Борба, 02. 03. 1992., стр. 28
28 ПОНЕДЕЉАК, 2. МАРТ 1992. ГОДИНЕ
На основну уписаних 7“и продатих деоница прве оснивачке серије на дан 31.011992 године
ДЕОНИЧКО ДРУШТВО ЗА НОВИНСКО-ИЗДАВАЧКУ ДЕЛАТНОСТ „БОРБА ДДР
ОБАВЕШТАВА ЈАВНОСТ
|да су испуњени и формални услови за конституисање Скупштине и Управног одбора Друштва, јер је у предвиђеном | року уписано и продато више од 51 % деоница.
Пријатељима листа „Борба“
Најбољи начин да помогнете свој лист и омогућите му да убрзо постане више |него конкурентан на тржишту штампе, следећи најбоље одлике сопствене || традиције и високог угледа који ужива у земљи и свету, јесте куповина оснивачких деоница "БОРБА ДД" j
Од основне главнице Деоничког друштва за новинско-издавачку делатност |"Борба ДД" јавној продаји су и даље изложене само;
i појединачне деонице од којих свака гласи на 3.000 (три хиљаде) динара.
(0 Упис и куповину деоница "Борба JUL можете обавити у просторијама "Борбе", Београд, Трг Маркса и Енгелса 7, Џ спрат соба 209, или поштом попуњавањем уобичајене динарске уплатнице (као што је то приказано на уплатници).
PRIZMAMIĆA
Wwe=ob Mied Pamdić _ _.___ ____ - Begraš , Sksđarska 4 о
| (у) beo dos UPLATA DEONICA ______ "BORBA DP . У
роу =)
За сва обавештења на располагању Вам | И телефони: 011/338/740, 333-532 и
Деонице „Борбе“ више од власништва!
Деопице за „Борбу“ су и улог за истину, за слободу речи м мисли, за демократију.
„Борба“ - лист истине
АКЦИЈЕ
БОРБА
ТРИДЕСЕТ ЧЛАНОВА ОДБОРА ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ ЗА ЗДРАВСТВО ПОСТАЛИ ДЕОНИЧАРИ „БОРБЕ“
Због истине — променити име
Мотив да тридесет лекара купе „Борбине“ деонице је „објективност приказивања политичке ситуације у нас“ и „најквалитетнији новинарски прилози“
Међу деоничарима „Борбе“ нашли су се сви чланови Одбора Демократске странке за здравство. Мотиви да купе деонице листа „Борба“, према речима др Бошка Јовићевића, председника Одбора, у томе су што је реч о листу који најобјективније приказује политичку ситуацију у нас и има најквалитетније новинарске
прилоге.
— Већина чланова Одбора међутим сматра, каже др Јовићевић, да би листу требало променити име у „Истина“, јер је“ садашње име под хипотеком ранијих времена када је „Борба“ била орган КПЈ, потом ССРНЈ, и ма колико се она удаљила од тога изазива извесно подозрење. Предложено име нам се допада јер је управо у складу са писањем „Борбе“, не њеном 06јективношћу, те истином коју презентира у написима, а пружа и маркетиншке могућности (слогане у смислу: само са Исти-
ном — сазнаћете истину).
Одбор за здравство ове Странке иначе има 30 чланова — лекара из свих регионалних центара у Србији. Основан је у јуну 1990. године, а у септембру исте године припремио“ је програм реформе здравства који је приликом израде новог закона о здравственој заштити искоришћен у целини. О Предлогу овог закона који је стигао у Народну скупштину Србије др Јови-
ћевић каже:
— Изузетак дела Закона који је практично преузет из програма Демократске странке, остало је стереотипно понављање старих прописа што заправо и не чуди
јер годинама здравствене законе доносе
исти људи. Два су тна пропуста по нашем миш-
. љењу у оквиру ове материје.
Пре свега, каже др Јовићевић, критеријуми за избор министра за здравље Републике морају бити дефинисани тако да министар буде нестраначка личност, способан, професионалац, да познаје стране језике и да се за то место бира у најбољем животном добу.
— Предлог закона о здранственој заштити предвиђа да директоре болница поставља Министарство здравља што није у реду јер ће министар који припада једној (углавном владајућој партији) на та места бирати људе из редова своје партије, тако да ће професионалност и способност бити тек у другом плану. Стога сматрамо да је овај Закон корак уназад у односу на превазиђене самоуправне системе када је тај избор био препуштен колективној одлуци и који је годинама био контролисан од власти. Овим новим прописом се постиже потпуна манипулација кадровском политиKOM. Како је процес приватизације захватио цео свет, чак и индустријске гиганте који су се показали неефикасним као државно власништво — смат-
рамо да и здравствене установе морају да буду или потпуно државне (за чији рад држава обезбеђује средства и обавезна је да плаћа лечење појединих болести и категорија становништва), или приватне и мешовите, или деоничарска друштва у којима су власници они који у њима раде. једино на тај начин могуће је зауставити претерану потрошњу, и нерационалност.
О лекарским коморама које неспорно постоје увек када има приватног лекарског рада, а за шта код нас нису донесени закони, др Јовићевић каже: — Без оваквих закона лекарске ординације отварају се без контроле, без надзора, а 0 бујању алтернативне медицине да и не говоримо. Најбољи начин да се сузбије та појава је повратак ауторитета научне медицине, а право на лекарску праксу треба обезбедити путем временски ограничених лиценци за чије ће обнављање бити потребни докази о сталном усавршавању у струци, праћењу иновација и посебно, свођењу биланса о етичком и професионално-хуманом – односу болесник-приватни лекар. Не смемо заборавити да
ИСТИНА У „БОРБИ“:
доминан д
Др Бошко Јовићевић
се приближавамо времену када ће нам болесник тражити обештећење за неквалитетно лечење: То је у свету „разрађено“ категорија позната под именом „тајргаснсе“ — када лекар одговара не само због -несавесног лечења, већ и због тога што није применио савремена научна достигнућа. једино на тај начин пацијенти ће имати већа права, а лекари ће бити принуђени да се усавршавају у струци како би се изборили за лиценцу.
Ваља поменути да су лекари — чланови Демократске странке _ приступили — овој странци да би се борили против политизације здравства. Многи су били сведоци промашаја који су учињени због неадекватних критеријума за избор у академска звања и на руководећа места при чему је основни услов била морално-политичка подобност.
— Сматрамо да поред критеријума за избор министра за здравље по којем би он био нестраначка личнсот, каже др Јовићевић, исто би требало да важи и за министре правосуђа, одбране и унутрашњих послова. Упис деоница тече даље.
Б. ПОПОВИЋ
Нова деоничарска
аукција у Новом Саду 13.
После прве деоничарске аукције у Културном центру Београда, на којој су се нашла дела преко 80 познатих уметника и која је имала леп успех и добар финансијски резултат, јавило нам се више уметника са жељом да такође при-
ложе своје радове за „Борбине“ деонице. Дате су и идеје да се следећа аукција одржи у неком културном центру, изван Београда. Нову аукцију уметничких радова организоваћемо у Новом Саду 13. марта ове године. Два дана пре
"марта
тога, 11. марта, у угледној новосадској галерији „Мост“ биће отворена изложба радова који ће бити изнети на аукцију. У наредним бројевима детаљније ћемо обавестити о овој акцији .