 ravno, predsednik prve
ostala u Subotici“. S. 5.
politički feljton
e Prvi „še!
Gotovo istog dana kad okončava godinu „šefovanja“” jugoslovenskom državom, dr Janez Drnovšek zakoračuje u .godinu „zrelog” životnog doba.
Dana, 15. maja ističe mu, naime, mandat predsjednika Predsjedništva SFRJ, a prekosjutra, 17-og, slavi svoj četrdeseti rođendan. Današnje Drnovšekovo predavanje kormila sljedećem članu predvodničkog „osmerca“ zemlje, po redu i zakonu, neki će sigurno dočekati sa olkašavajućim „Hvala Bogu“. No, dakako, neće ništa maa biti ni broj onih koji će reći „Steta“. Pogotovu sad, posle Strasbura, gdje je, kako očevici pričaju, i iskusne parlamentarce i poslanike 29 evropskih zemalja, i desetine elitnih novinarskih „ajkula“ iz bijelog svijeta oduševio ne samo zato što je brzo, tačno, jasno i tečno odgovarao na onom jeziku na kome su mu se sagovornici obraćali, već i zato što je argumentovanim izlaganjem Jugoslaviju bar za pedalj približio onom, i željenom i obećanom, zajedničkom domu evropske porodice, čije predvorje su Evropski savjet.EFTA
„Još jedan Janez“
Da se podsjetimo: dr Janez Drnovšek, iako u domaćim i svjetskim uže-stručnim i naučnim kru-
parlamentarne demokratije, ekspert za dugove i dužničku krizu, čovjek koji se u više navrata specijalizirao u SAD i Zapadnoj Evropi, nije našoj široj javnosti bio mnogo
pedigreu i govorima koji bi na ma-
zvečali. Zato je i dočekan sa „uh, još jedan Janez“ u usmenom informisanju, a manje ili više potpunim ignorisanjem u pismenom. Mjesecima u dijelu jugoslovenske štampe njegove izjave, nastupi posjete ili nisu primjećivane ili su kratko bilježene od. treće ili četvrte pa do devete strane novina.
Za mjesto u državnom vrhu, za razliku od svih dotadašnjih članova tog foruma od rata naovamo, Janez Drnovšek je izabran na tajnim, neposrednim, dakle opštenarodnim izborima. Od milion i 468 hiljada i 422 građanina Slovenije
USTUPA PREDSJEDNIČK
govima poznat odranije kao izra-'
zit zagovornik tržišne ekonomije i.
znan. Ne pogotovo po političkom ·
sovnim skupovima dobro zvučali i.
sa biračkog spiska na izbore ih je tada izašlo milion 287 hiljada i 671, odnosno 87,49 posto. Za dr Drnovšeka ih se izjasnilo 722.058, odnosno 56,07 procenata. Zabilježeno je da je tada, odgovarajući na čestitku protivkandidata Marka Bulca, Janez Drnovšek, mirno rekao: „Nadam se da smo zajedno doprinijeli razvoju izborne demokratije i da će naša iskustva dobro poslužiti budućnosti“. Nade i prognoze su se obistinile: neki članovi Predsjedništva poslije njega u taj organ su birani takođe na neposrednim i tajnim iz-
Partijnost
Koliko je Janez Drnovšek bio i ostao izvan Pi isključivosti i izvan upoznavanja s ličnina stvarima, svjedoči podatak da niko od njegovih bliskih saradnika, pa i prijatelja, nije mogao da nam potvrđi da li je, ili da li je ikad bio, član SKJ.
Zna se, međutim, nešto drugo: Kad su ga, na početku mandata, onda kad se pluralizam još pomi' njao 8 puno opreznosti, i to uglav-
.nom kao , upitali šta o tome misli rekao je: „Ja sam za političku konkurenciju! Kad viast ima samo jedna partija, pa još kad joj je takav položaj zakonom wtvrđen, ona niti može biti efikasna, niti ima potrebe da se dokazuje.“
Dva presedana
Doživio je dr Janez Drnovšek u svom predsjedničkom mandatu i dva javna „presedana“. Prvi oduševljeni aplauz ogromne mase Beograđana ispred Narodnog pozorišta, nakon uspješno obavljene dužnosti domaćina i predsjednika Samita nesvrstanih.
