Борба, 24. 08. 1991., стр. 26

Piše: Aleksandar Saša Petrović

Не prođe, takoreći, ni jedan dan, a || da mi nepoznati građani, na ulici, А. Xa u pošti, u kafani, ne postave pitanje: „Šta je sa Seobama“?

Ja, po pravilu, odgovaram: „Pitajte dve кејеутије...“ — Ukoliko mi pitanje postave muškarci, dodam i nekoliko epiteta...

Tekst koji sledi upućen je tim nepoznatim prijateljima. Koristim, inače, priliku da im zahvalim i da istovremeno ukažem da su njihova dobronamernost i njihovo zanimanje za „Seobe“, u obrnutoj srazmeri sa interesovanjem i dobronamernošću javnih glasila.

UBEĐEN SAM DA BI „SEOBE“ VEĆ ODAVNO BILE PRIKAZANE, DA JE U JAVNIM GLASILIMA OBJEKTIVNO PISANO O OVOJ NAJVEĆOJ AFERI POSTKOMUNISTIČKE ERE U SRBIJI.

Evo podataka:

„Seobe“ se ne prikazuju zbog blokade negativa u Francuskoj. Negativ filma „Seobe“ blokirala je američka firma „ADRIANA INTERNATIONAL PRODUCTION“, čiji je vlasnik gospodin Zeinal Zade; sedište firme je u Los Anđelosu.

Kako je došlo do blokade?

Francuski koproducent projekta „Seobe“, „Mediterrane cinema“, decembra meseca 1987. godine, pozajmio je od „Adria= 2,150.000 franaka (oko 400.000 dolara). Tom prilikom, „Mediterane“ je, kao garanciju zajma, potpisao sa „Adrianom“ „Ugovor o zalogu“, na osnovu koga je „Adriana“ imala pravo da blokira francuska prava na negativ, ukoliko joj, u određenom roku, „Mediterane“ ne vrati dužan novac. — U tački 6. „Ugovora o zalogu“ doslovno stoji (citat):

Pozajmilac („Adriana“, pr. A.P.) može da raspolaže svim proizvodima koji potiču od eksploatacije filma i televizijske serije po delu „Seobe“ osim prava „jugoslovenske grupe“ (dve televizije, pr. A.P.), pod uslovima dva pomenuta ugovora 0 koprodukciji sa „jugoslovenskom grupom“...“

Na zahtev advokata gospodina Zeinala Zadea, gospodina Žorža Bituna, Francuski sud, u vanparničkom postupku, 1. februara 1989. godine, donosi odluku o BLOKADI NEGATIVA FILMA. U Odluci doslovno stoji: „Pošto „Mediterrane cinema“ nije

Hi

Izgubljeni u vremenu

Upoznajući javnost sa pismom advokata Dominik Gotra, pitam felevizije Beograd i Movi Sad zašto negativ „Seoba“ nije oslobođen još pre dve godine i zašto su, potpisom Dušana Mitevića, američkoj firmi „Adriana“ poklonjena svetska prava na seriju ! film i još milion i po dolara!

u ugovorenom roku preduzeću „Adriana international corporation“ vratio dužnu sumu od 2,150.000 franaka, dozvoljava se blokada negativa FILMA „Seobe“ u prostorijama laboratorije L.T.C...“

Ovde valja napomenuti da su i „Adriana“ i „Mediterane“, prikrili od francuskog suda da je film koprodukcija sa Jugoslovenima i da jugoslovenska prava ne smeju biti blokirana.

Koji se zaključci mogu i moraju izvesti iz citiranih dokumenata?

1. Jugoslovenska prava na negativ nisu smela da budu blokirana.

2. Francuski sud je blokirao samo negativ FILMA. Negativ SERIJE nije uopšte bio blokiran.

Od 1. februara godine 1989. do trenutka kada pišem ovaj tekst, prošle su tačno dve godine, šest meseci i šesnaest dana. U međuvremenu, umrli su moji glumci, Bernar Blie, Zvonko Lepetić, Tihomir Pleskonić i mladi glumac Petrović, a moj i njihov film i serija čame zarobljeni u francuskoj laboratoriji.

Profesor dr Vlada Jovanović, direktor Instituta za međunarodno pravo, i francuski advokat Dominik Gotra (Dominique Gothra), nekoliko puta pismeno su obavestili dve televizije da negativ filma dve

televizije mogu da oslobode bez ikakve.

nadoknade, na sasvim jednostavan način, a da negativ serije mogu da prenesu u Beograd kad god to zažele.

Dve televizije, međutim, nisu se potrudile da negativ serije prenesu u Beograd. Zašto? Da su prenele negativ u Beograd, morale bi da završe seriju, a to — NEĆE.

