Борба, 04. 03. 1991., стр. 4

4 PONEDELJAK, 4. MART 1991. GODINE

SAO KRAJINA IZMEĐU RATA I MIRA

Da li će smeti i na Knin

Iako Milan Babić izražava optimizam u rešavanju problema u Pakracu, stanovnici Krajine se otvoreno pi-

taju da li je rat zakucao i na njihova vrata

Knin — — Samo naizgled u Kninu je mirna situacija, a i celu proteklu noć jake snage sigurnosti SUP SAO Krajine, rezervnog i aktivnog sastava, kontrolisale su prilaze većim gradovima u Krajini. Sinoć je održan sastanak Glavnog odbora SDS sa koga je za javnost upućeno saopćenje u kome se kaže da su članovi ovog organa ogorčeni oružanim napadom na Pakrac: · — Upadanje specijalaca po mraku u zaspali Pakrac, koji je izrazio želju da pripadne SAO Krajini, jer srpski narod želi da živi u jednoj državi, razobličio je taktiku HDZ i konačno otkrio da lažna demokratija služi samo kao oklop sa militantnim namerama. Time je tzv. „nova hrvatska demokracija“ pokazala svoje pravo zločinačko lice i potvrdila svoj historijski zločinački kontinuitet sa NDH u kojoj su u toku drugog svetskog rata hrvatske ustaše pobile milion Srba samo zato što su bili Srbi, — kaže se u saopćenju na kraju kojega se hvatska vlast upozorava da se pokaže puno razumevanje za nastale probleme te da ce u slučaju da bude suprotno srpski narod morati sam da se organizuje i sam da se brani.

U vrijeme održavanja sjednice koja je inače bila zatvorena za javnost, a kojoj je predsedavao prof. dr Jovan Rašković, započelo je okupljanje naroda u Dvoru na Uni, pa su se Jovan Opačić, član Nacionalnog vijeća, Dušan Zelenbaba zastupnik u Saboru Hrvatske i Jovan Rašković za trenutak napuštajući sjednicu obratili prisutnom narodu. Bilo je više od 2.000 prisutnih, a doktor Jovan Rašković je decidirano ustvrtio kako je hrvatska država danas objavila rat srpskom narodu i da će srpski narod odgovoriti na objavu rata. U prijepodnevnim satima u Gračacu se sastalo Izvršno vijeće SAO Krajine i razmatralo situaciju u Pakracu. Upućeni su dopisi vladi Hrvatske, Ministarstvu unutrašnjih poslova u kome se kaže kako su redarstvenici svojom intervencijom narušili javni red i mir, te ugrozili živote i sigurnost građana Pakraca. Vlada SAO Krajine zahteva neodložno povlačenje svih oružanih snaga MUP sa navedenog područja te unapred upozorava da će vlada Hrvatske snositi odgovornost za sve posledice koje mogu proizići iz postojeće situacije u Pakracu.

U Radio Kninu telefoni zvone neprestano jer su sve veze sa Pak-

racom prekinute a valja priznati da je protok informacija i te kako otežan. Ljudi su uznemireni pa su primječena okupljanja u nekim naseljima SAO Krajine a tako je bilo u Vrginmostu gdje su primećene i barikade na cesti prema Zagrebu. Milan Martić sekretar SUP SAO Krajine: rekao nam je da su zapažena kretanja jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova u blizini Titove Korenice, ali da nije došlo ni do kakvih pokušaja napada na one koji brane novouspostavljene granice između SAO Krajine i Hrvatske. U Kninu niko ne veruje da je moguć miran rasplet jugoslovenske krize, jer se bitka oko suvereniteta republika iz dvorane za dijalog, u slučaju Pakraca prenijela i na ulice.

