Борба, 14. 03. 1992., стр. 9

BORBA . ; : KULTUBA SUBOTA — NEDELJA 14.15. MART 1992. GODINE 9

USMENE NOVINE „BORBE“ U NOVOM SADU

Startuje vojvođansko izdanje

Manojlo Vukotić: Iako opozicione po strukturi, naše novine neće se prikloniti bilo kojoj stranci ili koaliciji 8 Ivan Mrđen: Prodato već tri četvrtine „Borbinih“ deo-

nica 5

Novi Sad. — „Svetla tačka“ na informativnom nebu, koji omogućava svakom da pronikne u Ono Što je istina, prvi put, objektivna novina, suviše dobra, jer čoveku oduzima suviše vre-

mena... To su neki od kompli--

menata koje je list „Borba“ dobio od Novosađana na preksinoćnoj tribini održanoj u okviru Dana „Borbe“ u ovom gradu. Glavni i odgovorni urednik Manojlo Vukotić predočio je da je reč o jednoj od sredina u kojoj

se „Borba“ najviše čita. Najavio ~

je zato i ofanzivniji nastup u vi-

Aplauz za Aleksu

Preksinoćna „gala filmska predstava u bioskopu „Arena“ u Novom Sadu, ponudila je posetiocima pretpremijeru (поуоsadsku) filma „Moj brat Aleksa“, a u okviru manifestacije Dani „Borbe“ u Novom Sadu. Publika je toplo pozdravila i glavnog protagonistu u ovom filmu, Branislava Lečića, koji je rekao:

— Drago mi je da „Borba“ prati sve što se zbiva kako na planu umetnosti tako isto i na planu, ako to možemo tako nazvati, nekih političkih događaja. U ovim vremenima u kojima se gotovo ništa ponekad ne zna, u kojima su mnoge etičke vrednosti devalvirane. Sve to naravno, izaziva zbunjenost. Strašno je važno u tim trencuima osvojiti neki prostor istine i neki prostor kulture, pa makar to bilo na ulicama, da bar na trenutak zaboravimo tu svakodnevicu koja ne nudi mir nego nas rastrojava. B. L.

du budućeg vojvođanskog izdanja „Borbe“. Na tribini su sa Novosađanima o „Borbi“ razgovarali još i Ivan Mrđen, direktor NIP „Borba“ i urednici lista

Gordana Logar i Grujica Spasović. Koncept uređivanja lista ne želimo da menjamo — napomenuo je glavni urednik, ukazujući

-da je „Borba“ po svojoj strukturi

opoziciona, ali da to ne znači da će ući pod krilo bilo koje stranke ili koalicje, te da bi možda prava kvalifikacija za list bila „objektivna opozicija“. Skrenuo je pažnju da „Borba“ ima danas brojnu čitalačku publiku veoma jakog sastava, pre svega je to intelektualna publika, menadžersko-preduzetničko-poslovna i — što je posebno značajno studentska. Čitalaštvo je pružilo snažnu podršku, posebno „moralnu, ovom nezavisnom političkom

dnevniku — ukazao je direktor Mrđen, saopštavajući da je prodato već tri četvrtine „Borbinih“ osnivačkih deonica i da je tim potezom omogućeno da „Borba“ postane prvo pravo deoničarsko društvo u informativnoj delatnosti koje će raditi svoj po-

“sao u sasvim nezavisnoj poziciji.

Na pitanje zbog čega je ostavljen naziv lista, Gordana Logar odgovorila je da je daleko veći napredak od promene imena to što je list u inostranstvu i dalje visoko na lestvici citiranih, no Ovog puta kao glasilo nezavisnog mišljenja, a Grujica Spasović još pojasnio: Opravdali smo posle prošlogodišnjeg 9. marta da pravimo nove novine sa istim imenom, uz opasku da se

OBJEKTIVNA OPOZICIJA: sa preksinoćne „Borbine“ tribine u No-

vom Sadu

„Borba“ nikada nije toliko borila kao poslednjih godina. Plašite li se da će se kada dođe do demokratskih promena — a čini se da to ipak nije daleko — deo čitalačke publike vratiti drugim novinama — još je jedno među više od 20 čitalačkih pitanja. Ne plašimo se — rekao je Manojlo Vukotić — ali

USPEŠNA AUKCIJA UMETNIČKIH DELA „BORBINE“ DEONIČARSKE GALE-

RIJE U NOVOM SADU

Dva šampiona

Vojvođanska banka kupila „Kompoziciju iz ciklusa Peščane oluje“ Branka Filipovi-

ća za 211.000 dinara

Novi Sad. — Dva su „šampiona” sinoćnje aukcije u Novom „Sadu. Prodata je najvrednija slika Branka Filipovića Fila „Kompozicija iz ciklusa Peščane oluje“ čija je početna cena bila 180 hiljada dinara. Ovo vredno ulje na platnu iz galerije „Nosorog“, iz Beograda kupila je „Vojvođanska banka“ a za nju se nadmetao Velja Stanojčić, šef Protokola banke. Ta izuzetna slika postigla je cenu na licitaciji od 211 hiljada dinara.

