Борба, 26. 03. 1992., стр. 18

18 ČETVRTAK, 26. MART 1992. GODINE

što su mislili da nedostaje ili da treba izvitoperiti. Opredeljujući s-> da ipak zadovoljimo opštu radoznalost i da čitaocima pružimo na uvid nešto pouzdanije od priča i pretpostavki, mi izbegavamo svaku tvrdnju. Iz bezbrojnih verzija, dopuna, marginalija i komentara uzimali smo

iz majstorske radionice

neki drugi priređivači verovatno će pronaći

gde je to bilo neophodno; u ostalim slučajevi-

st, ali ga ne uništava, a palimpsest je samo pokušaj zamene jednoga drugim. Završivši taj težak, sumnjiv i nezahvalan posao, sve smo stavili pod znak pitanja. Ko zna koliko će još varijanti Promemorije biti pronađeno? Najzad, zašto ne verovati da će i autentični tekst — ako je bio napisan — jednom biti otkriven? Bibliografija radova kojima smo se služili

VIDOSAV STEVANOVIĆ Promemorija (fragmenti)

| Među novim proznim tekstovima koje ovih da| na u Atini ispisuje Vidosav Stevanović, uz roman o diktatoru, nazire se još jedan zanimljivi | romaneskni projekat. Reč je o nastavku Stevanovićevog romana „Testament“ (radni naslov | | „Testament izvršen“ ili „Novi testament“). Sud- || | binska pitanja mitskog naroda iz Kala sada se | konkretizuju u vremenu sadašnjem a aktuelni E protagonisti zbilje suočavaju se u ovoj literari- || | zaciji „stvarnosnog“ sa efektima svojih sočine- || | nija. = | Iz „Моуор festamenta“ prenosimo jedan ||

odlomak po izboru autora. | |

APOMENA PRIREDIVAČA: Oko tek- |

sta legendarne Komisije — koju su пе- |Е

ki kasnije nazivali Areopag ili Savet | | Staraca — još uvek traju nedoumice. Neki | smatraju da takav tekst uopšte ne postoji, da, | | šta više, nije napisan onako kako se o njemu | ponešto zna; postojeći fragmenti su samo neči- | je zlobne hagiografske beleške, podlo podmetnute javnosti da bi še izazvale svađe, a eventualni pisac je običan paskvilant kome se niskost | duha i r.amera vidi u nezgrapnosti stila. Drugi smatraju da je postojao, da se čak u tajnim isрата 1 ргер та Кгегао од гике до гике, а | da je sam original slučajno ili namerno uništen | — s obzirom na okolnosti, verovatnije je OVO | drugo. Sve što je do nas doprlo samo je niz de- || lova raznih kopija u koje su mnogi umetali ono ||

se može samo proširivati i dopunjavati. Stari tekstovi su izrazito kumulativne prirode — oni

ta postati nepregledni.

Pre nego što počnemo ovaj spis, obaveza nam je da kažemo ko smo, kakvi smo, koliko nas je i šta radimo. Jer, mi smo poznati svima — ili bi tako trebalo da bude — a niko ništa ne zna o nama. Kvarenje društva izaziva kvarenje

šlosti i nepoštovanje prema starijima. Dok smo živi, to nećemo dopustiti.

orolozi, lingvisti, istoričari, etnolozi, genetičari — jednom reči naučnici. Mi smo pesnici, pripovedači, romansijeri, kritičari, muzičari, sli-

minjemo poimence. Svi smo akademici, obasu-

vaju da baš svakoga dana budu u javnosti.

| mo po rođenju i opredeljenju (neki među nama pojavili su se u drugrm narodima, ali su na

ali zbog nastranosti istorije, nasilja, prevara i mržnje drugih — to više nismo u prilici. Zabrinuti samo toliko da se povremeno okupljamo u našim starim, prohladnim prostorijama, sedimo, razgovaramo među sobom i dogovara-

raci koji znaju da ništa osim ćutanja nema smisla? Ili da naš strah i naše strepnje, gnev na vlast koja nas je izneverila, bes na izdajnike i

ječega — zapišemo na hartiji?

