Борба, 02. 03. 1992., стр. 6

6 PONEDELJAK, 2. MART 1992. GODINE Прва i. ја 1 __ Буша! BA i i KONFERENCIJA ZA NOVINARE PUKOVNIKA DžONA VILSONA, ŠEFA „PLAVIH BERETKI“

Komandant uskoro u izvidnici

Glavnina mirovnih trupa UN dolazi tek kad, i ako, Savet bezbednosti usvoji izveštaj izviđačkog tima e Izvidnica treba da dogovori povoljniji budžet i detalje operacije prihvatljive za obe strane 0 Prvi kontingent od oko 600 plavih šlemova doći će sredinom marta

Beograd. — Detalji plana UNPROFOR (mirovne misije vojnika Ujedinjenih nacija u tri predviđene zone na teritoriji bivše Jugoslavije) — znaće se tek nakon boravka komandanta trupa UN, Satiša Nambiara, i 30 stručnjaka koji u zemlju dolaze između 8. i 10. marta. Ova izvidnica će se baviti logističkim pitanjima, preciznim određivanjem granica područja pod zaštitom UN, detaljima oko smeštaja štabova, „tehničkim pitanjima“ koja spominje predsednik Tuđman i, naravno, pitanjima budžeta misije. Kad ove informacije stignu u Savet bezbednosti i to telo usvoji izveštaj izvidnice, a „teoretski može da ga odobri i ne odobri“, onda u zemlju kreće glavnina mirovnih snaga. Prvi kontingent od 450—600 „plavih šlemova“ očekuje se 15. — 16. marta.

Ovo je na jučerašnjoj konferenciji novinarima rekao pukovnik Džon Vilson, komandant oficira za vezu UN koji „teren“ za misiju pripremaju već više od mesec dana. Pre no što će odgo-

varati na pitanja novinara, ViIson je ocenio da se prekid vatre generalno održava, mada uz svakodnevne incidente „koje obe strane smatraju malim“, ali primećuje da se „broj incidenata od kako smo došli povećao“, te su obe strane zamoljene da učine sve što je u njihovoj moći da incidenata bude manje.

Vilson nije odgovorio na pitanja čiji će zakoni važiti na teritorijama pod zaštitom UN i šta se očekuje kao doprinos jugoslovenskih strana smanjenju budžeta misije, jer će o tome „odlučiti komandant misije“. Pri tom ocenjuje da će komandant snaga UN „imati brojne probleme, bo-

lje reći izazove“, koji se tiču pre svega obezbeđivanja prihvatljivog budžeta i detalja plana koje će prihvatiti obe strane. Pošto je odluka o izboru Sarajeva za glavni štab UNPROFOR doneta u Njujorku, bez njegovog prisustva, Vilson takođe nije mogao da zadovolji znatiželju novinara i navede razloge baš takvog iz-

· bora.

Govoreći o budžetu misije, Vilson je naglasio da firme koje nude svoju robu ili usluge moraju podneti ponude sa konkretnim cenama, pa će poslove dobiti najprihvatljiviji ponuđači (kriterijum su cena ı efikasnost),

Zaštita stanovništva

„Ukoliko neka od grupa van kontrole strana u sukobu izazove incident, trupe Un po pravilu reaguju u skladu sa smernicama komandanta misije, odnosno kcriste sredstva za zaštitu lične bezbednosti, ili bezbednosti objekata poverenih im na čuvanje, a u slučaju ove misije, radi zaštite stnaovništva na teritoriijama pod zaštitom UN. Upravo radi zaštite stanovništva obavljaćemo rigoroznu kontrolu teritorije tri UNPA, peške ili vozilima i helikopterima“, kaže

Džon Vilson.

jer se „sredstvima zemalja članica UN mora ekonomisati“. Treba, naime, imati u vidu globalnu recesiju i još tri mirovne operacije koje UN ostvaruju (Kambodža, Salvador, Angola). Kit Volton, šef administracije „plavih beretki“, tome dodaje da UN takođe imaju u vidu i pad proizvodnje ovdašnjih privreda i njihove neiskorišćene kapacitete. U svakom slučaju, deo budžeta odnosno značajan deo plata i dnevnica vojnika biće prema ViIsonovim rečima potrošen u zemlji.

Kad je o vraćanju raseljenih lica u domove u područjima pod zaštitom UN reč, Vensov plan to već predviđa i taj deo plana ostvarivaće se u saradnji sa drugim agencijama UN, pre Svega sa Visokim komesarijatom za IzZbeglice. „Malo je smešno, ali i supruga me je pitala kad ću na odmor“, odgovara Vilson na jedno od pitanja. „Pošteno govoreći, mislim da ćemo biti u velikom poslu sve do jula ili avgusta“.

