Борба, 06. 03. 1991., стр. 13
BORBA
FELJTON
TELEVIZIJA
SREDA, 6. MART 1991. GODINE 13
KAKO JE DOGOVARANA PRVA JUGOSLAVIJA
| BELESKE sa pregovora
U pogledu vere, sloboda treba da se čuva. Od tri vere, moje je duboko uverenje, da je pravoslavna najviše pomagala naš narodni razvitak. Ali se ni ona ne može nazvati nacionalnom. Mi smo je nacionalizirali, pošto smo je primili i učinili je sastavnim delom našega osećaja. To je želeo i naš katolički narod. Ali Vati-. kan nije imao koristi da to dopusti. Nacionaliziranje crkve bilo je protivno sprovođenju njihove politike. Sad se to može
rovesti zavođenjem slovenske službe. Imamo dva oružja. U opštinama primorskim svugde imaju pravo službe na slovenskom jeziku. Na moru je to pravilo. Drugo sredstvo je ono što se uglavilo u dodatku konkordata. Ja sam ne mislim na uvođenje загозјоуепзкор (rusko—slovenskog) jezika. To nije jezik kojim ovorimo. Treba ići i dalje, i uneti u crkveni jezik naš književni. To nije samo toga radi da bi svet razumeo, no radi unifikacije u celom narodu. Imaćemo teškoća u Rimskoj Stolici. One su sastavljene iz Talijana. Oni su latinizatori a protivnici Slovena. Kad je Leo XIII s kardinalom Zampolom pripremao teren za zbliženje s Rusijom, izdali su 1885. ili 86. encikliku Inde mirus kojom se proglaša-' vaju Kirilo i Metodije 5. jula, kao sveci. pod Pijem X, kad su videli da nije bilo željenog zbliženja, izbacili su iz kalendara Kirila i Metodija.
Oni nas ne samo mrze no i preziru. Ali je stvar politike da se to izvede.
U pogledu ustavne odredbe o veri vladaočevoj, ne treba imeprativnosti ni za koga, za vladaoca kao ni za druge. Neka i vladalac ima veru koju hoće. U toliko pre, što i ako se ne može dovesti do unitfikacije, zavođenjem narodnog jezika u službi i oslobađanjem katoličke crkve od stranog uticaja postiglo bi se veliko zbliženje.
U našem narodu postojali su uvek elementi za zbliženje. Kačić Miošić peva o Sv. Savi. Srpska Crkva proglasila je za sveca Jelenu ženu Uroševu katoličkinju. U Srbiji su bili katolici ministri, u Hrvatskoj najuglednija mesta zauzimaju pravoslavni. Naša je duša demokratska.
Odredbu o plemstvu treba iz srpskog Ustava prosto prepisati, tako je divna. Plemstva u Srbiji nema, a u Austrougarskoj dobijeno je od stranih vladara većinom za zasluge u borbi protiv naroda.
U pogledu azbuke, latinica nije narodno pismo kao ćirilica. Ali se mora ostaviti svakom da se služi pismom kako hoće. Samo ne treba gubiti izvida, da je ćirilica naša narodna odlika: Stoga.“se“ treba truditi da se ona postepeno usvoji, neosetno.
Vošnjak. — Iz mora generaliteta ja se vraćam na pitanje ustava. Ustav će biti emanacija volje sva tri naroda. A mi smo živeli pod raznim zakonodavstvima.
Mi smo proglasili ravnopravnost vere. To znači razdržavljenje državne crkve. U Engleskoj je za to trebalo stotine godina borbe. Ima četiri velika sistema. Sistem ·-državne crkve, konkordata, separacije i sistem verskog pariteta sa državnim zakonodavstvom. U državnoj crkvi, država uređuje sve poslove crkve. Ona proglašuje jedan princip, da jedino vrede dogme one crkve koja je državna. Sve druge su heretičke, i u podređenom položaju.
Srpska crkva je autokefalna. Njen poglavar je nezavisan. Samo formalan odnos ima sa iIstočno-Pravoslavnom crkvom. Katolička nije nikad bila nacionalna, no anacionalna. Mi samo živeli u dobu propadanja katoličke crkve, dobu nesnosnog centralisanja katoličke crkve. Protiv toga se svi bune. Ne treba se stoga bojati budućih odnosa. Moraće se mnogo preinačiti u pogledu demokratiziranja i nacionaliziranja katoličke crkve. Mi imamo nadu da Katolička crkva neće više reprezentirati jednu centralističku je-
Srpske Vlade i
Jugoslovenskog odbora 0 stvaranju Kraljevine SHS (Kri, 1947.)
