Борба, 26. 12. 1991., стр. 31
BHIR |
БОРБУ“ О ДИПЛОПИПА охрабрења сецесионизма имају неднес земље: Турска, Грчка, Румуним Кина, Индија, Египат, Мексико, езија и готово све несврстане земма сецесионизму су резервисанс и
ја, па и Француска није рада да ви-. ·
> такве политике у Југославији, иа7 специфичности својих односа са ком није вољна да се таквим насто' јавно супротстави.
чко освајање чигледно је да САД не подржавају
)
мерика као глобална светска сила, глобална светска сила, нема ниинтереса у дробљењу појединих а и разбијању појединих држава. је врло прост. Она је заинтересовалобално праћање и контролисање ије широм света и много јој је лакможе да предвиђа различите ситуА теже, наравно, ако развоја ситуа-
има неизвестан ток и у њему се по-_
број учесника. Према томе, свака -нтација је директно супротна ци7“ глобалне политике коју Америка Ђени интереси се не подударају са твним потезима Немачке.
гоже ли се Немачка поново наћи цији коју је имала двапут у овом
покушају да путем рата постигне
не циљеве2
е верујем да би се Немачка могла тој позицији, јер она као прво неребу за војним освајањем... Услови толико измењени у односима снана може да захвати без отпора нај:о европског и евроазијског просторуги начин: политички, технолош'номски и финансијски. То она и зероватно је да је циљ да у том шизахваћеном простору постигне што агу свога утицаја. Зато има извантовољну политику коју јој је истоужила. То је и објашњење због чеко безобзирно понаша у настојању огућност што пре искористи.
Лноги тврде да је за садашњи · т“ Немачке у Европи кривац сада
вши Совјетски Савез и председ-
poauon?
=роватно је поред тих субјективних
ima у питању и нешто што је била
чка неминовност. Очигледно је да
љеност Немачке није могла дуже
јати у условима окончања хладног
шрења детанта и опште експанзије
х права. Било је само питање вре-
ада ће немачко уједињење бити
но на дневни ред. Према томе, мо-
оворити само о томе да ли је до не-
· уједињења дошло брзо због слатоје се појавила у совјетском блоку
му или није. И, да ли би нешто
јтна пресуда
опска заједница се врло брзо удаод мандата који је добила на бази ња добрих услуга и почела се пои као учесник у конференцији и "страни сецесионистичких репуба када су се несецесионистичке реже супротставиле онда је ЕЗ кре" акцију претњи, ултиматума, дофа селективних санкција итд. То је јак да је хашка конференција уш„епоправљиву фазу свог распадага решење југословенске кризе ниуће очекивати од услуга ЕЗ. Поа Декларација о Југославији то пе потврђује. То је смртна пресутојању Југославије која је и раније зречена у налазу Карингтонове ије и у нацрту уговора који је подтрд Карингтон. Европска заједниебе потпуно компромитовала и лификовала и не може више иглогу добронамерног посредника: мога су народи и републике који истати у Југославији кеома заинтепни да Уједињене нације повећају улогу не само у безбедносној, већ итичкој области.
се Немачке. Да ли је ту одређена _
касније реализовање тог општенемачког сна, могло нешто битније изменити однос снага. Да ли су совјстски лидери у овом критичном тренутку историјс биншег СССР могли бити опрезнији и видовитији, то је ствар за историјску оцену. Ми у овом тренутку немамо довољно слсмената за политичку оцену. Нијс само процес распадања комупизма и источног блока, једини процес који је довео не само до уједињења Немачке, нсго и до њеног представљања као централне свропске силе. Ту су сигурно и други процеси, нове технолошке револуције на Западу, процеси економске, па и политичке поларизације до које је дошло у развијеном“ делу света.