„Ljudi su uznemireni nakon što je predsednik hrvatske vlade Josip Manolić u televizijskom dnevniku izjavio kako će Hrvatska poduzeti sve da se skrši pobuna u Kininu a iste riječi ponovio je i predsjednik Sabora Žarko Domljan u Drnišu, na 24 kilometra od Knina, izričitom tvrdnjom — Pakraca nema a uskoro neće biti ni Knina. Inače na čitavom području SAO Krajine prisutna je prilična potištetnost stanovništva, nedostatak pravih

PRKRRAC — PROBR YU DRAME |

informacija poprilično utiče na uznemirenost građana, a ljudi se već u ranim večernjim satima zatvaraju u domove spremni da oružjem brane svoja ognjišta i suverenitet tek uspostavljene SAO Krajine. Kao dobra vijest odjeknula je informacija da je najvažniji kolektiv na ovom području kninski TVIK izbegao stečaj i to dogovorom sa Splitskom bankom. Naime, gubici ovog kolektiva i njegova dugovanja prema Splitskoj banci pretvorena su u kredit, dio duga je plaćen i sada je sudbina ovog kolektiva u kome radi gotovo 3.000 ljudi u rukama onih koji ga vode i samih radnika.

Doktor Milan Babić koji se nalazi na putu iz Beograda prema Kninu javio se telefonom i izrazio svoj optimizam u povodu rješenja problema u Pakracu rekavši da se nada da će se hrvatski redadrstvenici povući, a srpsko-hrvatsko pitanje rešavati mirnim i demokratskim putem.

U Kninu je teško sresti čovjeka bez oružja, a u zraku je latentno prisutan osećaj od nailazećih događaja pa se ljudi otvoreno pitaju da li je SAO Krajina na rubu rata.

Z. TARLE S. STAMATOVIĆ

Na osnovu različitih reagovanja u slovenačkoj javnosti, sve više se čini da jednoglasnost u republičkom parlamentu prilikom usvajanja Rezolucije o razdruživanju SFRJ, nije predstavljala i jednoznačnost. Izdvajaju se, pre svepa, različita tumačenja „konceptualnih neusklađenosti“ u govorima predsednika Milana Kučana i člana Predsedništva SFRJ dr Janeza Drnovšeka, a određene rezerve prema projektu razdruženja su izneli i lideri dve opozicione stranke. Zato smo se obratili predsedniku Liberalno demokratske stranke (bivša ZSMS — liberalna stranka) Jožefu Školču za neka sadržinska razjašnjenja.

REAGOVANJA POVODOM DOGAĐAJA U PAKRA-

CU

MUP озидији MUP podržavaju

Stanje u Pakracu je uzbudilo mnoge sredine i potaklo ih da reaguju. Saopštenja i reakcije se međusobno razlikuju — ovisno od sredine iz koje dolaze. Ćutanje iz pojedinih delova zemlje takođe je svojevrstan ko-

mentar i stav

Povodom zbivanja u Pakracu usledile su brojne rcakcije i saopзеепја. |

U Gračacu je Izvršno veće srpske autonomne oblasti Krajina održalo sednicu povodom ovih zbivanja i zatražilo intervenciju snaga SSUP radi uspostavljanja javnog reda i mira u Pakracu, od nosno odstranjivanje snaga MUP Hrvatske. U poruci upućenoj Predsedništvu SFRJ, SSNO, predsedniku Republike Srbije i celokupnoj javnosti ističe se da snage MUP Hrvatske nisu nadležne za obavljanje poslova iz oblasti javnog reda i mira na teritoriji srpske autonomne oblasti.

Izvršni odbor Saveza udruženja „Solidarnost“ iz Beograda u saopštenju dostavljenom Tanjugu, pozvao je dobrovoljce da se hitno jave svojim komandama, a građane članove ovog udruženja koji nisu upisani, a žele da se jave u dobrovoljce — da se prijave predsednicima Udruženja „Solidarnost“.

Stranka Jugoslovena za Srbiju je zahtevala od nadležnih saveznih organa i Predsedništva SFRJ da se istog dana (u subotu) odrede prema zbivanjima u tom delu naše zemlje i „preduzmu sve raspoložive mere, primerene svakoj organizovanoj društvenoj zajednici u zaštiti lične i imovinske sigurnosti svakog građanina Jugoslavije“.

_ Socijalistička partija Srbije je najenergičnije osudila brutalan napad hrvatske vlasti nad stanovništvom u Pakracu, kaže se u saopštenju Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS. Nasilničkim i fašističkim metodama hrvatske vlasti nasrnule su ne samo na mir i zajednički život, nacionalnu ravnopravnost i demokratiju, već i na same živote građana. Hrvatske vlasti su ovim teškim nasiljem, kaže se u saopštenju, dovele do daljeg pogoršavanja ionako teške političke situacije u Jugoslaviji. Socijalistič-

ka partija Srbije traži od Predsedništva SFRJ da umesto jalovih sednica i saopštenja vrši svoje Ustavom utvrđene funkcije.