Biti složan u glavnome
.B. Vošnjak: Ja se ne bojim da se obeleži hrišćanski karakter drža-
ve. On je tako obeležen u Americi,
drugih vera, pa se niko ne oseća
gde ima bezbroj sekta i toliko nesrećnim. Muslimani će se pri-
spodobiti tome, da je to hrišćanska država, kao socijalnoj činjenici
Oni će biti jednakopravni naši drugovi. Međutim, Muslimani po ko-
lonijama francuskim i engleskim ne uzimaju se u obzir pri stvaranju
državnih odnosa.
dinicu, no jednu talijansku jedinicu. Ja mislim, da će talijanski jezik postati jezik Katoličke crkve, a mi tome treba da se radujemo. To će doprineti nacionaliziranju naše crkve. Iz ove borbe Sveta Stolica izaći će jako oslabljena. Napredak demokratiziranja razjeda pojmove autoriteta koji predstavlja Sveta Stolica.
Problem ujedinjenja kao verski problem
Sklapanje konkordata srpske vlade je · veliki uspeh jugoslovenski. Ali će teško biti na njegovoj osnovi zasnovati ceo naš budući crkveni život. Konkordatski život pod kojim je živela Hrvatska nije bio jak eksponent Rima, niti je smetao pravilnom životu raznih veroispovesti. On nije prisvajao sebi prava, da normira odnose raznih religija. Ali je uopšte opasna stvar, bazirati ceo konfesionalni život na jednoj tako labavoj osnovi, kao što je konkordat, ili jedan međunarodni ugovor, čiji pravni karakter još niko nije mogao da pruži. Za separaciju mi još nismo sazrel:
Poslednji sistem verskog pariteta: on može najbolje razrešiti naše konfesionalne ·probleme. Ali da država normira odnose među crkvama. Tim bi se posvedočilo da je država iznad sviju, i da ih svojom suverenom vlašću reguliše. U stvari, osnova života našega konfesionalnog bio je paritet. Ovaj sistem znači mnogo za nas. Ne znači akonfesionalnost države. Na tom polju moramo biti konzervativni, ma bili na svima drugima revolucionarni. Konzervativnost znači za državu sistem verskog pariteta. Ja se ne bojim da se obeleži hrišćanski karakter države. On je tako obeležen u Americi, gde ima bezbroj sekta i toliko drugih vera, pa se niko ne oseća nesrećan. Muslimani će se prispodobiti tome, da je to hrišćanska država, kao socijalnoj činjenici. Oni će biti jednakopravni naši drugovi. Međutim, Muslimani, po kolonijama francusЈат 4 епрјезк ту лег илатаји: зе 1 obzir pri stvaranju državnih odnosa.
Meni se čini, da mi sve naše stvari činimo sa velikim eforom i žrtvama. Mi ne poznajemo princip ekonomije snage. Bojim se, da ćemo i u našoj konfesionalnoj politici raditi sa suviše efora, i nećemo pustiti da se stvari same razvijaju, da se same kristaliziraju. Osnova treba da bude ova: ne treba suviše trošiti energiju na dokazivanje kako će se živeti u novom konfesionalnom životu. Sam će narod na polju osećaja, na nepravnom polju naći pravi put.
D. Vasiljević. — Mi sad nemamo fizičke snage, da njom stvaramo svoju državu. Stoga naši prospekti ne treba da idu dalje, no da priređujemo platformu za ulazak u novu državu. Ne treba da primimo na sebe više no što to dopušta naša snaga.
U prvom redu, isprečio se verski problem. Ja mislim najvećim delom problem ujedinjenja je verski problem. Teškoća je, prvo, što imamo ne dve, no tri vere. Zbog toga je teže udesiti, da verske razlike ne sprečavaju nacionalno izjednačavanje. I uticaj spolja će remetiti pravilni razvitak u tom pogledu, Katolička crkva se akomodira samo onde gde joj svetovna vlast može dati sve elemente za oživotvorenje njenih ciljeva. Ona se nikad neće mnogo interesovati za nas. I
kad budemo ujedinjeni, za nju nećemo
mi biti toliko snaga, koliko Italija, ili
Habzburška monarhija. Ona će nas tole-
rirati i to je sve.