0 Какви су односи српске дипломатије са будућом руском федерацијом2
— Што се Србије тиче, немамо никаквог разлога да традиционално добре одно-
"се који су постојали са Русијом, па потом
са СССР не негујемо и даље као наш директни интерес. Недавна посста председника Милошевића Москви и разговори са председником Јељцином, само су потврдили да су узајамне потребе и интереси још актуелнији сада када Русија пролази кроз период несташице прехрамбених производа и недостатка девизних средстава, а Србија суочена са неправедним селективним санкцијама ЕЗ-а. Тако да смо поред Русије, отворени за сарадњу са осталим независним државама нове заједнице, пре свега са оним европским које су нам ближе из транспортних и језичких разлога, али и са удаљенијим, кавкаским и азијским. -
Уједињено српство =
6 Било је предлога у Скупштини Ср-
бије да се формира савез јужнословенских, православних република2
— Не верујем да је садашње време, време формирања заједница на религиозној основи. Религија може да игра једну додатну улогу, али не може да буде предводнички елеменат. Ако негде то и постоји, као код исламских земаља, онда то производи контраефекте. Таква размишљања видим као романтична размишљања, која можда имају вредности, али се не могу наћи у темељима једне државне политике. # Из овог што сте до сада казали произилази да Србија није усамљена или, како неки тврде, „сама против свих“2
— Слика која се код нас ствара о усамљености Србије и неприхватљивости њене политике, поприлично је једнострана јер има у виду само развијене европске земље, а пропушта да види стотине других земаља које имају апсолутно супротне ставове када је реч о разбијању једне земље. Ту мислим и на позитивни став гиганата у међународним односима као што су Кина, Индија, Мексико, Бразил итд. Ако је Србија доведена у усамљену позицију, то је било због дугогодишње сопствене неактивности и наглашеног антисрпског деловања Словеније и Хрватске и неких других земаља, Међутим, Србија на својој страни има, на један тоталан начин, све принципе легалитета и легитимности. Ваља истаћи да никал у досадашњој историји цео српски народ, и онај у Југославији, и онај у такозваном расејању, није био толико уједињен и солидаран у одбрани националних интереса, као што је то данас случај. -
Сњежана ПОКРАЈАЦ — СТАМАТОВИЋ-
ЧЕТВРТАК, 26. ДЕЦЕМБАР 1991. ГОДИНЕ 1 1
ДА ЛИ ЈЕ (РАТНИ) БУЏЕТ УСЛОВИО или само РАЗОТКРИО НЕЈЕДИКСТВО У ОСТАТКУ СИВ- А
Зашто се ових дана ни Председништво, ни Скупштина Југославије ни СИВ званично не оглашавају око
Око оставке, односно „враћање мандата“ Анте Марковића, судећи према
ономе што се може прочитати у новина- -
ма, има још доста непознаница. На и дилема. Бар међу опима до којих ис допиру разговори, званичне одлукс и трупни споразуми и неспоразуми иза
затворених врата.
Једни – кажу оставка нијс стигла. Други, у сансзној влади, не знају да ли је упућена. Боље рећи „мисле да нијс“. Нијс, наводно, потписана. У Председништву Југославије се поводом тога уопште не оглашава-
ју.
Заинтересовани, а неупућсни, нагађају коме одговара то одуговлачење сазнања. Самом Марковићу, његовим смениоцима, или, евентуално, и једнима и другима. Сваком из својих рачуна (с крчмаром или без њега). Можда и због неких захтева или жеља Америкс или других светских одлучилаца.
Заборављени закључак ·
У сваком случају, чињеница је да је јучерашњу седницу савезне владс потпредседник Александар Митровић отворио речима: „Пошто је председник на одмору...“. Да ли је на одмору или — у оставциз!
Да ли би потпредседник Митровић
желио да се председник врати на функцију, или управо супротно, може се са-
-мо нагађати. Није, међутим, тајна да су
се њих двојица дефинитивно разишли око оствке Вељка Кадијевића и Станста Бровета које је премијер својсврсмено тражио. Можда, узгред, нијс неважно напоменути да је премијер прс тога потпредседника сматрао својим веома блиским сарадником и да му је чак сачувао, ако не главу а оно сигурно функцију, кад је још у децембру 1990 са најкомпетентнијег места из потпредседцникове „базе“ од Марковића захтевано да Митровића смени, а у замену за то да ће „проћи сви премијерови закони“... Неки други чланови Марковићесве владе оставку СИВ-а предлагали су још много пре него што је — најпре прско Радомана Божовића и његових војвођанских делегата, па онда све више и све чешће и преко разних других страна и канала Марковићево смењивање тражено све упорније. Министар Гачић је, на пример, оставку владс предлагао први пут још у децембру 1990: Предлог је обновио у јулу 1991. Од рата у Словенији, односно у Хрватској, више је није помињаоа. СИВ се тада сагласио да за оставку нема разлога. А ако једном дође до њиховог смењивања — тако су тада сви закључили — нема пристајања на „наставак рада до избора нове владе“, ма шта о томе било записано у Уставу, „који ионако нико не поштује“.
