Борба, 19. 05. 1990., стр. 12
ДЛЕВНИК _
ПРЕДСЕДНИШТВО ЦК СК МАКЕДОНИЈЕ
Подршка протестима на граничним прелазима
Скопље. — Председништво ЦК СКМ — Партије за демократски преображај на јучерашњој седници је дало пуну подршку захтевима организатора протестних митинга на граничним прелазима са суседном Грчком. Председништво оцењује да би било значајно да највиши републички и савезни органи у што краћем року предузму неопходне мере за решавање нерешених односа са суседном Грчком.
Као што је познато, данас у 10 часова биће блокирани прилази граничним прелазима код Ђевђелије, Старог Дојрана и Битоља, на неодређено време и организовани протестни митинзи на којима ће бити донета декларација у којој ће се тражити да Председништво СФРЈ, СИВ и највиши органи СР Македоније хитно са-
зову седнице и да на дневни ред поставе отворена питања односа са суседном Грчком.
Организатор је Удружење занатлија из Ђевђелије и очекује се да ће ови митинзи бити масовни. Организатор је о организовању ових митинга и блокирању прелаза обавестио Уједињене нације, Европски парламент и његов Сенат, Међународни суд у Хагу, све амбасаде у земљи, македонске исељеничке организације и др. Декларација ће бити донета на више језика. Тражи се, поред осталога, да се укине дискриминаторски однос пре ма македонским избеглицама из Грчке, да се реше њихова имовинска питања, да се укину визе и да се признају права македонске мањине у Грчкој. д.Н.
СКУП ОПОЗИЦИЈЕ (СТРАНКЕ СКХ-СДП) У ПАЗИНУ
Овдје је већ Европа
млвица Рачан: Овај народ зна шта хоће, Хрватство се у овој регији не мора увозити извана Инзистират ћемо на регионалном и полицентричном развоју Хрватске Устав не може писати једна странка, то је ствар цијелог народа (о
Приштина. — Председништво покрајинског комитета Савеза комуниста Косова разматрало је на јучерашњој проширеној седници, у чијем раду су учествовали и председници општинских комитета СК Косова, нацрте докумената за наставак и окончање 14. ванредног конгреса СКЈ. Седници је председавао Рахман Морина, председник ПК СК Косова.
Савез Комуниста Косова, истакнуто је, поред осталог, подржава залагања за модерну југословенску политичку партију, за демократску, Социјалистичку Федеративну Републику Југославију засновану на авнојевским принципима који свим њеним народима, народностима и грађанима омогућавају слободу и равноправност. Деловање СК Косова биће усмерено на борбу за реформу, за демократију и социјалистичке идеје примењива-
14. ВАНРЕДНОГ КОНГРЕСА СКЈ
Борба за реформу . ..
Седница ПК СК Косова, на којој ће се разматрати конгресна документа заказана за 23. мај
пре
не у различитостима југословенске федеративне заједнице.
Председништво Покрајинског комитета СК Косова заказало је седницу Покрајинског комитета за 23. мај на којој ће разматрати конгресна документа — изјаву 14. ванредног конгреса, одлуку о формирању и задацима одбора за припрему конгреса демократске и програмске обнове СКЈ.
На седници је било речи и о неким аспектима политичко-безбедносног стања у Покрајини. Посебно је упозорено на поделе по националној основи које у последње време узимају све више маха у делегатским скупштинама, самоуправним и државним органима. Реч је очигледно о организованом и смишљеном настојању одређених снага да паралишу укупно функционисање друштвених и политичких механизама.
говору Јовића) Ради се о квалификацијама које долазе из једне хисторијске ситуације која се грчевито бори за једнопартијски систем
Пазин. — Иако је Пазин једина истарска опћина у којој комунисти нису добили већину гласова бирача, синоћ је велика дворана спомен дома сједињења и слободе у Пазину била претјесна за све оне који су жељели чути и поздравити Ивицу Рачана, првака странке СКХ-СДП, те неке од заступника ове странке регије у Сабору.
Коментирајући изборе, Рачан је честитао заступницима СКХ-СДП из цијеле Заједнице опћина Ријека на побједи у овој регији. „Овај успјех није дошао случајно, нитко га не може _ обезвриједити, иако многи покушавају. Овдје већ јесте Европа, што се тиче развоја односа међу људима, поштивања разлика и суживота. То је Европа, а она је управо овдје. Овај народ зна шта хоће. Прваци у регији имају свој јасан идентитет иза којег је дуга борба за слободу. Хрватство се “ овој регији не треба увозити из вана“.
