Борба, 14. 10. 1991., стр. 23
И
Баја
БОРБА
ПРЕКЛИЊЕМ ВАС, МАТИЈА БЕЋКОВИЋУ |
Српским духом
против белаја
Поштовани господине,
Преклињем Вас да, заједно са осталим водећим српским интелектуалцима, одлучно и неодложно дигнете свој глас протеста против злочина који се данас, у име српства чине. „Због нас не сме да заплаче ниједно дете!“ Ваша је изјава, ако се не варам. ” |
Гром који је сад „у ланце везан као штене“ поново мора да се ослободи. Као што сте њима бранили наше (српске) светиње на Косову, српска огњишта на Косову и у Хрватској, тако исто морате учинити и са хрватским светињама и хрватским огњиштима која често и пречесто страдавају само зато што су хрватска! Анимална мржња и монструозна жеђ за осветом данас харају Југославијом носећи и наша знамења, односно наступају у име
наших потреба и интереса. ТО ЈЕ НА-
ША НЕСРЕЋА, НАШЕ СТРАДАЊЕ, не могу да вјерујем да то не разумијете.
Знам, Фрањо и његови, што кратковиди (вјерујте, ових је много више) што злочиначки сљедбеници тражили су белаја. Но, сваки злочин је прије
свега злочин, његов национални пред-
знак небитан је за његову суштину, док његово скривање и оправдавање, односно игтнорисање значи саглашавање. _
Хајдете, останите секунду-двије, хладне главе сами пред собом, па признајте: Слободан Шнајдер је болно у праву кад каже: „У кога је више силе, тај је више у криву. А како год окренет, центар те силе је у Београду · Дао Бог да имамо аргумената да му противрјечимо! И зато, успротивимо се употреби тог вишка силе, поготово употреби у нечасне сврхе, ако нећемо да се обешчастимо за сва времена.
Знам да не волите Мирка Ковача, али сам сад присељен да га цитирам: „Ово је пораз српског духа!“ Признајем, ја мислим нешто другачије: „Стропоштавање српског духа мора се зауставити!“ А зато је прије и изнад свега нужно спријечити злочине који се данас, у име српства, чине. Док они трају ми немамо моралног права помињати туђе.
На крају, господине Бећковићу, дозволите и мени, незнатном и непознатом, једну надмену и сурову констатацију: Ако ме не послушате, обесмислићете самог себе.
С поштовањем,
Драган МИЋЕВИЋ, дипл. правник и проф. француског језика
Мостар _
„ЕТНИЧКА _ НЕЧИСТОЋА“ ЈУГОСЛОВЕНА __
Мирна савест
У часу када се задају завршни ударци Југославији, када се на свим нивоима доказује да је заједнички живот у будућности немогућ, осећам потребу да кад грађанка („етнички нечиста“, а и са мањком локалпатриотизма, то јест Југословенка) изјавим следеће:
Заједнички живот је могућ и нужан што ће се показати након завршетка овог језивог рата. Тада ћемо ми, обични грађани, моратио да везујемо нити, оне танане и деликатне споне људских, добросуседских односа и љубави које национални Голијати тако темељно разарају сматрајући да је дошло време за њихове „тисућљетне“, „хиљадугодитшње“ снове о етнички чистим државицама.
Будући да је С-Х-С осовина тако темељито разорила и сатанизовала сваки покушај СИВ-а и премијера Марковића да ову земљу без крви трансформише у заједницу суверених грађана, грађанске демократије и тржишне економије, основни грађански ред је да се са тим нападима престане. Наиме, нема сврхе. Три четвртине становништва, тј. пучанства Југославије, дубоко је уверено да бисмо били срећна и берићетна земља да није било Марковића и његове реформе. Сви даљи напади ће бити без сврхе, односно, мо-
гу да наведу народ да почне да сумња да ли је премијер баш „осведочени усташки зликовац“ и „насмијешени премијер крвавих чизама коме повратка у
ПИСМА
Хрватску нема“.
Такође мислим да би требало да се
престане са нападима на „јутел“. И ту су агилни посленици јавне речи, потпомогнути изјавама политичара, успели да убеде људе да тај један сат емитовања „јЈутела“ изазива тешка оштећења психе, будући да је „усташки“, односно „ћетнички“ (ах, то „Ч“).