„Ispostavi li se da su među Srbima u Pakracu pale žrtve i da je potekla krv, stav je SPO da je objavljen rat srpstvu celome. Pri tome, članstvo SPO ne smatra da nam je rat objavio hrvatski narod, već ustaška Hrvatska“. Ovo je deo izjave Vuka Draškovića povodom događaja u Pakracu. U izjavi se, pored ostalog, još kaže da su vesti koje iz Pakraca stižu kontradiktorne „ali sve od reda tragične“. Plašim se da preživljavamo upravo poslednje trenutke nade u mirno, razumno rešenje srpsko-hrvatskog sukoba. Jugoslavija je na ivici ambisa. Predsedništvo Centralnog komiteta SK Crne Gore je povodom događaja u Pakracu održalo vanrednu sednicu. Konstatovano je da je intervencija specijalnih snaga MUP Hrvatske na goloruki srpski narod izazvalo „gnjev i ogorčenje među građanima Crne Gore“. Hrvatska vlast mora biti svjesna Ja ne postoji dovoljan povod da se u ovako zategnutoj političkoj situaciji u Jugoslaviji demonstrira oružana sila protiv naroda koji mirnim i demokratskim putem traži ostvarenje svojih legalnih prava, kaže se u saopštenju sa ove sjednice. Ovakvim postupkom pokazana je neodgovornost i potpuna dvoličnost aktuelne hrvatske politike. Izvršni odbor opštine Budva izrazio je u subotu duboko ogorčenje Budvana zbog „brutalnog napada pripadnika MUP Hrvatske na legitimne organe vlasti i građane bratske opštine Pakrac“.

- Glavni odbor Narodne radikalne stranke pozvao je „sve institucije vlasti da smesta intervenišu i zaštite srpski narod“. U telegramu upućenom Predsedništvu SFRJ i

STRANE AGENCIJE O ZBIVANJIMA U PAKRACU

Armija smirila situaciju

Ašosijeted pres: „Lideri Srba“ u Hrvatskoj u četvrtak su najavili da će se otrsepiti od Hrvatske u slučaju raspada federacije. Ova agencija citira i izveštaj Nezavisne televizije JUTEL koji ističe da u događajima u akciji MUP-a nije bilo žrtava. AP citira i izjavu zamenika ministra unutrašnjih poslova Hrvatske, Brezaka, da je prisustvo Armije u Pakracu „od pomoći za smirivanje situacije“. Pozivajući se na Tanjug, AP dodaje Brezakovu izjavu da nije bilo mrtvih i ranjenih, ali da je 30 lica uhapšeno zbog „ilegalnog aktivnosti“.

Rojter: Agencija prenosi svedočenje svog fotoreportera koji kaže da je ispred jedne bolnice u Pakracu došlo do pucnjave između hrvatske policije i JNA, ali da nije bilo povređenih. Rojter podseća

da svaka armijska akcija u Hrvatskoj može da bude potencijalno eksplozivna. U izjavi za Rojter Marijan Nobil, savetnik predsednika Hrvatske, je doveo u pitanje ovlašćenje Jovića da razmesti vojsku bez sazivanja sastanka sa svih osam članova državnog Predsedništva, Agencija, takođe, podseća da se Srbi u Hrvatskoj oštro protive merama za nezavisnost od Jugoslavije i kažu da će se odvojiti od Hrvatske ako se Hrvatska odvoji od Jugoslavije.

Agencija Junajted pres internešenel (UPI): Ovaj veliki incident, smatra UPI, gurnuće Jugoslaviju dublje u građanski sukob, dalje pogoršavati već zategnute odnose Hrvatske i Srbije i naneti štetu razgovorima zavađenih etničkih lidera o budućnosti zemlje. Što se

SMIRIVANJE: U Pakracu, ovih dana

predsedniku Srbije glavni odbor direktno poziva Slobodana Miloševića da odmah formira koalicionu vladu. Od Predsedništva SFRJ radikali zahtevaju da „ukazom odmah depolitizuju vojsku“.

Hrvatska stranka prava u izjavi sredstvima javnog informisanja zbivanja u Pakracu ocenjuje „najnovijom diverzijom petokolonaške srpske policije u Pakracu“.