Drugi, druge vrste: Beogradska televizija nije emitovala ni jednu jedinu riječ iz njegovog intervjua televiziji Zagreb, uoči puta za
pi u Evropskom savjetu.
Prvaci beogradske Televizije su kasnije objasnili da ga nisu mogli pustiti u program „na meviđeno” zato što je odbijen njihov zahtjev da unaprijed budu obaviješteni šta će i kako će šef države Jugoslavije govoriti.
BRANKO MIKULIĆ PRED OGLEDALOM PROŠLOSTI
REDOVNA GODIŠNJA SMJENA NA DRŽAVNOM VRHU: Dr O KORMILO SLJEDEČEM NASLjEDNIKU
borima, a u dogledno vrijeme će vjerovatno i ostali.
Oi | ag je njegov
Ni ranije, kao delegat, ni — po svoj prilici — kao predsjednik Predsjedništva Jugoslavije, dr Drnovšek nije nikad bio zagovornik lupanja pesnicom o sto. Ni odlučnog, munjevitog presijecanja problema po onoj „ovako i nikako drukčije“.
Ali zato i „stari“ i najnoviji njegovi najbliži saradnici pamte da nikad nije promijenio nijednu odluku ako ju je jednom već izrekao. Ali zato je nikad nije izrekao prije nego što je dobro i dugo razmišljao, proučavao, istraživao, konsultovao. • Ženidba
Za sve vrijeme predsjednikovanja mnogi su nagađali „žemi se“, „Me ženi se“, kad, s kim, odakle je izabranica srca njegovog.
Provjereno je samo: ona postoji. I još: crnka je, lijepa, visoka, atraktivna, visokoobrazovana. Izmamljuje uzdahe jačeg pola gdje god se pojavi.
Šta će biti — ko zna. Jer, ne treba zaboraviti, po horoskopu bar „Bik“ jeste idealan muškarac za ženu koju voli, pretvara je u „kraljicu“. Velikodušan je prema njoj, pažljiv, nježan. I veoma ljubomoran. Zvijezde, međutim, upozoravaju: „sa brakom, osobito drugim, bik" nikad me žuri“.
Predsjedničku dužnost u timu državnog vrha primio je, znači, neiskusno, ali ne i nespra. Znao je tačno ne samo šta neće nego išta i kako hoće.
U jednoj od prvih javnih izjava nakon izbora u aprilu prošle godine, na novinarsko pitanje za kak-
Strazbur, gdje je trebalo da nastu- VU Će se Jugoslaviju zalagati bez
'dovumljenja je odgovorio:
— Čvrsto sam odlučio da u Jugoslaviji nađemo zajednički jezik za razrješavanje privrednih i političkih problema, koji su se osobito u posljednje vrijeme nagomilali. Svima ću ponuditi liniju saradnje i smirivanja sadašnjih političkih
Višepartijski sistem kasni dve decenije
Da smo otvorili procese zapisane u Programu SKJ, uveli bismo višestranački sistem pre dve decenije 0 Koncepcijske razlike u samom
vrhu države 0 Savezni etatizam prenet na republike i pokrajine — pa smo dobili osam ekonomija & Partija se bavila više ekonomi-
BiH dok sam bio predsednik RIV
Treba li podsećati ko je Branko Mikulić? Čak i u ovo osip Misa su političari u čijim je zvani biografijama obavezno pisalo da su članovi SK od tog i tog datuma na ovaj ili onaj način izašli iz političke orbite, i to isto onako masovno kako su je pre nekoliko decenjja i zauzeli — Mikulićevu političicu ličnost je malo ko zaboravio.
Dugo jedan od najmoćnijih lju-
n diu BiH — zauzimao je pajvažni-
je partijske i državne funkcije zapamćen je „kao tvrd političar”. Bio je i na viro visokim mestima u federaciji, između ostalog i predseđavajući Predsedništva CK SKJ u periodu pre Titove smrti i, najugoslo- vemske vlađe koja je -- iako se čini da je otad prošlo mnogo više vremema — krajem 1988. godine podnela ostavku.
