Борба, 17. 03. 1992., стр. 23

БОРБА

__БЕОГРАД

КАКО СУ МЕШТАНИ СЕЛА ЛЕШТАНА КОД БЕОГРАДА ДОЖИВЕЛИ И РАЗГОВОР (С поводом

ПРЕЖИВЕЛИ ДЕСЕТОДНЕВНИ БОРАВАК ПРИПАДНИКА КРАЈИНСКЕ МИЛИЦИЈЕ У СУСЕДНОЈ КАСАРНИ

„Анинџа-шоу“ са пуцањем и певањем

Драгиша Живковић: Када сам видео цев репетираног „шкорпиона“ у устима Петра Тодоровића и када је полицајац заурлао „сад ћу да вас побијем“, помислио сам мртви смо Ф Милорад Глигоријевић: Већина од њих су били добри момци, међутим било је и оних који су потезали пиштоље, насртали на госте Ф Вукашин Гајић: Нити сам шта чуо, нити сам шта видео, све је

надувано

Момак у плавој маскирној униформи, са српском тробојком и натписом „Милиција Крајине“ на левој надлактици ушао је у кафану „Лештанац“, у центру Лештана са „шкорпионом“ и касетом српских песама из Крајине. Ништа чудно. Затражио је од шанкерице дупли виски и пруживши касету наредио да кафану преплаве ноте његове омиљене песме. Осим двојице, сталних гостију, у кафани није више било никога. Тренутак касније стигло му је и „појачање“, још један униформисани полицајац. Одмах потом и два пића од цивила за суседним столом.

„Ви овде пијете и уживате, а ми морамо да долазимо и да вас бранимо“ — рекао је полицајац. „И наши момци из села су ишли у Крајину да бране Србе, остајали су тамо по шездесет дана, гинули“ — одговорио је ЦИВИЛ. 4

„Србија нам је послала ђубрад и олош“, узвратио је полицајац. „А откуд ми знамо ко сте ви“ — упитао је цивил. :

„Можда сам усташа“ — цикнуо је полицајац. Са његовим циком увис су полетели столови. „Шкорпиони“ са бока нашли су се у рукама униформисаних. Оштар метални звук у тренутку је ставио до знања да су меци у цеви.

Човек иза суседног стола, Петар Тодоровић у тренутку се нанао на поду, у његовим устима цев репетираног „шкорпиона“. Окренуо се и Драгиша Живковић, цивил који је до тада мирно стајао крај џек-пот апарата. Истог момента на земљу га је сручио прецизан ударац кундаком „шкорпиона“. Конобарица Божица Павловић, потрчала је кроз кафану и врата по газду. На средини пута пресекао ју је ледени глас полицајца „враћај се, куда си кренула“. Продужила је да трчи. Неколико минута касније Мика Савић, власник кафане „Лештанац“, колима је кренуо по милицију. Униформисани момци из кафане су своје жртве оставили на поду, живе са по неколико модрица, и преселили се у десетак метара удаљен кафић.

Овај случај, написан по изјавама непосредних учесника, догодио се у петак, 13. марта

СВЕ ЈЕ ЈОШ ДОБРО ПРОШЛО: Мика Савић, власник „Лештанца“ на попришту догађаја (Снимио: 3. СИНКО)

1992. године, у центру Лештана, села надомак Београда, нешто пре поноћи. За полицајце протагонисте ове приче, као и за још педесетак униформисаних момака који су се у селу појавили шестог или седмог марта, мештани Лештана тврде да су припадници Милиције Крајине. Кажу, да су то закључили по натписима на униформама као и по причама полицајаца. Још веле да су се униформисани људи „као ванземаљци појавили у селу, неколико дана пре деветог марта, приредили пар ватрених ноћи са пуцањем и певањем и пре два дана нетрагом нестали“.