Brojni opštinski odbori HDZ takođe su reagovali na događaje u Pakracu. Opštinski odbor HDZ iz Svetog Ivana, Zelina, uputio je „prosvjed“” vladi Republike Hrvatske u kojem se izražava odlučnost naroda Prigorja da u slučaju potrebe svim sredstvima brane Hrvatsku, te se daje podrška svim aktivnostima MUP.

Iz Varaždina Opštinski ogranak HDZ traži „suprotstavljanje nedemokratskim i neciviliziranim radnjama koje se vrše pod pokroviteljstvom velikosrpskih, neokomunističkih agitatora i diktatora“.

Sa Skupštine Hrvatske demokratske stranke koja je u subotu održana u Splitu izdato je saopštenje u kome se traži da se hrvatska vlast u vezi događanja u Pakracu odmah „odupre velikosrpskim nasrtajima na Hrvatsku, te hrvatska vlada poziva da prekine sve razgovore o Jugoslaviji i formira vijeće za odbranu Hrvatske sastavljeno od predstavnika svih hrvatskih stranaka“. Dr Marko Veselica, predsednik ove stranke je ustvrdio da „viteškom hrvatskom narodu“ opasnost danas samo preti od „cincarske strategije sa istoka i njenog vrha“.

Savet za narodnu odbranu i Izvršno veće Skupštine opštine Dvor na Uni u subotu su razmatrali novonastalu situaciju u Pakracu. Oni upozoravaju da će se „svaki eventualni upad špecijalnih jedinica MUP Hrvatske na područje opštine Dvor na Uni smatrati direk-

tiče eventualnih žrtava, UPI navodi saopštenje jugoslovenskog državnog Predsedništva da nije poznato da li je bilo povređenih ili poginulih u sukobu hrvatske policije i Srba u Pakracu. ~

Kubanska glasila: Citirajući vesti stranih novinskih agencija, komentara za sada nema u kubanskim glasilima, ali se podseća da je sukobu prethodilo više manifestacija u Zagrebu u prilog otcepljenja Hrvatske od Jugoslavije.

Španska štampa, radio i televizija: Španski mediji izveštavaju da je Jugoslaviji „zapretila opasnost od građanskog rata“, ističući da je u Pakrac upućena vojska da spr.či oružani sukob Srba i Hrvata.

Austrijska štampa: Ako je suditi po napisima u ovdašnjim listovima onda je ono što se juče događa-

Ništa riovo

0 Šta se faktički, po Sloveniju i Jugoslaviju, promenilo donošenjem Rezolucije o razdruženju SFRJ, i ponudom ostalim republikama da se SFRJ razdruži na dve ili više samostalnih država?

— Pitanje je šta se i koliko promenilo, jer svi takvi potezi ne samo u Sloveniji, već i u Jugoslaviji, imaju neku svoju unutrašnju logiku. Sa stanovišta onoga što se dešava u Sloveniji, rezolucijom nismo predložili ništa novo. Sve vreme je bilo jasno da Slovenija mora da se osamostali i da se oko toga postigne demokratski sporazum. Ključno je, međutim, nešto drugo: na koga su ta Rezolucija i njena ponuda naslovljene. To funkcioniše kao razlika između Kučana i Drnovšeka, a ne kao razlika između prve, radne verzije, objavljene u „Delu“, i one koja je usvojena. I prva i druga Rezolucija su, naime, nastale na inicijativu istih ljudi. Šta se toliko dramatično desilo u

(Snimio S. Petrović) punog pomaka od radnog nacrta do usvojenog teksta, od ponude da se Slovenija razdruži, do toga..da se Slovenija počne ponašati kao da Jugoslavije više nema — ne bih znao.

U čemu su sadržinska razilaženja među tim konceptima?

— Novost Rezolucije je da se donošenjem 99. ustavnog amandmana konstatuje da federacije više nema. To isto se konstatuje i za sve republike, iako one nisu, bar ne sve, isto postupile. Pitanje je koji je pristup realističniji i kako to razmrsiti. Formalno posmatrano, sve se može razgraditi do iz-

tnim atakom na ljudska prava, slobode i živote građana.