Jugosloveni — što je verovatno razumljivo — skloni su da što pre zaborave sistem kojim izgleda niko, izuzev nekih njihovih protagonista, nije bio zadovoljan. Možda to čine i prebrzo. ; ı Kako je funkcionisao mehanizam vlasti u kojoj je naš Sagovornik učestvovao? Pretpostavljamo da se i on sad suočava sa nekim preispitivanjima te politike i svoje uloge u njoj. Lipa ı
Danas enziOner koji piše knjigu („ne memoare“ — odmah naglašava) o tome šta se u Jugoslaviji događalo od 1962. godine do da-
|| nas, savršeno ljubazan domaćin u
svojoj vili u Sarajevu, Mikulić pristaje da odgovori na sva pitanja. Izuzev na dva: — „Čime objašnjavate toliku privrženost komunista privilegijama i kako ocenjujete svoju ulogu u tome?“ i „Kako oce-
· |njujete ulogu političke policije da-
nas?” Obrazlaže da bi razgovor o ovome „snizio ukupan nivo intervjua”. Okvimna pitanja tražio je unapred, i pripremio pismene odgovore. |
Na ostala pitanja pristao je da odgovori uživo. Pismeno ili usme-
no — ne menja stvar. Branko Mikulić je previše iskusan i vešt da bi se „izleteo“ sa nekim odgovorom, pa čak i da bi bio sasvim otvoren. Imena ne pominje, a ako ih pomene — nisu za objavljivanje. Očekuje da će intervju izazvati i mnoga negodovanja.
Zarobljenici real-socijalizma
e Bili ste na visokim državnim i partijskim funkcijama u vreme kad je učvršćivan ekonomski sis· tem kojeg se danas svi — bar javno — odriču. Čime danas objaš' njavate pristajanje uz ekonomsi:i model za kojeg su i tad postojala upozorenja da bi nas mogla odvesti u krizu?
— Ima više razloga za to. Očita·
je bila nespremnost da se plati cijena za uvođenje sistema u kojem se uvažavaju ekonomske zakonitosti. Bili smo i pod snažnim pritiskom dogmatske svijesti, koja je insistirala na rješenjima karakterističnim za tzv. realsocijalizam čvrsto državno planiranje, držanje pod kontrolom cijena robe i faktora proizvodnje, distribucija dohotka, vlasnički odnosi... To je „pravdano“, pored ostalog, i našim specifičnostima (razlike u regionalnoj razvijenosti i strukturi privrede republika i pokrajina, višenacionalni sastav jugoslovenske zajednice, spoljno okruženje i drugo) zbog kojih se, navodno, nije moglo ostvariti opredeljenje iz Programa SKJ (usvojenog 1958. godinc) o robnoj proizvodnji i tržištu kao uslovu za dinamičan razvoj proizvodnih snaga i samoupravljanja. Zatim, uzimanjem inostranih zajmova više godina živjelo se u iluzijama izobilja (dobra snabdevenost tržišta, relativno niska inflacija...), pa se stvarala lažna predstava da je uspostavljeni privredni sistem dobar i da ga ne treba mije-
njati. To su neki od razloga, a moglo bi ih se navesti više.
& Kako je bilo moguće da se ti „nosioci dogmatske svesti“ suprotstavljaju opredeljenjima iz Programa SKJ, kad je to bio program su'vereno vladajuće partije?
— Nisu se oni suprotstavljali. Oni su iz tog Programa naglašavali ono za šta smo bili svi — jugoslavenstvo, socijalizam, odbrana nezavisnosti zemlje, bratstvo i je-
dinstvo, dakle ono što su opšti ci-
ljevi. I stalno se boreći za njih nije se dalo da se vrše pomaci u pravcu tržišta, poštovanja zakona vrednosti. Da smo otvorili te procese kad smo usvojili | oni sami po sebi ne bi mogli ići a da ne dođe do višestranačkog sistema. 6 Reč je o dosta veštom metodu bojktovanja progresivnijeg razvoja? Si Ja čak mislim da to nije moralo biti svjesno. Mislim da smo mi dugo bili zarobljenici tog realsocijalizma.. Pa, evo, mi smo tek u decembru 1988. godine uspeli da se složimo oko toga da ne obavezujemo preduzeća da donose planove, da ih država više ne obavezuje na planiranje. Dakle, nije uvijek, bila svjesna opstrukcija, mada je naravno bilo koncepcijskih raz-
lika i u samom vrhu države — re- ·
cimo, u vezi sa proširenom reprodukcijom, pa onda kad smo likvidirali savezne fondove, takozvani savezni državni kolač. Prenijeli smo ga na republike. Mnogo smo tamburali oko toga da ga ukinemo gore i govorili o deetatizaciji i jačanju materijalne osnove samoupravljanja. Međutim, izvršeno je samo dekomponovanje saveznog etatizma na republike i pokrajine. I umesto jednog jakog — dobili smo osam, pa su oni postali baza na kojoj je jačala otuđena ekonomska moć, zatim politička, i to je verovatno i bila osnova teorije nacionalnih ekonomija.
