Борба, 29. 08. 1991., стр. 9

БОРБА

ПОКРЕТИ ВОЈНИХ ЈЕДИНИЦА КРОЗ ХЕРЦЕ-

ГОВИНУ

Конвоји без

ВОЗНОГ

реда

Војни конвој који је прекјуче стигао у Мостар у касарну Јужни логор изненадио и градоначелника Миливоја Гагру Ф Како се незванично сазнаје овде треба да стигне више хиљада војника

Војни конвој којег су, осим неколико пинцгауера, сачињавали тешки камиони са приколицама и теретом покривеним церадама, пристигао је прекјуче у послеподневним сатима из смера Коњица и јабланице у касарну Јужни логор у Мостару. Дио војног транспорта, стигао је у мостарску општину у понедељак навече.

У први мах се помислило (што су новинари и јавили редакцијама) да је ријеч о јединицама 14. корпуса ЈНА чији је долазак из Словеније на подручје Херцеговине најављен још почетком овог мјесеца, а незванично се сазнало да у Мостар треба да стигну крајем августа. У Команди мос"тарског гарнизона новинари су, међутим, јуче сазнали да из Словеније у Мостар „није стигла ни игла“. Све што су им могли саопштити пуковници Никола Ђапо и Милојко Пантелић команданти војног аеродрома и гарнизона, је да се за детаљне информације о доласку војске обрате Војној пошти 8115 Земун! Сазнали смо тек толико да је команданту Гарнизона стигло наређење да „неке јединице долазе у Мостар, и да су прекјуче безбједно стигле на одредиште". О томе одакле је војска стигла пуковник Пантелић није имао овлаштење да коментарише.

Долазак војске у Мостар, међутим, „изненадио“ је и градоначелника Миливоја Гагру (ХДЗ) који „није имао појма да војска долази“!2 За војни транспорт знали су једино одговорни у ЦСБ у Мостару од којег је Армија затражила полицијску пратњу и регулисање саобраћаја, што је и учињено.

Иначе, већ неколико дана преко Мостара прелијећу војни хеликоптери који се, према тврдњама очевидаца, спуштају на аеродром у Јасеницама гдје се истовара војна опрема.

Према информацијама које долазе из сједишта СДА за Херцеговину слични покрети војске забиљежени су прекјуче у Источној Херцеговини. Из смјера Билећа стигла је у Требиње, према наводима овог извора, већа колона тенкова, оклопних возила и транспортера. У „престоницу“ Источне Херцеговине, како „Борба“ незванично сазнаје, треба да стигне више хиљада војника,

чак се помиње и цифра од 6.000 што би представљало готово једну трећину укупног становништва ужег подручја града. За ту сврху бит ће ослобођени неки објекти у граду. Дознајемо такође да би осим Требиња дио пристигле војске могао бити смјештен 50-так километара даље у Љубињу. Тиме би овај мали источно-

Смјештај

Како „Борба“ сазнаје Алуминијски комбинат из Мостара одбио је захтјев да за потербе смјештаја старјешинског кадра Армији уступи свој самачки хотел и туристичко насеље на Буни. Армија је у међувремену тражила и грађевинске дозволе за изградњу 180 војних станова, али је тај поступак још увијек у процедури.

Незванично ce такође тврди да се сада рјешење за смјештај војних лица покушава изнаћи тако што би се старјешине иселиле у нетом изграђене стамбене објекте, с тим да би грађани који су купили те станове, добили надокнаду. Практично, рок усељења био би им само пролонгиран до завршетка војних стамбених објеката, а то непланирано чекање војска би им платила.

У Мостару је у посљедњих мјесец дана иначе готово немогуће доћи до стана у приватном сектору. Станодавци очито виде у придошлим официрима, и онима који тек треба да дођу, боље платише од обичних грађана.

-херцеговачки градић први пут добио касарну. Истовремено са овим покретима Армија, према информацијама ХИНА-е, једна колона од 50 војних камиона и неколико тенкова прошла је прекјуче из правца Невесиња кроз Билећу и наставила пут Требиња. | На основу расположивих информација тешко је рећи о каквим покретима Армије је ријеч. Претпоставља се да је у питању размјештај армијских снага који су дио припрема за прихват јединица 14. корпуса из Словеније. М. ШУТАЛО М. АНЂЕЛИЋ

ВМРО-ДПМНЕ ОСУЂУЈЕ АНГАЖОВАЊЕ ЈНА У

ХРВАТСКОЈ

На чијој је страни војска

Посланичка група ВМРО-ДПМНЕ предложила је Собрању Македоније да под хитно суспендује савезни закон о народној одбрани и да хитно донесе закон о народној одбрани Македоније.