U samoj državi postavlja se pitanje, koji elementi će najmanje smetati našem narodnom niveliranju. Mi pravoslavni, pošli smo s gledišta, da nam razlika vere ne sme smetati našem nacionalnom je-
dinstvu. Katolička crkva je tom protivna. Ona ovo parceliranje smatra kao svoju potrebu, kao i Habzburška monarhija. Katolička crkva zapoveda celim životom
svojih vernika. Pravoslavna crkva ne ig-
ra u Srbiji politički nikakvu ulogu. I kad
se kaže u Ustavu, pravoslavna je vera |}
državna, u stvari znači: ti crkvo, imaš da služiš državi i narodu, radi postizanja njihovih ciljeva. Crkva je institucija koja ima da služi državu a država njoj kako hoće. I mi smo u Bosni uspeli nakon borbe da srpsku crkvu stavimo u službu našim' nacionalnim ciljevima. U početku je ona, čiji su predstavnici bili činovnici Habzburga, bila protivna tome radu.
Muslimani su religiozne. materijaliste. Oni nisu religiozni. Imaju fanatizam, kome je osnov materijalni. Religioznih ideja i ideala nemaju. To je mentalitet stvoren verom.
Islam, kao religija, čim se oslobodi materijalnosti postaje uporni, konezrvativni elemenat. To će biti Staatsehralendes Element, što je Kalaj kazao. Ali, će nam materijalizam begovskih porodica zadavati posla. Oni vladaju ostalim kmetovskim porodicama. Ali se ipak demokratizam počeo razvijati i na selu kod njih. Državnim životom, musliman će postati religiozno indiferentan, ako bude bilo prave slobode.
Nama je najopasniji, ne narod katoličke vere, no politika katoličke crkve, kurije. Sve zastarele ideje, protiv kojih mi hoćemo da se borimo, nalaze se u politici te crkve. I u konkordatu, ona je sprovela Пе kojima će vezati Srbiju. Katolička crkva može na dva načina da dejstvuje na razvitak našega Života: 1) Kako će se razvijati naša katolička crkva. Crkva ta nije nikad priznala uticaj laika na crkvene stvari. Ona može preko našeg katoličkog sveštenstva da vrši svoj uticaj. U njima ima svoju vojsku i svoje oficire. Katolički viši klir nerado gleda pravoslavno sveštenstvo, ne što su pravoslavni, no što su liberalni. Prost svet mnogo ne deli jedne i druge sveštenike. Zavisi mnogo od nastave. Katolička crkva se neće odreći svoga uticaja i svojih škola. A na nju ima jedan red, koji je potpuno destruktivan za državu, velikauticaja: to su jezuiti. Dakle, za nas je od velikog značaja, ne samo odnos katoličke crkve prema pravoslavnoj i muslimanskoj veri, no i prema samim katolicima. Oni imaju visoko obrazovno sveštenstvo. Preko njega se može vršiti i vrši se veliki uticaj na narod. To je jakost katoličke crkve, ali i tegoba za naše nacionalno kristalisanje. I sam konkordat, koji daje velikih prava njima, stvara nam velikih teškoća. Na pr. u čl. 3. stoji: Beogradski ·nadbiskup i Skopljanski biskup, pod čijom jurisdikcijom crkvenom dolazi sav katolički svet, spada pod isključivu i direktnu kontrolu, u crkvenim stvarima, Sv. Stolice. To je opasno. Ima i drugih odredaba.
PRRVNI SAVETI Odgovornost vlasnika automobila
Nikola Đorđević, iz Vukovara, piše: у .
Jedne noći neko je razbio bravu na ulaznim vratima šupe u kojoj čuVam putničko vozilo, uzeo ga i vozio dosta van mesta odakle ih je uzeo. Napravio je, čak, sudar i pobegao. Pošto je otimač vozila bio kriv za udes, vlasnik drugog vozila s kojim je došlo do sudara preti mi tuž-
m i poziva me da se nagodimo i da mu platim svu načinjenu štetu. Da li sam obavezan? 1 ODGOVOR: Po našim propisima vlasnik vozila odgovara za načinjenu štetu pri kretanju svog vozila (kao opasne stvari) bez svoje krivice i samo po osnovu objektivne odgovornosti. Međutim, ima slučajeva kada je oslobođen odgovornosti za štetu koju njegovo vozilo u saobraćaju pričini trećim licima. Između drugih slučajeva, to biva i onda ako ти је Vozilo protivpravno oduzeto i pri vožnji njime naneta šteta trećim lici-i ma. Sledstveno tome i Vi ne biste trebalo da budete odgovorni za од nosnu štetu, budući da Vam je vozilo na protivpravan način oduzeto obijanjem zaključane šupe i odvoženjem vozila,
Pravna i poslovna sposobnost — |
Stojan Lutovac, iz Zrenjanina, kaže: u Dobio sam odluku sudu donetu u vanparničnom postupku u kojoj, Se pominju izrazi pravna i poslovna sposobnost. Nije mi dovoljno jasmo kakva je razlika između njih i šta one znače. Molim savet. ~, ODGOVOR: U zakonima i drugim nižim propisima, kao i u praksi su-: dova i upravnih organa pravi se jasna razlika između pojmova pravna; Sposobnost i poslovna sposobnost. Naime, pod pravnom sposobnošću) podrazumeva se sposobnost nekog fizičkog i pravnog lica da može da| bude nosilac prava i obaveza (na primer: i maloletno dete može да паsledi imanje, ili da preduzeće može da ima imovinu). Pod poslovnom šposobnošću podrazumeva se sposobnost da se mogu u pravnom saob Taćaju lično da preduzimaju svi pravni poslovi. Nju imaju sva lica koja Su navršila 18 godina života kao i svako preduzeće, itd. Ali, ako neko Pravno sposobno lice bude fena POO sposobnosti, recimo zboj Tasipničk našanja, zloupotrebe alko : а Ол i dalje fnože 45 ла речи sposobnost (dakle da ima prava i Obaveze), ali ne može samo da vrši pravne poslove, već ih za njega vrši| 9no lice koje mu je određeno za staraoca.
