Борба, 26. 03. 1992., стр. 19

ЧЕТВРТАК, 26. МАРТ 1992. ГОДИНЕ 19

УМ КОНТИНЕНТУ

ПРИЈЕТИ ЛИ АМЕРИЧКИ НАПАД НА ЛИБИЈУ

кстоку Европе Иста мета

љања „робе“, којом у Источну Европу дрога треба да се

почињу и са прањем новца

тваније — „Атраззадог Lesing ЂН“ и ССТ — као канале којима зора пере новац.

змена оружја за дрогу

Пирење „бизниса“ у источни део лачке већ је почело. Клан Контикоји припада комори, 10 својих ова има у Лајпцигу, где су отво-

Heroin from Golden ==

Crescent Cocaine grown in = Bolivia and Colombia relined & shipped

4 from Vanezaeola

=не Америке и југоисточне Азије

а скроман ланац ресторана и -давница кожних јакни, џинса, је и кућних потрепштина. „Они "врло опрезно, припремајући тегза своје шефове и за прање новжао и за инвазију на пољопривту производњу, грађевинарство и та тржишта“, кажу полицијски при. Комора обично започиње

ти

оригаде“2

ивања многобројних докумених нацистичких ратних зло-

теним експлозијом

посао тако што уводи робу коју људи

највише траже, робу која се доскора

није могла наћи и тако граде повере-

ње за своју будућност. -Напуљска по-. лиција извештава да клан Контини. отвара барове и пицерије у Чешкос-

ловачкој и Пољској, и то управо

прљавим новцем од продаје дроге.

Источна Европа, а нарочито Бугарска, одувек су биле уобичајена рута за увоз дроге. Сада се то понешто мења и укључују се и земље у којима је ранијс било тешко изводити те операције. На основу заплена хероина види се да дрога са Блиског истока иде у Истанбул, затим бродовима до Констанце у Румунији, а онда у Букурешт. Одатле део дроге још иде. кроз Југославију у Аустрију или Италију, пре свега у Милано. Чак и пре избијања рата у Југославији отворене су нове руте кроз Мађарску и Чешкословачку, са Будимпештом као дистрибуционим центром.

Област око Пуље, града на југу Италије, постала је главна саобраћајница за хероин из Турске — јефтини „браон шећер“ који изазива велику зависност — али и главна тачка за пренос оружја. „Један од облика трговине се Истоком је и размена оружја за дрогу“, каже шеф полиције у Пуљи. Пуља је такође база за, како каже судија Алберто Маритати из Бриндизија, „италијанске криминалце који раде у Албанији и Југославији, обезбеђујући контакте са локалним организацијама криминалаца, важне за даљи увоз и извоз на исток Европе

и пласирање прљавог новца.

Пјетра Сођија брине то што нове демократске власти на истоку Европе нису тако одлучне, немају чак ни воље коју су имали њихови комунистички претходници за борбу против криминала, пре свега у Совјетском Савезу. „Совјети су били врло ефикасни, њихов истраживачки рад и праћење криминалаца био је сјајан, али сада полиција у тим земљама с много више опреза креће. у акције. Веома- је важно да те земље покрену мере против загађивања њихових привреда и друштава новцем од криминала, пре но што буде касно“, каже Сођи. „Гардијан“

иста мелодија

Сједињене Америчке Држа-

ве упорно губе углед у арапском свијету чак и међу оним земљама које су се деценијама доказивале као њихови савезници и, посебно, велики по-

„словни партнери. Услуге ових

земаља за вријеме рата против Ирака добро су познате. То доказано пријатељство из користољубља изгледа да полако пада у воду.

Већ мјесецима наговјешта-

"ва се амерички напад на Ли-

бијску Џамахирију уз асистенцију Великс Британије и Француске које тврде да су Гадафијеви људи оборили, између осталих, два авиона у којима је изгубило живот 440 лица. Ријеч је о америчком авиону обореном над Шкотском 1988. и француског „УТА“ 06ореног изнад Нигера. Нико, бар до сада, није изнио неке опипљивије доказе да су то урадили Либијци. Међутим, двојица грађана ове земље налазе се у затвору у Триполију и Либија је спремна да их преда Међународном суду правде у Хагу, односно Арапској лиги.

Либија и Арапска лига

Из тога се може закључити да пуковник Гадафи не бјежи од одговорности своје земље за обарање поменутих авиона, али ако се кривица његових људи и докаже. Арапска лига је поздравила такву спремност и потпуно. стала иза Либије. Тако је на састанку министарског савјета овог панарапског тијела закључено да ће све чланице надокнадити штету коју би јој нанијеле санкције Савјета безбједности изгласане евентуално на иницијативу

СЕЋАЊЕ: МАЈКЛ ЛИЗ (1921-1992)

После Лизове књиге британски ставови према Титу више никада неће бити исти као пре — записали су британски рецензенти када се, претпрошле јесени, у енглес-

отреба сарадње обавештајних служби ојединих земаља и њихових стручњака за антитерористичку борбу, али се трахује од нескривених политичких и ропагандних акција и притисака на истрагу. Тако се указује да има много више снова да се истрага, уместо ка прокаifaHOj M разбијеној „Фракцији црвене прмије“ усмери ка оним „црним фракчијама“, које најчешће дуго илегално јелују не само у латино-америчким =мљама, већ и на северу континента. Посебно се указује на коначно јав00 истраживање деловања терорисуичких организација које већ неколи20 деценија делују илегално: „Крсташи "мериканизма“, „Унзер Америка“ ННаша Америка“) и сличне. Многе од вих терористичких организација пропрацистичке традиције деценијама већ певлују скривено од јавности, а времедрм су своје милитантне програме и егазиве — „Челични шлемови“, „Сребне кошуље“ и сл. прикривали уједизавањем у „Хришћански фронт“ и птичне религиозне или хуманитарне егазиве.

| и В. МАТОВИЋ

ким књижарама, после извесних перипетија (одбијања британских издавача) појавило прво издање „Силовања Србије“.

