Борба, 19. 07. 1991., стр. 2
2 ПЕТАК, 19. ЈУЛ 1991. ГОДИНЕ
ДНЕВНИК _
КОНФЕРЕНЦИЈА У НАРОДНОЈ БАНЦИ ЈУГОСЛАВИЈЕ О ИСКЉУЧИВАЊУ ДВЕ РЕПУБЛИКЕ ИЗ ПРИМАРНЕ ЕМИСИЈЕ
Хрватска и Словенија емитовале новац
Народна банка Хрватске је и поред забране емитовала из примарне емисије 2,6 милијарди динара, а Народна 6 j 14 милијарде Ф Девизне резерве повећане за 11 милиона долара МЕ Ни POR анка Словеније,
Београд: — Савет гувернера Народне банке Југославије био је потпуно у праву када је донео одлуку о привременом искључивању Хрватске и Словеније из примарне емисије, рекао је у разговору са новинарима у НБЈ вицегувернер др Вукашин Марковић, јер централна банка није добила никакав доказ од влада или скупштинских тела ових република да су ставили ван снаге прописе у монетарној и девизној сфери које су донели, а који су у супротности са савезним.
Објашњавајући још једном зашто Савет гувернера није послушао препоруку СИВ-а да укине своје мере и тиме одобри примарну емисију новца за Хрватску и Словенију, Марковић је рекао да „до овога часа“ нису добили прецизне потврде да у време мораторијума, односно до 30. септембра, те две републике неће користити прописе које су донеле и којима би нарушиле јединствен монетарни систем Југославије. Одлука Савета гувернера не значи искључивање те две републике из монетарног система, јер би у том случају морала да буде повучена читава емисија новца, већ привремене мере којима се штити ди-
нар и јединствен. монетарни.
систем. Народна банка је добила два писма председника влада Хрватске и Словеније са уверавањима да ће се до даљњег (али без датума) поштовати савезни прописи. i
— СИВ је на седници 17. јула, на основу иста два писма, поново препоручио Савету гувернера да преиспита своје одлуке да за време тромесечног мораторијума остави Хрватску и Словенију у јединственом монетарном систему земље, објаснио је Марковић. — Савет гувергера, који ће се највероватније састати у понедељак 22. јула, размотриће ову препоруку, али ако не добијемо изричите доказе да су стављени ван снаге републички прописи супротни савезним, не могу гарантовати да ће ни друга препорука савезне владе бити прихваћена.
Иначе, и мимо забране Савета гувернера, и Хрватска и Словенија су емитовале примарни новац, али у оквирима који су предвиђени за треће овогодишње тромесечје. Народна банка Хрватске је на основу одлуке своје владе, од 4. јула, о непримењивању одлуке
(Савета гувернера, значи неус-
тавно, емитовала две милијар-
де и 598 милиона динара и то
од 27. јуна до 13. јула. Преко.
кредита за ликвидност банкама је емитовано 2,3 милијарде, а по основу исплаћених блага!-
Зрно среће
Од пропасти једне од највећих приватних банака света, лондонске БЦЦИ (Вапк о credit and commerce internatiопа!) држава Југославија Hehe имати некакве штете. Народна банка Југославија која девизне резерве земље ради сигурности, држи у око 600 највећих западних банака, на срећу није депоновала девизе у ову банку, па тако сада неће имати ни штете.
ничких записа још 296,7 милиона динара.
Народна банка Словеније је, без одлуке своје владе, емитовала милијарду и 392 милиона динара и то 787,6 милиона по основу кредита за ликвидност, и '605,2 милиона по основу исплаћивања благајничких записа. Кад не би било забране Савета гувернера, Марковић, ова емисија новца би у обе републике била сасвим у реду.
објашњава.
Поводом изјаве.гувернера НБ Хрватске Анте Чичин Шаина да у НБЈ влада расуло због одсуства гувернера Душана Влатковића и његовог заменика Митје Гаспарија и да би могло доћи до „грабежа и пљачке заједничке имовине која износи око 4,5 милијарде долара“, Марковић је рекао да у Народној банци Југославије нема никаквог расула и да она и у одсуству челних људи ради по закону. За првог човека, у одсуству поменутих, званичним решењем је именован вицегувернер Бранко Драгаш.