У овој партији се оцењује да последњи догађаји у Хрватској недвомислено потврђују да се армија сврстала само на једну страну у сукобу и да је изгубила атрибут народне. Захтева се да Председништво СФРЈ одмах утврди које су зараћене стране у Хрватској и да о томе званично обавести југословенску јавност. Од члана Председништва СФРЈ др Васила Ту-

пурковског се захтева да и сам изнесе своје гледање о улози ЈНА у Хрватској. Савезна влада би морала да каже југословенској јавности шта ће предузети у вези последњих догађаја у Хрватској. Македонска национална партија сматра да се намеће потреба интернационализацији сукоба у Хрватској и директне европске арбитраже. Захтева повлачење ЈНА у касарне, што је основни предуслов за прекид непријатељстава у Хрватској и мирно разрешење југословенске кризе. кар А НЕ.

ЈУГОСЛАВИЈА

ЧЕТВРТАК, 29. АВГУСТ 1991. ГОДИНЕ 9

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: иБРАХИМ ХАЏИЋ, КООРДИНАТОР ДЕЛЕГАЦИЈЕ БиХ У САВЕЗНОМ ВЕЋУ

Изасланици своје савести

Озбиљно је питање да ли Веће може одлучивати о крупним стварима без присуства свих делегата Ф Босанскохерцеговачки делегати нису подељени Ф Прекид рата први услов (и) за нормално функционисање Савезне скуп-

штине

Савезни парламент зврји празан. Прошло је више од месец дана како су се окупили делегати Савезног већа (у крњем саставу, јер су се словеначки и хрватски повукли из Скупштине Југославије) и усвојили апел за мир. Тада, 24. јула седница је прекинута у очекивању да се конфликти у Хрватској стишају, да наступи мирнији период за трезвено закључивање. Нажалост, рат се све више разбуктава, а УЏ-парламенту су и даље „везане руке“.

У међувремену је било покушаја да се како тако одрже неке седнице и пар одбора и комисија је заседало. Опет у крњем саставу, уз нагађања да би се „епидемија“ повлачења делегата могла проширити и на друге републике, поред северозападних. О томе смо разговарали са Ибрахимом Хаџићем, координатором делегације БиХ у Савезном већу и председником Комисије за информисање Скупштине Југославије. Он каже да се у руководству савезног парламента чине напори како би се обезбедио нормалан наставак рада Савезног већа у шта убраја и разговоре са републичким скупштинама од којих су неки већ обављени.

Необјављено писмо

— У најширим круговима се сматра да би нормалан наставак седнице било природно, уз учешће свих делегата дакле, и из Словеније и Хрватске. Било би то и у складу са предлозима СИВ-а о функционисању органа федерације у време мораторијума, што подразумева и договор садржан у Брионској декларацији, вели Хаџић. Изван овога, као што је познато, присутна су јавно саопштена мишљења да Веће треба да настави рад са делегатима који хоће да учествују у његовом раду. Другим речима, да Савезно веће и тако може радити будући да се у њему одлучује већином гласова присутних. Озбиљно је међутим питање да ли је на месту такво одлучивање, посебно о круп-

ним питањима која задиру у темеље уставног уређења земље а која се односе на две или више република чији делегати нису присутни.

Хаџић упозорава да у том контексту има и шпекулација које долазе до изражаја и у јавним гласилима, око учешћа делегата БиХ у наставку рада Савезног већа.