; “. Osnivač Skupšti Ј Izdavač NIP „Borba 7: а redakcija: (
5 nik gl. i odg. urednika: 338-740.
SAVETUJE: BOŽIDAR ILIĆ
ola, duševne bolesti, itd, on-|
UKRŠTENE REČI BROJ: 2626
VODORAVNO: 1. Lakomislena osoba, 8. Razum, 10. Surov, 11. Marka automobila, 12. Prvi deo reči sa značenjem svemir, 13. Po mitologiji čovek koji je prvi napravio veštačka krila. 15. Zvekir, 16. Zabavni park u Ljubljani, 17. Francuska lična zamenica, 18. Grad u Italiji, 19. Jaram, 20. Ćosićev roman, 21. Znak za fosfor, 22. Natrijumova so borne kiseline, 23. Nušićeva komodija, 24. Povećanje, 25. Celokupno, 26. Provod, 27. Đubrivo, 28. Raniji turski državnik, 29. Država u Indiji, 30. Male tvrdoće, 31. Jedna planeta, 33. Arapski predmetak, 34. Vrsta ribe,
Uspravno: 1. Peti padež, 2. Naučnik, proučava odnose živih bića prema životnoj sredini, 3. Barska biljka, 4. Grad u Sremu, 5. Predmetak znači uho, 6. Sveza 7. Udarac lopte u fudbalu koja se ne može uputiti na gol, 8. Samo što nije, '9. Predmetak znači hiljaditi 11. Grad u Indiji 14. Engleski arheolog iskopavao na Kritu 16. Balkon, 18. Pisac „Rimljanke“. 20. Muslimanska sveta knjiga, 21. Pita od kukuruznog brašna, 22. Raniji Partizanov fudbaler, 23. Vozilo za dvoje 24. Ploče od presovanih letvica 25. Sanjati, 26. Godišnje doba,
27. Nemački pisci bajki, braća, 29. Mr, 14. Man, 15. Don, 17.
REŠENJE BROJA: 2625
Vodoravno: 1. Baltrum, 7. Puk, 10. Ave, 11. Alabama, 12. Niob, 13.
6.
JEŽUITI | KAO | DEŠITRUKTIVNI; РЕНЕ ELEMENAT: Dušan Vasiljevi Pre no što možemo bolje stvoriti, da u religioznom pogledu ne diramo ovo što postoji.
Kako pobediti Papu
VII sednica od 8. juna, 1917.
Prisutni isti. i
V. Marinković. — Verski problem jenajteži. Samo ne treba suviše natovariti sad, na ovu generaciju. Mi moramo tražiti takvo rešenje verskog pitanja, koje će nam najviše olakšati ujedinjenje. Za naše versko pitanje interesuju se, sem nas, Rusija i Vatikan. Ako ga rešimo pažljivo, pomoći ćemo ujedinjenje. Vatikan nas može akceptirati, kao stvar neizbežnu, ali nas neće pomagati. Ali ako možemo učiniti, da se Vatikan ma i jedan dan ranije pomiri, kao i s nužnim zlom, sa našim narodnim ujedinjenjem, to je korist.
Odredbe ustavne o veri nisu u kontradikciji s ostalim. Srbija je laička, nacionalna i demokratska država. One odredbe su samo konsekvence toga. Mi smo pobedili našu crkvu i stavili je u službu države. To se kaže u čl. 3. To je državna, dakle laička crkva. Moj bi ideal bio, kad bi se to moglo postići s katoličkom crkvom, da ona bude autokefalnahrvatsko-katolička crkva. Stoga kad već ne možemo pobediti papu, da gledamo da se on što pre pomiri s našom državom. To se pitanje može rešiti samo na terenu pariteta crkve. U praksi će teško biti izvesti. Ali ne moramo to mi sve sad rešiti. Vatikan će biti protivan i zbog toga, što će Slabiji biti u novoj državi. Prvo, što će naš narod raditi s misionarskom revnošću na tome da širi ideje o slobodi, zatim, i sami će se katolici osetiti gospodari kod svoje kuće, i neće trpeti veliko tutorstvo sa strane.