„Када сам се после ударца „шкорпионом“ нашао на поду и видео цев у Петровим устима и када је полицајац заурлао „сад ћу да вас побијем“, помислио сам да је све готово. Мртви смо“, препричавао нам је јуче догађај Драгиша Живковић. Осим „Лештанца“ на удару су биле и друге кафане, ресторани и кафићи у селу. Све је, по причама конобара, обично почињало у касним вечерњим часовима када су се униформисани људи појављивали из оближње касарне у Бубањ потоку. Осим играња по кафанским столовима, „малтретирања“ гостију није изостајала ни пуцњава, и то нарочито у касним поноћним часовима при повратку у касарну. ;

„Већина од њих су били добри момци. Међутим, било је и оних који су потезали пиш-

тоље, насртали на госте, пре-

тили да ће разлупати кафану. '

Углавном Лештани су ових десетак дана живели другачије. Моја кафана је обично била на удару по затварању кафана

у центру, јер је на путу за ка- !

сарну. Сваку вече сам морао да идем у центар да извидим атмосферу, да видим колико има пијаних. Потом бих се враћао и стављао катанац на капију, па су стални гости морали да улазе прескакањем ограде“ — причао је јуче о десст опасних лештанских дана Милорад Глигоријевић, власник кафане „Зора“. „Из њихових прича разумео сам да су дошли из Крајине да обезбеђују Београд у време деветомарторских демонстрација. Имали су и натписе „Милиција Крајине“, али ми није јасно откуд толико бахатог понашања, недисциплине... „Ово је све добро прошло, али ако се понови мораћемо

се самоорганизовати и брани- |

ти своје животе. Као власник кафане дужан сам да штитим своје госте“, каже о свему Мика Савић, власник „Лештанца“. „Били су овде неки наоружани момци. Мало веселији, но обично, али ја пошто рано лежем нити сам шта чуо, нити сам шта видео. Све је то без потребе надувано“, „разјаснио“ је претходних десет дана Вукашин Гајић, председник Месне заједнице Лештани и секретар Савеза бораца Гроцке. М. КОВАЧЕВИЋ 3. ШАПОЊИЋ

НАСТАВНО НАУЧНО ВЕЋЕ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Протест „начелне пј

Наставно научно веће Правног факултета изражава своје неслагање и протест поводом изјаве потпредседника СПС Михаила Марковића да ће лидеру СПО бити суђено „ако и када ми одлучимо“. Овај протест Правног није везан за личност која се јавља као могући оптужени, већ је начелне природе, записано је у саопштењу „Скупштини и јавности Србије“. Иначе, ови ставови заузети су на Већу још 26. фебруара и тек су јуче прослеђени неким

факултета ·

средствима јавног информисања. На истој седници, поткрај прошлог месеца, било је речи о још једном „огрешењу о основна начела права“. Наиме, прошле године Скупштина Србије изабрала је у Уставни суд Републике 'особу која нема завршени правни факултет, са образложењем да у Уставу нигде не постоји такав услов за избор у ово тело. Реч је о дипломираном економисти Ратку Бутулији. „И поступак и 06разложење су апсурдни“, запи-

зироде“

сано је у саопштењу.

Апсурдно је да судија Уставног суда не мора уопште бити правник, каже се при крају писма парламенту, уз напомену да се овим оглашавањем у јавности не бране само уски интереси струке, правници желе да дају сопствени допринос преображаја у демократско друштво, у коме ће правду делити добри познаваоци права, према свом слободном уверењу независно од било чијег утицаја са стране.

он.

УТОРАК, 17. МАРТ 1992. ГОДИНЕ 23

ДР МИЛАН РАСПОПОВИЋ, ДИРЕКТОР МАТЕМАТИЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ

Будућност је негде другде;

Пре три године, од тридесетдвоје ученика првог разреда, двадесетосморо је перспективу видело у

иностранству Ф У чему је тајна Математичке гимназије i

Математичка гимназија, основана пре 25 година, слови за јединствену у земљи, а према тврдњама зналаца, и у Европи. Са 24 одсљења, у које је распоређено по 20 ученика, гимназија има завидан успех: 70 одсто одличних ученика, просеч-

ше осиромашити диркетор Распоповић.