Након доста непрецизног саопштења из Скупштине Jyгославије око могућности наставка седнице, каже наш саговорник појавили су се написи у „Политици“ и још неким листовима у којима је изричито речено да у случају одсуства делегата из Хрватске и Словеније, према закључцима републичких скупштина, ни делегати из Македоније и БиХ неће учествовати у раду. На таква писања реаговао је Бојан Селић делегат БиХ изјавом да то званично нигде није речено него је у републичкој скупштини договорено да се делегати опредељују према својој савести. Да ли због тога или нечег другог, не знам, али у „Политици“ је 3. августа освануо текст под крупним насловом „Подела међу босанскохерцеговачким делегатима“. У поднаслову је апострофирано да сам ја устврдио да делегати из БиХ неће одлучивати у крњој Скупштини Југославије. Чланак је отворио дилему о томе каква је „позиција и намера делегата из ове републике“ а мени је „стављено на душу“ да сам наводно изјавио да би доношење одлуке у овом скупштинском дому без делегата Словеније и Хрватске значило да је већ постигнут договор о новој Југославији. Да ли сам искористио улогу координатора републичке делегације да изнесем своје лично мишљење, или се ради о званичном ставу — пита се у поменутом чланку. У вези с тим упутио сам писмо редакцији „Политике“ 9. августа које није јављено. У њему сам навео да сам на састанку координатора и председника радних тела Савезног већа, супротно објављеном, изјавио да делегати из БиХ неће вршити опструкцију, да ће учествовати у раду Са-

везног већа, што је и био закључак консултативног састанка наших делегата одржаног уочи седнице Већа, 22. јула. На том састанку није учествовао Селић на чију се изјаву они позивају.

Сви или нико

Изнео сам такође и други став — да ће делегати из БиХ уколико се на седници Већа појаве предлози, закључци, одлуке који задиру у темеље уставног уређења земље обавити консултације и заузети став о свом понашању. И због тога сматрам да нису на месту нагађања око полазишта и позиција ·босанскохерцеговачких делегата.

— Шта после свега очекују делегати из ваше републике2

— Ми очекујемо пре свега да и сви други делегати, уважавајући реалност и трагичност садашње ситуације у земљи, чинити све у оквиру надлежности Савезног већа да се обезбеди нормалан наставак његовог рада уз учешће свих делегата. Такве напоре треба да чине и најодговорнији у свим републикама и покрајинама. То је услов мирног договарања и превазилажења садашњег стања.

— Зачарани круг опште, па и немоћи савезног парламента, не може се пробити без, прекида рата2

— Наравно да је то први услов, за све, па и нормалан рад Скупштине. Председништво Југославије заједно са председницима република односно председништава мора се договорити о функционисању органа федерације у време мораторијума и створити услове за“ почетак разговора о будућем устројству земље. Немогуће је захтевати од појединих органа, од Скупштине Југославије, Савезног већа, да обаве посао који другима припада. Мора се међутим захтевати од свих да буду спремни на конструктивну сарадњу и договор у миру, уз уважавање интереса других и равноправно догова-

рање. В. ВИГЊЕВИЋ

СА КРИЗНИХ ПОДРУЧЈА ХРВАТСКЕ У МИРНИЈЕ КРАЈЕВЕ ПРЕБЕГЛО

ОКО 15.000 ДЕЦЕ

Упис без повластица

Највише основаца и средњошколаца смештено у Загребу Ф Ђаци — избеглице, за сада, без привилегија

Београд. — По подацима Кризног штаба Комитета за просвјету, физичку и техничку културу Хрватске у овој Републици борави око 15.000 деце од предшколског до средњошколског узраста који су са својим породицама са кризних подручја потражили уточиште у мирнијим срединама. Тај број је међутим већи за неколико хиљада, јер нису сва деца пријављена Кризном штабу.

Ученичке генерације избег-

лица неће имати никаквих

привилегија приликом уписа, већ ће равноправно конкурисати за ђачку књижицу са осталим вршњацима. За сада се не зна да ли ће бити неких повластица при додели стипендија и расподели ученичких и студентских домова. О томе ће се знати тек кад почне школска година.

Према неким проценама највише пребеглих основаца и средњошколаца налази се у Загребу, а већи талас очекује

се'уочи: 2 и 9. рујна (септем- >

бра), кад званично почиње наставна година. Наиме, доста измештених породица било је смештено по одмаралиштима и хотелима на Јадранској обали. Избеглице су „расуте по свим градовима од Истре, преко Горског Котађа до Хрватског Загорја. Било их је и у Славонији, док није и тамо почело“, вели др Стјепан Тежак, председник Кризног штаба и помоћник министра просвје-

те. { O.H.