ЕП РАТ БИ ти ин и АП а ул

samo one fr:·smnte koji se drže jedne linije; · druge, suprotne ili paralelne. Intervenisali smo |

ma smo se uzdržavali — praznina nagriza tek-

sastavljena je i pohranjena gde treba; ubuduće |

· objašnjenja i spreman je đa ih iznosi u hodnici-

izazivaju nove i nove tekstove i jednom će zais'} | ma kad god nekoga tamo sretne. Na redovnim

ljudske prirode, a ovo poslednje neznanje pro- |

Mi smo doktori, fizičari, građevinari, mete- |}

kari, vajari — jednom reči umetnici. Ima među | nama političara, vojskovođa, javnih radnika, | ima i onih koje, kratkoće izlaganja radi, ne po- | ti priznanjima i nagradama, članovi iste stare, E poštovane i moćne institucije, trust mozgova | — i zabrinuti ljudi koje godine i bolesti spreča- ||

Zabrinuti smo zbog naroda kome pripada- E.

| vreme shvatili svoju grešku i priključili nam se) | | i koji bi trebalo da predvodimo i usmeravamo, |

mo se šta da radimo. Da li da ćutimo kao mud-”

susede — svu tu smesu znanja, umora i još ko- |

Naša ustanova naslednica je starije, pred- |

Teatar

ratne ustanove, a ova opet jedne još starije pre prethodnih ratova, poraza i obnavljanja države. Smeštena je u velikoj zgradi iz prošlog veka u kojoj nema dovoljno svetla i neprekidno odnekud duva promaja. Sami smo je birali — u vreme kad smo to mogli — ali sada sve više mislimo da nam je podmetnuta i da smo prevareni. Neko se perfidno poigrao sa našom || slobodnom voljom i mogućnostima izbora. Znamo ko je taj i oštro ćemo ga imenovati kađ bude došao trenutak za to. Ali pre toga pismeno primećujemo da se mnogi naši članovi razboljevaju a neki čak i umiru, što nije slučajno niti se zbiva samo od sebe. Logično je da onaj ko hoće da uništi ovaj narod nasrće prvo па | nas i logično je da mi to nećemo prihvatiti. i Naš broj je izgleda promenljiv, čas veći, čas manji, ali ga naš krupni i vredni sekretar ne iznosi, a mi se — bojeći se otkrivanja još jedne monstruozne zavere — ne raspitujemo. Prvobitno je bilo zamišljeno da nas osamdeset osam, a ne sedamdeset devet kao što su neki predlagali — ondašnji predsednik ima za fo

godišnjim izborima primali smo nove dopisne članove koji su, posle izvesnog vremena, postajali redovni, a neki su nas i napuštali. U ovom trenutku svesni smo da nas je dosta i slutimo da, kad bismo se svi odjednom okupili, možda ne bismo stali u zgradu — pošto hoćemo da izbegnemo takav nesporazum, radimo po ođeljenjima, sektorima i komisijama i čini se da nas je premalo, no to je samo zabluda ili glasina koju šire naši neprijatelji. Sadašnji predsednik sigurno ima potpunu evidenciju, ali Je verovatno negde zaturio.

Spis koji sledi sastavila je Komisija za prošlost, sadašnjost i budućnost — neki kažu da je 5 tačniji naziv: Radna Grupa — koju su odgovor- | ni imenovali posle međusobnog dogovora i ti- | hog proveravanja raspoloženja članstva. Radi lakšeg sporazumevanja zovemo je kratko Ko- | misija i nadamo se da je niko, čak ni zloname- | ran i pokvaren neće pobrkati sa drugim našim | telima. Sami smo izabrali predsedavajućeg, | sekretara, zapisničara i onoga ko će njih i nas | koordinisati, a ustanova nam je ljubazno stavila na raspolaganje jednu zabačenu i zapuštenu | salu u kojoj se ne čuju buka sa ulice i vreva Života. Imamo dovoljno hartije, dobre volje i Želje da, žrtvujući zdravlje, pomognemo svom narodu. Jedino nemamo dovoljno vremena i zato žurimo, pišemo napreskok i svaki za sebe, pa | posle spajamo, interpoliramo različite stavove u isti tekst i to bez svađa i razmimoilaženja ako nam stil nije dovoljno izg! krivi su | drugi, Oni koji jedva čekaju da negde pogreši- | mo pa da nas optuže...

Odlomak iz nezavršenog romana TESTAMENT IZVRŠEN)

OOU OVE 5

”

Uskoro pred čitaocim

nije ispravno. P пја 5е da su Bar, Duklja, Budva i Risan imali teatar još u antičko doba. „Gorski vijenac“ prikazivan je već 1850-51. godine. Državno nacionalno pozorište formirano je pod uticajem Italije i Austro-

erlin početkom vcka Val-

tera Benjamina, pejsaži

Roberta Frosta, alhemija boja Iva Bonfoa ili bunt En Biti. Nesumnjivi pisci različitog senzibiliteta, tradicije i podneblja, što za domaću čitalačku publiku reprezentativnim izborom otkriva najnoviji broj „Pisma“.

