Борба, 14. 10. 1991., стр. 22
22 ПОНЕДЕЉАК 14. ОКТОБАР 1991. ГОДИНЕ
СА 23. БЕМУСА
КУЛТУРА
Шарм који долази
Концерти Хора и оркестра РТБ, диригент Бојан Суђић, солиста Стефан Миленковић, виолина, Војвођанске филхармоније, диригент Младен Јагушт, солиста Александар Шандоров, ИЕ и Оркестра Школе за музичке таленте из Ћуприје, диригент Весна Шоуц
Кад сви верни „лијепој. њиховој“ оду — да ли ће остати ДОВОЉНО „других“ на Бемусу... питање је које је поводом концерта РТБ мучило многе, најпре организаторе, затим публику, стручњаке. Међутим, показало се да „наших“ — свет ских звезда и „оних који дола зе“ има довољно да испуне препуне „Коларац“. Најпре, Владимир Крањчевић је отишао својима, Дуња Вејзовић није дошла а имала је потребу и да напише протестно писмо, Кемал Гекић неће доћи...
- Но, има неко ко је“ своју шансу управо због изненадног одласка дочекао — млади диригент Бојан Суђић, студент београдског ФМУ (класа Ј. Шајновић) један је од највећих диригентских талената које смо икада имали. А о Стефану Миленковићу већ зна цео свет. Ова два младића направили су подвиг. Први је веома тежак програм успешно извео „ускачући у улогу“, други је блистао као солиста у Моцартовом А-дур концерту. Први је извео оно што је и за најискусније диригенте проблем — премијеру домаћег дела (Зоран Ерић: „Хелијум у малој кутији“ за гудаче), затим пратњу концерта, и на крају Велику мису у це молу Моцарта, обимно, тешко дело, писаногза четири солиста, хор и оркестар, код нас неизвођено (по нашим подацима). Стефан је помогао љупкошћу, шармом, интерпретацијом која је пленила врхунским квалитетима правог виртуоза. Бојан Суђић је положио свој велики испит, остаје да његове квалитете увиде они који одлучују о диригентском нараштају Београда. Док је Велика миса у це
молу превазишла- могућности _ солиста, посебно Аустријанке А. Целер, дотле се оркестар одлично сналазио у композицији 3. Ерића која напрегнутост малеровског типа у првом делу не издржава до краја дела.
Концерт Војвођанске филхармоније са познатим програмом (Дивјаковић, Прокофјев — 3. клавирски концерт, Дворжак — 8. симфонија) показао је како свира просечан ансамбл под руком доброг диригента (Младен Јагушт) и уз велико вежбање. Био је то изузетно успешан
концерт, са солистом Александром Шандоровим, који концерт Прокофјева свира са рокерском лежерношћу и присношћу, који је с њим срастао и који му је- постао знак препознавања међу домаћим пијанистима.
Успешно дело војвођанског аутора младе генерације Стевана Дивјаковића — Свечана увертира, засновано на антагонизмима романтичарског типа, реализовано је са много умећа и музикалности.
Уместо подневног термина таленти из Ћуприје су, због отказивања Камерате Лиси из
Преписка Дуња Вејзовић— Бемус
Телеграм примадоне Дуње Вејзовић Бемусу:
„Драга београдска публико и колеге, данас сам требала наступити пред вама, као и прошлих година. Још ми одзвања у ушима ваш аплауз. Мислила сам да сте ми пријатељи. Ових пар мјесеци стискало ми се грло, а када је шибенска Катедрала оштећена, ранило је и мене и пјевати не могу. А и када бих могла, требала бих заувијек зашутјети, да одам почаст оним невинима који су погинули. Публико Београда, док сам пјевала морали сте осјетити што сам хтјела рећи боље него овим
ријечима...
У одговору на овај телеграм Ивана Тришић, уметнички ди-
ректор Бемуса, између осталог, каже:
„Не бих дописивала ове редове да у њему пријатељство са београдском публиком и колегама нисте ставили у прошло време, да своје рањавање нисте повезали само са оштећењем шибенске Катедрале, да у свом ћутању, у име невиних жртава, нисте изоставили битну реч — свих...