Sa skupa boraca Šestog slavonskog udarnog korpusa i građana iz Slavonije koji žive u Beogradu predsedniku Predsedništva SFRJ i saveznom sekretaru za narodnu odbranu upućen je telegram u kojem se podržava odluka da „Armija interveniše u Pakracu i spreči krvoproliće“. Istovremeno se traži da „ona svoja dejstva podesi tako da zaštiti celokupan srpski narod u Hrvatskoj. Jer, u protivnom, izgubiće poverenje naroda“.

Posle protesnog zbora održanog u centru Belog Manastira oko dve hiljade tamošnjih Srba premestilo se pred zgradu Skupštine opštine i umesto šahovnice — istaklo zastavu Jugoslavije, uz koju je stavljena i srpska zastava, šahovnica je ostavljena, ali sa leve strane jugoslovenskoj trobojci. Osnovni zahtev na zboru kojeg su organizovale Srpska demokratska stranka i Socijalistička partija Hrvatske bio je da Predsedništvo SFRJ svim ustavnim merama uspostavi red i mir u Hrvatskoj i onemogući fašističke metode kakve su hrvatski specijalci primenili u Pakracu.

Među reakcijama hrvatskih političkih stranaka na zbivanja u Pakracu bilo je i ono Predsedništva Lige socijalnih demokrata koji u saopštenju za javnost kažu da se „sigurnost ne može steći naoružavanjem, a jednostrano proglašavanje nezavisnosti ili autonomije može se „provesti“ samo izazivanjem oružanih sukoba. Republičke vlasti ne mogu silom provesti pravne norme koje ne prihvaća značajan, mada manjinski dio stanovništva Hrvatske. Političko vođstvo Srba u Hrvatskoj ne može silom uspostaviti jednostrano proglašenu autonomiju, pa makar za sobom imalo i većinu svojih sunarodnjaka“. I poslednja sednica makedonskog parlamenta pokazala je da pitanje međunacionalnih odnosa u ovoj Republici postaje sve aktuelnije, čime i Makedonija, poput drugih jugoslovenskih sredina, postaje mesto gde se oživljavaju međunacionalni nesporazumi.

Povod za žestoku polemiku između poslanika Makedonaca i poslanika Albanaca na poslednjoj 'maratonskoj raspravi bio je predstojeći popis stanovništva, Poslanička grupa Partije demokratskog prosperiteta iz Tetova (PDP) čiji su poslanici i simpatizeri uglavnom Albanci, suprotstavila se izmenama zakona prema kojima bi se sva dokumentacija popisa vodila na makedonskom jeziku, koji je prema ustavnim odredbama službeni jezik u ovoj republici. Predstavnici PDP se nisu složili sa ovakvim predlogom, naglašavajući da se tako sužavaju prava narodnosti koje žive u Makedoniji.

Za poslanike PDP nisu bila dovoljno uverljiva objašnjenja da će pripadnici narodnosti imati prava da se izjasne na maternjem jeziku o svim traženim podacima, ali da će odgovori i podaci biti beleženi na jedinstvenim obrascima koji će se voditi na makedonskom, kao državni i službeni dokumenti. Nije pomoglo ni dodatno objašnjenje da će u popisnim komisijama u nacionalno mešovitim sredinama, obavezno biti i pripadnici narodnosti koje žive u tim sredinama. Stvari su došle dotle, da je poslanik Hisni Šaćiri, rekao da će se jednog dana u makedonskom parlamentu govoriti na albanskom jeziku, što je još više zaoštrilo polemiku, a nezavisni poslanik Todor Petrov, zatražio da se parlament ogradi od takve diskusije.

Makedonski parlament je zasad uspešno ublažavao ovakve međunacionalne čarke koje se javljaju iz

lo u Pakracu — najava građanskog rata u Jugoslaviji. List „Kurir“ piše da je posle događaja u Pakracu „vlada Hrvatske izgleda konačno jasno pokazala da više ne želi da bunu srpske manjine posmatra bez delanja“.