Treba da ostanu državne vere. Neka sve narodne vere budu državne. Pa čak i jevrejska, a ne samo muslimanska. Odnos crkve prema državi neka ova reguliše naročitim statutom.
U pogledu vere vladaočeve, ja mislim, ne treba ništa da stoji u Ustavu. Srećna je okolnost, što je vladalac pravoslavni, te znači, da neće biti podložan nikakvom stranom uticaju. Ali garantija za budućnost ne treba sad; dovoljno je. da se mi sad ujedinimo. Pošto g. Trumbić kao poznavalac tih odnosa, nalazi, da bi to rđavo uticalo na osećaje jednog dela narodnog sveštenstva i na Vatikan, onda, zašto zadržati odredbu koja nam ničega. stvarnog ne doprinosi. :
(Nastaviće se)
Cup, 19. UN, 20. Kulinar, 23. Letopisac, 25.
Uzvik pri skoku, 32. Košnica, 34. Gladovati, 27. Oterana, 28. Kv, 29. S, 30. Uri, 31. Ole, 32, Oka, 34. Ti, 35.
Devetnaesto slovo azbuke.
па бе ==
nja 3.006,00, godišnja 5
тотезеспа за пне di mparija" „Borba“. Prvi broj „Borbe“ izašao je u Zagrebu, 19.
banka, Beograd. Stampa:
zlatnim vencem.
27 Redakcija: Trg Marksa i Engelsa 7. Uređuje: re POO DESK) 347%027. Јо ЈА 346-143. OE 34 8 i: 332- -_972. Poštanski fah: 592. Rukopisi se ne vraćaju. Pre
233. Pretplata: 335-246. Мера а Зи 6.012,00. Avionska poštarina plaća se posebno.
Odan, 37. Medresa, 39. Ark, 40. Spa, 41. Tabarka.
februara 1922. Predsedni
dakcijski kolegijum. Teleks: 11104, 11410 7-345. Sport: 346-236. Dopisno: 339-356. Nedeljna Borba: 336-381. Sekretarijat re 3 Таја u zemlji mesečna: 251,00, tromesečna 752,00, polugodišnja 1.503,00, godišnja 3.006,00. Pretplata za inostranstvo: mesečna 501,00, iro-račun za pretplatu u zemlji broj: 60801-603-16707, „Borba“, NIP Republike odlikovao je „Borbu“ Ог
TU BEOGRRD
OTO O OVA i i i a РИС PRVI PROGRAM, 6.30 Jutamji program, 8.30 TV izbor: Koncert Stefana Milenkovića, ŠKOLSKI PROGRAM, 10.00 Kocka, kocka, kockica, 10.45 Čovek i kamen, 11.35 Ogledi iz jezika, 11.55 Opstanak, 12.00 Vesti, 12.05 izbor iz Kulturno-obrazovnog programa, 14.30 Školski progrma, repriza, 16.45 Vesti na albanskom, 17.00 Dnevnik I, 17.920 Kućni bioskop: Burleske Čarlija Čaplina, 18.00 Beogradski TV program, 19.15 Laku noć, deco, 19.30 Dnevnik II, 20.00 Festove premijere: Mesta u srcu, američki film, 22.00 Portreti: Bojan Sunđić, 22.30 Dnevnik III, 22.50 News, 22.55 NoĆ6 i dan, Ф Zapisi Maršala Brajtmena, američka serija, 0 Poziv u ponoć, američka serija, & Tamna strana života, dokumentarna serija, 01.25 Vesti
DRUGI PROGRAM, 15.00 Noć i dan, repriza, 17.90 Regioni danas, 18.00 Muzički program, SPORTSKA SREDA, 18.35 Fudbal — KEŠ: Crvene zvezda — Dinamo (Drezden), snimak utakmice, 20.15 Fudbal — KEŠ: Bajern — Porto, prvo poluvreme, 21.05 Tema dana, 21.15 Fudbal KEŠ: Bajern — Porto, drugo poluvreme, 22.00 Fudbal — KEŠ: Crvena zvezda — Dinamo (D), reportaža, 22.45 Naučni forum, 00.15 Smučanje: Prvenstvo Srbije, reportaža, 00.45 Svet šaha
TREĆI PROGRAM: 9.00 Super channel, 12.00 Magazin 3K, 15.00 Sportski mix, 15.30 Danas aktuelno, 16.00 3P TV Novi Sad, 18.00