Новинари су се интересовали колике су тренутно девизне резерве земље. „Народна банка максимално рационално користи те резерве“, рекао је генерални директор у НБЈ Ђорђе Ницовић и то поткрепио подацима да су резерве код НБЈ 26. јуна износиле три милијарде и 833 милиона долара, а да су до 18. јула повећане на три милијарде и 844 милиона долара. Значи, повећане су за 11 милиона долара, али су зато у банкама смањене са 826 милиона долара (30. јуна) на 756 милиона долара.
На питање новинара о повлачењу залиха готовог новца
из република и задржавања _
оптималног нивоа одговорио је вицегувернер Марковић.. „Одлуком Савета гувернера требало је до 15. јула повући · 29,6 милијарди динара готовог новца и то из пословница СДК 20 милијарди (да остане 42 милијарде) и из народних банака 9,6 милијарди (да остане 23 милијарде динара). Значи, укупну готовину у оптицају требало је смањити са 94,6 на 62 милијарде динара. У Словенији су залихе сведене близу утврђеног износа, Хрватска је јавила да неће вратити 8,8 милијарди док је не врате у монетарни систем и не омогуће коришћење новца из примарне емисије; Војводина је задржала вишак од 1,7 милијарди због откупа пшенице и та сума јој неће бити одобрена из примарне емисије (иначе јој припада), Македонија нема вишкова, Косово има 500 милиона и тврди да ће вишак свести у границе, а Црна Гора, такође, има вишак од 500 милиона и поступак враћања је у току. Исти је случај са Србијом која такође има 300 милиона вишка и поступак враћања је у току.
]. КЕСИЋ
ДА ЛИ ДЕВИЗНЕ ШТЕДИШЕ МОГУ ПОДИЗАТИ СВОЈ НОВАЦ
Препорука затворила шалтере
Људима би требало отворено рећи да девиза нема и да би СИВ требао да прогласи мораторијум на девизне штедне улоге, упозоравају банкари
— „Да ли ја стварно не могу да подигнем мојих триста марака“ — пита старији господин службеника на шалтеру „Славија банке“ у улици Лоле Рибара у Београду, а овај му одговара — „Стварно не можете, али шта фали да узмете динаре, ево нови су, топли, тек изашли из пећи“. Слично ће проћи било који грађанин који са истом жељом посети било коју другу банку.
Људи очигледно још нису схватили шта заправо значи јуче објављена препорука Извршног одбора Удружења банака Југославије пословним банкама које су имале нето смањење девизне штедње, да
престану исплату девиза грађанима са њихових рачуна. Што се исплате динарске противвредности тиче, односно продаје девиза банкама, то ће убудуће „обављати у складу са својим могућностима“, значи под условом да имају динаре.
Какве су практично те „могућности“, одавно је јасно 85 одсто банака, које „носе“ 90 одсто штедње, не могу да је сервисирају, јер су потпуно исцрпљене. Чак и уз претпоставку да имају динаре за откуп девиза, како би удовољиле захтевима грађана, народна банка Југославије је, у складу са одлуком Савезне владе, обуставила продају девиза за ове
ОДГОВОР НБЈ
Некоректан поступак
Када је реч о проблемима девизне штедње грађана, Народна банка Југославије о томе нема дефинисан став, нити право решење. Ситуација је крајње недефинисана и неповољна, рекао је генерални директор у НБЈ Миша Вујачић. Невоља је у томе што не постоји законско решњење о сервисирању девизне штедње, а нема ни пара за то, јер буџет федерације не функционише. Постоји једино гаранција федерације за девизну штедњу грађана. Пошто је СИВ преузео обавезу да сервисира тај дуг, а централна банка ради само комисионе послове, Савет гувернера је још почетком маја донео одлуку да из примарне емисије одобри пословним банкама кредит за ликвидност, због нето смањења девизне штедње. До сада је банкама по том основу одобрено 23,6 милијарди динара.
— Банке не извршавају око 90 одсто својих обавеза према девизним штедишама и зато би федерација као гарант морала нешто да предузме, каже Вујачић — Банке могу девизну штедњу исплаћивати противвредност у динарима, али у време мораторијума СИВ и НБЈ морају наћи неко решење да
штедише не буду оштећене.