Italijanska televizija i radio: U subotu je italijanska televizija javila da je „u krvavim sukobima“ hrvatske policije i srpskih rezervista bilo mrtvih i ranjenih i da je predsednik kolektivnog jugoslovenskog Predsedništva doneo odluku o upućivanju vojnih jedinica da bi se sprečila eskalacija međunacionalnih sukoba. Italijanski radio je, pak, citirao izjavu savetnika predsednika Hrvatske Marija Nobila da je akcija Armije lokalnog karaktera i da nije uperena protiv Hrvatske.

svega par dana da je došlo do pot-

JUGOSLRUVIJA

JOŽEF ŠKOLČ, PREDSEDNIK LIBERALNO DEMOKRATSKE STRANKE, O SLOVENAČKOJ REZOLUCIJI O RAZDRUŽIVANJU SFRJ

Nema sporazuma bez kompromisa ·

toriju, ali

vorne suverenosti koja bi bila na strani naroda, odnosno republika. Ali, to ni za koga nije novost, jer ta diskusija oko delegirane suverenosti na saveznu državu, u Jugoslaviji protiče već niz godina. Štos je u tome da savezna država, sve dok svi ne vrate delegirana prava, ili dok se inostranstvo sa tim ne pomiri, funkcioniše kao suverena država na nekom području, bez obzira da li je do toga došlo izvorno ili delegirano.

0 Da li se, po Vašem mišljenju, predlogom razdruženja Slovenija približila ili udaljila od osamostaljenja kao osnovnog cilja?

— Mislim da smo sa tom, uslovno rečeno, Drnovšekovom verzijom, bili bliže osamostaljenju, jer ona ostavlja više manevarskog prostora, a takođe i omogućava da se provere teze koje sada vise u vazduhu i koje nije zasad moguće proveriti. Pre svega, mislim na znamenitu tezu o tome kako se svi u Jugoslaviji, osim Hrvatske i delom Bosne i Hercegovine, slažu da Slovenija može ići. To se ne može proveriti između republika, već samo u odnosu prema Jugoslaviji. Ova mopućnost je izgubljena drugim manevrom tj. da se pregovara samo između republika. Tu smo ponovo na terenu poznatih marksističkih maksima, kao: uslov za emancipaciju Slovenije je da je emancipovana svaka republika. Pregovori između republika navode na to da se moraju međusobno priznati, a mislim da smo daleko od toga da bi rešili problem na Kosovu, problem Bosne, i da ne nabrajam dalje.

Šta posle

0 Taj korak je, ipak, načinjen, uz ostavljanje neke druge dileme: da li će se nastaviti politički dogo-

vori o budućnosti Jugoslavije, ili

preostaje samo tehničko rešavanje njenog razdruživanja.

— Previše euforično je reći da je stvar samo tehnička, jer definitivni sporazum da Jugoslavije nema još nije postignut. Diskusija još protiče na nivou ko će predložiti pompezniju rezoluciju, a razdvajanje ili razgraničavanje nije stvar rezolucije, već kompromisa. To potvrđuje i činjenica da je naša stranka uz donošenje 99. amandmana zahtevala da se napravi materijalno-finansijski bilans, što nije prihvaćeno. To je nonsens, jer bez toga ne može ni biti razdvaja-

sednice u sednicu, a ovog puta predlog da se dokumentacija vodi na službenom makedonskom jeziku doneta je većinom glasova,

To je još uvek daleko od smirivanja strasti, o čemu govori i podatak da opštinske skupštine u Tetovu i Gostivaru još ne mogu da

izaberu čelne ljude u ovim mesti- |

ma, zbog neslaganja makedonskih partija s jedne i partija Albanaca s druge strane. U ovim opštinama partije Albanaca su na jesenjim izborima osvojile procentualno daleko veći broj mesta nego što ima stanovnika Albanaca, a u Republici se ocenjuje da veliki primat Albanaca može da dovede do hlađenja međunacionalnih odnosa, koji ionako nisu na nekom zavidnom nivou. Brojna su i upozorenja da

može doći i do revanšizma, jer je | izabran veliki broj odbornika Al- |

banaca, koji su bili proglašeni ili suđeni kao nacionalisti, odnosno bili na udaru tzv. diferencijacije od 1981. godine pa nadalje.

Da je parlament mesto gde se

ovakvi i slični problemi u znatnoj |}

meri mogu ublažavati govori i saglasnost koja je postignuta oko Deklaracije o suverenosti Make-

donije i platforme za pregovore o | budućnosti Jugoslavije. Naime, po-

slanici — i Makedonci i Albanci

relativno su lako postigli saglas- |

nost, što govori da su međunacionalni sporovi u samoj Republici stavljeni u drugi plan, odnosno os-

tavljeni da se rešavaju (zaoštrava- |

ju) u neka druga vremena.