dnevnik, 20.00 3P TV Novi Sad, 21.00 Vesti, 21.10 News, 21.15 Da li sam te već... video? 22.00 Vesti, 22.15 Tajm aut, 23.00 Vesti, 23.15 Priroda iz dubine, serijski film, O0.10 CNN,
NTU STUDIO B
10.00 Vesti, 10.05 Ko, jel ja? 11.00 Domaćin i komšiluk, 11.30 Drvo života, 12.00 Vesti, 12.05 CNN, 17.00 Vesti, 17.05 Ko, jel ja? 18.00 Domaćin i komšiluk, 18.90 Drvo života, 19.00 Vesti, 19.05 Dani u nedelji, 19.90 NTV paket, 21.00 Vesti, 21.05 CNN, 22.00 Igrani film, 24.00 Vesti,
HRVRTSKA TV
PRVI PROGRAM: 9.20 Vesti, 9.25 TV-kelendar, 9.30 Povratak broda Antilopa, serija za decu, 10.00 Školski program, 12.00 Vesti, 12.10 Videostranice, 12.20 MTV, 15.35 Staro za novo, 16.30 Videostranice, 16.45 Vesti, 16.50 TV-kalendar, 17.00 Školski program, 17.30 Hrvatska danas, 18.15 Povratak broda Antilopa, 18.45 Lepa naša, dokumentarna emisija,... 20.00 Salam Bombaj, indijski film, 22.00 Dnevnik |.
23.20 Vesti,
DRUGI PROGRAM: 16.25 Videostranice, 16.40 Propustili ste pogledajte, 18.05 Urvsfobilija, 19.00 Muzička „svakodnevica, 19.50 Dokumentarni film, 20.00 Sportska sreda, 22.45 Vesti, 23.00 Knjeginja Dejsi, serijski film, 23.50 Laku noć,
TREĆI PROGRAM: 9.00 RTL PLUS, 17.00 — 01.00 Zagrebački ргодгат 23,
TU NOVI SRD
15.95 Dnevnik na slovačkom, 15.50 Dnevnik na rusinskom, 16.00 Muzički program, 16.15 Top ten, filmski program, 16.45 Dnevnik I (m),... 17.90 Kremenko, serija za decu, 17.45 Engleski jezik, 18.15 Objektiv TV, informativna emisija na rumunskom, 18.45 Savremena rumunska poezija iz Vojvodine,... 22.35 Dnevnik, II,...
TV PRIŠTINA
16.50 Vesti (sh), 17.00 Muzička emisija,
16.55 Vesti, 18.00
'| Dnevnik na turskom,18.30 Dnev-
nik (sh),... 20.00 Uključenje u TVB 3
SINONIM ZA KOCKICU: Branko Milićević
Регет, perem vodu
Emisija „Kocka, kocka, kockica“, pokušava da da odgovor na pitanje jednog mališana: Kako voda stiže čak u kupatilo?
Branko i njegovi mali drugari iz beogradskog vrtića „Naša radost“ pokušaće da otkriju kako živi i funkcioniše.veliki grad. Kako voda „ide“ po zgradama, kako tamo stiže, da li je tačno da se voda Save „pere“ i stiže u dečje domova, otkud hrana po samoposlugama?
\
22.90 Intervju: Olga” Hebrang,.
GLEDALI SMO... Poštarske avanture
Ispisujući televizijsku dramu o samotništvu i životnoj čamotinji jednog seoskog poštara, scenarista i reditelj Bogdan Popođorčev više teži da se dokaže poznavanjem nekih opštih elemenata zanata, nego sa mosvojnim rukopisom. Zato njegov „Poštar“ obiluje opštim mestima, a manjka mu bilo posebnost karaktera glavnog junaka, bilo karaktera osobenosti sredine koja određuje takav njegov život. МУ
NAUČNI FORUM:
„Gospodar svemira“
Kontakt emisija Naučnog programa TV Beograd, ovoga puta se bavi natprosečnom inteligencijom i onim što jednostavno nazivamo — ljudskom genijalnošću. Na taj način se traga i za objašnjenjem nastajanja remek dela i jedinstvenih otkrića. Tok razgovora će biti usmeren i ka futurološkim spekulacijama, vezanih za mogućnost proširivanja prirodnih ljudskih potencijala.
