Борба, 09. 11. 1991., стр. 17

ala ee ei

Agenda aa

ата неснруранке сољу

ребара

JUGOSLAVIJA

Putokaz ka ponoru

Piše: Mihajlo Mihajlov

re dve i po godine {a kao da je ota-

da prošlo barem jedno stoleće) dr

Kosta Čavoški je napisao članak „Pravo na domovinu“, štampan u „Književnoj reči“ od „25. marta 1989“ u kojem je obrazlagao nezakonitost upravnog postupka Republičkog sekretarijata za unutrašnje poslove SR Bosne i Hercegovine, kojim je meni bilo oduzeto jugoslovensko državljanstvo, zbog toga što sam „svojim redom u inostranstvu nanosio štetu međunarodnim i drugim interesima Jugoslavije“, te „nanosio štetu ugledu i bitnim interesima Jugoslavije“.

Od tada je prošlo samo dve i po godine, meni je državljanstvo vraćeno odlukom Vrhovnog suda SR Bosne i Hercegovine, ali je ustvari oduzeto milionima jugoslovenskih građana. Tačnije — svim građanima SFRJ. A time im je, po Čavoškom, oduzeta i domovina. Evo kako je dr Čavoški to obrazložio:

„Reč je, dakle, o pripadnosti čoveka političkoj zajednici odnosno državi i mogućnosti da se ova tako reći prirodna veza, koja se naziva državljanstvom (zato se sticanje novog državljanstva naziva natu-

ralizacijom odnosno prirođenjem), raskine odlukom nadležnog državnog organa ·

bez pristanka lica kojem se državljanstvo oduzima. To je oduvek bila teška i dalekosežna odluka, jer je pogođenog pojedinca lišavala domovine. Ukoliko bi se takav pojedinac i dalje nalazio u svojoj zemlji, on bi se, kao kakav zločinac, proterivao preko granice; ako bi se u trenutku oduzimanja državljanstva zatekao u inostranstvu,

Pravo na domovinu

U izvesnom smislu je opravdano reći: „ako Jugos|a ија пета Видиспоз-

| — nema budućnosli ni celo čovečansivo" Jer, kao i Jugoslavija, i 6o-

većansivo na kugli zemaljskoj je beznadno izmešano: nacionalno, rasno, religiozno. / kao u Jugoslaviji, tako će i u celom svelu večno Živeli

бок о бок ргауозјаут ! катоћсј, т.

Srbi zabranjivan mu je povratak u domovinu“.

Nije li to tačan opis onoga što se desilo svim građanim SFRJ u toku poslednjih godina i po dana? Jedino nije sasvim jasno koji je „nadležni državni organ“ doneo odluku o lišenju domovine za tolike milione građana Jugoslavije. >

I kao što nije jasno — ko je, ustvari, donosilac odluke o lišenju domovine nije jasno niti to, kome se treba, i kako, žaliti na tu odluku. Meni je državljanstvo vraćeno u mnogome zahvaljujući hrabrim (za. ono vreme) istupanjima takvih ljudi kao što je dr Cavoški, ali kada je reč o povratku domovine za milione i milione gra-

đana Jugoslavije, verovatno je neophodno ·

istupanje ne desetine i stotine, već miliona ljudi na teritoriji cele zemlje, zaražene strašnom bolešću nacionalizma. ma kako to zvučalo paradoksalno, 1 čak i u tom kolektivnom „gubitku domovine“, Jugoslavija je i opet avangarda socijalističkog, odnosno, post-socijalističkog sveta. Bila je avangardom 1948, i nešto kasnije, kada je u Jugoslaviji izvršena kritika Staljina 5-6 godina ranije nego u SSSR-u; bila je u avangardi otvarajući granice prema Zapadu za milione svojih nezaposlenih; avangardna je bila i privredna reforma šezdesetih godina, i oslobađanje velikog dela kulture od političke cenzure, i mnogo šta drugog. Istina, krajem devedesetih godina, kao da je za irenutak zaostala iza drugih komunističkih zemalja: tamo su, uz manje ili više buke,

uslimani | budisli, crni / beli: Hrvali |

padale u nebitak komunističke partije, i mnogopartijski izbori su održavani u угеme kad je u Jugoslaviji još uvek postojao monop0ol Saveza komunista, a njegovi plenumi bili najvažnijim političkim događajima u zemlji. Međutim, u toku 1990. to zaostajanje je nadoknađeno, a ove godine je Jugoslavija i opet preuzela vođstvo na čelu bivših zemalja „realnog socijalizma“. I opet danas na Jugoslaviju svet gleda kao na zemlju čiji primer slede ostale Istočno-evropske države i, što je najvažnije, Sovjetski Savez.