Рачан је посебно нагласио да су чланови СКХ-СДП добили повјерење свих народа и народности који овдје живе и хоће да тако буде и убудуће.
„Овај успјех је био успјех нове, демократске, социјалистичке партије, а не оне јучерашње. Очи свих у Хрватској и изван ње бит ће окренуте овој регији и потезима који се
ту буду вукли. Инзистират ћемо на регионалном и полицентричном развоју Хрватске, јер не можемо бити против унитаризма у Југославији, а устоличавати га у Хрватској. Зато ћемо се борити не само у Сабору, већ и путем демократске јавности, јер демокрацију
не чине само странке у Сабо-
У погледу доношења новог устава Хрватске, Рачан је за слиједеће ријечи добио френетичан пљесак: „Нећемо дозволити да га пише само једна странка, јер је то ствар цијелог народа. На народним избори-
Книн
Политичка трговина
статусом Срба2
Книн. — Забрињавају нас изјаве челника Хрватске демократске заједнице о суверенитету хрватског народа у којима се Срби у Социјалистичкој Републици Хрватској стављају у другоразредну позицију и третирају као национална мањина, каже се у саопштењу Општинског комитета Савеза комуниста Хрватске, Странке демократских промјена, издатом поводом неких предизборних политичких догађања у Хрватској.
У таквим изјавама, истиче се у саопштењу, сви осим Хрвата у Хрватској су „остало пучанство“, што је грубо одбацивање важећег устава Социјалистичке Републике Хрватске, историјских права Срба и других народа у Хрватској и већ створене позитивне традиције заједничког живљења на овом простору. То доводити у питање може имати само трагичне последице, Ако је то најава политичке трговине са статусом појединих народа, па и са Србима у СР Хрватској, онда је то већ
трагична последица.
Плаши нас, каже се у саопштењу, народно помирење онаквог типа какво је манифестовано у Блајбургу, јер негира историјске чињенице и најављује реваншизам најгоре врсте. То намеће питање улазимо ли у Европу или из ње излазимо. Демократске изборе у СР Хрватској треба поштовати, али њихови резултати не смију бити разлог за политичку тиранију по критерију неке нове политичке подобности.
ма ова ће странка поставити пред себе амбициозан задатак, како би поново постала основна политичка снага у Хрватској.“ Рачан се осврнуо и на говор предсједника Предсједништва СФРЈ Борисава јовића, чије оцјене и однос, по Рачановом мишљењу, према демократским процесима у Хрватској и Словенији не помажу домокрацији. „Ради се о квалификацијама које долазе из једне
· хисторијске ситуације која се
грчевито бори за једнопартијски систем. Имамо снаге да обранимо демократске процесе и прве кораке у конституирању демокрације кроз легалне институције система, наставит ћемо борбу на реформској линији у Истри, Хрватској, Југославији: Боље да нам у томе помогну, а не да нас дисквалифицирају и дају нам рецепте што је демокрација и што је југословенска интеграција којој ми дајемо највећи допринос.“ На скупу у Спомен дому говорили су и Ивица Перцан заступник из Пуле, јосип Буршић из Ријеке, а једна од ријетких жена у сабору, Делфина Араповић из Лабина, примила је неподјељене симпатије за ове ријечи: „Иако политика више воли мушкарце, у сабору не мислим служити као украс, или као нечији привје-
сак.“ Б. Љ.