Uvod u emisiju je film „Gospodar svemira“, o engleskom naučniku
Stivenu Houkinu, koga posle Ajnštajna smatraju najvećim, teorijskim fizičarem našeg doba. Ovaj genijalni pedesetogodišnjak je postao poznat sedamdesetih godina, zahvaljujući radovima o crnim rupama. Međutim sa porastom njegove slave, razvijala se i opaka motoneuronks bolest, tako da je Stiven sada u fazi kada ne može sam da se hrani usled slabosti mišića. Njegovo jedino sredstvo za komunikaciju predstavlja računar za sintetizaciju glasa. No, i pored toga, njegova briljantna aktivnost i superiorna inteligencija stavlja ga u poziciju naučnika, možda najbližeg novog teoriji, koja bi predstavljala ključ za objašnjenje nastanka svemira i predvidela našu budućnost.
Gosti emisije su i mr Ljiljana Levkov, asistent na Razvojnoj psiholo-
giji Filozofskog fakulteta u Beogradu, mr Tinda Kovač, sa Odeljenja za psihologiju, prof. dr Milan Božić, matematičar i dekan Matematičkog fakulteta u Beogradu i prof. dr Đorđe Šijački, teorijski fizičar. Urednik i voditelj emisije je Vladimir Jelenković, reditelj Vladimir Blaževski, a Biznis klub, 19.00 Vesti, 19.20 gledaoci še mogu javljati i postavljati pitanja na telefon: 545-861, Bajka za laku noć, 19.90 BBC 544-641 i 545-241. |
FESTOVE PREMIJERE:
„Mesta u srcu“
Američki film iz 1984. godine, „Mesta u srcu“, nagrađen je sa dva Oskara: jedan za scenario i režiju Robert Benton, i drugi za žensku ulogu Seli Fild.
U ovoj emocionalnoj priči Edna Spelding, koja postaje udovica, pokušava sa dvoje dece da preživi krizu tridesetih godina. Film je istovremeno i portret vremena, mesta i ljudi u malom mestu u Teksasu, Veksaši gde je reditelj Robert Benton proveo detinjstvo. To | su bila teška vremena u Americi, učestalog i jakog delovanja Kju- | -Kluks klana, vreme tornada, zavera i špekulacija. Pored Seli Fild, u filmu igraju i Lindzi Kraus, Ed Haris, Emi Medigra, Džon Malković. 5
FILD: kao Edna Spelding
TV SRRAJEVO SRTELITSKI PROGRRM
PRVI PROGRAM: 9.55 Vesti,
10.00, Školski program' НЕ," EUROSPORT 12.060" Vesti, 12.05 Školski program TVB, 17.05 Novosti,...
DRUGI PROGRAM.... 22.45 YU-
6.00 Međunarodni poslovni izveštaj, 6.530 Dnevni evropski poslovni izveštaj, 7.00 D. J. cat show,
и 8.90 Aerobik, 9.00 Ашотовб . zam: Formula 3, 9.930 Rukomet: TEC PROGRAM: 18.00 — Island — Švedska, 10.30 Biatlon:
SP, snimak, 11.30 Aerobik, 12.00 Godina moto-sporta, 14.00 Golf: Mediteran kup, 15.00 Atletika, 16.00 Rodeo, 16.30 Košarka: prvenstvo „američkih koledža, 17.30 Svetsko prvenstvo cirkus artista, 18.00 Bob četverac, 18.30 Međunarodni sport, 19.90 Novosti Eurosporta, 20.00 Smučar-
TV SKOPLJE
PRVI PROGRAM: 9.20 Pesma nedelje, 9.25 Vesti, 9.30 Najbolje godine, serija ха деси... 17.15 Dnevnik I, 17.35 Hronika na turskom, 17.55 Hronika na alban-
j dine, skom. 18.15 Najbolje godine, Ki izveštaj, 21.00 Boks, 23.00 Evropski fudbalski kupovi, 24.00 1 Golf, 01.00 Novosti Eurosporta, INTERVJU 01.930 Moto-sport — pregled 1990.,
Svedokinja istorije, žena koja je prošla kroz Čistilište i pakao naše nedavne prošlosti Olga Hebrang protagonistkinja je emisije „Jnervju” Hrvatske televizije. Bila je supruga ratnog sekretara CKSKH-a Andrije Hebranga, glavnog ideologa i borca za slobodu Hrvatske u toku Drugog svetskog rata. Svoje čestite ideje Hebrang, na žalost nije mogao da sprovede jer je bio tajno ubijen u igri koju su režirali najviši funkcioneri bivšeg boljševičkog režima. Tajna je još uvek za javnost pde i kada je završio život. Gospođa Hebrang je majka troje dece i pričaće nam, kao neposredna sudeonica, o onome o čemu se ćutalo punih četrdeset godina.
