Борба, 14. 03. 1992., стр. 7
овна ee—-
СВЕТ
СУБОТА — НЕДЕЉА 14—15. МАРТ 1992. ГОДИНЕ 1
ХОЛАНДИЈА, ЈУГОСЛОВЕНСКА КРИЗА И ПРО-
МЕНЕ У ЕВРОПИ
Страх од
; СП .
тгдемије“
Расте забринутост због промена насталих на континенту након уклањања „гвоздене завесе“ и немоћи ЕЗ да се носи са новим проблемима Ф Немоћни да се одлучније супротставе неким немач-
ким потезима (Од дописника „Борбе“)
Хаг. — Ако је судити по прекјучерашњој дебати у холандском парламенту (разговарало се и о Југославији) и изјавама које холандски званичници, па и они највиши, дају ових дана овдашњој штампи — Холандија је по мало збуњена и по мало препаднута оним што се последњих месеци догађа у Европи. — Дакле, не само у Југославији у чију је драму инволвирана од самог почетка њеног фактичког распада јула прошле године. У холандској јавности „осећа се забринутост и несигурност због нове политичке ситуације која је настала у Европи након нестанка гвоздене завесе", изјавио је холандски премијер Луберс у једном интервјуу почетком овог месеца. Председник холандске владе мислио је, дакако, на оно о чему холандски грађани већ јавно страхују „на неконтролисану (или контролисану, свеједно) најезду "милиона гладних стомака са Истока“, али, како тумаче неке холандске колеге, и на драстично промењени однос снага у самој Западној Европи.
Данкертова интервенција
У холандској политици све је више људи који сматрају да Европска заједница у овом моменту није способна да се суочи и носи ни са једним од ова два проблема. Пит Данкерт, подсекретар за политичка питања у холандском Министарству иностраних послова, човек који ради у тиму за формулисање холандске политике према Европској заједници и координира безбедносну политику ЕЗ, уз то је још и писао нацрте докумената за прошли самит ЕЗ у Мастрихту — изјављује ових дана:
— Европска заједница у овом моменту представља немоћног европског лава који још није зрео за политичко вођство европског континента. Питање заједничке безбедности је тек у зачетку. Покушај решавања југословенске кризе за време председавања Холандије је на немилосрдан начин показао размимоилажења око политике безбедности у ЕЗ. Срећа у несрећи било је то што је Холандија председавала. Да је то радила нека велика западноевропска земља, сигуран сам, око тога би у ЕЗ дошло до велике свађе и поделе. Велика је опасност од поделе европског континента на богате (ЕЗ), сиромашне (бројне источноевропске земље које траже помоћ, али је уопште не добијају). Нови „Маршалов план“ је данас практично неизводљив. Сви о томе говоре, али када треба одрешити кесу све се своди на јалове дискусије.
Неки посланици холандског парламента су, међутим, сасвим конкретни у својим „страховима“. И то баш на примеру Југославије. „Трагичан пример Немачке која се
грчевито борила за брзо признавање неких југословенских република, а сада трагично касни за догађајима, јесте више него индикативно“, тврди господин _Еисма, посланик странке „Д-66" и у парламенту поставља питање шта је са ембаргом на испоруку оружја у Хрватску.
Немогући Немци
Ништа — то је суштина Ван ден Бруковог одговора. Он је то, истина, рекао нешто суптилније: „Ембарго на испоруку оружја ће остати на снази али притисак на Немачку у том смислу је веома тешко оспоравати.“ Сва Ван ден Брукова одлучност када је Немачка у питању (он је, додуше, био познат по омиљеним зађевицама са својим колегом Дитрихом Геншером током председавања ЕЗ) свела се прекјуче на опаску: „Учешће Немаца у међународним _— операцијама (војним-мировним) није могуће још за дуже време...“ Ван ден Брук мисли да о томе пре свега сами Немци треба да се договоре, а Немци бар они који су тренутно на власти заправо њихов лидер Хелмут Кол, судећи по недавном интервјуу њујоршком „Вол стрит џарнелу“ („Борба“ је објавила ту информацију пре месец дана) мисли да ускоро треба променити немачки устав и омогућити „немачким трупама да интервенишу ван својих граница ако то буде потребно“.
Прекјуче у холандском парламенту Ван ден Брук је рекао и нешто што се од њега до сада није могло чути: „Евентуално инволвирање НАТО (у југословенску кризу) било би могуће, али искључиво на захтев КЕБС. Та ствар је сада, међутим, скинута са дневног реда јер су управо инволвиране снаге Уједињених нација“.
Поводом актуелних југословенских ствари, укратко, Ван ден Брук је прекјуче рекао следеће: ситуација у БиХ је под контролом и осећа се дух споразумевања. Конфедерализација ове републике била би, у овом тренутку тешка због измешаности становништва, али није искључено да дође „до промене ситуације“. На инсистирање америчког министра Џејмса Бејкера све активности око признавања југословенских република „замрзнуте су до априла“, када се очекује извештај португалског министра Пињеира. Трупе УН неће остати „у недоглед“ у Хрватској, али о томе кад ће се оне повући „неће одлучивати ни Хрватска влада ни Срби у Крајини“, већ Савет безбедности УН. Унутар Конференције о Југославији потребно је прецизирати и статус албанске мањине према федерацији, или конфедерацији, Србије и Црне Горе, а у оквиру тога треба размотрити и статус Војводине јер принципи ЕЗ о националним мањинама важе за све па и за оне који намеравају да буду наследници Југославије.