(А (
ПРЕДСЕДНИШТВО ПК СК КОСОВА О НАСТАВКУ|ДА ЛИ ЈЕ СЕДНИЦА ВЕЋА УДРУЖЕНОГ РАДА У
ПРИШТИНИ УОПШТЕ ОДРЖАНА7
обуна на броду. „Скупштина“ |
Делегати и радници стручних служби Срби и Црногорци, и секретар Већа Божидар Поповић напустили су седницу, као и председник Већа Али Шехини —
пошто је његова молба да
се седница прекине одби-
јена јер „би то водило заједништву“
Приштина. — Пошто су делегати и радници стручних служби Срби и Црногорци јуче демонстративно напустили седницу Већа удруженог рада, делегати Албанци су скупштинску говорницу искористили да Србе и Црногорце у овој покрајини, али и српску политику, оптуже за „вођење специјалног рата према Албанцима“. Југословенски програм о заустављању исељавања Срба и Црногораца са Косова и повратак исељених окарактерисали су као „неуставан“ а одлуке скупштине Србије о интеграцији јавних предузећа „незаконите“. За председника Већа Али Шахинија, који се више пута одупирао притиску једнонациналног састава Већа да председава седницом, рекли су да се „приклонио специјалном рату Срба“. На одговорност су прозвали председника Скупштине Косова Ђорђа Божовића, потпредседника Извршног већа Скупштине Србије са седиштем у Приштини Момчила Трајковића, председника Председништва ПК ССРН Косова Живорада Игића, али и председника Покрајинског комитета СК Косова Рахмана Морину, за кога су рекли да „неће партијски да оцени блокаде у Покрајини од стране Срба и Црногораца“. Делегати Албанци су у одсуству делегата српске и црногорске националности покушавали по сваку цену да донесу одлуку којом би све досадашње скупштинске одлуке Косова ставили „ван снаге".
Делегатско огледало
Срби и Црногорци су седницу већа напустили тачно у подне. Рекли су „више не можемо слушати разне лажи нити бити учесници надгласавања“. „Погодиле“ су их приче Хилми Махаџерија, Рефика Ратаја, Адема Микуловција, Шабана 'Ашанија, Ферида Хисенија, Љугна Прокшија, Ружди Бакалија и других делегата Албанаца који су тврдили да се „исељавају под притиском Албанци а не Срби и Црногорци“. Ови делегати су тврдили како су своје обавезе према Косову „извршили само и у потпуности Словенија и Босна и Херцеговина, а Србија само 30 одсто“, како на Косову „никада није било више од 200 хиљада Срба и Црногораца“, како су „исељене измислили сами Срби и Црногорци“, „како су Албанци у Скупштини Србије увек надгласавани“, да се „тровањем десила тешка трагедија“...
Кад су поједини делегати Срби и Црногорци, а њих је на седници било света 11, покушали да говоре, одмах би устајало по десет Албанаца да би демантовали и оградили се.
Седницу је последњи напустио секретар Већа Божидар Поповић. Кад је излазио из сале, делегати Албанци су хтели да узму од њега документацију, али нису успели. Једино су стигли да кажу: „Иди ти у пензију, ми ћемо данас изабрати другог секретара“. Тако мучну атмосферу мирно су посматрали Илијаз Куртеши, Мухамет Бицај и други високи функционери. Јер, делегати су замерили и осталим Албанцима функционерима што нису на седници. Зато су затражили да 22. маја, на заједничкој седници сва три већа Скупштине Косова „обавезно буду сви функционери из Београда на челу са Али Шукријом".
Ко коме и у чије име |
О југословенском програму о Косову готово и није било речи, иако је о томе требало да се расправља. Делегати Албан-_ ци су усвојили само оно што су јуче рекли за скупштинском говорницом. „Највећи закљуак“ је да Срби и Црногорци блокирају рад органа Скупштине Косова, како то рече у закључку Фериде Хисени. Председавајући Већем Али Сахинија после 13 сати више нико није ни питао за реч. За говорницу су излазили делегати као на митингу, да би се „промовисало“ све оно за шта се залаже једнонационална албанска алтернатива.Делегати нису прихватили молбу председника Већа Али Шехини да се прекине седница јер би „то водило заједништву“. Нису прихватили ни оно што им је у том стилу рекао потпредседник Извршног већа Иљаз Рамајли. Кад Шехоли више није
хтео да председава (мада су га, u
поједини делегати окруживали да не би отишао) делегати су изабрали другог да председава. Наставили су седницу, а целокупна расправа водила се с циљем да се „пониште скупштинске одлуке“, да се из „фонда федерације не троши ни један динар за станове Срба и Црногораца, већ да се Фонд премести у Приштину“, да се „не да подршка нацрту докумената за упис студената“, „да кривично одговарају сви који Албанце злостављају и прогоне са Косова“...
Ово веће је требало да настави рад прекинуте седнице од 14. маја.
