Борба, 09. 11. 1991., стр. 29
нит
БОРБА
СКУПШТИНИ СФРЈ ДОСТАВЉЕН ФИНАНСИЈСКИ ПЛАН НБ ЈУГОСЛАВИЈЕ ЗА 1991. ГОДИНУ
ачунице на
[та у2
На име пасивних камата предвиђа се расход од близу 11 милијарди динара
Београд. — Скупштини Југославије јуче је Народна банка земље доставила свој фи-
нансијски план за ову годину,
који би скупштинска надлежна тијела требало да потврде на једној од наредних сједница- -
Укупна средства прихода, према овом плану треба да из-
носе 20 милијарди и 181, а рас-“
хода 16 милијарди и 697 милиона динара. Вишак прихода од близу три и по милијарде представљао би приход буџета федерације. _
У прошлој години НБЈ је приходовала укупно нешто мање од девет и по милијарди.
Од тога седам милијарди и 300 ·
милиона непосредно (највише од камата на депонован новац у иностранству) а око двије милијарде од камата на пласмане из примарне емисије коју НБЈ остварује преко републичко-покрајинских банака. Ове године односи су нешто другачији због промијењених услова пословања. Тако се планира да НБЈ непосредно оствари свега око пет и по ми-
"лијарди. Од тога око 4,6 мили-
јарди од камата на девизне резерве у иностранству, јер су те резерве знатно мање од лањских. Од камата на пласмане из примарне емисије преко
републичко-покрајинских банака предвиђа се приход од 14,6 милијарди динара, уз есконтну стопу од око 40 одсто. Овај дио прихода представља близу три четвртине укупних прихода НБЈ и 7,2 пута је већи
_ од лањског. Претпоставка му
је да ће све републичко-покрајинске народне банке примјењивати одредбе Закона о НБЈ и приходе од камата на пласмане из примарне емисије, по одбитку расхода за своје редовно пословање, пренијети на НБЈ.
Планом за ову годину НБЈ предвиђа на име пасивних ка-
" мата да расходује близу 11 ми-
лијарди динара, за трошкове израде новчаница и вриједносних хартија, те материјалне и остале издатке око 2,6, а за фондове основних средстава, посебних резерви и радну заједницу око три милијарде. Занимљиво је да је од овога у фонд посебних резерви предвиђено издвајање од 1.000 милиона динара, односно 4,5 пута више него прошле године. Због све присутнијег ризика у пословању Народне банке југославије, то је неминовно, како се истиче у приједлогу њеног финансијског плана.
Д.В.
ПРЕДСЕДНИШТВО ПРЕДЛАЖЕ САВЕЗНОМ
ПАРЛАМЕНТУ
аре за ЈНА хитне
Проблем финансирања ЈНА дошао до критичне тачке због „ванредних издатака изазваних премештањем јединица из Словеније и кризом зем-
ље
Ради - хитног обезбеђивања средстава за финансирање ЈНА, Председништво Југославије доставило је савезном парламенту Предлог закона о изворима средстава за финансирање одређених потреба народне одбране у овој години. Председништво је предложило доношење овог закона на основу 279. члана Устава СФРЈ по коме, за потребе народне одбране и државне безбедности које настају услед ванредних околности, Скупштина може, на предлог Председништва, самостално да утврди изворе средстава ако се они не могу обезбедити из буџета или резервних средстава федерације. За ЈНА до краја године треба обезбедити још 24.379 милиона
„динара које у садашњој ситуацији
није могуће прикупити Законом 0 привременом финансирању потреба федерације у 1991. години а према коме из федералног буџета на Армију отпада 70.851 милион динара. У овој години је због недовољног прилива прихода, ЈНА користила код Народне банке југославије 29.200 милиона динара краткорочних позајмица, од одобрених 39.500 милиона. Проблем финансирања ЈНА дошао је, како се упозорава, до критичне тачке јер, поред редовних, Армија има и велике ванредне издатке изазване премештањем јединица из Словеније и ангажовањем у садашњој кризи земље. Такође се констатује да су редовни издаци у ЈНА сведени на минимум и у прилог томе наводи да су уведене строге мере штедње: смањени су,
лични дохоци, пензије! и друга примања, обустављају се радови на изградњи војно-грађевинских објеката, а привремено је обустављен и рад на свим истраживачко-развојним пројектима. Предлогом закона се заправо уводи финансирање Армије из кредита које ће Народна банка Југославије одобрити федерацији, а који ће се отплаћивати у десет једнаких годишњих ануитета. Они доспевају за плаћање 15. децембра сваке године, почев од 15. децембра 1995. На искоришћени износ кредита обрачунава се и плаћа камата у висини од пет процената годишње. · Доношење закона је у надлежности Већа република и покрајина Скупштине Југославије. А будући да је тај скупштински дом „деблокиран“ одлуком по којој може радити и одлучивати (и) без делегације Словеније и Хрватске, ово ће бити први закон који ће Веће донети у „новом саставу“ а на предлог четворочланог државног Председништва. Чињеница да је Председништво овај законски предлог утврдило још 4. новембра указује да се у Већу република и покрајина чекало. на одлуку којом је недавно озваничен рад овог скупштинског дома
са делегатима из четири републи-
ке, уз „мешани“ принцип — и усаглашавања републичко-покрајинских делегација и већинског одлучивања присутних. Систем који је у основи инаугурисало КЕН Председништво.
