Борба, 22. 05. 1990., стр. 1

Л0 ау

= Е

Еви.

ПРОТЕСТИ

ОТВОРЕНИ ПРОБЛЕМИ НА ,

ЗАТВОРЕНОЈ _ ГРАНИЦИ: Шта су све показали оштри протести Македонаца подједнако упућени и званичној Атини и звничном Београду — због положаја македонске мањине у Грчкој

ЕД

ЋА: И ако можда није било унапред укалкулисано незванично гесло овогодишње канске смотре — ка уједи-

|њеној Европи — са стано- /, | вишта филмских напора до- =

бива креативно покриће

ЕВРОПСКА СЛОЖНА БРА- |

| |ПОБЕДА СЕ НЕ СМЕ ИЗРО-

ДИТИ: Из Главног одбора ХДЗ, странке која ће као победник на изборима за који дан сести на кормило Хрватске поручује да ће поштовати сва правила парламентарне демократије

љеву.

Заједнички конкурс

за упис студената у прву годину студија за школску 1990/91 годину на факултетима у Крагујевцу, Чачку и Кра-

уторак, 22. мај 1990. Година ЕХ1Х

Број 143

Цена 5 динара

(за иностранство)

2 РЕМ

В. Д. директора и

ПЛАВ

ПЛАВЉАННА 11000 БЕОГРАД

Велизара Косановића 2

главни и одговорни уредник

Манојло Вукотић

МИ

били у реду

: ги : У их КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ СТРАНИХ ПОСМАТРАЧА: Амерички сенатори Џо Либерман и Харисон Смит (бивши астронаут са „Апола“) изјавили су новинарима да су избори

ПОБЕДА ФРОНТА НАЦИОНАЛНОГ СПАСА НА ИЗБОРИМА У РУМУ.

НИЈИ

У знаку руже

Неочекивано убедљивом већином Јон Илијеску изабран за шефа државе

. Ф Досадашњи и нови председник владе Петре Роман најављује двостра-

начку коалицију, а не искључује ни учешће представника Национал —се-

љачке партије

(Од специјалног извештача Борбе“)

БУКУРЕШТ. На првим слободним председничким изборима румунски народ у недељу, готово плебисцитарно, одлучио се за 60—годишњег Јона Илијескуа. Све раније прогнозе су, истина, наговештавале његову изборну победу, међутим нико није очекивао да ће бити тако убедљива, јер је Илијеску — према првим незваничним резултатима до којих су посебним методом дошли стручњаци Института за социолошка истраживања у Бону, и румунски из букурештанског Института за испитивање јавних мишљења — добио 83 одсто гласова.

Тако је аутоматски отпао предвиђени други круг избора за председника Румуније, јер је већ у првом један од три кандидата добио више од 50 одсто гласова. Либералу Раду Кемпеану припало је 11, а кандидату Национал—сељачке странке Јону Рациу, чијим је сликама у колору био облепљен читав Букурешт и већи градови у земљи, тек шест одсто. Рациу и Национал—сељачка странка у данашњем румунском животу представљају десницу.

Председник Илијеску је кључна личност Фронта националног спаса, за који је ранији министар за туризам Михаил Лупо рекао да је одавно створен, а на барикадама у децембру прошле године само буквално састављен. Непосредно је учествовао у ру: ководио рушењем Чаушескуа. Од тада се Јон Илијеску и данашњи премијер Петре Роман, готово сигурно и мандатор за састав нове владе, спомињу као

УПБАО ЈЕ

два најважнија „представника“. У првом интервјуу после 22. децембра, Роман је изјавио: „Ја сам био марксиста, а не комуниста, јер је комунизам којег смо у Румунији упознали био стаљинизам и бољшевизам“. Данас се може рећи да је премијер Петре Роман наклоњен западно европској социјалдемократији.

одсто, што отприлике одговара двомилионској концентрацији Мађара у Румунији. Тек на петој степеници је Национал—сељачка странка. Предосећајући вероватно ниски рејтинг на избори ма прваци ове странке су унапред почели приговарати да се, манипулише са бирачима и бирачким листићима.

ЕВЕ ВРЕТЕНА АНИНА ИРА ЛАВЕ ПРВИ ЗВАНИЧНИ РЕЗУЛТАТИ

Илијескуу 89,31 одсто гласова

Букурешт, – Централна изборна комисија у Букурешту 06јавила је синоћ прве званичне резултате парламентарних и председничких избора у Румунији после пребројаних нешто више од 20 одсто гласачких листића. За председника Румуније води лидер Фронта националног спаса јон Илијеску са 89,31 одсто гласова. Следе Раду Кампеану из Либералне странке са 7,83 и Јоне Рацију из Национал-сељачке странке са 2,25 одсто гласова.