О удијевцима и „мировњацима“ не вреди ни говорити. Њих, буквално, сваки грађанин коме је „зов крви и
_тла“ усађен са мајчиним млијеком
(млеком) може напасти, понизити, па и физички угрозити у шта сам се лично уверила у суботу, када је група „патриота“ дивљачки напала Навлушку Имшировића и његовог сарадника. Једном речју, сви они који су 32 мир, грађанску демократију, једнака права за све, за Југославију (другачију од оне каква је била, али и од оне која нам се нуди) прокажени су, сатанизовани, оптужени за издају отаџбине, али верујем да су то и једини људи који ће мирне савести дочекати крај овог
-рата, ма какав он био:
- Злата ДИЗДАРЕВИЋ Београд
ФАРАОН И ФАРАОНЧИЋИ
Опомена
"Уклањање кичерске творевине као што је Титов гроб са најлепшег још преосталог платоа Београда, за неке је вандалски, нецивилизацијски чин, који треба по сваку цену спречити. Из дубине душе оних укалупљено васпи-
таваних и васпитаних потежу се нед-
декватни, углавном емотивно мотивисани аргументи и поређења. Глас других који су као голобради младићи ни криви ни дужни, захваљујући Титовом. систему тираније своју младост провели у паклу Голог отока и сличним „школама за преваспитавање“ слабо може да се чује. Онемогућени су и сви остали, они умнији који би већ сада о Јосипу Брозу могли изнети неку другачију, слабо познату истину. Полемику о тој шкакљивој теми владајућа партија, која контролише: медије, још није спремна да допусти. Природно, „не сече се грана на којој се седи“.
Истина, имао је српски народ и других деспота у својој историји чије споменике не рушимо нити им кости премештамо, али ради се о личностима које су поколењима која долазе донеле и у аманет оставиле национално достојанство и слободу. јосип Броз нам је оставио само беду, очај и економску стагнацију. Ипак то није разлог што сматрам да његов гроб треба уклонити са Дедиња. Треба га уклонити и свести на га праву меру да би сав-
_ремени фараончићи напокон схвати-
ли да се тиранија не исплати, да се лаж не исплати и да се на страдањима сопственог народа не могу успетно градити историјске пирамиде вечносТИ. Да би нам јосип Броз био последњи фараон. i Марко СМУКОВ ___Београд
ПОДЕЛА НАРОДА
Паметни и глупави
Бројем академика по глави становника, Југославија је међу првима у снвету. Памети је, нажалост, исувише мало. У емисији Минимаксовизија 8. Х 1991. на ТВ Политика, сазнајемо најновију поделу народа и то на паметне и на оне друге (ваљда глупаве). Како рече прослављени академик, паметни народи су сачували краљевске лозе. Значи, по Јовану Рашковићу, народи који немају монархе, спадају у ону другу категорију, тј. категорију глупавих народа. Да не идемо даље од Европе, у ту категорију Рашковићевих глупавих држава, спада више од 50 одсто европских земаља. :
Том својом најновијом теоријом Рашковић озбиљно конкурише већ класичним расним и сличним теоријама госн. Драшковића, Шешеља...
Поменуте речи академика др Јована Рашковића, изговорене у недавној забавној емисији, ваједа је требало да засмеју. Али, да ли је то смешно или тужног Мешање баба и жаба код српских академика постаје већ симптоматично. | Милан ЦВЕТКОВИЋ
студент.
Нови Београд
ПОЈЕДИНАЦ И ДРУШТВО
Логика архивске тестере
Владислав Сотировић, дипл. историчар, никад није имао среће са комисијама. још као бруцош пријавио се за стипендију Републичке Фондације за развој научног и уметничког подмлатка, пошто је положио све испите из прве године и један из наредне, са просечном оценом 10 (десет). Био је одбијен са „образложењем“ да му је успех недовољан и „охрабрењем“ да се даље "труди... па ће комисија поново размотрити његову евентуалну молбу... (О томе је својевремено писала „Политика“, под насловом „Недовољно одличан“). После је Фонд исправио ову бирократску глупост и В. Сотировић је био наредне четири године његов стипендиста, што му је омогућило даље студије, пошто је у међувремену изгубио оца.