0 Zašto su baš komunisti — za
razliku od mnogih drugih partija
koje su u svetu držale vlast uvek imali tu potrebu da celokupnu ekonomiju do detalja drže pod svojim nai ?
— Ostala je vrlo snažna moć države u oblasti reprodukcije, a to znači u neposrednom odlučivanju, o investicijama, raspodeli sredstava — što je osnova vlasti. Mislim da su se kod nas rukovodstva SK — to se odnosi i na mene dok sam bio u njima — malo bavila izgradnjom Partije, teorijom partije, razvojem socijalističke misli i to te naše originalne, demokratske misli. Mi smo rano otvorili taj proces, a suviše smo se bavili pitanjima izvršnih organa vlasti. Sjećam se dok sam radio u SIV, od svake tri sjednice Predsedništva CK — mislim da neću pretjerati ako kažem da se na dvije raspravljalo o ekonomskim pitanjima — i to ne teorijski, nego o najoperativnijim stvarima. Uvek su se od nas tražili izvještaji, informacije, tako da sam ja jednom i pitao neke drugove tamo: „Dobro, kad ćete se pozabaviti time šta je sa SK, kakvo je stanje svijesti u njemu“. Međutim, valjda je to bilo lakše, ili smo mnogo bežali od ovih pitanja kojima se Partija objektivno trebala baviti.
Gresi jednopartijske vladavine
0 A zašto se sve to događalo jedino u sistemima u kojima su komunisti bili na vlasti?
— Pa, prvo, to je bez sumnje taj sistem jednopartijske vladavine. U demokratijama o kojima vi govorite, postoje parlamenti u kojima se može debatovati. Kod nas je Partija nešto i po inerciji odlučivala o svim pitanjima. Sjećam se svih pitanja iz Partije — šta je s devalvacijom, kad će biti devalvacija, kakvi su podsticaji izvozu, kakav je kurs are gkopškid Mi
e Uloga e m biti drukčija u jednopartijskom sistemu — nego da predstavlja neefikasni demokratski dekor.
jom nego svojim razvojem & Zašto se u Skupštini SFRJ glasalo po partijskoj dužnosti 0 Ne znam ni za jednu promašenu investiciju u
— Pa, dobijala je instrukcije. Znam da su neki moji prijatelji koje sam imao još od ranije, i to baš iz dvije republike koje su postavile pitanje povjerenja SIV u maju 1988. godine — poslije glasanja došli kod mene. Pitao sam: „Dobro, šta je drugovi s vama — otkud vi sad glasate?” Kažu: „Izvini, Branko, takva je direktiva, mi smo to morali“. I to su ozbiljno došli da mi se izvine u moju kancelariju u Skupštini. Još sam pitao: „Dobro, ako delegati u Vijeću republika i pokrajina imaju imperativni mandat, šta je s vama u Saveznom vijeć?” Ali i u Saveznom se postupalo kao da delegati imaju isti takav imperativni mandat.
e Da li ste se više bavili privredom dok ste bili na državnim ili partijskim funkcijama? I šta ste u vreme vašeg aktivnog učešća u vlasti mislili o partijskim sekretarima kao menadžerimn, a šta o tome mislite danas?
— Razumljivo, dok sam radio u državnim organima više sam se i konkretnije bavio ekonomskom i razvojnom politikom. S obzirom na profesiju, tim pitanjima bavio sam se i kao partijski funkcioner, ali na drugi način, uglavnom sa stanovišta ostvarivanja politike SK. To ne znači da nisam prekoračivao taj „prag“. Poslednjih godina kad sam radio u SIV, dobro sam uvidio negativne posledice prakse neposrednog miješanja funkcionera SK i drugih političkih organizacija u poslove ovlaštenih organa za pitanja ekonomske politike. Jer, ti funkcioneri su nastupali, na primjer, u ime Predsjedništva CK, izricali su ocjene, postavljali zahtjeve i slično, a nisu snosili odgovornost za posljedice koje su zbog toga mogle nastati, niti za uzurpiranje ustavnih i zakonskih ovlaštenja i odgovornosti, u konkretnom slučaju Skupštine SFRJ i SIV.'
U uslovima dogovorne ekonomije i poznatih slabosti u političkom sistemu, kad preduzeće nije bilo konstituisano kao osnovni
iječ
~
i
B državnog osmerca 0 Drnovšeku će sigurno buduć-”
strasti da bi zajednički i razumno našli izlaz iz te situacije“. Janezov životni kredo je — dija-
· log. Tolerantan, argumentovan,
stručan. Kratak. Bez deklaracija i deklarativnosti, duge delegate da, ali bez emocija i improvizacije.
„Mislim, rekao je — primajući na vrlo čvrsta iako mršava pleća odgovornu dužnost jednogodišnjeg šefa posvađane, strastima uzburkane, ekonomski siromašne a politički poprilično decentralizovano-totalitarne zemlje — mislim da su moji umjereni stavovi dobili potporu većine Slovenaca, i mislim da to pokazuje da su Slovenci spremni da sarađuju u Jugoslaviji na traženju zajedničkih rješenja. Nadam se da će to ostala Jugoslavija tako razumjeti“.
Da li je to ostala Jugoslavija tako razumjela — pitanje je. Ali je sasvim izvjesno da dr Janez Drnovšek nije odstupio od svojih ubjeđenja. Uporno, čak i kad je ostajao u manjini, zastupao je stav da se svi ekonomski, politički, nacionalni i drugi problemi u zemlji moraju riješiti mirnim, civilizovanim i civilnim putem njegujući dijalog i saradnju, razvijajući pravnu državu našlo više ljudskih i političkih sloboda, i ekonomski sistem sa što više tržišta.
Učinak veći od simpatija
, Mnogi su iz mnogih usmjerenih masmedija sve vrijeme njegove „Vladavine“ javnost usmjeravali na misao. da je Drnovšek više Slovenac, nego Jugosloven. On se, čini se, iskreno trudio da bude najviše i jedno i drugo. Da bude predsjednik svih (ali svih!) Jugoslovena, ostajući naravno, lojalan i svojoj izbronoj bazi. Pamti se da je na javnu primjedbu kako su se neki ozbiljno ljutili što je prisustvovao Skupštini Slovenije kad su proglašeni „separatistički” ustavni amandmani sasvim mirno odvratio: „Neki bi se ozbiljno ljutili da nisam-prisustvovao“. · i
Prigovarali su mu, s manje ili više žestine, što je iz Vašingtona sletio na „Brnik“, a ne u Beograd što nije „potpisao“ protjerivanje albanskih emigranata“, što je „uveo“ ili „što nije uveo ranije” ' vanredno stanje na Kosovu, što je . razgovarao u svom kabinetu s gru-
tržišni subjekt, koji svoj. poslovni rezultat maksimilizira na tržištu „partijski sekretari“ i ne samo oni, bavili su i menadžerskim poslovima. Uzroci toga su u sistemu, a ne samo u ljudima. U novim uslovima to neće biti moguće.
Zašto nije oborena inflacija
(O Ko je i na osnovu čega procenjivao rentabilmost investicija i domosio odluke o zaduživanju u imostranstvu dok ste Vi bili predsednik RIV BiH?
