Борба, 14. 03. 1992., стр. 30

SUBOTA-NEDELJA 14-15. MART 1992. GODINE __

__ВОВВА

|r4PF{C{D}P{ATCS M PJAV TOV!

Vreme u vicu

Podela

U vili „Konak“, posle Brisela, sastali se najviši predstavnici srpskog i hrvatskog naroda u BiH i prave novu geografsku kartu. Posle višečasovnog natezanja, konačno izlaze i na mini konferenciji za štampu saopštavaju dogovor:

— Sve je jasno, nama pripada Hercegovina — vidno zadovoljan saopštava Mate Boban. |

| — Više nema dileme, Bosna je srpska — sa smeškom će Radovan Karadžić.

— A Muslimani, šta sa Muslimanima — pita jedan od novinara?!

— Njima ćemo isplatit po dvadeset četiri lična dohotka i nek idu odkle su došli — odgovaraju Boban i Karadžić u jedan glas.

Lokomotiva

Nekoliko dana posle демеготаг- | комзкод ти пада, Вопзам Јомс орбпа2! · Lazarevac i razgovara sa radnicima: |

— Eto, drugovi, jesmo li digli plate? — Jeste, jeste — odgovaraju radni-” ci!

— | direktora samo smenili, je l' tačno?

— Tačno, tačno! — Nabavili smo vam nove mašine, jel' tako? :

— Tako je, tako je!

— | novu lokomotivu. Jel' dobro vu=če? — Vuče, vuče, VUČE, VU-ČE, VU-ČE, VU-ČE, VU-ČE...

Živi pesak

Pledoaje za Naučnu stranku

Milan Šećerović

Vladajuća stranka nije proslavila godišnjicu svoje blistave izborne pobede. Nije bilo čak ni slovodobitničke rođendanske žurke u „Sava-centru“, tom omiljenom svečarskom sastajalištu onih kojima se može. Čudno, zar ne? Skromnost svemoćnih ili nešto drugo (treće?)? Ipak, godišnjica nije prošla sasvim nezapaženo zahvaljujući opoziciji koja je prvi rođendan pluralizma obeležila (umesto uz tortu) kao jednogodišnji pomen izneverenim nadama, optužujući pri tome pobednike da su pogazili svoja predizborna obećanja izražena u pokliču „Sa nama nema neizvesnosti“. Nemam ništa protiv kad opozicija baca drvlje i kamenje na vlast. Dapače. Međutim, moram da protestvujem kad opozicija čini očiti faul. Po čemu je to SPS pogazio reč da sa njima nema neizvesnosti? Još pre izbora, sasvim je izvesno, četiri jahača Apokalipse dojezdili su do pred naša vrata. Jedino totalno gluv nije čuo topot dolazećih konjanika sa razvijenim zastavama kuge (u glavi posebno!), gladi, rata i smrti. Danas, posle godinu dana, potpuno Je izvesno da su ova četiri jahača provalili vrata (koja smo našim glasačkim listićima otključali?) i ujezdili nam u domove (i duše!). Ono što je bilo izvesno (sem, ponavljam, gluvima) postalo je, ukratko, najizvesnije: rzanje apokaliptičkih konja i njihov vonj ispunili su nam pluća i sve pore. Zbog toga i žuti karton opoziciji za optužbu koja ne stoji. Sa njima, zaista, nema neizvesnosti. Sve je bilo izvesno.

Graknuće razni (posebno generacija koja najradije igra kolo na Ušću) da je za sva zla zaslužna isključivo druga strana. Prevedeno: pakao — to su drugi (ah, taj Sartr!). Pristajem da im poverujem, pod jednim uslovom: Neka odmah (sa svim svojim ministrima i svim svojim poslanicima, sa svim svojim članovima — hvale se da ih je na stotine hiljada, sa svim svojim rođacima i poslovnim prijateljima, sa svim svojim debelguzim i užirenim višim oficirima) pohitaju na prve linije ratišta i obave „posao”, umesto da za taj „posao“ kao šinteri vijaju osamnaestogodišnje klince koji prošle godine, kao maloletni, nisu mogli ni glasati (čak ni na ovakvim izborima!). Tek, tu smo gde smo. Vlast tera po svome, a opozicija (mlitava i razjedinjena) puca apelima, tribinama i saopštenjima

(garantovanim ćorcima). Tražeći zajednički imenitelj opozicija se, najzad, okuplja oko ideje parlamentarne monarhije. Kolumbovo jaje! „Džoker“, tj Prestolonaslednik, pak, sedi u Londonu i kao da se mnogo više trudi da se dopadne Zapadu nego sopstvenom narodu. Kao da nema ko da mu kaže da je čučanje u Londonu bilo kobno (bar donekle) po krunu njegovog tate.