За Сенат румунског парла-

мента највише гласова је добио Фронт 73,85 одсто гласова, затим Демократски савез Мађара 5,53, Либерали 4,77, Еколошки покрет 2,21 и Национал-сељачка странка 1,9 одсто гласова. Слични резултати гласања су збележеви и за Представнички дом парламента: Фронт је добио 73,29 одсто гласова, Демократски савез Мађара 5,68, Либерали 4,56, Еколошки покрет 2,41 и Национал-сељачка странка 1,91 одсто гласова. (Танјут)

ЕТЕН ИН ЕР ИЛА

Апсолутни победник на недељним румунским парламентарним изборима је Фронт националног спаса, који од почетка чине претежно радници. Може се рећи да је то и велика победа у знаку руже која је, иначе, и симбол ове странке.

Према испитивању истих бонских и румунских стручњака, Фронт је освојио 66 одсто гласова, другопласирани су либерали са 10 одсто у Посланичком дому и 9,5 одсто у Сенату, трећи је демократски савез Мађара са шест,

Овакав исход избора у Румунији говори да ће будућа румунска влада бити коалициона и састављена од две првопласиране партије, али је могуће и учешће представника Национал—сељачке странке. Први посао председника Илијескуа је наставак реформисања румунског друштва, али и доношење новог Устава, а то значи и припремање нових избора најкасније за две године.

Петар СТАНИВУКОВИЋ

буе о зуејџ Ккозагке па једпот тези:

, „Коб“ је Б!о па |утапџ

ОЦМРМАРА КОЗАРКАЗКЕ РАМЕТ! Апкеја гледи ргмоћдазк!т !гепепта 2МЕХРА ОТКАОМЕМЈЕ ЗЕ2ОМЕ

ПАКЕТ „ВОЈНИХ ЗАКОНА“ У СКУПШТИНИ СФРЈ

РЏАМММБ ОАВАМ 8 АВСНТЕСТОНА. ОЕЗЈОМ СОМЗИШМО Веодгада 2Хаћџтока 34 1е!. 413-122

СЕР

Порез са покрићем

Без дажбина за ЈНА при куповини лекова, хлеба и пецива, млека... предлози за измене закона о војним тужила прихваћени Ф Законска потпора за регулисање извоза наор

Београд. — Шлагер јучерашњег дана у Скупштини је, нема

| сумње, „војни пакет“ закона који

су стигли из Савезног извршног

| |већа.

ПОРЕЗ НА ЈНА — Посебан порез на промет производа и услуга за финансирање ЈНА који је

5 |установљен као привремена ме-

ра ускоро ће добити и законско покриће. СИВ је наиме доставио Нацрт закона који обрађује ову материју. Према Нацрту порез на промет производа неће се плаћати за лекове, хлеб и пецива, млеко, јестива уља и масти, мазут за топлане, дизел горива Д1, Д2 и ДЗ, горива за моторна возила у друмском, железничком и поморском саобраћају итд. Пореза за Армију биће ослобођене многе банкарске услуте, поједине услуте осигуравајућег завода (на пример — осигурање живота) као и превоз путника и робе на железници, у градском и приградском саобраћају.

ВОЈНО ПРАВОСУЂЕ — Уз образложење да би предложене измене „допринеле доследнијем остваривању начела уставности, законитости, самосталности и јавности у раду“ војних тужи. лаштава и судова СИВ је Скупштини проследио предлоге за доношење измена и допуна постојећа два закона која регулишу рад армијских тужилаштава и судова. Из предлога се види да је, али само делом, прихваћен предлог Скупштине Словеније за измене и допуне ова два закона. Словеначка Скупштина се, иначе, залагала за ограничавање надлежности војних судова и тужилаштава што би дугорочно требало да доведе до њиховог укидања. Важећим законима замерено је да нису одраз промена наших друштвених односа а посебно промена у војном судству у свету. У свом образложењу СИВ каже да су „несумњиво по.