— Podsjetiću, predsjednik Izvršnog vijeća Skupštine BiH bio sam prije više od 20 godina, od 1967. do 1969. godine. Tih godina, inostrani zajmovi uzimani su, najvećim dijelom, za razvoj saobraćajne infrastrukture i energetike. Rentabilnost investicija procjenjivale su stručne institucije, koje su radile projekte, investitori, a zatim i eksperti Svjetske banke koja je odobravala zajmove, Tada su, uz angažovanje i inostranih kredita, otpočeta ulaganja i u razvoj aluminijske industrije u Bosni i Hercegovini. Uzimani su krediti za još neke objekte u oblasti industrije. Ali, to su bila relativno mala sredstva. Ne znam ni za jedan promašaj u izgradnji tih objekta.
& Da li su se te stručne odluke o zaduživanju verifikovale u CK?
— Ne, tada ne.
Roksanda NINČIĆ — NASTAVLJA SE —
JANEZ DRNOVŠEK ~.
BORBA,.
EVROPSKI „IMIDž“: Dr Janez Drnovšek govori na zasedanju Evropskog, saveta
Patike
Kažu da je nedavno u Strazburu jugoslovenski predsjednik uzmemirio više (mježnijih) srca. Strasbur je imače „posljednje carstvo žena“: dvije mlade, zgodne Ketrin — Trotman i Lalimjer zauzimaju dva ovdašnja važna državna položaja. Obje su, vele, bile fascinirane i riječima (na jeziku po njihovom izboru) i ponašanjem i izlaganjem „gospodina Drnovšeka, političko-ekonomsko stručnim, naravno.
Međutim, jedna treća, isto tako mlada, i isto tako zgodna dama potizdano se zna — kupila patike čim je dr Drmovšek završio oficijelne susrete u palati Evropskog savjeta. Pošto nije nepoznato da je on odličan džoger, i da svaki slobodan trenutak koristi da bi trčanjem povećao svoju inače odličnu fizičku kondiciju, namjenu žemskih patika mije bilo teško odgometuuti, .pom albanskih akademika s Koso-
va... «
A dr Drnovšek je stalno dosljedan sebi, ponavljao „Kosovo kao ni bilo šta drugo ne može se gledati crno-bijelo“. Nije prihvatao ni da je perspektiva obezbeđenja mirnog života za sve tamošnje stanovnike u isključivoj nadležnosti državnih organa. Ostao je i do danas za dijalog sa svima, osim sa „ekstremnim nacionalistima“, kojima je na srcu prije svega pripadnost svom narodu i svojoj narodnosti. Na kraju mandata nije pretjera-
no reći: ono što je obećao Drnovšek je ispunio. Ne sam, naravno,
NOJ GORI
maj
3
utorak 15. 1990.
strana
jer to nije ni očekivao. Ekonomska reforma je u jeku, višestranačje takođe. Dio političkih zatvorenika je slobodan. Krivično zakonodavstvo će se mijenjati. Dobar dio uslova za naše uključenje u Evropu je na pomolu, a konvertibilni dinar koga je Drnovšek želio „za pet godina“, ostvaren je makar i nepotpuno — za godinu.
Laknuće mu
Pitali smo za „ljudske“ utiske o njemu neke prijatelje, koji su se za proteklu godinu nalazili u mepos-
rednoj „blizini „predsjedmika Drnovšeka gotovo svakodnevno.
— Za sedam kosmičkih godina različit od prethodnih — odgovorili su. Povučen, radđan, tih. Nikad ni na jednog saradnika za godinu dana nije podigao glas. Imali smo muke samo da ga „čuvamo“ da nam ne „pobjegne“ na džogiranje, dok još traje ceremonijalni ručak, iako je on i taj „teret“ podnosio uglavnom disciplinovano.
Ubijeđeni smo da će baš njemu sad laknuti, jer ne voli protokole i ceremonije.
Drnovšek silazi sa predsjednič'kog „prijestola“, ostajući u osmercu najodgovornijih. Njegov dolazak bio je iznenadan, gotovo senzacionalan i tih, ali učinak i opstanak su — veoma vidljivi, dragoceni i neophodni. Drnovšek ne mora biti veliki osvajač simpatija, ali osvaja realnošću, razboritošću i modernim viđenjem procesa. Njemu će budućnost više dati za pravo nego sadašnja jugo-realnost.