Elem, sa ovakvim stanjem stvari (i duhova) neminovno se oseća potreba za novim političkim idejama koje mogu ponuditi rešenja za izlazak iz sveopšteg, ĆOrsoOkaka. Spas, jednom rečju. U tom cilju potpisnik ovih redova pribeležio je (u glavnim crtama) osnovne programe nOVOOSnovanih stranaka još nepoznatih široj javnosti. Kao što se nekad zdušno pevalo „U tunelu, u sred mraka, sija zvezda petokraka“, tako će, možda, u sadašnjem tunelu zasijati neka od ovih novoformiranih stranaka koje (sve zajedno i svaka za sebe) nc pate od naslaga ideoloških, nacionalnih i drugih predrasuda, već hrabro izlaze sa svojim načelima koja su, u najmanju ruku, prometejski prevratnička.

Za današnju rubriku prepisujem (sažecto) program Naučnc Stranke. Naučna Stranka (NS) zalaže se za fizičku minijaturizaciju ljudskog. roda (na Balkanu). U prvoj fazi ljudi se smanjuju na pola. Na taj način proizvode se novi ljudi: patuljci, kepeci, liliputanci. Ko je, na primer, visok dva metra prelazi na meru od jednog metra. Biološko-genetski inženjering dostigao je takav nivo da pretvaranje ljudi u patuljke na predstavlja više nikakav tehnički problem.

Prihvatanjem i sprovođenjem оуор programa rešavaju sc suštinski ekonomski i egzistencijalni problemi, a shodno tome i politički.

Primeri najbolje govore. Pogledajmo kako ovaj princip funkcioniše na relaciji svinja-čovek: Ako jednoj današnjoj prosečnoj porodici svinjče iz zamrzivača traje, pretpostavka, tri meseca, koliko će svinjče iste kilaže da traje kad se ova porodica smanji na pola? Trajaće šest meseci duplo! Kako duplo! Pola porodice pomrlo? Ne! Svi su Živi i zdravi, ali smanjeni na pola — patuljci. A patuljci manje jedu — dakle, svinjče duž» traje.

Prema tome, kad se narod smanji na pola svoje današnje mere, svi će najzad biti siti. Nema više gladnih radnika, nema

štrajkova, ne staje proizvodnja. I vlast sita, i radnici na broju.

Princip minijaturizacije rešava i stambene probleme. Primer: Gušite se sa ostarelom majkom u četrdeset kvadrata. Smanjeni na pola automatski je spram Vas sve duplo veće. Zaključak: Kad se smanjite na pola svoje sadašnje mere biće vam u četrdeset kvadrata kao da se sad baškarite u stanu od osamdeset.

Opšti zaključak: Smanjivanjem na pola standard nam skače 100 odsto. Precizna kompjuterska analiza (naučna i nepristrasna) dokazuje da i sa smanjivanjem na pola, odnosno dupliranjem sadašnjeg životnog standarda i dalje ostajemo na ekonomskom repu Evrope. Smanjivanje na pola, ukratko, ne garantuje da nećemo jesti korenje. (Duplu porciju — tačno, ali ipak korenje.)

Naučna Stranka zato se zalaže za drastičniji stepen deljenja, tj minijaturizacije. Kompjuter je izračunao da sa prosečnom visinom stanovništva od 9,12 santimetara prestižemo Švajcarsku za 3,22 odsto. Prvaci sveta u standardu!