Славко ЋУРУВИЈА
ПРЕТХОДНИЦА НА ЛИЦЕ МЕСТА: Група јорданских официра на београдском аеродрому ПОВОДОМ НОВОГ ГАЛИЈЕВОГ ПРЕДЛОГА ЦЕНЕ УНПРОФОР
Одлучиће „извиђачи“
Трошкови мировне операције УН у Југославији засад су утврђени оквирно и биће „дотеривани“ наредних месеци
Генерални секретар УН, Бутрос Гали, предложио је Генералној скупштини Светске организације нову цену мировне операције за Југославију која није битно смањена (око 616 милиона долара за годину дана), са препоруком да сеу току мандата УНПРОФОР постигну додатне уштеде. Истовремено се очекује да Гали, као аконтацију за почетак операције, затражи половину те суме. Према оцени Бранка Бранковића, шефа Управе ССИП за међународне организације, то је оквирна процена трошкова која ће се усаглашавати у наредним месецима и мало је вероватно да ће остати тако висока. У Галијевом извештају се, наиме, прецизира да новопредложена цена операције представља „отпималне трошкове“, а још није извагано колико ће бесплатни смештајни капацитети и друге услуге које нуди југословенска страна смањити трошкове.
Реч је, између осталог, о томе да се касарне које ће бити стављене на располагање плавим шлемовима углавном морају адаптирати за њихове потребе. Већину детаља који треба да употпуне мозаик коначне финансијске конструкције сада процењују и договарају представници УН који ових дана обилазе терен, а међу вој-
ним стручњацима је и шеф административног дела екипе Кит Волтон. То значи да се пре завршетка садашњег извиђања терена не може предвидети ни када ће се у домаћој
Непал шаље 800 војника
Катманду. — Непал ће послати 800 својих војника у састав мировних снага Уједињених нација које ће бити распоређене у Југославији саопштило је јуче непалско
Министарство одбране.
У саопштењу се истиче да је прекјуче у Југославију отпутовало 16 напалских официра који треба да припреме долазак војника из Непала. Наведено је, такође, да ће војници из Непала путовати у групама и да ће последњи у Југославију стићи до краја априла.
Непалски војници већ се налазе у саставу плавих шлемова у Либану, Кувајту и Авганистану. (Ројтер)
штампи појавити први конкурси за ангажовање овдашњих сарадника (административци, занатлије...), како је Кит Волтон у разговору за „Борбу“ недавно најавио.
Наш саговорник у ССИП напомиње да УН поготово неће правити те „ситније“ аранжмане, док се не зна с којим парама УНПРОФОР располаже, као и да ће за почетак вероватно бити договорен само „минимум минимума“. Слично је, уосталом, по Бранковићевим речима, и са мировном операцијом у Камбоџи, за коју су трошкови такође утврђени само оквирно и стартује се са око 200 милиона долара, а њена укупна годишња цена биће десетоструко већа.
Савезно извршно веће је недавно предложило да се по хитном поступку у Скупштини Југославије ратификује споразум између југословенске владе и УН о статусу плавих шлемова у земљи. Бранко Бранковић нам је објаснио да је реч о генералном уговору (иначе постоји типски уговор за мировне операције) који ће вероватно захтевати одређена прецизирања везана за специфичности операције у Југославији, што ће бити урађено додатним аранжманима.
То захтева ситуација на терену која се, логично, типским односно генералним уговором не може обухватити, при чему Бранковић наводи пример мировне операције УН на Кипру, за коју је уговор имао велики број додатних споразума.
Г. ТОМЉЕНОВИЋ
ИСТА ПРОЦЕДУРА ЗА ПРИЗНАВАЊЕ СВИХ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ РЕПУБЛИКА
Шпекулације око деобе
Неименсвани немачки дипломата изјавио „Франкфуртер рундшауу“ да Бон инсистира да Србија и Црна Гора не добију аутоматско признање
Бон. — Немачка влада инсистира да Србија и Црна Гора, као „остатак Југославије“, не могу добити „аутоматско дипломатско признање“ и у томе има подршку „најмање Данске и Белгије“, јавио је јуче „Франкфуртер рундшауу“ из Брисела.
Позивајући се на једног немачког дипломату, дописник листа тврди да „Бон за Србију и Црну Гору, које желе да изграде заједничку државу, захтева исту „процедуру признања, по каталогу критеријума ЕЗ од 16. децембра, као и за друге државе-наследнице Југославије“. Немачки дипломата у Бри-
селу тврди, такође, да „само због огромних задатака УН Бон досад није и формално ставио примедбу на југословенско седиште Београда у УБА
Исти дипломата је „признао да о томе још постоје разлике у мишљењу са САД, а и са другим партнерима у ЕЗ". Тако је приликом недавног сусрета шефа америчке дипломатије Бејкера са његовим европским колегама објављено саопштење о признању четири републике, али у вези са Срби-
јом и Црном Гором та реч није.
споменута. Немачки дипломата је закључио да су САД у Бриселу
„први пут званично одустале од фикције одржања Југославије, те наговестиле скоро признање двеју северних и двеју јужних република“, док је држање Француске и Велике Британије оценио као „нејасно“. Бонска позиција према праву наслеђа Југославије изнесена у овом бриселском извештају „Франкфуртер рундшауа"“ није нова. Први пут се, међутим, као њен тумач наводи званични извор, макар и само у лику неидентификованог немачког дипломате. Досад је тумачења давала само штампа из пера својих коментатора.
(Танјуг)