Drugi svojevrsni „šampion“ „Borbine aukcije“ u Novom Sadu je i sam umetnik. Reč je o poznatom vojvođanskom vajaru koji je ovu „šampionsku“ titulu osvojio po dva osnova. Ne samo da je prodata njegova terakota izložena aukciji već je i sam kupio osam umetničkih dela od ukupno 80 izloženih u okviru

„Borbine deoničarske aukcije“. Kupio ih je, kako nam je sam rekao, kao suvlasnik galerije „M-ART“ iz Grčko školske ulice u Novom Sadu.

Foaje galerije „Most“ u Novom Sadu bio. je sinoć prepun ljubitelja umetnosti i prijatelja „Borbe“ a od 80 radova izloženih prodaji prodato je više od polovine dela „Borbine deoničarske galerije“ — 44 rada našlo je nove vlasnike. I sam domaćin galerije „Most“, Dragomir Ugren izložio je svoje delo „Bez naziva“ akrilik na papiru, kojeg je poklonio deoničarskoj zbirci, a ovo delo udvostručilo je početnu cenu.

Na samom početku aukcija je „pretvorena“ u audiciju jer, kako reče voditelj naše aukcije Mile Isakov:

— Audicija — zato što je OVO svojevrsni prijem novih kolekci-

onara umetničkih dela „Borbine galerije“ i audicija zato što ja prvi put radim ovaj posao. Zašto baš ja, pitate se. Pa, ja sam vlasnik „Borbe“, tačnije, jedne njene deonice od tri nekadašnje stare milijarde, koja će ubrzo biti opet aktuelna.

Ovako je na samom početku prijatnu atmosferu ove aukcije stvorio naš kolega Mile Isakov.

Veliko nadmetanje bilo je oko „Zamka“ u kombinovanoj tehnici Miodraga Miće Tabačkog, „Prevare“ takođe u kombinovanoj tehnici, Nikole Džafa (koji je i sam sinoć kupio više dela na „Borbinoj aukciji“), crteža „Ratnici“ Bogdana Bogdanovića koji je sa početne cene od 6.000 dinara prodat za 13 hiljada. Veliko zanimanje izazvao je i pastel Velibora Radonjića „Konj“.

B. L. — Ž. S.

očekujemo vetrove demokratije i u novinama i spremamo se za svojevrsno „uzvraćanje udarca“.

Ne bi valjalo olako odbaciti „Borbinu“ konstrukciju sa dva pisma i ekavicom i ijekavicom u istom listu — upozorio je jedan od čitalaca i „Borbinih“ deoničara — i to bez obzira na sve, jer „Borba“ ne sme da se odrekne jugoslovenskog prostora čak i ako bude preprečen granicama.

Da li ste se u „Borbi“ pomirili sa činjenicom da nema više Jugoslavije — pitali su urednike lista, a Grujica Spasović ukazuje: „Da bi se raspravljalo o problemu, valja ga definisati, dakle, šta je to Jugoslavija. Mi mislimo da ona kao odnosi među ljudima, kao ekonomski prostor, kulturni, kao nekakva formula u svakom slučaju postoji i postojaće, pa i da hoćemo ne bismo mogli da dignemo ruke od Jugoslavije. Kao dokaz čulo se i sledeće: pojavila se jedna beogradsko-zagrebačka ekipa prijatelja koja je procenila da je „Borba“ u ovom trenutku dobar posao u Hrvatskoj, da bi sjajno mogla da se prodaje na Jelačić placu.

Bilo je i konkretnih pitanja i odgovora. Odgovor „Borbe“ na kritike izrečene nedavno što pišu „neki bivši izvršni sekretari“ nije u listu osvanuo — rekli su urednici lista — upravo zato jer se slažu sa čitalačkim mišljenjem: da poneki sekretari u svom pisanju jesu mnogo demokratičniji od onih koji im sada zameraju (a „Borba“ je njima upravo prva otvorila stranice kada su sami bili proganjani).

Ž. SERENČEŠ

DNEVNIK PISCR: PRRISKE SLIKE

(5)

Literarni pogled na Pre.