Dakle, građanin visok 9,12 cm osećaće se u stanu od četrdeset kvadrata kao da sada kraljuje u Belom Dvoru. Moraće biciklom u WC. Zašto? Pri današnjoj meri do WC-a potrebno je svega nekoliko koraka. Kad se građanin smanji na 9,12 cm odlazak u WC pretvara se u dug, zamoran i neizvestan put. Postoji realna opasnost da se građanin uneredi pre nego što stigne do spasonosnog, WC-a. A tek ostarela majka! Ona bolje i da ne polazi. Rešenje je bicikl. Još bolje moped.

Minijaturizacija pruža ogromne prednosti i na vojnom planu. Vojnik visok 9,12 cm težina: do 150 grama) s lakoćom i bez opasnosti prelazi preko minskih polja, ubacuje se u neprijateljsku pozadinu dovodeći neprijatelja u totalno zaokruženje do uništenja.

Vojni obveznici koji se, pak, ne odazivaju pozivu (pacifisti, kosmopoliti, seljaci kojima je preča berba kukuruza i ostali izdajnici) mogu lako da se sakriju u ženske tašne. Tu ih vojni kerberi neće naći. Istovremeno i žene su na dobitku: Muški su im pod rukom i nema bojazni da bekrijaju po kafančugama ili, još gore, da svoje zakonite supruge varaju sa kojekakvim devojču„rama. Pažnja (važi za žene): Iz preventivnih razloga zatvoriti rajsferšlus na tašni.

Minijaturizacija, napokon, rešava na elegantan način i bračne trzavice. Primer: Bračni partner vam je dosadio, ali vam ne daje razvod. Šta da radite? Sačekajte da vaš mrski bračni partner uđe u kadu i prepusti se vodenim sportovima. Recimo, једгепји па dasci (fen za kosu preuzima ulogu vetra). Sve što vi tad treba da uradite je da u kadu ubacite piranu.

Р.5.

Politički programi nisu zaštićeni autorskim pravom.

Orao u tanjiru sa kobasicama

Austrija protiv srpa i čekića

Austrija je počela novu godinu sa OZ- -

biljnim slučajem akvilitisa, takođe poznatog i kao zapaljenje orla. Е

Problemi su počeli 30. decembra pro- -

šle godine, kada je Jerg Hajder, vođa des- ničarske Slobodarske partije, predložio da

se izbriše svuda prisutni heraldički simbol |

Austrije: crni, jednoglavi огао, за згрот и ! jednoj kandži i čekićem u drugoj. „Simboli

propalog komunizma“, rekao je Hajder, a

uz njega su počeli da se svrstavaju najug- ledniji političari. Predsednik Republike, , Kurt Valdhajm i kancelar Franc Vranicki,. koji je socijalista, takođe su zahtevali novi | simbol.

Prvi predlozi su se kretali od orla sa ·

praznim. kandžama do orla koji drži mas-

linovu grančicu. Ali, rasprava o ovome seubrzo pretvorila u delirijum. Robert Junk, . predstavnik Zelene partije, predložio je goluba. Sentimentalno nastrojeni Austrijanci su predlagali dvoglavog orla iz vremena starog hapsburškog carstva. Peter)" Pilc, bečki političar i šaljivdžija, predložio, je pečeno pile sa kobasicom u jednoj nozi i štednom knjižicom u drugoj — kao „neštoji zaista tipično“ za njegove materijalističke = zemljake. | Prošle nedelje oglasili su se i austrijski politički karikaturisti. Jedan od njih je” nadmašio i Pilcov predlog: nacrtao je pile" sa oba krila napravljena od kobasica. Među idejama koje je objavio dnevni list Di/Prese bio je i orao-sportista (na skijama) i muzikalni orao (sa violinom i trubom). U” | znak poštovanja prema sve starijem stanovništvu Austrije prikazan je i orao u poodmakloj dobi, sa naočarima i štapom,,! kao i orao-nudista, bez perja, kao simbol omiljene nacionalne zabave. ; Ali, krajem nedelje, heraldička grozni: i ca se smirila. Ističe se da je Austrija, ipak, prva koristila srp i čekić da bi simbolizovala radnike i seljake još daleke 1918. go+o dine, dok su Sovjeti to uradili tek 1924. godine. Sada, kada više nema Sovjetskog sa- = veza, neko mora da održi tradiciju. (LJ. 46 У.)

}

| 4 “Md: