Борба, 14. 10. 1991., стр. 19

are

Бика

(BET

КОНФЕРЕНЦИЈА О ЈУГОСЛАВИЈИ НАСТАВЉА СЕ ДАНАС У ХАГУ

Повратак на главну сцену

Поред свих досадашњих учесника данас ће „као гост“ наступити и Сајрус Венс изасланик генералног секретара УН Ф Шта предлаже Српски демократски форум из Хрватске

(Од дописника „Борбе“)

"Хаг. — После десетодневне паузе, данас ће се у Хагу поново окупити сви учесници Конференције о политичкој будућности Југославије. У међув-

· ремену, у Хагу су одигране две „камерне представе“, на који-ма су наступили само главни протагонисти _ југословенске

_ драме: председници Туђман и Милошевић и генерал Кадијевић. Очекивања су била велика, најаве сензационалне, али је крајњи резултат био поражавајући. Реприза је поништила премијеру.

Наиме, на првом наступу (4. октобра) као суштински политички проблем у средиште драме стављено је питање за-

штите и гарантовања права.

Срба у Хрватској. Шест дана касније (10. октобра) у истом камерном · саставу главни драмски заплет одвијао се око повлачења ЈНА из Хрватске. И том су се приликом тројица главних протагониста толико запетљали да ни до данас нису успели да се из тога расплету.

Југословенска трагедија је, очито, "исувише · озбиљна „представа“, да би се препустила само њеним главним протагонистима, без обзира на њихове несумњиве заслуге за заплет. За расплет, је међутим, неопходно учешће читавог ансамбла, у којем нико не пристаје на споредне или епизодне улоге (изузев, можда, Словенаца који наступају „као гости“ — будући да нису из Југославије). Неопходно је, такође, и учешће бројних страних гостију, попут лорда Карингтона,

" министра Ван ден Брука, ам-

басадора Вејнанса... Данас ће, рецимо у Хагу „као гост“ наступити и бивши амерички државни секретар Сајрус Венс у улози специјалног изасланика генералног секретара УН.

Лекције за професоре

У међувремену, од послед„њег министарског састанка о Југославији, у Хагу су заседале три радне групе које су покушале да формулишу додирне тачке у питањима „институционалног оквира“ будућих односа међу јужнословенским републикама, њихових будућих економских веза, те ко· начно, будућу заштиту мањинских и људских права у сувереним републикама.

Више од додирних тачака формулисане су тачке раздора између појединих република.

Много се више, наиме, гово-

рило о томе шта ко неће, него о томе шта би ко хтео и евентуално прихватио. Због тога је, рецимо, председавајући радне групе за будуће односе међу републикама, амбасадор Крау прошлог петка напрасно прекинуо састанак, уз констатацију да су ставови појединих

ЧЕТИРИ ОСНОВНА ПРИНЦИПА: Милорад Пуповац

република непомирљиви, те да нема смисла настављати расправу, док се о одређеним питањима не постигне полттички договор. |

А за политичке договоре су, наравно, надлежни министри који се данас окупљају у Хагу,

_ те се од њих, поред осталог, - очекује да покушају да дебло-

кирају даље расправе у радним групама. -

Све то, наравно, не значи да у радним групама није било и озбиљних детаљно разрађених предлога за решавање појединих аспеката југословенске кризе. Највише их је, по природи ствари, било у радној групи за будуће економске односе, што је и разумљиво, имајући у виду да се она бави опипљивим материјалним интересима који су најмање оптерећени идеолошким или националним митовима. Рационалним разговорима у тој радној

групи доприносили су посеб-

но њени „водитељи“ из комисије ЕЗ, који се по искреном признању једног од југословенских учесника, нису устручавали да републичке представнике — међу којима је ве-

- лики број професора економи-

је — „подучавају о неким елементарним стварима које се уче на првим годинама економских или трговачких школа“. „Подобни за дискусију“ _

У радној групи за мањинска и људска права — која се протекле седмице највише бавила „теолошким питањима“, шта су народи, шта националности, а шта мањине, те која је од тих група суверена — до сада најозбиљнији и најсадржајнији допринос стварној расправи дао је један од учесника који

_ се, барем у почетку „шверцо-

вао“ у њеном раду.

Наиме, озбиљно схвативши позив лорда Карингтона — да се у разговоре укључе и представници Срба из Хрватске, Српски демократски форум упутио јегу Хаг професора Милорада Пуповца. Идеје с којима је дошао веома су се допале европским представницима Вејнандсу, Брауну и Аренсу, те су га позвали да их изложи на састанку радне групе. Тако се Пуповац „шверцовао“ све док једна делегација није поставила формално питање његовог статуса. Вејнандс је предложио да он формално буде у саставу

хрватске делегације, а Пупо-

вац је то прихватио да би добио шансу да изнесе предлог Српског демократског форума, упркос — како нам каже — „очитој чињеници да се моји ставови и ставови неких чланова хрватске делегације

знатно разликују“.

Пуповац нам је у најкраћем изложио основне тачке пројекта Српског демократског форума, чије је полазиште у констатацији да је решење српског питања у Хрватској претпоставка решења укупне југословенске кризе, те да је такво решење могуће на темељу новог српско-хрватског споразума у Хрватској. :

Споразум који Српски демократски форум предлаже, заснивао би се на четири основна принципа. Они гласе:

1. Република Хрватска је суверена и самостална држава.

2. Република Хрватска на темељу интереса њених грађана и права њених народа склапа уговорни државни савез са осталим југословенским републикама. ПОНЕДЕЉАК 14. ОКТОБАР 1991. ГОДИНЕ 19

3. Српски народ у Хрватској је суверени народ, то јест народ с аутономном политичком вољом. |

4. Српски народ у Хрватској договорно — на темељу консенсуса са хрватским народом — дефинише онај део-суверенитета Републике Хрватске који се тиче равноправности српског народа у Хрватској.