U senci ovih događaja u makedonskom parlamentu, ostaje pitanje koje visi u vazduhu i preti: da li će Makedonija formirati novu vladu do 8. marta, dva meseca nakon što je konstituisan makedonski parlament. Naime, ako dotle ne bude formirana nova vlada,

moraju da se raspišu novi izbori. „!

Rezolucijom nije predloženo niš ) ; jom“ smo bili bliže osamostaljenju 0 Demos proizvodi tekstove za is.

se od toga ne može živeti 0 Razdvajanje ili razgraničavanja

nije stvar rezolucije, „ili-ili“ — sve će otići dođavola

ništa novo 0 Sa „Drnovšekovom vergj.

već kompromisa & Ukoliko se ide isključivo na

nja. Još nismo došli do toga da no šta misle u preostalom delu Ju. stvari razmrsimo i pravimo realis- goslavije. To neopozivo stanovište tičku politiku. Došli smo samo do Slovenije šteti i svima ostalima, pa toga da se država raspadne, ali da sam na te „ptice“ već apelovao da, se ne zna šta će biti posle. · bar potraže kompromis. Razdrije Mislite li da su u ostalim de- ženje ne mora biti traumatično lovima zemlje dovoljno upoznati ako je bar sporazumno, ako neke sa takvim razvojem političke situ- stvari, uključujući i informativni acije u Sloveniji? sistem, funkcionišu. Ukoliko sa — Puno pogubnije od razlika ide na ili-ili, sve će otići dođavola, unutar pojedinih republika je što e Kako ocenjujete mesto i ul. dolazi do raskoraka u Jugoslaviji, gu liberalnih demokrata u Фора. jer neki jednostavno ne pristaju da Фајта vezanim za plebiscit i se o tome razgovara. Najpogubni- predlog razdruženja, s obzirom da ja posledica osamostaljenja u Slo- su vas u više navrata optuživali za veniji je da nije zaživelo ubeđenje „odugovlačenje“? da određene stvari u Jugoslaviji — U nacionalnoj emancipaciji treba promeniti. Da se, recimo, ne možeš biti protiv samostalnojprizna da feđeralna država više ne ti, jer to ispada komično. Drugo ji funkcioniše, pa da se oko toga mo- pitanje kako si samostalan i na kože sporazumeti. Kada smo na to ji način to izvedeš. Jezik samostal. upozoravali, diskusija nije bila nosti govore svi, ali je pravi pro. moguća, jer je to bio napad na sis- blem u preraspodeli kompetencitem koji se kažnjavao zatvorom. ja. A kad o tome počneš da govoriš Inicijative da se Jugoslavija pro- padaš u pravi paradoks nacional: meni su nastale još pre Demos-a, i nog izdajništva. Kada se dva bloka Demos je dobro funkcionisao jer svađaju ko je bio na pravoj strani su one bile odbačene. Isto tako je, u drugom svetskom ratu, para recimo, Milošević dobio više gla- doks je upravo u tome da isti ljudi sova jer su drugi stvarali utisak da koji su na svojoj koži osetili šta. će rasturiti Jugoslaviju. To je prvi znači biti narodni izdajnik, operi. problem i njega je, na žalost, skoro šu ovim pojmovima. Oni koji gonemoguće obnoviti. vore o pomirenju izazivaju linč e Otkud to da je Liberalno de- nove vrste. Ne poštuju se demo. mokratska stranka bila za razdru- ratski standardi, krše se demokženje, a sada ne zvučite baš opti- ratske forme, a nepojmljivo je ka. mistično? ko se praktično suspenduju sudo“. — Rekli smo da razdruženje vi,i to se prikriva, umesto,da od: podržavamo, ako je to mogućnost govorni „odlete”. Dosta smo kriti. da se sve razmrsi. Ne protivim se kovali vladu, ali mislim da smo li opciji razdruženja, ali iz neprista- |i blagi prema svim greškama koje. janja na diskusiju, niz razloga vodi su napravilu. | ka tome da se зргоуоде зато га- _ Ф га осекијете да се зе и пајdikalna rešenja. Nepristajanje da skorije vreme dogoditi na plamu se Jugoslavija menja znači totalnu razdruženja i osamostaljenja?

katastrofu.

