Борба, 26. 03. 1992., стр. 22
Једна од најпрофитабилнијих грана у Србији, област производње, промета и трговине лековима, покушава да новим пословним потезима по принципу самопомоћи превазиђе тренутну кризу. Тридесетак предузећа-оснивача одлучило је пре пар месеци да уложи средства у „Медифармбанку“ дд — Београд. Иза ове пословне банке стоји имовина многих улагача, међу којима су највећи „Медифарм“, Апотекарска установа „Београд“, „Здравље“ = Лесковац, „ИНЕКС Хемофарм“ = Вршац, Стоматолошки факултет, Сточарско-ветеринарски
Крађе
Од када се лекови продају за готово (па чак и на пијанама!) неки радници у веледрогеријама почели су да краду, каже Вуксановић. Држава спава, док се цене формирају на црно.
центар у Тополи, Ваљаоница алуминијума — Севојно и други, као и један број приватних предузећа.
Од пословања банке се очекује да убрза циркулацију роб-у но-новчаних токова у производњи и промету лекова. „Медифармбанка“ ће преко сопствених рачуна обављати и нослове међународног платног промета у области извоза и увоза лекова и сировина.
Председник Управног одбора банке, Синиша Вуксановић, истовремено је и дугогодишњи генерални директор „Медифарма“ — предузећа које се бави велетрговином леко-
22 ЧЕТВРТАК, 26. МАРТ 1992. ГОДИНЕ
вима и осталим производима неопходним _ здравству. Са њим смо за „Борбу“ разговарали о актуелним проблемима у снабдевању медикаментима. — Здравство, веледрогерије и наше фабрике су на европском нивоу, међутим, обавезе државе се не испуњавају, каже Вуксановић. „Медифарму“ здравство дугује милијарду и 300 милиона динара, док сами имамо неизмирене обавезе према фабрикама. Асортиман је са 15.000 артикала смањен
на 300. Савезне институције врло мало и споро обезбеђују девизе за увоз лекова и потрошног медицинског материјала који се не производе у земљи. Овакво понашање друштва и државе, сматра Вуксановић, финансијски ће уништити праве снабдеваче. Недостаје одговоран приступ проблематици и сарадња са онима који годинама раде у том послу. Нико, на пример, не размишља о помоћи здравству тако што би се издвајао конкретан новац из цене бензина, регистрације аутомобила, цигарета, алкохолних пиha... у нећ
БЕОГРАД_
ВЕЛЕДРОГЕРИЈЕ РАДЕ У ОТЕЖАНИМ УСЛОВИМА
ЛОСТИ
Од новоосноване банке се очекује да убрза циркулацију новца у производњи и промету лекова 0 Држава ће уништити праве саодено це. сматра Синиша Вуксановић, директор „Медифарма“
Излаз преко банке2
— Мото „Медифармбанке“ јесте да оснивачима дајемо доста високе камате на уложена средства, а релативно ниске на позајмљена средства. Циљ нам није само профит банке, него да организације које чине ланац производње, промета и корисника лекова буду максимално опслужене. Наравно, при томе водимо рачуна да капитал не изгуби своју вредност, каже Милутин Предојевић, вгд. директор банке. Банка је отворила шалтере за послове са грађанима тамо где се зараде исплаћују преко текућих рачуна (у „Медифарму“ преко 500 запослених, у Деканату Стоматолошког факултета — 600).
+
Благовремени прилив средстава би обезбедио јефтинију производњу и промет лекова, као и услуге у здравственим установама, каже Вуксановић и подсећа да су некада домаћи лекови били три пута јефтинији у односу на иностранство, док су данас ценс изједначене, због тога што новац нерегуларно притиче у све токове. Генерални директор „Медифарма“ има доста замерки и на рад приватних апотека и веледрогерија, сматрајући да приватници тргују са здравством, док се четири велика
Новца ни од куда
Веледрогерије у оваквој ситуацији за лекове које набављају не добијају ни динара. Око 40 одсто медикамената апотеке продају за готов новац, али та средства не враћају снабдевачима, него користе за исплату зарада. С друге стране, лек на рецепт је нека врста чека без покрића, јер празни фондови не над-
окнађују тај новац.
београдска предузећа баве снабдевањем здравства, у чему он види основну разлику. — Отварање приватних апотека тече без икакве контроле. Министарство би требало да прописује услове пословања, јер лек је битна људска потреба, иако се продаје као роба. Слободног формирања маржи нема нигде у свету, каже Вуксановић, додајући да приватници не раде анализу увоза, набављају само робу која се највише тражи, док су они на залихама држали, док су могли, и артикле који се ретко
употребљавају. С. ПЕТРОВИЋ
Биоптрон лампа вида
ране: Захваљујући Горану Жижићу, бизнисмену из Минхена (директор је немачке фирме „Аритрон“ — трговачке куће за медицинску опрему), Земунска болница „богатија“ је за још један вредан медицински апарат. Реч је, о биоптрон лампи превасходно намењеној за брже зарастање рана и лечењу кожних болести.
— Биоптрон лампа је прошла све светске и европске рецензије: микроталасно светло пило је на велика врата“ у каже- др Никола
ЕМИ Ниш још увек није испоручила компјутере купцима који су их купили априла прошле године. Оштећени грађани покренуће судски поступак, ЕМ Ниш и даље склапа сличне уговоре, чиме се круг оштећених шири
Афсре којс су претходних година избијалс због тога што су приватна предузећа уместо кола купцима испоручивала маглу, полако су, после свега што се у нашој земљи догађало пале у заборав. Њих, међутим, и даље има, са нешто промењеним актерима, али са истоветним артиклом који грађани за свој новац добијају. У овој причи, продавац је једна друштвена фирма, Електронска индустрија Ниш, од које су грађани куповали компјутере.