требне измене и допуне поменутих закона зато што их треба ускладити са променама Устава СФРЈ. Додаје се, даље, да се неке предложене измене и допуне речених закона не могу прихватити „јер би нарушавали уставну позицију војних судова и тужилаштава“. СИВ је такође одбацио предлог Скупштине Словеније за доношење посебног закона о извршењу санкција против активних војних лица образла-

Слободан избор адвоката

Једна од новина у Нацрту закона о војним судовима тиче се, између осталог, права на одбрану. Окривљеном би се, наиме, омогућило да у поступку пред војним судовима за бравиоце, по властитој жељи, узме адвоката из грађанства или војног браниоца и то без икаквих ограничења у погледу војве тајне (као што је предвиђено садашњим решењима). Очекује се да ће се тако изједначи ти положај окривљених у поступку пред војним судовима са положајем окривљених пред судовима у цивилству.

жући да су „нерационална и да немају у виду потребе војне службе“.

За комплетан „пакет“ из Скупштине Словеније СИВ на: води да се „иде на радикалне измене целокупног система војног правосуђа података и пре тходних свестраних анализа које би указивале на то да је овај систем у садашњој пракси показао одређене недостатке. Напротив, по свим анализама и извештаји ма који се подносе о раду војних судова, тужилаштава и војних казнено-поправних установа по-

штвима и судовима, углавном, ужања и војне опре-

Ф Словеначки (нијсу

Грб, застава

и химна

само по закону

Београд. — Предлогом за доношење закона о химни, употреби грба и заставе СФРЈ, који је СИВ доставио Савезној Скупштини утврђено је да је југословенска химна „Хеј Словени“.

Грб и застава СФРЈ — наглашава се у предлогу закона — могу се употребљавати само у облику и садржини утврђеним савезним уставом и у њих се не може ништа уписивати нити се они на било који начин могу мењати. Изузетно, ако је то савезним законом прописано, ови југословенски симболи могу се употребити као саставни део других амблема, односно знакова или се на њих може уписати одређени значајан датум мли назив.

Уколико се грб или застава СФРЈ истичу на територији паше земље заједно са другим домаћим или страним грбовима м заставама југословенски се симболи морају ставити на почасно место, наводи се у предлогу савезне владе. (Танјуг)

ПРЕВАРА ЕРЕ ЕВА ЕВА

казало се да је систем војног правосуђа уређен на потпун начин и да је у складу са правосудним системом СФРЈ“. Зато савезна влада, уз образложења предложених промена у законима о војним судовима и тужилаштвима, сматра да сада не би требало вршити друге измене и допуне.

За законска решења која предлаже, СИВ сматра да би требало да омогуће „доследније остваривање уставних начела о равноправности народа и народности у погледу употребе језика и писма“ у поступку пред војним судовима и тужиоцима. Тежи се такође, сразмернијем регулисању заступљености република и покрајина те народа и народности приликом постављања војних тужилаца, њихових заменика, судија и судија-поротника. Нова законска решења треба да омогуће и доследније остварива ње принципа независности и самосталности војних судија и тужилаца сматра Савезно извршно веће.

ИЗВОЗ НАОРУЖАЊА И ВОЈНЕ ОПРЕМЕ — У Скупштини СФРЈ ускоро ће се расправља ти и о Предлогу закона о Савез.

ној дирекцији за промет производа са посебном наменом који такође сачињава „војни пакет“ закона пристиглих из СИВ-а.

Уз оцену да постојећи прописи нису примерени условима ефикасног рада, покретљивости кадрова и тржишту каже се:

„Полазећи од значаја, места и улоге спољнотрговинског промета наоружања и војне опреме и ради реализације плана „Извоза наоружања, војне опреме, услуга и војног инжењеринга до 1990. године и оријентационо до 2000. године“, оправдано следи неопходност да се донесе закон којим би се на нов начин уредили организација, рад и пословање Дирекције".

Од доношења овог закона очекује се стварање предуслова за повећање спољнотрговинског промета наоружања и војне опреме, а тиме и повећање производње и боље коришћење производних капацитета у предузећима за такозвану наменску производњу, Све то требало би да утиче и на већи девизни прилив југославије, В. ИЛИЋ

ПРИВРЕДНА КОМОРА ЈУГОСЛАВИЈЕ

рвна индустрија пред стечајем

Несаниране банке нису више у стању да прате посусталу, исцрпљену привреду, у овом случају шу марство и дрвну индустрију

Београд — Дрвна индустрија, посебно њена финална производња, готово да је испунила услове за масовне стечајеве. Неликвидност је до те мере узела маха да се излаз не назире, а једино што је извесно у овом часу, када је пласман намештаја и других производа скоро потпуно застао, су одласци на принудни, плаћени или неплаћени одмор. Штавише, лако се сада не продаје ни репродукциони материјал. Те и друге констатације изрекли су на јучерашњој конференцији за штампу у Привредној комори Југославије, секретар Удружења за шумарство и дрвну индустри-