По мишљењу вицегувернера Вукашина Марковића Извршни одбор Удружење банака Југославије није смео једнострано да донесе закључак о престанку исплате девизне штедње грађанима, као ни да се исплата у динарској противвредности условљава ликвидношћу банака. То је неодговорно и некоректно, јер банке губитак од нето смањења девизне штедње покривају (и то врло добро) кредитима за ликвидност које им из примарне емисије даје НБЈ. J. K.
намене, како би се спасиле девизне резервне земље, спале на 4,6 милијарди долара. Банке још једино девизе могу куповати од својих комитената — извозника, али уз зарачунавање сада већ обавезног „штицунга“. То практично значи да рецимо марку, уместо по званичном курсу од 13 динара, морају плаћати и по 18, или можда више.
— Треба отворено људима рећи да су наступиле околнос ти да СИВ прогласи моратори јум за депоновану девизну штедњу. Ми смо одавно упо: зоравали да ако нам се не по могне, нећемо моћи да серви: сирамо девизну штедњу. Фак: тички већ имамо моратори: јум, само што формално није проглашен, па ће људи и даље долазити на шалтере да траже паре. Писали смо и гувернеру НБЈ Душану Влатковићу, да ћемо престати сервисирање штедње, рекао је Иван Којо вић, извршни директор Београдске банке ДД на седници у Удружењу банака.
Тако се фамозна реч „мораторијум“, која се још недавно телеграфском брзином пронела међу штедишама и изазвала праву опсаду шалтера, сада користи сасвим званично и без зазора.
Удружење банака и поред неких захтева који су се чули, да се упути предлог савезној влади, за проглашење мораторијума, то на крају ипак није прихватило, јер према речима др Милована Милутиновића, његовог генералног секретара, не могу банке на своја леђа навући гнев штедиша. Да овај став није без основа, уверили смо се у самим банкама. Шалтерски службеници кажу како људи долазе бесни, траже свој новац по сваку цену и никаква објашњења не желе да прихва-
оград те. Неки прете чак и оружјем, кажу — „мене ништа не зани-
ма, никаква Народна банка, ја сам паре дао баш вама, и хоћу да'ми их ви вратите“.
— Људима треба објаснити да су банке до 27. априла девизе које приме, такозвану стару штедњу, упућивале у Народну банку, која сада треба да их продаје, како би се задовољила тражња грађана, али новца тамо нема — сазнали смо у незваничном разговору у „Беобанци“. Ова мера Удружења банака је резултат чињенице да захтеви банака НБЈ за исплату курсних разлика и продају девиза на тржишту, чиме би се решавао проблем штедње, нису имали резултата. Притисак људи је невиђен, а по процени банака око 500 милиона долара било би довољно да се бар први талас тражње подмири, јер је људима такође велика брига да чувају паре код куће. Охрабрујуће звучи незванична вест, да ће прве девизе које стигну до извоза у НБЈ, ићи на исплату девизне штедње. :
Треба на крају напоменути,
ШТЕДИШЕ УПОРНО ТРАЖЕ ДЕВИЗЕ: Привредна банка be-
да препорука Удружења банака нема снагу наредбе за банке, него она у стври, према речима Радета Бачковића, вишег самосталног саветника овај асоцијацији, само санкци-
онише постојеће стање и даје.
до знања државним органима да су банке на овај корак биле принуђене. Смањење нето девизне штедње до краја маја било је 18 милијарди динара, док је закључно са јуном нарасло на 27 милијарди. Народна банка додуше, каже Бачковић, одобрава кредите за ликвидност, које ће банке морати да врате када из буџета, дакле из такозваних реалних извора, а не из примарне емисије, добију своја потраживања. Дотле, очајним штедишама остаје или да чекају, или да туже банке, али ће ове, чуло се на седници Удружења, одмах уложити тужбу против НБЈ. Досадашња искуства са сличним потезима говоре да од тога вајде нема. Чак и ако неки нервно растројени штедиша, ипак, убије банкарског службеника. па Б СТЕПАНОВИЋ
равна оваа цијене ниванелен