Dve televizije, međutim, nisu sedele skrštenih ruku. Tadašnji direktor RTV Beograd (u međuvremenu je naimenovan za direktora državnih rezervi Srbije) 26. septembra 1990. potpisuje sa gospodinom Zeinalom Zadeom, ugovor kojim dve televizije ustupaju Zadeu sva svoja svetska prava na seriju i film „Seobe“, odmah mu isplaćuju 500.000 dolara i obavezuju se da mu u roku od 18 meseci isplate još 1,000.000. dolara! Za „uzvrat“, Zade dozvoljava televizijama da načine jednu kopiju negativa filma, ali pod uslovom da srpsku verziju, kada je načine, prikazuju samo na teritoriji Jugoslavije.

Ovako skandalozan ugovor mogao je da potpiše samo beslovesan čovek, ili lo-

pov. Po ovom ugovoru televizije su POKLONILE gospodinu Zeinalu Zadeu svetska prava na seriju i film „Seobe“ i još pride sumu od 1,500.000 dolara. (Za završetak serije potrebno je još 3,000.000 dolara u dinarima; televizije svuda redom trube da taj novac nemaju i da zbog toga ne završavaju seriju!)

Ovog 30. jula dobio sam još jedno pismo od francuskog advokata Dominik Gotra. Gospođa Gotra me je ovlastila da ovo pismo prosledim dvema televizijama, što sam ja i učinio. (Napominjem da je jedno kraće vreme gospođa Gotra bila pravni savetnik dveju televizija).

vo doslovnog teksta pisma advokata Dominik Gotra: „OČIGLEDNO JE DA SU DVE

TELEVIZIJE UČINILE NEKOLIKO OZBILJNIH GREŠAKA: i

Prva greška je u tome što su dve televizije prihvatile da potpišu ugovor o koprodukciji sa preduzećem „OBADIA PRODUCTIONe, čiji je kapital bio minimalan, a da pritom to preduzeće ne položi ni najmanju bankovnu garanciju, iako se radilo o projektu koji je iznosio više miliona dolara. Druga greška se sastojala u tome što su potpisali sporazum od 26 septembra, iako sam im ja savetovala da ga ne potpišu. Evo zašto:

1. Blokada negativa od meseca februara 1990. godine nije se odnosila na jugoslovenske televizije. Kako se radilo o zajmu francuskom producentu, blokada je mogla da se primeni samo u odnosu na dobra koja pripadaju dužniku, to jest isključivo preduzećima „Mediterrane cinema“ i „Obadia production“. S obzirom da je negativ u zajedničkom vlasništvu ova dva francuska preduzeća i dveju jugoslovenskih televizija, ove poslednje su mogle da ulože žalbu Sudiji za ubrzane postupke i obrazlože da se teritorije koje njima pripadaju ne mogu uključiti u zaplenu. Na taj način televizije su mogle da dobiju sudsku autorizaciju da deblokiraju jednu kopiju negativa za svoju upotrebu.

2. Potpisom ugovora sa „Adrianom“ od 26. septembra 1990. godine, dve televizije su prihvatile da na sebe preuzmu dugove

francuske produkcije, što nije bio slučaj do potpisivanja ovog ugovora.

3. Prihvatanje obaveza iz tačke 2. od strane dve televizije, još je čudnije iz sledećih razloga:

— s jedne strane, televizije su tom prilikom, uz sve ostalo, pristale da im se umanje teritorije koje su im prethodnim ugovorima bile obezbeđene za eksploataciju... — s druge strane, one su prihvatile da preuzmu na sebe vraćanje jednog duga čiju visinu nisu nikada bile u stanju da provere, jer im, kako izgleda, nikada nije ponuđena računovodstvena dokumentacija о tome.

— najzad, i sam princip dugovanja „Adriani“ bio je u velikoj meri sporan. PARISKI TRGOVAČKI SUD) je u presudi od 21.02.1990. godine presudio da „Adriana“ nije imala svojstvo zajmodavca, već je, kao udružena u jedno jedinstveno preduzeće sa „Mediteraneom“, učestvovala u ргоdukciji. Iz toga proističe da „Adriana“ ne može da računa na vraćanje bilo kakvih dugova.

Za rešenje ove situacije potrebno je da se raskine ugovor sa „Adrianom“ koje su dve televizije potpisale 26. septembra 1990. godine. Dve televizije mogu da ponište ugovor sa obrazloženjem da ih „Adriana“ nije tačno obavestila o svojoj pravnoj situaciji te da televizije nisu mogle da adekvatno prosuđuju.“ — potpis: Dominik Gotra, advokat pri Pariskom sudu.