„Гласање“ у ходнику
Да је премијер Марковић пре неколико дана оставку поднео због тога што ће се, како је рекао „пре убити него потписати ратни буџет“, јер би то за њега значило пристајање на даље финансирање даљег међусобног убијања, крвопролића, разарања и нестајања земљс на најкатастрофалнији начин, то је већ познато. Поставља се, међутим, питање није
"оставке премијера Марковића
ли том „враћању мандата допринело и пресмијерово разочарање не само у министре који су га поодавно напустили, него и у овс који се још налазс око њега.
Премијер је тражио да се из буџета финансирају само платс и пензије припадника ЈНА с обзиром на то, како је рскао, да је „у вријсмс скономског краха и тоталне социјалне биједс једино- прихватљив буџет који би се темељио на хуманитарним и социјалним обиљежјима и подршци разорсној скономији, а понуђени нацрт не уважава ни један од ових рсалитста“. Његови министри, пак, били су другачијег мишљења. Тврдили су заправо да то нијс ратни буџст и да га трсба изгласати. Грачанин је, на пример, рскао да се Армија мора плаћати, јер она није крива што је нападају и што мора да се брани, Гошевски се такође изјаснио — за, Камбовски је рскао да буџет не треба донсти као-ратни али да га— треба донсти. Кад се гласало он се нашао — изван сале. Мирјанић је гласао за нацрт какав је предложен. Сабрија Појскић се у дискусији изјаснио против „ратног буџста“, али је, тик пред гласање, као и Камбовски, изашао из салс Кад је сутрадан Марковић поднсо оставку, „због изгласавања ратног буџета“, Појскић је казао да он „нијс био кад се гласало“, и да је против. Гласање наравно није понављано. Стеван Санто се пре подне изјаснио против буџста, јер као ипак је ратни Поподне је гласао — за буџет. Вукотић је, као и најчешће виле ћутао. Он је иначе обично подржавао премијера, али је код гласања о буџсту такође-био „за“. Назми Мустафа исто.
Он је додуше претходно тражио да се,
уместо изгласавања буџета за идућу годину ова буџстска година продужи још за јануар а после да се види шта ће се. На предлогу, међутим, није инсистирао па се о њему влада није ни изјашњавала. Генерални секрстар Зоран Мишковић, иако није члан владе, изјаснио се, такође за предложени нацрт буџета. Марковић је, дакле, тада остао — сам.
Кад је СИВ касније расправљао о другим темама, о економској блокади на пример, уз њега су били Камбовски, Појскић, Мустафа и Вукотић. Ипак, очито, од некад јединственог СИВ-а, више није много остало. Оставка премијера је стога, по свој прилици, била логичан крај свега. Потврђују то и уобичајене „дискусионе варнице“ које тамо данас врцају. Ево само један мали исечак са седнице од 20. децембра као доказ како то изгледа. Кад је премијер рекао да би требало видети „шта се још позитивно може покушати да се уради у вези са декларацијом ЕЗ" с обзиром на то „да смо ми као влада свидеснтно већ отписани у првом реду у земљи, где су већ три републике казале да нас не признају“.
На питање „које републике“, Марковић је одговорио: „Па ето, Србија је, на пример, рекла да нас не признаје“. „Није“ — упао је брзо секретар Мишковић. Марковић је одмахнуо руком и одговорио: „Немојте људи, јесу ли дали службене изјаве“. Али, председниче, рекао је на то Тадић, „неки дан у Скупштини је речено да сад савезни органи морају да раде“. Премијер је одговорио: „То је сада речено“. Онда је додао: Да, та Скупштина је дала подршку, али само својим кадровима, за разлику од Хрватске која тражи смјењивање својих...“
Ш. НИКОЛИЋ