Мемоарска књига бившег британског официра за везу у Српској отаџбинској војсци Драже Михајловића, управо преминулог Мајкла Лиза, била је убрзо преведена на српскохрватски и предстанљена југословенској публици и историографима. И послужила је као добра „препорука“ упознавању наших медија и читаоца са необичном личношћу њеног аутора, да би потом уследио и Лизов „камбек“, после готово пола века, у крајеве у којима је уз сарадњу четничких јединица, убрзо по искрцавању у Србију (близу Јабланице), јуна 1943. извршио, за само пар месеци више успешних диверзија јужне солунске

пруге, око Лесковца и Врања. После пола године, услед заокрета с Черчиловог ка партизанима, Лиз је, са неколицином обавештајаца из централе каирске СОЕ повучен у Италију, али за њега, по свему судећи, тај рат никада није до краја завршен...

Много година касније, пошто се повукао. из бизниса и постао ирски фармер, потомак старе британске војничке породице Лиз се поново враћа попришту младости овог пута да преко грешком отворених досијеа тајне обавештајне службе СОЕ утврди зашто је Черчил, како је говорио, „издао“ Дражу.

И све друго што је, и пре, и по објављивању своје књиге Мајкл Лиз чинио — многобројне полемике са представницима тзв. партизанске струје британске историографије ире свега, на челу са Дикином, Мек Лејном или актуелним британским официјелним историографом Черчилове политике на Балкану, др Марком Вилером,

и под притиском САД. Санкције подразумијевају економску и ваздушну блокаду. Остаје отворено питање извоза либијске нафте с обзиром да би његово обустављање погодило и неке западноевропске земље. |

Ријеч је, дакле, о некој врсти селективних санкција што још више доводи у сумњу америчко-британско-француске — оптужбе. И то је дало повода Арапској лиги, без обзира што неке чланице на Либију гледају више него са подозрењем, да стану уз ову земљу као и 1986. године, када су амерички авиони који су полетјели са британског простора бомбардогали Триполи и Бенгази.

Услиједила је солидарност са Гадафијем чак и од стране оних државника који су били са њим у непријатељским односима. Показало се да такви поступци више хеомогенизују Арапе него сви њихови декларативни договори на разним скуповима. Исти је случај и сада. Питање које се најчешће поставља гласи отприлике: шта би САД постигле кажњавањем Либије без претходног суђења осумњиченим припадницима либијске обавјештајне службе2 По оцјенама неких арапских аналитичара, склоних сарказму, „било би то слично суђењу Индијанцима само зато што су рођени на америчком континенту“, а САД би и јавно показале да су жандар на Средњем и Блиском истоку.

Многи се арапски аналитичари питају није ли америчка политика већ увелико анахрона на тим просторима с обзиром на промјене које дожив-

Рат против комунистичког мита

затим _ реаговања _ путем штампе или на највише адресе Форин Офиса — било је у функцији Лизовог мотива да се актуелна историјска ревидирања пречисте од лакировки тзв. комунистичке митологије, како нам је то небројено пута, уз осмех умео рећи.

Али, и да се Британцима у јеку актуелних борби на нашим ратиштима прошле јесени објасни историјска позадина актуелних „четничко-усташких“ сукоба. А да би био убедљивији није оклевао да, колико лане, у јеку разбуктавања __ рата, _ походи Книнску крајину...

Стицајем околности, били смо први (октобар 1990.) и последњи репортер који је са ових простора контактирао Лиза. Да тог последњег разговора дошло је управо крајем прошлог викенда, после Лизовог факса са подацима о његовом учешћу у прављењу документарног филма ББЦ, „Тито: Черчилов човек“, уз примедбу да је ББЦ „цензурисао“ и „ублажио“

| САД iybe углед у арапском свијету, а све арапске земље стале уз Гадафија |

љава свијет у најширем смис_ лу ријечи и није немогуће да ће у скоријој будућности Јапанци потиснути „америчке полицајце“ искључиво својом пословношћу без политичких примјеса.

Јапанци уместо Американаца2

Уосталом, јапан већ увелико у економском погледу угрожава САД захваљујући, прије свега, најмодернијој техноло- | гији. Можда је и у томе дио нервозе ове суперсиле која је не тако ријетко оптуживала или прозивала поједине држа ве и владаре који јој нису били по вољи из разних разлога.

Сталне оптужбе да је Либија расадник тероризма помало почињу да звуче као старе ме лодије. Чак то примјећују и најпознатији израелски експерти. Тако јерусалимски „Џерузалем пост“ тврди да да нас главни покровитељи тероризма нису Багдад и Триполи, него Иран и Сирија. Истиче се да је Вашингтон исувише преокупиран Либијом и Ираком и да му то чак смета у реалнијем сагледавању праве ситуа ције.

Наравно, све то је написано са врло одређеним циљем. Иоле дубља анализа показује да се Либија јавно одрекла многих својих идеја које су биле, бар за европски свијет, исуви ше „необичне“, односно ек стремистичке. И то је довољан разлог да случај обарања авиона од прије неколико година испита непристрасна комисија, а не да се САД појављују као једини судац.

Ејуб ШТИТКОВАЦ

првобитну верзију Питера Белтија... Мајкл Лиз отишао је, тако, у тренутку када је — као што је већ небројено пута раније чинио — убедио надлежне ТВ оце да су погрешили. Остало је једно аутентично сведочанство о нашем, балканском времену и једној упорној, личној бици, против илузија и ћутања, пре свега Лизових сународника. В. РОГАНОВИЋ

аутора