Znam, mnogi govore — „nećemo da budemo nikakva avangarda, ne tiče nas se niko, hoćemo samo da živimo shodno našim težnjama i vekovnim nacionalnim tradicijama“. Međutim, kao što niko ne pita čoveka za saglasnost — da li hoće da se

rodi kao žena ili muškarac, kao Srbin ili”

Hrvat, kao crnac ili belac — tako isto niko ne pita jednu zemlju, ili narod te zemlje slaže li se sa time da bude avangardom za mnoge druge zemlje i narode. Kada se radi o uzlaznom kretanju, to jest, kada avangardna zemlja otvara puteve ka humanijem, svetilijem životu ljudi, tada se obično niko ne odriče svoje avangardne uloge. Tada, kada se pak radi o padanju u ponor i mrak, ljudi, razumljivo, izbegavaju da prihvate činjenicu da su ustvari avangarda, to jest, da se nalaze samo korak-dva ispred stotina miliona onih koji idu istim putem. Tada im se čini, da je dostojanstvenije smatrati kako je takav tragični udes

SUBOTA-NEDELJA 9-10. NOVEMBAR 1901. GODINE |

stvar sudbinskog izbora upravo njihovog naroda i nikog drugog na kugli zemaljskoj.

To je međutim iluzija. Celo čovečanstvo Je povezano nevidljivim ali veoma realnim nitima, i ljudski mrak, i ljudsko svetlo se sinhrono šire kao u spojenim sudovima. Današnji mrak nad Balkanom preti da se proširi preko cele Evrope, a to znači i celog sveta. Gubitak domovine miliona građana Jugoslavije preti istim takvim gubitkom domovine stotinama miliona ljudi drugih zemalja.

Ali istovremeno, takva međuljudska povezanost može dati neophodnu snagu onim stotinama i hiljadama, a sutra, verovatno i milionima onih koji su spremni da se suprotstave nosiocima mraka, koji se danas nalaze na čelu zaluđenih sukobljenih naroda. Njih neće uplašiti etikete „neprijatelja naoda“ i „nacionalnih izdajnika“. Sve mi se čini da se nalazimo na pragu svetlog događaja u ovom današnjem posvemašnjem mraku: na pragu pojave, upravo u Jugoslaviji novog nadnacionalnog demokratskog pokreta koji će imati dovoljno ne samo moralne, nego i fizičke snage da se suprotstavi nacionalističkom

mračnjaštvu. | | reći: „ako Jugoslavija nema budućnosti — nema budućnosti ni celo čovečanstvo“. Jer, kao i Jugoslavija, i čovečanstvo na kugli zemaljskoj je beznadno izmešano: nacionalno, rasno, religiozno. I kao u Jugoslaviji, tako će i u celom svetu večno živeti bok o bok pravoslavni i katolici, muslimani i budisti, crnii beli, Hrvati i Srbi. I na ovom i na onom svetu. Upravo će zato pojava svejugoslovenskog demokratskog pokreta imati svetsko značenje, bez obzira na to hoće | učesnici pokreta toga biti svesni ili ne. To nije ni važno. Spasavajući svoje živote, i smisao svojih života i svoje smrti, oni samim tim će spašavati sve nas na planeti.

izvesnom smislu je opravdano

Da svi ne „izgubimo domovinu“.

Vašington 7. novembra 1991.

Bojana Jager

rema procenama Saveznog zavoda

za plan decembarska privredna ak-

tivnost će dostići tek Jednu trećinu proizvodnje koja je bila ostvarena u istom mesecu lane, i to je upravo onaj fatalni start, sa kojim će se ući u narednu godinu. Nikakvi godišnji proseci, (koji izgleda služe samo da se sa republičkih govornica umiruje ratom izbezumljeno stanovništvo), već upravo ovaj podatak opredeliće koliko će tada fabrika biti van pogona, odnosno koliko zaposlenih neće imati nikakve prihode.

Da Privredna komora Jugoslavije uopšte može da uradi ono što bi trebalo bilo bi zanimljivo, da ustanovi koliko je u ovom poslednjem kvartalu (kada se to inače i radi) zaista ugovoreno novih uvozno-izvoznih poslova za narednu godinu. Za čitave privredne grane praktično ništa.

Narodna banka Jugoslavije, takođe, posredno priznaje da je u stanju da skrpi nekakvu novu monetarnu projekciju jedva do kraja godine, odnosno da nema nikakvih elemenata da sagleda preko januarskog praga šta će se dešavati na planu dinara ili deviza. Devizne rezerve koje se dnevno tope, dočekaće po nekim prognozama kraj godine sa iznosom od oko 3,5 milijardi dolara, što je praktično na denjoj Branici izdržljivosti, odmerenoj prema mogućnosti dvoipomesečnih plaćanje inostranstvu. (pod uslovom još i da se zna ko i za koga će šta da plati).