Dara VUČINIĆ
ŠTA SE U NEDELjU DEŠAVALO NA RAV-
Neobično popularan „izlet“
Draganu Vidakoviću, zanatliji iz Valjeva, milicija je oduzela spomen-ploču Liberalne stranke na kojoj je pisalo „Srpskom čiči, 1941-1990, osvešćeni Srbi“ još u Struganiku, a ni Vuk Drašković sa suprugom i ostalim „slučajnim posetiocima“ nije stigao do mesta na kojem je bio štab Draže Mihajlovića
„Slučajnost“, ili pre informacija u „Večernjim novostima“ da će u nedelju, 13. maja, na Ravnoj biti postavljena spomenDraži Mahajloviću, od strane valjevskih liberala, dovela je do „prebukiranosti” ovog dela planine Suvobor „slučajnim“ izletnicima. Ako su izletnici iz Valjeva i bili očekivani, onda se to svakako ne može reći za Beograđane, Šapčane, Čačane, Gornjomilanovčane, prokupčane... koji su samo deo onih koji su nahrlili sa valjevske strane, jednog od četiri prilazna puta Ravnoj gori. Kao što je iznenađujuće prisustvo velikog broja milicije i specijalaca, sa „priručnim sredstvima“, koja su se kretala do landrovera i helikoptera.
Spomen ploču Liberalne stranke milicija je oduzela Draganu Vidakoviću, zanatliji iz Valjeva, već u Struganiku, rodnom mestu Živojina Mišića. Na ploči je pisalo „Srpskom Čiči 1941-1990 — Osvešćeni Srbi“. Ovaj „rčuni rad„ ornamentiran je krstom, srpskom zastavom i srpskim grbom, naravno onim od pre prvog rata.
Na istom mestu milicija je sačekala i „izletnika“ Vuka Draškovića, sa suprugom Danicom i urednikom „Pogleda“ Miroslavom Samardžićem. Prilikom pretresa miliciji su se učinili sumnjivim jedino delovi iz „Albuma srpskih četnika đenerala Draže Mihajilovića“ izdatog od „Četničkih novina“ u Minesoti 1979, pa su ih oduzeli. Tome je svakako doprinelo i to što je u „materijalu“ Draškovića bio i „dokument“ na kome je krupnim slovima odštampano „Treći srpski ustanak“, Ravna gora 1941“
Posle kraćeg zadržavanja na ovom „prinudnom odmaralištu
·| „konvoj“ izletnika, kojih je ukup-
no bilo dve stotine, krenuo je dalje prema cilju. Usput je bilo još četiri stranke, uz legitimisanje, ali i propuštanje. Od mesta Srasla bukva dalje se krenulo peške. Povećoj grupi se priključuju pojedinci, grupice koje su isprednjačile čekaju Vuka Draškovića, jedna desetina uz pesmu „Od Topole pa do Ravne gore“ salutira.
Sledeća milicijska prepreka, nešto brojnija, već sasvim blizu mesta gde je bio Mihajlovićev glavni štab ne dozvoljava prolaz uz obrazloženje da je takvo naređenje. Pošto bi grupa dalje, organima javnog reda stiže i pojačanje sa visokim činovima. Na pitanje — Šta nije jasno? Vuk odgovara — „Uhvatili ste ga? Govori se da je mrtav Tito naredio da se uhapsi mrtav Draža. Mi smo krenuli, pošto je škola u Kumrovcu ukinuta, da ovde osnujemo novu“ Milicija hladno prelazi preko ovih „bockalica“ i daje rok od petnaest minuta da se grupa vrati, inače će primeniti sredstva prinude.
Posle kraćeg razgovora (za vreme kojeg je milicioner u civilu ovom novinaru oduzco kameru kojom je pokušao da snimi ovo „ćaskanje“) grupa je krenula u povlačenje. Uz završne Vukove reči — Milo mi je što ste posetili Ravnu goru. :
06 Kako smo u povratku saznali, i pored velikih mera obezbeđenja pripadnici Srpskog pokreta obnove iz Čačka uspeli su, nekoliko dana ranije, da donesu na Ravnu goru, i zakopaju, svoju spomen ploču zahvalnosti Draži Mihajloviću. Zbog prisustva milicije „pomen Vukovih sledbenika i simpatizera“ samo je odložen za neka druga
vremena”. D. Ž. TODOROVIĆ
- OLGE O u m ip a dodi aa M | * jj,