Р. БАРЈАКТАРЕВИЋ
politicki feliton BRANKO MIKULIĆ U OGLEDALU PROŠLOSTI (5)
Među ljudima ima lešinara
Zabrinutost dobronamernih ljudi prerasla je u neraspoloženje prema komunistima e. Sa posebnom pažnjom sam se odnosio prema mišljenjima koja su bila različita od mog Kad mogu napadati Tita, mogu i mene & Možda „dobro obavješteni“ priželjkuju moju totalnu političku izolaciju i pasivnost & Uskoro će se počefi upoređivati rezulfafi „stare politike” sa onima koje postižu nova rukovodsiya
su ke komunista, Даја. najviše utitalas ne samo u Jugoslaviji, nego ј drugim Ма socijalizma — To pitanje je već i biće još dugo predmet interesovanja naučnih radnika i institucija, kao i političkih pokreta u svijetu. O tome se u nas već mnogo toga
kazalo i napisalo. Skoro svaki P
dan objavi se po neki tekst u štampi koji se bavi tim pitanjem. Dosta je visoka saglasnost da je rastući antikomunizam „proizveden” unutar društveno-ekonomskih i političkih sistema u socijalističkim zemljama — dugogodišnjom jednopartijskom vladavinom, ograničavanjem demokratskih prava i sloboda građana, neefikasnim privrednim sistemom, niskim životnim standardom, uzurpacijom vlasti od strane državnog i
litičkog aparata, nehumanim, irokratskim odnosom prema ljudima...
Od zabrinutosti do antikomunizma
Bez sumnje, antikomunizam je podstican i raspirivan i djelovanjem antikomunističkih snaga u socijalističkim zemljama, a i iz inostranstva. Ali te snage ne bi uspjele da im realno stanje nije išlo na ruku.
_ Maša je specifičnost što pravilna programska i politička op-
redjeljenja nisu ostvarivana, već se od njih odustajalo, a primjenjivana su riješenja koja su se Пи pogrešnim (u političom i ekonomskom sistemu, dogovornoj ekonomiji i drugo). Zatim, izvršeno je podvajanje i konfrontiranje komunista na nacionalno-republičkoj, osnovi. U osnovi toga su neslaganja o ·principijelnim pitanjima tekuće olitike i o koncepciji razvoja Jugoslavenskog društva, odnosima u njemu i u SKJ. U odsustvu „dobre volje” da se o tim pitanjima demokratski razjasnimo i usaglasimo, o čemu je sada moguće, na sceni je međusobna netrpeljivost, isključivost i otvoren sukob između pojedinaca na istaknutim funkcijama i rukovodstava. U tome je bilo i ima elemenata borbe za vlast i za dominaciju u Jugoslaviji. Pokrenut je „medijski rat“ između rukovodstava SK iz više republičkih saveza. Zvanično se saopštavaju ocjene o ljudima i celim organizacijama SK kakve odavno ne slušamo ni o najekstremnijim nacionalšovinistima, ustaštvu i četništvu... To je, s početka, izazvalo zabrinutost dobronamjernih ljudi, a zatim je preraslo u neraspoloženje prema komunistima. Razumljivo, to su iskoristili antikomunisti za svoje delovanje i oštvarivanje uticaja u narou. Međutim, mislim da je pono što se Jugoslavija uporeuje sa drugim socijalističkim zemljama. Jer, SKJ i druge lijeve
snage bili su inicijatori demok- dovesti
ratskih procesa koji su u toku, a u većini drugih socijalističkih zemalja ti procesi su otvoreni pod žestokim pritiskom masa, pa i vojske, a i spoljnih uticaja.
Drugo je pitanje zašto se nisu ostvarili ciljevi za koje smo se opredijelili, zašto je došlo do zastoja u razvoju samoupravljanja i demokratije, zašto nismo uspjeli sprovesti reforme iz 60-tih godina, pa smo zapali u ekonomsku, društvenu i političku krizu. To treba izučiti ı iz toga izvući odgovarajuće zaključke za sadašnjost i budućnost, a nc trpati Jugoslaviju u koš u kojem joj nije mesto.
Pravo na drugačije mišljenje Cio ua SO EVO
u u VI ušeno pravo na drugačije mišljenje?
— ljudi s kojima sam zajedno radio, vjerujem, kazaće vam da nisam gušio, već podsticao slobodno iznošenje različitih mišljenja i uvjerenja, da sam se s pažnjom odnosio prema mišljenjima koja su bila različita cd mojih. A oni s kojima nikada nisam radio, pa čak ih i ne poznajem, govore kao što pitate. I oni su u pravu. Jer, zaista nikada nisam bio, niti sam sada za slo·bodno djelovanje sa nacionalističkih pozicija; bio sam i sada sam protiv postupaka i zahtjeva kojima se SR BiH željela i želi u neravnopravam polo-
žaj u Jugoslaviji, pripojiti nekome ili podjeliti sa drugima; protiv sam etnocentrističkih tendencija, odnosno pokušaja homogenizacije nacija i svojatanja naroda BiH, negiranja nacionalne samobitnosti Muslimana... Oni što su djelovali su tih pozicija govorili su i govore da sam 2“ pravo na drugačije mišljenje”. у Sada saznajem da je mnogo šta „knjiženo na moj konto”. Naime, pojedinci su se, čujem, često služili mojim imenom i govorili da je i moje mišljenje ono što su oni pričali i zagovarali. To nisam doživljavao samo ja. Zlou-
otrebljavana su imena i drugih judi.
U posljednje vrijeme svaki dan nalazim u nekom od listova tekstove u kojima jedni kažu da sam „glavni kec (adut), na koji su fundamentalisti računali“; drugi da sam jedan od inicijatora sudskog procesa „islamskim fundamentalistima“ 1983. godine, treći da sam favorizovao Muslimane „kao potpuno povlaštenu nacionalnu grupu“ i da sam odgovoran za „teške posledice kršenja prava srpske i hrvatske nacionalnosti u Bih od strane islamskih nacionalista“; četvrti da sam „inscenirao atak na panislamizam“ početkom 80. tih godina; peti da sam „pravio karijeru” tako što sam „gazio Pre? leševa svojih sunarodni-
a“ Hrvata; šesti da sam tražio „da se napiše jedna knjiga koja će raskrinkati muslimansku re-
akcija, u kojoj će se objoktivnije
prikazati učešće Muslimana u NOB, u kojoj će se pokazati da oni, zapravo, nisu zaslužili pažnju koja im se ukazuje“ itd, itd.
Na drugoj strani su izjave drugova iz Pokreta kojemu i oni i ja još pripadamo. Recimo, da sam bio član „četvoročlane komisije“ koja je blokirala i obmanjivala Tita, učestvovao u razgovorima po pitanju ko će nasljediti Tita, osumnjičio pojedine borce revolucije da su — još za Titovog života (у — pripremali državni udar i slično. Tipične izmišljotine i laži o meni i porodici neću ni navoditi. Šta da kažem o svemu tome? Zar prihvatiti raspravu o svim tim neistinama? Zaključio sam da na sve to ne vrijedi odgovarati. Inače, bio sam i sada sam za argumentovan dijalog o pitanjima o kojima ima smisla razgovarati.
Proći će to
Pogađa li vas sve to?— Svi smo od krvi i mesa. Ali, ako se o Titu može govoriti tako da se stidim to ponavljati, zašto se još gore — ako je to uopšte moguće — ne bi govorilo o meni ili nekom drugom? Proći će to. Oni što su se sad u to upetljali stidjet će se što to čine.
e Obavešteni ljudi u BiH kažu da Vi i danas u velikoj meri utičete na zbivanja u republici bno preko direktora preduzeća koji su na ta mesta došli u Vaše vreme. Utičete li?
— Tako nešto mogli su Vam dima ncobavješte-
reći samo potpuno
ni ljudi. Ako se izuzme poneki intervju, koji nikome, evo ni Vama, nisam dao na moju inicijativu, već na zahtjev redakcija lis·tova ili pojedinih novinara, ni u najmanjoj mjeri ne utičem „na zbivanja u Republici“. Zato neka
ne brinu ti „obavješteni ljudi“. U|.
normalnim poljtičkim prilikama nemam ambicija da utičem na „zbivanja u Republici“, a ako se te prilike bitno poremete i zaprijete, opasnostima o kojima smo unapred govorili — niko neće ćutati i sjediti skršenih ruku. Kako ćutke slušati ogavne, ispod svakog ljudskog dostojanstva laži i napade na Tita, zatim izjave funkcionera iz novih političkih stranaka u Hrvatskoj i Srbiji o podjeli BiH, kao da ona nije suverena Republika, jednakokao i Hrvatska i Srbija, kao da SR BiH nije matična republika naroda koji u njoj žive; kako ćutati, a ne reagovati na svojatanje Muslimana, kao da Muslimani mogu biti nešto drugo nego to što jesu — poseban narod.