G. TOMLJENOVIĆ

FINANSIJSKI PROBLEMI SLOVENAČKE VOJSKE I MINISTARSTVA ODBRANE

Janša u klin, Vlada u ploču

Prvobitnim nacrtom budžeta odbrani namenjeno 12,5 odsto a posle vladine dorade sredstva umanjena za 50 odsto 0. Broj zaposlenih u ministarstvu odbrane povećan sa 200 na — 2.500

Ljubljana. — Da li će odbranu „krojiti“ republičko Predsedništvo, odnosno, po novom Ustavu, predsednik, ili Skupština ili će ministarstvo odbrane imati odrešene ruke, koliko će novca iz budžeta dobiti vojska i da li će opštine pristati da se u kasarnama umesto bivših smb-uniformi nastani TO — samo su neka od pitanja koja se u Sloveniji sve češće pojavljuju u vezi odbrambenog kompleksa kojeg posle odlaska JNA 1 озатозтаljenja regulišu republički organi.

Dok je prvo pitanje uglavnom načelno, i tiče se diskrepancije između starog ustava i zakona o odbrani i zaštiti i o vojničkoj dužnosti, donetih u vreme kada se računalo na JNA i njeno trogodišnje povlačenje, sa novim ustavom i novim prilikama, finansiranje odbrane i TO iz bu-

Pariz. — Evropa plemena ili Evropa građana? Iza ovog, namjerno provokativnog upita i konstatacije dva suprotna ali i komplementarna procesa koji se u ovom trenutku odvijaju na tkivu Evrope, u Parizu se, 28. i 29. februara okupila politička i internacionalna elita Evrope, u pokušaju da osmisli probleme koje je na „Starom kontinentu“ otvorio izlazak iz komunizma, stvaranje novih „nacionalnih država i položaj manjina u njima. Spomenimo samo najreprezentativnija imena: prvog čovjeka Evrope, predsjednika Evropske komisije, Žaka Delora, 7а-

EVROPA U POTRAZI ZA IDENTITETOM

vradilište

džeta ne samo što je aktuelno, već sve više postaje „goruće“. Naime, prema nacrtu budžeta sastavljenom još krajem novembra prošle godine od 198,9 milijardi tolara, Janšino ministarstvo odbrane trebalo je da dobije 13,6 milijardi odnosno 12,5 odsto celokupnih budžetskih sredstava. Nacrt je međutim, iz skupštinske. procedure vraćen vladi, sa poslaničkim primedbama da suviše novca ide vojsci, policiji i ambasadama.

Vlada je sastavila nov nacrt, ali je u njemu predviđenih 50 odsto manje sredstava za odbranu, što bi, po Janšinim rečima, moglo dovesti do raspada sistema. Janšino ministarstvo je odmah vratilo „vruć krompir“ koštanja slovenačke vojske, uz dodatni zahtev da se pokrije tekuće finansiranje, jer ministarstvo

tim Roberta Badintera, predsjednika Arbitražnog suda Mirovne konferencije o Jugoslaviji, te Adama Mihnjika, Edgara Morena, Klaudija Magrisa, Petera Hankea, Horhe Sempruna, Aleksandra Jakovljeva, Alena Fiikenkrota i Bernara Anri Levija. U njihovom društvu se našlo i nekoliko intelektualaca iz, takozvanog, jugoslovenskog. prostora; Ivan Đurić, Slobodan Novak, Predrag Matvejević, Rada Iveković, I Drago Jančar. Kao neočekivani gost, na skupu se pojavio i francuski predsjednik, Егапзоа Мнегап koji mu je dao

odbrane ima dugova od 1,2 milijarde tolara. Novi veliki troškovi objašnjavaju se činjenicom enormnog povećanja broja zaposlenih, koji se sa 200 povećao na 2.500, odnosno više od deset puta. Najviše ih je u Teritorijalnoj odbrani, kojoj su, osim za nove kadrove, potrebna sredstva i za kupovinu naoružanja i opreme, te za izgradnju i adaptaciju vojnih objekata. Planovi su već urađeni i na vojnu obuku bi prvog aprila trebalo da prve regrute prime centri za obuku u Ljubljani (kasarna u Polju), Vrhniki (kasarna „Ivan Cankar“), Postojni, Kranju, Slovenskoj Bistrici i Cerklju, a kasnije i u Ptuju. U centrima bi se obučavalo od 300 do 600 vojnika, i to po tri meseca, a godišnje bi se

obilježje službene francuske vizije novog evropskog zdanja. Francuski predsjednik je započeo svoje izlaganje konstatacijom o kompleksnosti trenutka u kojem se našla Evropa nakon raspada. Pred Evropom se otvara gradilište bez presedana u povijesti. Predsjednik je ocijenio da je nacionalizam, čije ponovno rađanje obilježava evropsku političku scenu, opći pokret pronalaženja novog identiteta a ne samo oblik otpora protiv tiranije. On je odbacio kritike da je Evropska zajedica pala na ispitu jugoslovenske krize.

obučilo 15.000 vojnika. Posle obuke, vojnici bi bili raspoređeni po novim formacijama, brojnim jedinicama TO, u osam mesta po Sloveniji.