В. ВИГЊЕВИЋ
ДНЕВ
СУБОТА — НЕДЕЉА 9—10. НОВЕМБАР 1991. године 13,
ЗАВРШЕН 56. СВЕТСКИ КОНГРЕС ЛИТЕРАТА У БЕЧУ
И Црна Гора у
Н-у
Да књижевнику ништа није страно, па ни дневна политика, показало се на бечком скупу = од почетка до краја Ф У општем галиматијасу идеја и сме-
рова, само је негативни лик био јасан: Југославија
(Од дописника „Борбе“)
Беч. — Да није тако значајне и бизарне вести као што је пријем црногорског ПЕН центра у светски савез, било би можда потпуно непотребно писати о последњем дану рада 56. светског конгреса литерата у главном граду Аустрије. Ставивши се потпуно у службу актуелне, понекад чак приземне политике, Конгрес се најмање од свега бавио — књижевношћу. Томе је у доброј мери допринео председавајући, Ђерђ Конрад, чији је мађарски акценат незадрживо избијао не само из његовог енглеског, него и из поступака. Додуше, покушао је да се коригује бечким „акцентом“, не без поноса изјављујући да се дуго консултовао с аустријским премијером Враницким пред почетак рада конгреса. Зато је конгрес, иако се мало бавио ужом професијом својих учесника, ипак имао класичну литерарну композицију: негативни јунак био је јасно наглашен, служећи као симбол свеколиког зла у овом евету. Та је улога додељена — Југославији.
Но, да почнемо од онога што је вест: Црна Гора је нови члан ПЕН-а! Та јој је част припала у заједници са новим балтичким државама, у чије се име на Конгресу чак појавио литвански председник Ландебергис, позван од — аустријске владе. Један од старих јужнословенских држава,
· Црна Гора, нашла се и против
своје воље у том друштву. Де-
ведесетдевет одсто учесника Конгреса не зна како се зове књижевник који је у име својих сународника тражио оснивање црногорског ПЕН-а. Jacно је само „од којих“ је он, будући да су предлог изгурали Словенци, незванични адвокати југословенских сепаратиста. — Довољно је било само да у кулоарима кажу како су у питању „антисрпски“ Црногорци,па да све буде у реду каже Душан Величковић, председник српског ПЕН-а. Био сам против предлога из принципијелних разлога, јер је у питању један исти језик и јер је политички мотив више него очит. Али, кад мало боље размислим, то ће се предлагачима и адвокатима обити о главу. Јер, сасвим је вероватно да ће у нови црногорски ПЕН центар ући и они црногорски писци који другачије мисле, па ћемо — да будем отворен — тако имати два гласа убудуће! И у петак је настављена „реприза Хага“, око специјалног апела за заштиту Дубровника: Пошто је Конгрес прихватио примедбу представника српског ПЕН-а да треба тражити заштиту свих споменика и демилитаризацију Дубровника, да не би прошао као Пакрац, морала је бити успостављена · веза с хрватским ПЕН-ом. Њихов председник Слободан П. Новак одмах се јавио телефаксом, стављајући примедбу да у предлогу апела није довољно јасно наглашено
да је Дубровник хрватски град, те предложио своју верзију апела у којој се тражи повлачење војске из града и околине, али опет без прецизирање које. „Али, ми нисмо мировни комитет, ми смо Комитет писаца за мир“, нагласио је председник тог тела конгреса Милош Микелн, не желећи да дозволи до краја политизацију скупа, и то једнострану, па је посебни апел за Дубровник стављен ад акта.