Када је пре три године, међу ученицима првог разреда (тада је у одељењима било по 32 ђака) направљена анкета, у којој је требало да кажу где виде своју перспективу — резулта-

сматра

Треба реформисати наставнике

Као универзитетски професор физике, Милан Распоповић је, пре месец дана објавио књигу „Методика наставе физике“. Промену начина предавања, испитивања и оцењивања сматра неопходном, а елементи новог облика рада — примењују се у Математичкој гимназији.

— Настава је код нас веома традиционална. Ученик је слушалац, он се прозива, уз срећу добије одређену оцену, а свако одговарање за њега представља мало стање шока. Неопходно је променити нешто у раду. Ученик се мора схватити као саговорник, мора полемисати са професорима. Реформама смо мењали све око професора, осим њега самог. Наставник би, пре свега, требало да успостави комуникацију са ученицима, развије интересовање, да га научи како да учи и тек на крају — научи градиву и провери знање. Код нас је редослед 06-

рнут.

награде и првака света у информатици. Селекција при упису је максимална: од око 600 пријављених, прими се стотинак најбољих. Међу професорима, налазе се и некадашњи прваци света из математике, физике, природних наука, а у учионице Гимназије неретко долазе и асистенти Београдског универзитета. Са квалитетом наставе и ученика, дакле проблема нема: Али, далеко озбиљнији је ту: како задржти добре и талентоване ученике — каже директор гимназије Милан Распоповић. — У нашој школи, посебна пажња посвећена је ученику. Откривамо таленте, радимо са њима. Овде имају све: контакти са универзитетским професорима су чести, на располагању су им лабораторије у којима знање практично примењују. Све им омогућимо, а онда цвет интегралног рада оде у свет. Тамо га једва дочекају, плате му много више но што ми можемо — и ми останемо без научника. Ту ћемо најви-

ну оцену изнад 4,5 многбројне

ти су били поражавајући: 28 ученика се изјаснило за иностранство, двоје је било неопредељено, а само двоје је своју будућност видело у Југославији. — Управо то највише брине. Морамо омогућити нашим талентима и будућим научницима боље услове. Народ смо који нема осећај мере. Фудбалере прате армије новинара, а научницима, уметницима не можемо обезбедити ни део онога што им Запад нуди. Данас нам траже и средњошколце — таленте, скупља се новац да школовање заврше, на пример, у Лондону. А тврдим, 60ље услове нигде не могу имати. Прошле године је група Јапанаца долазила да види нашу гимназију — она је референтна у свету. Има смисла да таленти оду тек на постдипломске студије или, касније, на специјализацију — али и да се врате овде. Нисам за једносмерну сарадњу, за наш извоз талената без надокнаде, јер ћемо осиромашити. Научно осиромашити. С. РАДОВАНОВИЋ

НЕЛЕГАЛАН РАД ИНСТИТУТА: Наставно научно веће Беог-

радског универзитета упозорава Министарство просвете Србије да поједини институти (као на пример Интернационални институт за менаџмент) организују универзитетску наставу која нема легалан ослонац у закону. Зато чланови Већа траже од Министарства да поступи „у складу са својим овлашћењима, те спречи незаконито понашање“.

он.

ИЗЛОЖБА ЕКО-ФОТОГРАФИЈА: Фотографије лептира белца, пипе, ветропира, храстове стрижибубе, богомољке, женке и мужјак обичног тритона, жабе гаталинке... То је део од 32 еколошке фотографије које су од синоћ изложене у београдском Екоцентру, коју су заједнички организовали Центар и Природњачки музеј. Sal Милан Живковић, препаратор у Природњачком музеју, фотограф и аутор изложбе, како каже мр Љиљана Претић, рецензент, својом изложбом „Чудесни свет малог 2“ успео је да на уметнички (фото) начин упозори на свет (природе) који Бао