Da li će Janšinim zahtevima za više novca biti udovoljeno ponovo će odlučivati poslanici koji su ranije smatrali da ga je i previše, a u međuvremenu se nastavljaju sporovi oko ostavštine JNA u Sloveniji. Planovi TO da zadrži oko 40 odsto vojnih objekata ne nailaze na podršku po opštinama koje imaju svoje računice. Tako u Kopru ne pristaju da imaju vojne objekte pa su se proglasili za demilitarizovanu zonu, dok u Kranju traže da su kasarne izvan naselja i da se opštini plaćaju visoke rente.

S. ŠIĆAROV

za-

„Evropsko zajedništvo“ ključio je F. Miteran, afirmira pojam građanina kojem će dati novi sadržaj.

Predsjednik Evropske komisije, Žak Delor, ponovio je zahteve francuskog predsjednika i dodao da je jugoslovenska kriza mogla biti izbjegnuta da je u trenutku njenog izbijanja postojala institucionalna struktura unutar evropskog zajedničkog prostora koja bi zaraćene strane obavezivala na dijalog i odvraćala od upotrebe oružja.

Kika ĆUROVIĆ ANĐELKIĆ

KAKO SE (NE)POSLUJE-

+ || ' |

; '

SA STRANIM ULAGAĆI. -·

ма | Kockanje sa „Vegasom“

Tako uredno registrovano. ·

mešovito preduzeće „Ve- · gas“ zapečaćeno je „spek- · takularnom akcijom“ op- ·

štinskih inspektora Ф.

Koliko je „igrama na sre-..

ću“ izgubila država

Prema skoro svakodnevnim. obećanjima aktuelne vlasti, u Srbiji će uskoro poteći „med i mleko“ zahvaljujući „velikom

interesovanju“ stranaca za ula- · ganje kapitala. Kako se tom „in- · teresovanju“ pomaže, pored os- · talog rečito svedoči primer mešovitog preduzeća „Vegas“ čijisu |

prihodi na ime poreza i ostalih”

doprinosa redovno punili držav- · nu kasu sa više od dva miliona | nemačkih maraka. Nedavno opštinsko pečaćenje ove firme „zapečatilo“ je, međutim, s mukom. | stečeno poverenje stranih ulaga- ·

ča čiji kapital čini oko trećinu sredstava „Vegasa“.

Iako uredno registrovano kod Saveznog sekretarijata za ekonomske odnose sa inostran-. stvom i nadležnog suda, ovo

mešovito preduzeće, tačnije nje- -

govih dvadesetak igračnica podelilo je sudbinu zabrane rada za-

jedno sa nekoliko desetina — -

nelegalnih. Prema rcšenju nadležnog inspektorata

razlog |

ovakvom potezu je Zakon o lič- nom radu jer zabranjuje građa- nima osnivanje radnji i prvatnih ·ı preduzeća za priređivanje igara | na sreću. Inspektori svoju odlu-

ku obrazlažu i nepostojanjem

dozvole nedležnog organa što је ·

predviđeno Zakonom o igrama na sreću.

„Vegas“ međutim nije ni rad- -

nja ni privatno već mešovito preduzeće, kaže Rodoljub Šabić, · njihov pravni zastupnik. Zato su za njega relevantni isključivo Zakon o stranim ulaganjima i Zakon o preduzećima. Nakon propisne registracije kod Savez-

nog sekratarijata i suda nisu ni |

bile potrebne nikakve dozvole

što se i navodi u ugovoru O Osni- -

vanju i rešenju suda. Ipak, kada smo pokušali da takvu dozvolu

dobijemo republičko ministar-

stvo za finansije nas je odbilo.

Što se tiče članova Zakona o ig- rama na sreću na koje se Minis- tarstvo pozvalo a po kome se rad odobrava samo domaćim | društvenim organizacijama ob- ratili smo se Ustavnom sudu Ju- - goslavije. On je ocenio da su po- menute odredbe neustavne i za- ključio da je to značajan unos”?

stranog kapitala.

Posle donošenja rešenja o za- -

brani „Vegasove“ igračnice su zapečaćene da bi posle petnaest dana, nakon žalbe, bez obrazloženja bile ponovo otvorene. Odgovora na žalbu još uvek nema pa se zaposleni u kockarnicama pitaju mogu li inspektori u nekoj novoj „spektakularnoj akciji“ zaključati vrata. Nije im jasno ni ko će nadoknaditi gubitke nastale petnaestodnevnim preki-

dom rada koji 5ц, ро ргосепа-- -

ma, teški na desetine miliona dinara. Samo nešto manje izgubio · je i republički budžet jer se porez na nerad ne plaća. | Grupa advokata, zastupnika Vegasa (Zoran Janjić, Radovan · Ristanović, Komnen Stanišić i Rodoljub Šabić) u međuvreme-. nu pokušava stranim ulagačima

da objasni neobjašnjivo: zbog ,

čega pravne sigurnosti nema ni.

(

prema onima koji su imali до-|bru volju da sopstveni devizni , ', kapital ulože u srpsku firmu ve- | rujući da su im interesi zaštiće- !

ni, bar tako piše u Zakonu о, stranim ulaganjima. 1

В. 0.1. — ј. Бе