18.45 Pun kadar,... 20.00 Satirikon, italijansko-francuski film,...
DRUGI PROGRAM... 17.30 Satelitski program, 17.55 Informativna emisija na romskom, 18.15 Informativna emisija na vlaškom, 18.30 Program gradova.... 22,30 Studio 2,
TREĆI PROGRAM: 15.00 Satelitski program, 20.00 Studio 3, 20.05 Serijski film, 21.05 Studio 3, 22.00 YUTEL, 23.00 Studio 3, 24.00 Vesti, 00.05 Satelitski program, TV SLOVENIJA
PRVI PROGRAM: 8.35 — 11.55 i 15.05 — 01.15 Teletekst, 8.50 Vesti, 9.00 Mozaik, 11.45 Vesti, 15.20 Vesti, 15.30 Sova, repriza, 16.55 Poslovne informacije,.. 17.05 Mozaik, 17.50 Emisija za decu,... 20.05 Veliki žmarci, američki film, 21.55 Dnevnik III, 22.15 Plava trava zaborava, muzička emisija, 23.00 Sova, 01.05 Vesti,
DRUGI PROGRAM: 16.00 Satelitski program, 18.30 Mostovi, i9.00 „Regionalni „program,... 20.00 Danas u Skupštini, 20.30 Sportska sreda, 23.00 Međunarodni radnički pokret, dokumentarna serija, 00.930 Svet poručuje, 01.15 YUTEL,
тоа 6.00 Dobro jutro, 8.35 Susedi, serija, 9.05 Centralna bolnica, serija, 9.50 Telešop, 10.10 Bingo, repriza, 10.35 Let 401, film, 12.20 Kolo sreće, 13.00 TV-berza, 14.00 Susedi, 14.25 Centralna bolnica, 15.10 Vetar na livadama, serija, 15.935 Telešop, 15.50 Taj ludi Divlji zapad, serija, 16.45 Pod suncem Kalifornije, serija, 17.50 Mister Belvedere, serija, 18.15 Bingo, šou igra, 18.45 Dobro veče Nemačka, 19.20 Kolo sreće, 20.00 Boker, serija, 21.00 Samo bez muškaraca, pozorišna predstava, 23.00 Naslednici prokletstva, serija, 23.50 Kanali 4, 00.50 Boker,
RTL
6.00 Halo Evropa, 8.35 Šou-dućan, 9.15 Zabluda, 9.40 Leto u Australiji, film, 11.00 Riskantno, 11.930 Šou-dućan, 12.00 Vruća cena, 12.35 Dezernat M, serija, 13.00 Zabluda, 13.20 Kaliformijski klan, serija, 14.05 Priče iz Springfilda, serija, i4.50 Divlja ruža, serija, 15.935 Aktuelnosti, 15.50 Čips, 16.40 Рјзкатло, 17.05 Vruća cena, 17.45 Zvezdani taliri, 17.55 Aktuelnosti, 18.00 Čovek od šest miliona dolara, serija, 18.45 Aktuelnosti, 19.15 Narodne melodije, 20.15 Gottschalk, 21.15 Model i njuškalo, serija, 22.10 TV-zvezda, 22.45 Pametne žene, 23.15 Aktuelnosti, 23.30, Škola straha, film, 01.10 Model i njuškalo, 01.55 Aerobik,
SUDER CHRNNEL
LU pn a ie du aku o ii o iko O BROGESONAI 7.00 Evropa u zoru, 8.30 Halo Austrija, halo Beč, 9.00 Vesti iz sveta, 9.10 Vrhunska zabava, 13.00 Japanski poslovni svet, 13.90 Vrhunska zabava, 16.00 Vruća linija, 17.00 Na radiotalasima, 18.30 Plava noć, 19.30 Vesti iz sveta, 19.45 Putovanje u prošlost, 20.00 Pogled iznutra, 20.30 Azija danas, 21.00 Rusoja 11, 21.30 Nedeljni pregled „Financial Timesa", 22.00 Vesti iz sveta, 22.20 Pogled iznutra, 22.50 Rusija 11, 23.20 Nedeljni pregled „Financial Timesa”, 23.50 Azija danas, 00.35 Plava noć, 01.35 Putovanje u prošlost, 01.50 Vrhunska zabava 5 ,
. Telefaks: 344913. Centrala: 334-531. Direktor: 338-740. Glavni i odgovorni urednik: 335-247. Pomoć: dakcije: 330-410. Marketing: 341-151. Oglasi: 334-531, lokal
Borba“. Broj deviznog računa: 60811-620-101-277310-00799, Beodenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom i Ordenom bratstva i jedinstva sa