Хогап Надомс париз!а 2мегди:

ЈА ЗАМ МЕХОООАМ ПР Згеско Јапс гамгз!о капјеги розје 22 додте 5МЕ ВИ.О ЈЕ |аРАА

|2 рогод под абита: (агтја РА!итас

ТАТА, КОРГ МГ КОЗ

ју дипл. инж. Анте Јурић и неколико представника произвођача и трговине. з

У условима када производња рапидно опада, без изгледа да дође до заокрета у овом и наредном месецу, сасвим је на месту питање: чиме се бави око 310 хиљада запослених у шумарству и преради дрвета Од тога, близу 90 хиљада у фабрикама намештаја. У овом моменту сви су преокупирани снижавањем цена у чему је достигнута такорећи доња могућа граница. Даље је изводљиво једино да се прибегне распродаји преостале робе и

Јидо-козагказ! кгепи! 5џ теди ргогезјопајсе 1968. рИМ! ЈЕ В!О РАМ

„Коз“ па Нсџ теза: 05 Апде!е5з

ОМАС-РОЈАМ ЈУДОЈМОЕМТЕКАСЈЕ Огагеп Регомб рогџсије: | МБЕ МАЏТА | ВОЗТОМ обустави производња, што се у баш не ретким случајевима и чини.

Прошле године, нагласио је Анте Јурић, извоз производа шумарства, дрвне индустрије и папира премашио је 1,3 милијарде долара. Реч је о рекорду који би се у повољнијим околностима могао оборити, мада извоз у првим месецима ове године заостаје за осталом привредом. јер, нема новца за припрему производње, намењене извозу, а данас ретко ко коме плаћа, уко, лико је у питању пословање код куће. У разговору са новинарима је

Ајекзапдаг Пјапнб о Вод Мајкомби

ЗМЕТ! РИЈЕ ВЕОСРАОЗК)!

5уе о пајроршагтјет козагкази дапазпјсе Мајкџ ОХогдапџ

ЕТ ВАОЈ 23

речено да несаниране банке више нису у стању да прате посусталу, исцрпљену привреду, у овом случају шумарство и дрвну индустрију. Купци, с друге стране, заобилазе продавнице, одазивањјући се тако апелу СИВ-а да се уздрже од набавке, јер, наводно, предстоји даље обарање цена.

Сада и овакви кредити, какви се одобравају, плод су удружених настојања произвођача и трговине, превасходно да се некако оживи промет и одржи какав-такав производни ритам.

(Танјуг)

Мико Момозе! о затртопаи Нанје ЦВЕ (РО ОСАМ) МА КРАЈЏ ЗЕЗХОМЕ

ба је помо џ Зрапиј! КАТАСОМ5КО АМАЕ

Мјаде Вигом о помоз та 12. агске В!5 ХА АП!

Ало пјје зуе јег тподо (ода јо5 з1ајо је џи от! „Ко5":

165 пе Казпо 28

Мајмеса Мафопјса џ

Јидовјамј!: РОСОРПЕ

РРМЕ СЕТА! АЕРАЕХЕМТАСМЕ МА „МОМОМАЦ“ ПАЦЈА 1990.

Ф Нђади тијага га ргами котвттаси

'9 | опе Кој п5џ

добп ргодпогеп секаји падгаде: ашогобн „аћа готео ЗРЈОЕА“, киса 5Р!О „Мапјса“, акгакпупа (ипзћска ршомапја, 11 бе епћ (ејеГоп-зекгејапса „рапазопкс“, која једгепја па Кота та џ агап;тапи АСУ, !п заје ке апјепе, (п (окоарагаја РОМ, падгаде „гпепадепја“.,.

ТЕК РОМЈЕ

У БТЕМАЗ!, РАЗНЈА

ор РАМА5 НА КЈОБСМА „ВОРВЕ“

Зрес!јајпо !2депје

Једап рптегак оуод вреса!под |гдапја гатепјије 696 ратегеке „Вође“ Ф 576 киропа 28 (емоте, 96 Киропе 20 роћепса!па „|епопадепја", 24 џјопа 22

котб! томапје, рокагп!

ојеет!.. Ф Врес!ојас 28 с!ојетабве тогоће уоб од дапаг пегиб! па (ојећоп: 011/332-277 | 334-531 (оке! 248

6 РомаЊће па бојођопе: 011/332-277 | 334.831 пока! 249