Бранко Шалетић и Стојан Николетић склопили су уговор са представништвом ЕМ Ниш у Београду о куповини компјутера још 30. априла 1991. Обојица су купили моделе ПЦ/АТ 286 колор монитор, по цени од 1.890 долара. Услови плаћања били су повољни, јер је даван деветомесечни кредит, али је цена при том, била везана за раст долара. Било је потребно платити учешће, које је износило нешто око 1.000-марака, а рок испоруке- је био четири месеца. Крајем марта 1992. године,
компјутера још увск нема.
— Од априла прошле године, па све до сада чекамо на рачунаре, за које у Електронској индустрији кажу да само што нису стигли. Правдају се прскинутим скономским везама са иностранством и тешкоћама око девизног промета новца. Како се рачунари које смо наручили склапају од увозних делова, то је њихова најважнија исприка. Када смо им најавили покретање тужбе, понудили су да нам врате уплаћени новац. То би, према њиховим прорачунима требало да износи око 70.000 динара, што је мање од 400 марака. Ми смо само за учешће дали динарску противвредност у висини 1.000 марака, причају Шалетић и Николетић.
На овакав начин оштећено је барем 238 купаца (махом војних лица) који су уговоре потписали кад и Шалетић и Николетић.
То је, вероватно подстакло госпођу која се представила као заменица сталне-директорове секретарице у БИ: Ниш, да у одговор на питање шта је
са компјутерима одврати — А шта они кажу о томе што им је погинуло на хиљаде људи. Потом нас је упутила на генералног директора предузећа Драгана Тописиревића.
Од њега смо чули причу коју су нам већ испричали купци о тешким условима под којима ЕИ „Рачунари“ раде, о прекиду веза са америчким партнером, од кога су добијали, делове за компјутере. — Купце и поред овога нећемо оштетити, они ће своје машине добити за петнаестак дана, кад пристигну делови потребни да се рачунари комплетирају. Коме ово не одговара, може да добије свој новац, према условима који су прописани уговором, каже директор Тописиревић. Како је ово прича коју оштећени купци слушају месецима, вероватно је да ће читав случај бити разрешен тек посредовањем суда. За све ово време, ЕИ „Рачунари“ продају своје непостојеће компјутере грађанима, па се круг оштећених стално шири.
ЗАШТО | ИЗБЕГЛИЦЕ НИСУ ВИШЕ У „МОди“ Живот у сенци
мира
Јењавањем сукоба у Хрватској и постизањем каквог-таквог мира нагло је опало интересовање, до скора увек орних за избегличке теме, званичних медија. А оно што не преносе медији, вероватно и не постоји — каже амерички комуниколог Маклуан. Двеста хиљада ратом прогнаних и унесрећених људи на жалост ипак постоји. Налазе се у Србији и углавном су препуштени доброчинству хуманитарних организација које се последњим снагама боре за минимум њиу егзистенцијалних потре-
а
— Избеглице су изгледа постале табу тема за новинаре који су нас првих месеци опседали. Избегличке породице и даље снабдевамо пакетима хране, али у пакетима нема: хлеба, млека, свежег меса, воћа... Што се тиче осталих потреба тих људи ситуација је драматична. Знате ли да најефтинија сахрана кошта око 70 хиљада динара, каже Станимир Јеврић, секретар Црвеног крста Београда, у коме је уточиште нашло 23 хиљаде „нових житеља“.
У дежурној служби. Црвеног крста Београда људске драме навиру и даље, упркос медијској тишини. Забележили смо
две приче да не би остале само“
епизоде у свакодневном раду Црвеног крста.
— Жена у црнини са дететом дошла је пре неки дан код нас. Тражи помоћ. Питам где јој је муж коме смо обично давали пакете2 „Отишао да обиђе кућу и када је видео шта је остало од наше муке, испалио себи метак у главу“, каже ми жена. Или, у суботу навече примимо старицу из околине Книна, коју су претукли МУН-овци. Скинемо јој неких десетак марама и какав призор! Само ране — нигде косе. Зликовци јој почупали косу. Зовнем хитну помоћ, а они кажу да то није случај за њих. Баку смо некако сместили у Ургентни центар, али шта то вреди када су је они убрзо вратили, и то у три сата после поноћи. И тако сваки дан. Роман би могао да се напише, али изгледа то више никога не занима, каже Јеврић.
Црвени крст Србије и остале хуманитарне организације издржаће још два-три месеца у пружању помоћи избеглицама. А шта потом2 Закона 0 избеглицама још увек нема, иако иницијатива за његово доношење постоји већ шест месеци. Кад буде донешен, а законодавцу се изгледа не жури, Закон би требао да одговори на нека питања: Како створити услове за организован повратак избеглица кућама2 Како вратити људе у Загреб, Сплит, Шибеник, Ријеку... За њих повратка очигледно нема. Како институционализовати помоћ породицама које су прихватиле избеглице и поднеле највећи терет2 И напо-
кон, како обезбедити огромне паре за све то.
На питање: зашто избеглице нису више у (политичкој „моди“ — наслућујемо одговор“. Али, то је у овом тренутку мање битно од потребе да се ти људи прехране, док Влада Србије трајније не реши њихов _ положај. Црвеном крсту Београда то све теже по-
лази за руком и зато позивају хумане Београђане да помог„ну. „Број. жиро. рачуна је: 0806: 678-13705 3. ЛУКИЋ