Ukoliko novi rukovodioci dve televizije ni posle javno objavljenog, ovako jasnog pravnog mišljenja, ne preduzmu mere za deblokadu negativa, to jest jugoslovenskih prava na prihode iz celog sveta, i ne raskinu ugovor koji je Dušan Mitević potpisao sa „Adrianom“ 26. septembra 1990. godine, i oni će biti odgovorni za proneveru 2,000.000 dolara društvenih para (ustvari, novca svojih pretplatnika!) i za neprikazivanje serije i filma „Seobe“ gledaocima Evrope i sveta.

a, na kraju, upućujem javni poziv dve-

ma televizijama da javno odgovore

građanima Srbije i svojim pretplatnicima, na sledeća pitanja (pritom ih podsećam da je donet zakon po kome je zbog snimanja „Seoba” televizijska pretplata povećana za 4 odsto!):

e Zašto negativ „Seoba“ nije oslobođen još pre dve godine?

e Zašto su dve televizije bez ikakvog razloga firmi „Adriana“ isplatile 500.000 dolara i preuzele obavezu da istoj firmi za 18 meseci isplate još 1.500.000 dolara?

Kad dve televizije odgovore javno na ova pitanja, moći ću i ja da svim dobronamernim i poštovanim građanima koje interesuje sudbina „Seoba“, kažem kada će videti „Seobe“.

Tolerancija

Književni podlistak

Od inteligencije se očekuje da rasveljava

se kod nas, u poslednje vreme, Čini

Piše: Milovan Danojlić

pomičinu u glavama i u dušama, a ne da U|| njih unosi nove iracionalne naboje, kao što |_

se borili za toleranciju morali su, na kraju, okruženi tolikom netrpeljivošću, postati netolerantni — netolerantni prema sveprisutnoj netoleranciji!

Od pre četiri—pet godina u raspirivanje mržnje među našim nesrećnim narodima uključila se i inteli-

strasnim predgovorom Mile Joke; računalo se, valjda,

sobno izazivaju, najrazličitiji vidovi netrpelji- |vosti. Na klasnoj i ideološkoj mržnji je, do juče, А počivala Dršava, a verska i nacionalna netrpeljivost su, veštački suzbijane, čekale svoj čas. Pa i oni, koji su |

Р: veka kod nas se propovedaju, ili se među- |

gencija, ili barem jedan deo njenih viđenih predstavni- ij ka. Namnožile su se pisanije, od članaka do romana, || pa čak i pesama, u kojima se kleveće i unižava Drugi. |i Ono što se, u Republici Duha, smatra za nedopustivo | | prostaštvo — huliti na čitav narod — kod nas je posta- || la svakodnevna crna zabava. Načitali smo se gadosti o | Srbima, Hrvatima, Slovencima, Šiptarima, zavisno već | od toga koja nam je štampa prolazila kroz ruke. Jedan Е manji zagrebački izdavač izdao je, tada, Volterovu ras- || pravu o toleranciji, u prevodu Bosiljke Brlečić, i sa ||

na terapeutsko dejstvo knjižice; ta se nada, po onome ||| što je usledilo, izjalovila. Oni koji žive od mržnje spre- | mali su'se za obračun, a u trenutku kad se u kafani po- |} čne zamahivati stolicama i flašama sifon—sode, svi |

Volteri sveta su suvišni i nemoćni. Tek kad se porazbi- || jaju glave možda će ponekom, u tišini bolničke sobe, :) doći do pameti razumna reč, koju ranije nije hteo čuti. ||| Tolerancija je jedna od izvornih vrednosti evrop- |ske civilizacije. Njeni su temelji postavljeni u Antici, a najubedljivija obrazloženja dobila je u XVIII veku. Moj |_ prijatelj, koji boravi u Americi, priča kako su mu deca, || onamo, ocenjivana iz posebnog predmeta, koji se Zove | odnos prema drugima i drukčijima. Navikavanja ne | život sa inovercima i neistomišljenicima mora početi | od malih nogu. A kod nas? Čitam reportažu sa bojišta | u jednom francuskom listu, u kojoj intervjuisani rodoljub ponosno izjavljuje: „Od rođenja mrzim Srbe. To je | u meni ukorenjeno, to je moj život“. Da, da, baš tako | piše. Inoverac je kod nas vekovima bio neprijatelj, a | mržnja prema njemu, smisao života!... Trpeljivost je | postignuće koje se dugo neguje i usavršava, ı niko, ni- | kad, ne može reći da ga je do kraja usvojio. U zemlja- | ma najviše demokratije, u Americi i Francuskoj, mržnja prema drukčijima (Crncima, Arapima) povre- | meno pokulja sa zastrašujućom žestinom. Sve što inte- || ligencija može, to je da neprestano ukazuje na омо 210. | Na našu nesreću, znatan deo domaće inteligencije je ubeđen da je netolerancija drugo ime za patriotizam. |_| Tolerancija (od tolero — nositi, podnositi tuđe |