Уверен да живи у нормалном друштву, где се цени марљивост, знање и способност, приљежно је студирао и дипломирао у рекордном року, као први у класи, одбранивши са одличном оценом дипломски рад код академика Симе Ћирковића и проф:
Р. Михаљнића, од којих је добио и пре-
поруку, са просеком оцена 9,3. Са таквим успехом изгледало му је да ће му сва врата бити отворена, поготово што је једна од обавеза Фонда да се стара о даљој судбини својих штићеника. Случај је хтео да се одмах по дипломирању појави конкурс Историјског Архива Србије, за два радна места, кустоса за музејску документацију и кустоса за период новије историје. Пошто
_ је пре студија завршио средњу архив-
ску школу и с обзиром на успех на студијама, изгледало му је да ће конкурс за њега бити пука формалност. И био је, али не за њега. На радно место кустоса за музејску документацију изабрана је кандидаткиња, која је имала просек оцена 7,8! Огорчен, наш кандидат отишао је код директора Архива, да чује од њега да „Архив има лоше искуство са одличним студентима... !Не
треба, међутим, бити сувише строг према онима који бирају млађе сараднике. Њихов страх од бољих није неоправдан. Постоји чак и теорија, својеврсни „конкурсни пандан“ чувеном Марфијевом закону, тзв. ефекат тестере. Ако се, наиме, на абсцису нанесе време, а на ординату компетентност оног који бира млађег сарадника, види се да како свако при избору бира горег од себе, и крива линеарно опада. Све док (нејкомпетентност бирача не достигне тако низак ступањ да он више није у стању да процени способност бираног и изабере способног сарадника. Крива ту нагло скочи, да би поново почела да пада и све се понавља. Тако се добија тестераста функција. Очигледно да „тестерисање“ у Историјском архиву ради пуном паром.
Несрећа овог друштва и јесте да је читав наш послератни (мислим на други светски, не трећи балкански) „развој“ био једно тестерисање. Трагедија садашњег тренутка је, пак, да наша политичка врхушка није довољно ннекомпетентна, иначе бисмо могли
ускоро. да очекујемо скок на горе! Та-.
ПОНЕДЕЉАК, 14. ОКТОБАР 1991. ГОДИНЕ 23
ко, ако цело друтитво тестерише грану
на којој седи, зашто би Историјски Архив био гори (или бољиј2
П. ХАЏИ-ГТРУЈИЋ
Земун
СВЕЧАНИ ДОЧЕК ПРИНЦА
Педагошка | поема
Телевизијски гледаоци су били сведоци доласка принца А. Карађорђевипа у Београд и ја овде немам намеру
"да улазим у проблем доласка и остан-
ка принца.
Али, запазио сам да је дочеку допринео хор и диригент проф. Даринка · Матић-Маровић. За мене, то је акт савести педагога и питам се којим ће се лицем проф: појавити пред својим студентима, јер је иста професорка безброј пута диригирала пред Титом, а била је и кандидат СИС на изборима у. Србији. Размишљам, такд, да је стицајем околности Велимир — Бата Живојиновић изгубио на изборима и дошао на дочек, какав би то онда „дуст. био!
Заиста несхватљиво за мене и сре-
дину у којој сам рођен и одрастао, због ·
чега и питам; зар смемо да будемо не-:
ми за ово што се догађа. = Првослав МАЗ:
Скопље ·
„СА ДУБРОВЧАНИМА САМ“ И „ЗАЈЕДНИЧКИ ПРОТЕСТ“ („БОРБА“, 8. ОКТОБАР)
Може и обрнуто
У вашем листу од 8. октобра 1991. године, два писма су ме својом садржином заинтригирала, јер су другачија од осталих. У писму под насловом. „Са Дубровчанима сам“, Берислав Лоренц из Сарајева закључује своје писмо: „Уверен сам да — ипак — гро, или права суштина српског народа не стоји иза оног што се ради, и није свесна тачно шта се ради“.
Ако бих размишљао као Лоренц, ја бих писмо завршио овако: Увјерен сам да гро хрватског народа не стоји иза онога што чини срнски народ у Хрватској на ликвидирању усташких и фашистичких злочинаца.
У писму под насловом „Заједнички протест“, Јанез Колбе, дипл. инг. арх из Љубљане, поред осталог, пише:
„Имате последњу прилику да се оперете пред будним оком историје јавним апелом за мир, чиме ћете се јавно определити и оградити од деструктивне идеологије српске политике, у име које се званично могу чинити такве грозости и злочини“.
Кад бих био Јанезове памети, ја бих писмо завршио овако: „Имате последњу прилику да се оперете пред будним оком историје, јавним апелом за мир чиме ћете се јавно определити и оградити од деструктивне идеологије словеначке политике, у име које се званично могу чинити такве грозости и злочини“ на масакрирању младих ненаоружаних војника ЈНА, методама познатим из НП светског рата, које су примењивали фашисти и усташе.
Жалосно је да један велики број интелектуалаца из Хрватске и Словеније подлеже дневној политици, па уместо да етикетирају личности, они етикетирају народе. Тако је било и у вријеме Хитлера у Немачкој.
Зашто нијесу реаговали на вандализам који се догађао у њиховим „лијепим“, када су масовно уништавани културно-историјски споменици везани за свјетске личности људи српске нације, као што су Вук Караџић, Доситеј Обрадовић, Никола Тесла и друти2
Михаило КРУНИЋ Београд
„Борба“ Трг Маркса и Енгелса
11000 Београд