A kada je reč o Benjaminu, časopis donosi opsežan izbor iz „Berlinskog detinjstva oko hiljadudevetstote“, izuzetno čitanom delu u svetu, koje je inače objavljeno nakon piščeve smrti. Kao kontrapunkt „zrelom dobu“, autor kratkim literarnim reminiscencijama postavlja dečji svet bezbrižnog tumaranja berlinskim četvrtima, lova na leptire, školskih dana. Ipak, budući da su tekstovi nastajali tridesetih godina u znaku uspona nacizma ostaje što napominje i njegov prijatelj Geršom Šolem — zna-

OR: | a(mj(ni

menje katastrofc koja su sc vcć doćepala Benjaminovog života.

S druge strane, stihovi nastali u istom vremenu — odaklc počinje izbor iz Frostovc poczije, otkrivaju iza idiličnih i svakodnevnih slika svu ncizvesnost i nemir cgzistcencijec. Tridcsctak pesama iz šest pesničkih knjiga u prevodu tragično preminulog pesnika Milana Milišića, potvrđuju da je reč o jednom od najvećih američkih pesnika.

Da l je militantni nacionalizam samo sindrom južnoslovenskih naroda? Sudeći prema tekstu „Totem ili tabu“ američkog profesora Džordža Stejnera nije, jer se nacionalizam nezaustavljivo Širi i „bukti s jednog na drugi kraj Zemljine kugle“. Zajedno sa rasom i religijom, nacionalnost tvori nerešivu „jednačinu sa tri nepoznate“, ključ spremnosti da se ljudi međusbono ubijaju „zbog parčeta tkanine koje nazivamo zastavom“. Stejncr nudi opciju — biti gost među ljudi-

ma, Luttmenschen (vazdušastD |

ljudsko bićc).

A, kako je mogućc da manjina ljudi zbog lične koristi „može da potčini masu naroda, za koju rat znači samo patnju i gubitkc“ pita sc tridesetih godina AJnštajn u pismu Frojdu. Poznati

psihoanalitičar odgovara — Što |

„Pismo“ prenosi u celini — tu-

mačoći svoje uvide o prirodi | destruktivnog nagona koji delu- |

je unutar svakog živog bića. Nalazeći rešenje o kulturnom razvoju što ograničava buđenje nagona, Frojđ zaključuje: Sve Sto podstiče razvoj kulture dejstvuje i protiv rata.

Vredi istaći da će domaći Čitaoci zahvaljujući „Pismu“ prozu Iva Bonfoa čitati pre objavljivanja na francuskom, a osim ovog autora spomenimo poeziju Gumiljova, priče začetnika realističke arapske novele Mihaila Nuajma i poeziju mladog poljskog pesnika Bronjislava Maja.

S. KOSTIC

Dr Alojz Ujes: „Monografija O

istoriji pozorišne umjetnosti u Crnoj Gori“

/|| onografija o istoriji pozorišne umjetnosti u

485 Gori“, biće završena do maja ove godine. Priprema je dr Alojz Ujes, redovni profesor Fakulteta dramskih umjetnosti u Beogradu, inače jedan od osnivača cetinjske Likovne akademije, autor velikog broja radova o svjetskom evropskom i jugoslovenskom teatru.

U monografiji .će biti riječi o pozorišnoj umjetnosti, ne samo u državi Crnoj Gori, već na crnogorskom tlu uopšte, od antike do danas. Ona bi, kaže autor, trebalo da ispravi nepravdu prema crnogorskom kulturnom nasljedu i omogući da se podaci O crnogorskoj pozorišnoj tradiciji unesu u evropske i svjetske enciklopedije, gdje ih za sada nema, С ијетасе pokazuju da to

-–Ugarsre 1910. godine, i zvala se

{Crnogorsko knjaževsko narodno pozorište. j. MERDOVIĆ

Borislav Mihajlović Mihiz: „Autobiografija — o drugima“, treće izdanje, BIGZ, Beograd, 1992, str. 362 Ун

со

а банд са бојено

сума бање wrada,

a;

устима рт

dei akia

#

SE

|} k |

aska aa mane асхћи 7

| i | {| | š Ut Х К