Да ли сте приметили да сте нас у објашњењу свог ћутања раздвојили на „ви“ и „ми“2 Нисте ли тиме оштетили катедралу
уметности2
Насиље не подржавамо ни у којем облику и ни са чије стране. Јавна реч уметника Београда о томе сведочи. То, на жалост, није довољно да га зауставимо: Али, то није разлог да зауставимо уметност. Немојте подржавати мук уметника и тиме гушити глас свих људи добре воље који би да премосте разда-
љину између „ми“ и „ви“.
К.Р.
Швајцарске, добили централни термин у „Коларцу“. Препуна сала посетилаца сведочила је о исправном потезу орга-
"низатора. Заиста, малишани
су били најатрактивнији, посебно они најмлађи — Илија Маринковић и Ненад Лечић, а изузетно талентовани кларинетиста Огњен Поповић на нас је оставио најзрелији утисак (свирао је први став Моцартовог концерта у А дуру). И Биљана Китановић не заостаје за најбољима, као ни сам оркестар који поседује фини, мекан тон, тако потребан Моцартовој музици којој је било посвећено њихово вече.
једна млада и веома лепа особа — Весна Шоуц — нашла се за диригентским пул-
том талентованих малишана, _
омогућавајући им да се осећају сигурно. Добра диригентска техника, елеганција покрета, скромност на сцени, красе ову девојку која заслужује своју велику шансу. То је доказала педантно урађеном Хафнер симфонијом и узорном пратњом понекад необузданих малишана. "Пошто нас критикују због „оштрине пера“, питамо се треба ли овогодишњем Бемусу приступати као фестивалу или малој сеоској приредби и да ли ратовање искључује естетске критеријуме који владају У мируг Наш став је да докле год се фестивал одржава, без обзира на околности, заслужује високе критеријуме посматрања и оцењивања, а не-благонаклоно „жмурење-на оба ока“ јер нам прете катаклизме изван сале „Коларца“. Они који мисле другачије, нека то и потпишу. (КНУ, 10, 11, и 12. Х)
Бранка РАДОВИЋ
Виолина у мисији мира
Стефан Миленковић: Као амбасадор који преноси поруку мира, ја свирам свуда, док неки уметници данас бирају и отказују своје концерте у појединим срединама
За младог виолинисту Стефана Миленковића, некада „чудо од детета“, сада већ 03биљног уметника иако има само 14 година, већ смо навикли
да је увек у нечему први. Тако .
је, пре извесног времена проглашен за првог дечјег амбаса-
Гост из СССР
Уместо, у званичном програму Бемуса најављеног аустријског виолинисте Ђулијана Рахљина, вечерас ће у Коларчевом народном универзитету фестивалска публика моћи да слуша инструмент који овде ретко имамо прилику да чујемо као солистички. Реч је о виоли и реситалу Михаила Толпигоа, уметника из СССР. На програму су дела Мареа, Шумана, Шуберта и Хиндемита а за клавиром ће бити Карина Мндојан. С.
дора у свету који концертирајући повезује нације, преносећи поруку мира. Схвативши озбиљно своју улогу, четрнаестогодишњи дечак је недавно путем медија јавног информисања упутио један апел, про-
тест одраслима због стања у које су довели нашу земљу.
— Био је то мој протест против ситуације коју су проузроковали одрасли а у којој страдају деца, рекао нам је Стефан Миленковић после концерта који је, као учесник Бемуса, имао на Коларчевом народном универзитету 10. октобра.
— Иако је до сада било доста безуспешних апела за мир, бдлучио сам да то учиним и ја као дечји амбасадор, јер деца нису крива за рат у нашој земљи у коме им је одузет миран сан, безбрижна игра, а некима и живот угрожен. Мој „Протест одраслима“ пренеле су све новинске агенције у Србији, Хрватској, Словенији — одјекнуло је у целој Југославији. Не знам колики значај тај протест има, али било ми је важно да допре до оних за које
– сам сматрао да треба да га чу-
ју.