Piše: Mirko Kovač

ČETVRTAK, 27. FEBRUAR

Dan odmora. U Liberasionu opširan prikaz „Životopisa Malvine Trifković“. Kritičar želi što pre na francuskom i druge knjige ovog autora. Agata javlja da je Rivaž spreman da objavi još jednu moju knjigu koja bi se pojavila iduće godine. Želeo bih da to budu „Kristalne rešetke“, moj najnoviji roman ako ga uspem završiti. Kako da ga završim u ovoj rastrzanosti i košmaru. Paskal dobila poruku nemačkog izdavača Fišera koji Malvinu želi prevesti odmah. Javlja se Nikol, kaže nam da njen prikaz izlazi u sutrašnjem Mondu. Pročitala je u Liberasionu da sam Bošnjak, a ona je već napisala da sam rođen na granici Crne Gore i Hercegovine. Pita, da li je pogrešila. Ne, nije, a po mom shvaćanju nije ni kritičar Liberasiona. Andrić je rođenjem Hrvat, a pripada srpskoj književnosti. Imamo takvih slučajeva i na hrvatskoj strani kao što su Preradović ili Desnica. Meni je sasvim svejedno, zna se šta sam, a kome je do toga nek se tim bavi. Paskal mi

govori kako je divna francuska provincija, ali da ne bi mogla tamo ni dana živeti. Pitam je, zašto? Jer u provinciji žive samo Francuzi, a to je onda dosadni nacionalizam. Pariz je mešavina naroda, rasa i boja i u tome je njegova draž. Niče je govorio da se iz tog spoja razlika rađaju talenti. U tom smislu Jugoslavija je bila leglo darovitih ljudi.

Večera kod Frana Cetinića. Vino iz 1968.

PETAK, 28. FEBRUAR

U podne s Dadom Đurićem u kafani Ekscelzior preko puta Bobura. Tu je sa ženom i kćerkom. Odmah smo zaključili da smo rođaci po ženskoj liniji, po Kujačićima. Poklanja mi monografiju, u njoj su i neke porodične fotografije, dakle deo i moje rodbine. Dok se pozdravljamo na rastanku, on se obraća svojoj ženi: „Poljubi, jadna, ovo ti je kuzan“.

U Mondu izašao prikaz. Dve fotografije, „dva srpska pogleda na Srbiju“, kako piše ispod njih. Tu sam pored „oca nacije“, u ovom času kao njegova opozicija. Taj daroviti čovek politički je uvek na krivoj strani. Svoje zablude prenosio je na druge, jer ima duha i šarma. Plovio je na „Galebu“ s Titom, divio se tom Hrvatu koji je uneo svetlo u balkansku tminu, kako je svojevremeno pisao naš komunista Dobrica. Kiš je spevao divnu poemu o pesniku na predsedničkom brodu, neku vrstu parodije i ruganja tom mentalitetu, tom našem intelektualnom soju koji uvek veli da je negde uz skut gospodara, a kad se naljuti na nj onda ga počne olajavati. Meni Gedža osobno nije učinio ništa nažao, malo se poznajemo, ali mi je

Чзедп к:

žao što nije iskoristio svoj dar i svoju harizmu da pomogne svom narodu, da ga izvuče iz prošlosti, da ga Ooslobodi lažnih mitova, da ga „oduhovi“, kako bi to rekli njegovi sadašnji prijatelji pravoslavni popovi. On je, pak, podržao ono ratoborno u svom narodu, ono reakcionarno i nazadnjačko. On je mračne sile osokolio, a one sada sve vuku u nacionalnu tragediju.

U Liberasionu, na celoj strani, izašao moj tekst „Polja smrti“. To je portret srpskog predsednika, to je pogled na njega ı njegovu politiku iz jednog literarnog ugla. Tekst je pisan onim jezikom o kojem smo Stanko i ja nešto rekli za radio. Mnogi mi kažu da je oštar, nemilosrdan, ali nikad tako ubitačan kao njegova politika. Lično mislim da bi tu moglo da stoji da je tekst pisan iz jednog rodoljubivog ugla. Iz mnogih razgovora shvatio sam da bi Srbija uživala veliku naklonost i simpatije Francuza da nije Miloševića i njegove nedemokratske politike. Srbija je s njim izgubila i ono malo demokratskih tradicija što ju je činilo najzanimljivijom balkanskom zemljom. Francuzi se užasavaju srpske politike prema Albancima i prema manjinama uopšte. Kako to da akademici koji su kreatori Miloševićeve politike nisu čitali Slobodana Jovanovića koji kaže da je pametno da Srbi vode veštu politiku, da ne zaoštravaju s drugim narodima, jer je Jugoslavija u njihovom interesu. Milošević je odmah počeo sa svađama i uvredama, sa kidanjem ekonomskih odnosa, sa slanjem svojih dobrovoljaca na Ljubljanu.

(NASTAVLJA SE)