Razgovor gluvih

— Najpre treba sačekati izvćš taj delegacije, jer nismo u poziciji da sudelujemo u pregovorima i za visni smo od dodatnih informaci"

„ou ja. Ta trojica (Kučan, Bučar, Peter 0 Možete li ukratko. navesti le), 'već' sada: mogu da sugeril, koji će biti sledeći potezi Slovenije podatkć'i time diktiraju rešenji i kolika je opasnost da razdruže- pošto se stalno sugeriše da je naj nje dovede do novih napetosti? važnije to razdruženje. Od plebiš" — Vrlo nerado govorim u ime cita naovamo, kada smo počeli da Slovenije, jer mi imamo stanovište. komplikujemo stvari traženjem да prema Rezoluciji koje bi omogući- glasaju svi koji žive u Sloveniji, i. lo formulisanje razlike. Demos je da plebiscit važi ako je „za“ glasa verovatno uhvaćen u zamku svo- lo više od polovine biračkog tela, jih predizbornih obećanja koja tvrdili smo da ključ nije u putova: mora realizovati. Proizvode tek- njima po svetu, već u jugosloven: stove za istoriju, ali se od toga ne skoj diplomatiji. Po tome se razlida živeti. Bitno je da, ako hoćeš kujemo od ostalih stranaka. To ji. razgovarati, moraš praviti kom- možda i perfekcionizam, ali nc promise, a ako nećeš to vodi u ras- možemo dozvoliti da neko ospoti. pad. Događaji se odvijaju pravoli- to što smo uradili. | nijski, i za veliki deo ljudi nije važ- Stevan ŠIĆAROV

MEĐUNACIONALNI NESPORAZUMI U M4KEDONSKOM PARLAMENTU

Polemike oko popisa

Na poslednjoj sednici poslanici Albanci suprotstavili se izmenama zakona prema kojima bi se sva doku: mentacija popisa vodila na makedonskom jeziku Ф Saglasnost oko Deklaracije o suverenosti Makedonije! platforme za pregovore o budućnosti Jugoslavije 0 Da li će Makedonija formirati novu vladu do 8. marta

Na potezu je znači predsednik Re- na kao i oko imena članova vlade publike Kiro Gligorov, čije je pra- postigne međupartijska ·sagla vo da predloži novog mandatara i nost.

doprinese da se oko njegovog ime- N. BATKOSKI

CARINARNICA BEOGRAD

Prodaje putem prikupljanja pismenih ponuda dana 11.03.1991 god. sledeću тен |

Е. бг. Spisak

broj 207/91

Vrodnost: Vrsta robc i osnov

DrOUŠJA Prodaja

Razna roba široke potrošnje, po osnovu roka ležanja 925 k gr. — Kalaj u šipkama, po osnovu roka ležanja Razna industrijska roba, po

||| 110.000.

208/91

III 50.000.

209/91

osnovu roka ležanja

6 kom. — Foto ploče, po osnovu

roka ležanja

Šlajferica industrijska firma III 55.000“

211/91

III 10.000.

212/91

„Sulzer“, po osnovu roka čekanja

2 kom. mašine za lepljenje plastike, tip „Omega“ 1987/88, po

osnovu roka ležanja

.000. 213/91 130

150.000."

takve vrste obe imaju Radne organizacije registrovane za promet esnici u kupovini su dužni uz i 9 ici | ponudu priložiti pot o uplaćen са па габип Саппагпјсе Beograd ВЕ овна уто kod NB u | OBA ua | iznosu od 20% od početne vrednosti spiska. Ponude 56 та ај o 11.02.1991 god. na adresu Carinarnice Beograd, ul je WR бана он 10 Пор „pismene ponude“, Razglodanje Ta

= svakog danz -10 časova 5

| ОКО. kol, MI Surčinski па бари зла Пи а

Ssnovni i posebni porez nije uračunat u početi i isti je U

ћ nu cenu: i isti je |

рана HE obračuna i uplati Kupac ђе НЕ uplate i podizanje pismenih OBE je pet/ dana od dana obaveštenja o rezultatima va druga obaveštenja mogu se dobiti ij arnioč Beograd na Bežanijskoj kosi ili na tel, data OORIRANIA о

Carinarnica Beograd