— Као амбасадор који преноси поруку мира, ја свирам свуда, наставља Миленковић, док неки уметници данас бирају и отказују своје концерте у појединим. срединама пла-
ДЕЧЈИ АМБАСАДОР: Стефан Миленковић
шећи се, можда, да ће им се нешто догодити. Летос сам овај сити Моцартов А-дур концерт, који сам свирао на Бемусу, извео на фестивалу у Будви и у Дубровнику. Свуда ме радо примају и никаквих проблема немам. У Дубровнику, на пример, док је Страдун био
пуст, што ми је посебно тужно_
било, мој концерт је изузетно добро посећен и имао сам утисак да се ништа не догађа, већ да тај град живи својим старим животом,.
Наш млади виолиниста Стефан Миленковић на своја
гостовања у иностранство сада .
уз инструмент често понесе и факултетски уџбеник. Тако је пре Бемуса наступао у Милану, у сали „Верди“, где је свирао Д-дур концерт П. И. Чајковског а у хотелу учио историју музике. Испит је положио пре десетак дана и постао студент друге године виолине на Факултету музичке уметности у Београду, у класи свог оца Зорана Миленковића, који га као педагог, води од треће године.
После Београда, Миленковић ће имати концерте у унутрашњости Србије па поново у нашем главном граду, за петнаестак дана, а затим одлази на турнеју по Мексику, Шпанији, Италији, Израелу, Немачкој и другим земљама. Од нових дела Стефан Миленковић каже да сада припрема Бетовенов Д-дур концерт, али још не зна када ће пред публиком извести ово- дело. Дневно и даље вежба само три сата, а слободно време проводи са друговима и у вожњи „скејта"... (С. ЈЕЛИЋ
"зивање
БОРБА
Одложени КИишови дани
Манифестација дани која је најављена за 19. октобар на Цетињу, неће се одржати све док се прилике у земљи не стабилизују. Оваква иницијатива је готово истовремено потекла од позоришног редитеља Виде Огњеновић, Мирјане Миочиновић, бивше Кишове супруге и, чланова Одбора те манифестације.
— Док сахрањујемо људе у Црној Гори, каже Драган Томашевић, члан Одбора Кишових дана, у најмању руку било би неумесно славити, па је тако одлучено да се манифестација помери за нека боља времена. Будући да су се ових дана појавили и неки нови моменти у смеру мирног решавања кризе, надамо се да ће се Кишови дани одржати што пре. -
— Нема смисла одржати манифестацију у овом тренутку, каже Вида Огњеновић. Срећна околност је што су се учесници Кишових дана сагласили са тим.
Манифестација је требало да започне откривањем бисте Данила Киша, након чега је било предвиђено отварање изложбе фотографија и прикавидео материјала. Програм још предвиђа изложбу Кишових дела, те Академију посвећену овом књижевнику уз наступ Борислава Пекића. С.К.
ИЗЛОЖБА У БЕОГРАДСКОМ „ХАЈАТУ“
Непозната Милена Барили
Београд. — Мала по обиму, али ексклузивна изложба у хотелу „Хајат Риџенси“ представља досад непозната дела велике српске сликарке светског реномеа Милене Павловић Барили. Изложба ће бити отворена вечерас у 20 часова у сали „Београд“ овог хотела, а састоји се од седам дела (акварели, цртежи, уља) која су „на видело“ доспела ангажманом Галерије „Интер-арт“ (из Сава центра).
C. IH.
Српска сатира на румунском
Панчево. — Новинско-издавачка кућа војвођанских румуна „Либертатеа“ Панчеву, објавиће до краја године Антологију савремене српске сатире Мирослава Егерића, а у плану је штампање Српско-румунског приручника.
„Либертатеа“ годишње 06јављује до десет књига прозе и поезије аутора из редова ове мањине и преводе најистакнутијих југословенских књижевника. Недавно су објављене збирка приповедака Александра Тишме „Девојка из снова“, књига одабраних песама Миодрага Павловића, „Гробница за Бориса Давидовича“ Данила Киша и две студије о Доситеју Обрадовићу и Вуку Караџићу.
(Танјуг)
Кишови