Након четири принципа, следи исто толико конкретних предлога којима би се ти принципи могли и остварити. Редом: :

а) Структура парламента: да би се осигурала пуна равноправност српског народа у Хрватској, нужно је да Република Хрватска има дводомни парламент, при чему би други дом — дом регија или жупанија — имао и обележја дома народа.

6) Организација власти: у оним подручјима у којима су Срби територијализовани, постоји територијална аутономија за српско становништво. Тамо где нису, постоји адекватна политичка аутономија, која осигурава учешће у власти и националну ·' равноправност (као пример Пуповац помиње Загреб, Бјеловар...)

ц) Систем одлучивања: у питањима националне равноправности не сме бити никакве мајоризације, већ се одлучује на темељу консенсуса.

д) Културна аутономија: 06разовна, информативна и „културна у ужем смислу“ како би се спречиле с једне стране асимилација, а с друге гетоизација Срба у Хрватској. _

Да би се ови предлози реализовали, неопходне су још неке претпоставке, које Пуповац набраја:

Међународна контрола

Прво, решити проблем сигурности Срба у Хрватској након рата, до оног тренутка док се питање ЈНА не реши заменом са новим снагама сигурности на том подручју. А такве снаге, организоване на локал-

ном нивоу су неопходне, као што је неопходно да на тим територијама делују и посматрачке снаге ЕЗ, све до успостављања потпуног грађанског мира, а не само примирја или прекида ватре.

Друга претпоставка, била би међународна контрола реализације договора о територијалној и политичкој аутономији Срба у Хрватској. Република Хрватска би требало да пристане на неку врсту арбитраже, коју би вршила за то посебно формирана комисија E:S.

Трећа претпоставка, по Пуповцу био би мултилатерални државни уговор између, с једне стране Републике Хрватске и Републике Србије, а с друге стране између Републике Хрватске и ЕЗ. Тим уговором предвидела би се могућност да и Република Србија и Европска заједница могу да пруже правну заштиту српском народу у Хрватској у случају повређивања било које тачке споразума. Коначно, Пуповац односно Српски демократски форум, у чије је име наступао у Хагу, предлажу формирање комитета или комисије за људска права, права народа и права националности на подручју угроженог државног савеза јужнословенских република, који би био једна од истанци права народа и националности унутар држава — чланица овог савеза. Пројект Српског демократског форума је, каже нам Пуповац, веома добро примљен и од представника Хрватске и Србије, а посебно од представника Европске заједнице. Међутим, због већ поменутих формалних „статусних питања“ договорено је да се закључи како је он „подобан за дискусију“ односно да се не каже да је о њему дискутовано, мада јесте. Он, дакле, „остаје у. игри“, али ће и формално постати „предмет дискусије“ тек кад се сакупе и остали предлози и друга могућа виђења српског питања у Хрватској.

Мирко КЛАРИН

Виталоне: Италија ће ускоро признати Словенију и Хрватску

Рим. — Подсекретар у италијанском Министарству спољних послова Клаудио Виталоне је изјавио да ће „Италија врло брзо признати независност Словеније и Хрватске“.

То је први пут да неки представник италијанске дипломатије говори о признавању две северозападне југословенске републи-

ке на тако експлицитан начин.

ПРЕДСТАВНИЦИ СРПСКОГ НАРОДА У ХРВАТСКОЈ БОРАВИЛИ У ПАРИЗУ

сшење

Први сусрет са представницима ЕЗ успешно завршен, иако су у излагању ставова дошле до изражаја познате разлике

Париз. — У Паризу је, по обостраним оценама, успешно завршен први сусрет представника српског народа у Хрватској и Европске заједнице, иако су у излагању ставова дошле до изражаја познате разлике. У раговорима су учествовали Милан Бабић и Горан Хаџић, представници Книнске крајине, односно Славоније, Барање и Западног Срема, и холандски амбасадор Хенри Вејнандс главни координатор

радних група Хашке Конференције о Југославији.

Бабић и Хаџић су — како је саопштено на конференцији за новинаре — одбили статус мањине за део српског народа

у Хрватској и затражили при-.

кључење Југославији и промену граница. Хенри Вејнандс је инсистирао на непромењивости граница и на специјалном статусу српског народа у Хрватској. Међутим, по његовим речима, разговори ће се

наставити идуће среде, а суботњи сусрет „неће прејудицирати њихов даљи ток“. Вејнандс је такође као охрабрујуће навео Бабићево и Хаџићево уверавање изнето — како је рекао — у више наврата, „да су за мирно решење постојећих проблема“.

Одговарајући на питања новинара, Бабић је изјавио да ће „Југославија и даље постојати у овом или оном облику, па можда и мања него што је са-

да“. Он је притом нагласио да у разговорима није било речи о ЈНА. На додатно питање, Бабић је нагласио да је „њено даље присуство у Хрватској од највеће важности јер једино она може да гарантује да ће српски народ преживети“. Учесницима конференције за новинаре истовремено је подељена књига „Усташки геноцид у независној Хрватској над српским народом“, која је изазвала приметно згражава-

ње присутних јер су у њој 06јављене фотографије усташких кољача на делу. Амбасадор Вејнандс ће, по сопственим речима, у Хагу поднети извештај шефу холандске дипломатије Ван ден Бруку, председавајућем конференције Лорду Карингтону и специјалном изасланику генералног секретара УН Сајрусу Венсу. Данас ће присуствовати новом пленарном састанку конференције у Хагу. (Танјуг)