Али, тим поводом, одлично се видело и зашто свет углавном подржава једну страну у крвавој југословенској драми. Иако нису били присутни, хрватски писци развили су живу пропаганду, предавањима, плакатима, књигама. Уз предлог њихове верзије апела за Дубровник промптно је стигао и обимни материјал с подацима.- и описом оштећења више од 300 објеката. Ту је и Владичански двор и православна црква у Пакрацу — али је опис дат на српском, који мало ко разуме уз нагласак да су барокну цркву срушили сами Срби — док је о хрватским објектима све написано на енглеском! — Ја нисам могао да добијем ни податке о погинулим и малтретираним новинарима, евиденцију о оштећеним споменицима културе нико нема у Београду, а камоли да још има фотографије и детаљни, опис оштећења — каже Душан Величковић.
Душан СЕКУЛИЋ
НАКОН ПОКУШАЈА РУШЕЊА МОСТА НА ПРУЗИ БЕОГРАД-БАР КОД
ПРИБОЈА
Београд. — Пре три вечери безуспешан покушај рушења железничког моста код места
Бистрица на Лиму, између станица Прибој и Пријепоље, када је експлозијом оштећен један стуб носач моста али и спречена експлозија 14 вагона-цистерни са око 700 тона бензина, и даље привлачи пажњу јавности. Како смо сазнали радници предузећа „Мостоградња“ из Београа провизорно, металним, такозваним додатним подупирачима поправљају стуб. Одмах након тога оштећени део конструкције моста поправиће стручњаци предузећа „Планум“.
— Према нашим проценама саобраћај би требао да буде успостављен у недељу, али уз тзв. спору вожњу (око десет километара на час) — каже Љубомир Стожинић, помоћник генералног директор ЖТЕП Београд за експлоатацију. — Битно је да се што пре успостави теретни саобраћај јер путнички, додуше уз аутобуску вожњу између Пријепоља и Пибоја и обратно, и сада функционише.
У Министарству унутрашњих послова информације о овом случају не дају у циљу истраге која је још увек у току. Једино што смо успели да сазнамо је да је минирање изве-
дено веома стручно и да је само права случајност да и други стуб моста, где је било прикачено 40 килограма експлозива, није оштећен.
Покушали смо да сазнамо да ли се и како ови витални објекти обезбеђују. Према информацијама обезбеђење се обавља такозваном опходњом, што значи да дежурни радник сваки сат прегледа сваки праг испод шина на мосту. Ако примети нешто сумњиво, одмах алармира дежурну службу. Међутим, као што се зна експлозив овог пута није био постављен под шине већ код стубова-носача моста.
П. МРЂАНОВ
мали огласи Тел. 011/334-531 лок. 233
ОБАВЕШТЕЊА
Ф ДРУШТВО ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТИЊА ПОКЛАЊА љубитељима, вакцинисане ПСЕ мешанце. Тел. 136-751.
ПРОДАЈЕМ
Ф ПРОДАЈЕМ ЈЕФТИНО ФОРД ОРИОН ГХИА 1,8 1991, дизел, троши 4-5 литара, опре-
ма. Противвредност 26400 ДЕМ. Тел. 011/693-371.
КУПУЈЕМ Ф КУПУЈЕМ ПОЛОВАН TB
КОЛОБР и кућне апарете. Тел. 4885-114.
ЗАМЕНА СТАНА
0 ХИТНО МЕЊАМ ДВОМПОСОБАН комфоран стан у Загребу код Сајма за одговарајући у Београду, Земуну, Суботици, Новом Саду, Панчеву или Краљеву. Тел. 024/23-234.
УСЛУГЕ
О ПРОФЕСОР ДАЈЕ ЧАСОВЕ АРАПСКОГ, повољно. Тел. 404-143.
Ф ХЕМИЈА ЗА УЧЕНИКЕ и студенте, успех гарантован. Тел. 775-862.
0 ВОДОИНСТАЛАТЕРСКИ СЕРВИС, ради монтаже, одгушења, поправке веш машине. Тел. 451-818 или 694-646.
Ц. ДУШАНА 49 ПИ 0