Sve to podsjeća na neka prošla vremena i na tragediju koju smo bili doživjeli zbog takvih nacional-hegemonističkih pretenzija prema Bosni i Hercegovini i njenim narodima. To niko normalne pameti ne može neza-
interesovano posmatrati, ćutati |
i slijegati ramenima. U svim susretima s ljudima o tome govorim otvoreno i apelujem na njih da ne dozvole da ih bilo ko dijeli na nacionalnoj osnovi. Ako se i to tumači kao „uticanje na zbivanja u Republici”, molim Vas prenesite „dobro obavještenim“ moju poruku da ću to činiti i ubuduće.
Možda „dobro obavješteni“ POMINJU moju totalnu političu izolaciju i pasivnost, povlačenje u „četiri zida“ i ćutanje. Tekstovi i izjave pojedinaca Мр ju na razmišljanje da i među ljuima poneki lešinar. Balkanian,
субота-недеља 19-20.
НЕДЕЉНА БОРБА _ мај 1990. страна 4
ПРЕДСЕДНИШТВО РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ Оружје остаје у складиштима
Љубљана. — Председништво Републике Словеније разматрало је на јучерашњој седници питање премештања оружја територијалне одбране Словеније које се ових дана спроводи у земљи, а на основу наредбе оружаних снага.
Тим поводом републички Комитет за информације издао је саопштење у коме се ис-
ПРОГЛАС СПО БЕОГРАЂАНИМА
ЗВЕЗДА — ХАЈДУК
Ништа вас
тиче: „Председништву. Реу
лике Словеније гарантован) да намена те наредбе није ( | зимање оружја територијају. одбрани, него физичко 0) ђење оружја. Зато је | ништво Републике Спора одредило да оружје остане +“ мо где је сада ускладиштој. али уз физичко обез 6 које ће осигурати терито
Су на одбрана Словеније“, УМА
ПРЕД CyCpg
не сме
испровоцирати
Београд.— — Долази нам финалиста фудбалског Купа Југославије, екипа Хајдка из Сплита. Њих и њихове навијаче гостимо као прави српски домаћини. Нека се и овом приликом увере да Срби нису народ мржње, већ љубави, и да ће увек тако да буде — каже се на почетку прогласа који је Београђанима упутио Српски покрет обнове.
„Ништа вас не сме испровоцирати. Свака каменица, петарда или ружна реч упућена играчима или навијачима Хај-
Срби никада нису батић ду никог ко им дође у кућу ну су ратовали по спортским ју ренима. За ратне обрачуне у стоје бојна поља, на којима «, | Срби увек били и биће — Де лије.
У суботу, 19. маја, витецку бодрите Звезду, да освоји ду лу круну. Поздравите фудбал ре Хајдука ако буду бољи, ђу морате бити Делије и у побеу и у поразу.
Образ Београда, наше пре стонице, увек мора бити са). ван.
дука била би бачена на Звезду, e Проглас је потпис на Београд, на традицију и пе еин СПО Вук Драшко. ви
част српског народа.
ПИТ ЕР ТРАВЕ АВИ БЕРИ А ИВ ЕВРЕ
ВЕСТПОВЕСТПОВЕСТПОВЕСТПОВЕСТПО
„ДРЕКСЕЛ“ ТРОШИО НАШЕ РЕЗЕРВЕ: Београд, –
Народна банка Југославије није инвестирала девизне резер: ве у високо ризичне послове, већ је позната америчка и: вестициона кућа „Дрексел“, код које смо уложили око 7 милиона долара, неовлашћено користила та наша и сре; ства неких других централних банака, изјавио је генералну директор у Народној банци Југославије (НБЈ) Ђорђе Нице вић, и додао да је Југославија до сада од уложене суме успе ла да поврати 11,5 милиона долара, а очекује да ће тако би. ти и са осталим делом средстава.
„ |
МИТИНГ НИЈЕ ОДОБРЕН: Београд. — Секретаријт | за унутрашње послове у Београду није одобрио одржавање | јавног скупа Демократске странке у тлавом граду, заказаног за суботу 19. маја у 12 сати, на Тргу Маркса и Енгелса n080. дом загађивања атмосфере у Београду од стране неких ра | них организација, међу којима се наводи „Прва искра" у“ ричу и друге — саопштено је јуче у ГК ССРН Београда.