| Srednjaci, oni koji u porodične kase jedva uspevaju da sabiju nešto više od ·1.000 maraka mesečno, već sada ne USpevaju da sakriju da im se život srozao ispod nivoa, koji se rado priznaje i pokazuje „pred svetom“. Odatle do pravog siromaštva samo je maleni korak i pitanje je koli-

i

0 e blokad

Dometi evropske ekonomske „presude“

Šta god u ekonomskom pogledu odlučila Evropska zajednica prema Ju-

дозјаиј Ili nekim njenim republikama, ekonomska katastrofa ove jadne

države Je neizbežna. Kraj godine će biti vreme za pravjenje pogubnih bi-

lansa, ukoliko. uopšte bude institucija koje će moći fo da urade

ko će ponos nacije uspeti da ga amortizuje. Prognoze stručnjaka o inflaciji do kraja godine od 200 do 250 procenata, o novembru i decembru gde će njene mesečne stope iznositi i preko 20 posto, rečito govore da će biti tesno za puko preživljavanje. A možda i hladno. Po nekim podacima samo dve trećine potrošača u Jugoslaviji uspele su da se snabdeju ugljem za og-

. rev, mazuta i bez haške blokade ionako

nema dovoljno, a za struju ćemo videti.

Upozorenja profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dr Mlađena Kovačevića dobar su povod za razmišljanje šta nam se još gore od opisanog može desiti. Naravno sve će zavisiti od intenziteta ograničenja, koje bi se moglo završiti na robnom sektoru, kroz restrikcije trgovine i suspenziju odgovarajućeg sporazuma. IJ tom slučaju u početku, kada su u pitanju primarni proizvodi, bilo bi teško odrediti da li je ono što se na primer iz BiH izvozi u Evropsku zajednicu, baš poreklom iz Srbije ili nije.

Naravno, ukoliko bi sankcije bile rigorozne i trajale dugo, nužno bi se otvorio fatalni krug u kome onemogućeni izvoz nije u stanju da zaradi dovoljno deviza za održavanje nekog podnošljivog tempa proizvodnje. To bi se ubrzo osetilo u čitavom nizu grana, od crne, obojene metalurgije, mašinogradnje, industrije nameštaja, tekstila i slično. Međutim takva selektivna mera prema Srbiji pogodila bi nužno i

Slobodan Milić

druge republike (a to barem po haškim signalima nije cilj sankcija), recimo Makedoniju i Crnu Goru, čije su privrede prilično Vezane sa srpskom, upozorava naš sagovornik. Profesor Kovačević ne očekuje da će doći do opštih restrikcija u isporuci nafte, s obzirom da bi o tome morao da odluči Savet bezbednosti. Teze da bi ovakVa mera zaustavila tenkove i rat vrede onoliko koliko i postojeće armijske rezerve nafte. Takva mera bi pre svega pogodi-

la stanovništvo, koje ı onako nema više rezervi ni u čemu. Zatvaranje nekih drugih vrata za vojsku je takođe uslovna pretnja, jer JNA u svom naoružanju 85 posto koristi domaću supstancu.

Profesor Kovačević ističe da bi i realizacija pretnje o blokadi Jugoslovenskih deviznih rezervi bila veoma loše primljena u samom zapadnom poslovnom svetu. Postavilo bi se, naime, pitanje, kakve su to banke, kojima država može nametnuti ovakvu u suštini političku blokadu, mada bi u svojoj poslovnoj politici morale biti zainteresovane da im iz inostranstva dolaze devize. Ličilo bi suviše na socijalizam, i premalo na zapad. Takva mera bi svakako bila loše primljena u malim i u zemljama u razvoju pa bi dugoročno gledano štete od nje mogle biti veće po samu Evropsku ekonomsku zajednicu, nego po Jugoslaviju. Ova poslednja je ionako nuždom prinuđena da čuva kao oko u glavi ono što je ostalo od zajedničke devizne kase. Uostalom, devizne rezerve zemlje još nisu podeljene, pa bi njihova blokada sigurno pogodila sve republike, što će reći da se selektivnost u podeli na evropske (ne)miljenike na ovom planu ne bi mogla sprovesti. Najveća opasnost ostaje u stvari trgovačkog bojkota, jer .bi on rezultirao padom proiz- vodnje, rastom nezaposlenosti, daljim padom životnog standarda i socijalnim ncmirima. Možda u Evropi neki misle da bi pod pritiskom ovih poslednjih u Jugoslaviji mogle i da padnu neke političke garniture. Međutim, sudeći po dosadašnjoj izdržljivosti naroda na ovim prostorima (tim pre što su međusobno posvađani), ni to se ne bi dogodilo tako brzo, kako bi se u sličnim situacijama možda i reagovalo na Zapadu. Efekat bi čak mogao biti suprotan, jer u bedi mogu da greju još jedino nacionalni snovi ı traganje za svojevrsnim prkosima „u korenima naroda“, analizira dr KovačcVIC .