Како се у суботу у Београду одржава утакмица фин» ла Купа Југославије у фудбалу између Црвене звезде и Хај дука и доласка већег броја навијача из унутрашњости пове ћано окупљање грађана угрозило би функционисање (400 раћаја у граду и могло пореметити јавни ред и мир — ист че се у саопштењу.
ЗАХТЕВИ СТУДЕНТСКЕ УНИЈЕ: Загреб, — Хрвати
студентска унија, основана 8. маја ове године на Скупшт“ ни у Задру, представила се јавности са низом својих захје ва: 1) да се, католички богословни факултет у Загреу поновно прикључи загребачком свеучилишту;
2) да се промијени име Југославенске академије 38# ности и умјетности у хрватску академију,
3) да се промијени име Југославенског лексикограу ског завода у „Мирослав Крлежа“; a
4) Представници Хрватске студентске уније су ми!" љења да би професор Шепаревић требао да остане први човјек Загребачког свеучилишта. j
5) Истичу да би требало у загребачком дому „Ста Радић“ подићи споменик Радићу а у Загребу и доктору" |
ти Старчевићу. СТУДЕНТИ се ограђују од интерпретације догађаја “ загребачком Динамовом стадиону. (Х. Б) · _.
7; | ПРИЗНАЊА ПИЛОТИМА РВ И ПВО: Београд. – " | земунском Дому ЈНА јуче су шеснаесторици пилота ју“ ловенског Ратног ваздухопловства уручена највиша лета“ признања у миру — „Златни знак пилота“ и звање ин | тора летења. Командант РВ и пВО је, ово признање ур пилотима потпуковницима Перици Бурсаћу, иу. Скадраку, Љубиши Величковићу, Томиславу Божов“. Средоју Милутиновићу и Даворину Павловићу и мајо 4 | ма Влаји Милетићу, Жељку Древеншеку, Грозду H+ | мовском, Владану Марјановићу, Милинку Грабовићу, рану Булуту, Милутину Јелићу, Драгану Китанове Радомиру Ераковћу и Бранибору Марковићу. Приз“ за посебне заслуге у НОБ-у и допринос послератни М РЦ ју југословенског РВ добили су и пензионисани п 1 авијације Албин Старц и Миленко Липовшек. вв. И.
(НЕЈОСНОВАНЕ ТВРДЊЕ: Београд. — Према и тају градског судије за прекршаје у Београду се свака ај не смањује број политичких прекршаја и прошле aut | због њих кажњено само 26 лица. Број напада на ну Београду је занемарљиво мали што, како се навод“ «ај вештају, значи да није било изразитијег испољавање Р шизма и нетрпељивости према њима. с за пре
На основу овог се у извештају градског судиј иди“ кршаје закључује да су тврдње о наводној нетолерг ресе српског према другим народима који живе у Београду новане и нетачне. :
СКУПШТИНА БОРАЦА ПРВЕ ПРОЛЕТ ЕРСКЕ
оград. — Борци Прве пролетерске бригаде и „плодотворан завршетак 14. ванредног кон нске 19 вање новог и стварање нове јединствене југослови пије op тије комуниста“. Залажу се да се СУБНОР Југост“ азило“ низује у јединствену друштвену организацију Бори! Савез бораца народноослободилачког рата седиште безрезервно подржавају ставове и одлуке Пред ЈНА ију СФРЈ од 16. маја и најоштрије осуђују разбија и блаћем гославије и „разуздане и непријатељске НАПАЛЕ куп ни | јосипа Броза“, истакнуто је јуче на редовној, пределе Секције бораца Прве пролетерске у Београду. #34 ка Скупштине Секције Прве пролетерске у Бео ран је Владо Ковачевић ЦБ. ср“ i JU
УМРЛА НАЈСТАРИЈА ЈУГОСЛОВЕНКА: Си аје“ У 115. години живота, недавно је у Берову која је % рија Југословенка — баба Фуца Скендерска, „стражи епитет добила захваљујући прошлогодиш дана жи у њу ревије „Практична жена“. До последњег hi старо o Скендерска је била за Ши а Узрок лем je BCTBEHH KapTOH е ни
ои а бену најстарија ћерка сада
“