Борба, 09. 04. 1992., стр. 15

+

МР

Umetnost i lepo u estetici srednjeg veka, Studija Umberta Eka, _ „Svetovi“, Novi Sad, 1992.

BORBA

ČETVRTAK, 9. APRIL 1992. GODINE

amo je naizgled lakše tumačiti

uspeh jednog književnog dela

nego sve drugo što se dešava u književnosti, od pehova do očekivanja koja rasprše ono malo nade s kojom bi da žive književni optimisti i ostali biciklisti.

Povod koji se zgodno namestio da proverimo gde smo stali u književnosti je, recimo, a što i da ne kažemo, nagrada za najčitaniju knjigu u protekloj godini narodnih biblioteka Srbije, romanu Lagum Svetlane Velmar Janković. I to odjednom, iz više razloga. Čitanost je i te kako važna stavka, a jedno vreme smo je škartirali i čak upisivali kao minus u sudbini. Ali, ni prohodnost dela nije jedina radost koju očekuje izmučeni čitalac što se nagutao levih knjiga. Onih koje su mu izdavali kao vrh književne produkcije. Što se mora obavezno pročitati da bi se bilo u toku sa zbivanjima u savremenom književnom vrelu.

Mnogo je bilo šminkeraja u međuvremenu, jer je nagrada postala moneta i prestiž za spisatelja, a i propusnica kod lakovernih. Kritičari su uzurpiranli nagrade, i čitaoci su mogli da zucnu kad je već bilo malo kasno. Oduzimane su i dodeljene nagrade, a nekmoli da nisu do-

Umberto Bko

UMETNOST | [89 | ISTI SREDNJE VERI

Ф

Koraci otkrića prirođe: Studija Milorada Mlađenovića, Gradina, Niš, 1992.

svetlana velmar Janković najčitaniji pisac godine

U orbiti laguma

Roman koji je proglašen za najčitaniju knjigu, pojavio se pre dve godine u BIGZ-u, doživeo četiri izdanja, od kojih dva u džepnom, povećanom tiražu

deljivane nepoćudnima. I nagrada za najčitaniju knjigu je kusala čorbu kako su joj duvali i gledala da se sačuva koliko može.

Nismo sve nacrnili koliko smo mogli iz prostog razloga što je sve što je pravedno moglo i samo da se desi, a u onome što ne valja je i cela krivica, književnosti. Ona je sebi dozvolila mnogo komocije, pristajala na ono što se ne pristaje, i retko se pitala — kako reče jedna ličnost iz romana Svetlane Velmar Janković Lagum — gde će joj duša?

I ceo ovaj vez smo vodili da bi rekli kako je književnost gubila svoje pamćenje i deo savesti kojom raspolaže čitalac; a ona se uspostavlja i putem umetničkog dela. Faza tendencioznog zaboravljanja, kako će Sv. Velmar Janković nazvati vreme koje smo oduvali, je prošla. Sazreli smo za pamćenje. Mora da je i sam autor bio pomalo iznenađen čitalač-

str 114

Čežnja i gnev: Pesme Radivoja Stanivuka, „Nolit“ BGD 1902),

kim odzivom koji je pratio Lagum, pa je i sama u intervjuima pokušavala da odgonetne ono što je romanesknom situacijom dočarala. Roman koji je proglašen za najčitaniju knjigu pojavio se pre dve godine u BIGZ-u, doživeo dosad četiri izdanja, od kojih su dva u džepnom, povećanom tiražu. Nagrada „Miloš Crnjanski“ koju su joj kritičari dodelili početkom protekle godine i kaže da podvojenosti nema, a ne znači da neće u nekom navratu i da bude na korist umetničke tvorevine.

U oba navrata, kad je reč o peharima, našla su se dela koja su se bavila ili doskora istabuisanim temama, ili su bili u hodu uspostavljanja pamćenja, koje je bilo bagatelisano a reklo bi se i otureno. U užem izboru su se našle zatvorsko-logoraške teme koje su raspućile tragičnost čoveka u ovom vremenu, kao što su Godine koji su pojeli skakavci, III Borislava Pekića i Goli otok Dragoslava Mihailovića. Vernik Dobrice Ćosića, koji je deo trilogije Vreme zla, kao podsetnik kako je sve to počelo. Dve to tri prisećalačke knjige sa autobiografskim šlagom — Autobiografija o drugima Borislava Mihajlovića Mihiza i dve knjige Efemerisa. Pridružio se ovoj skupini i Milorad Pavić svojim novim romanom Unutrašnja strana vetra koji igrivost suprotstavlja nepredvidivosti življenja. I možda je upravo to sazrevanje za pamćenje, o kome je, na pola usta, spisateljica govorila donekle može da objasni što je čitalac „proradio“, ili da se oglasio u neuobičajenom broju, ako je verovati zvaničnim izveštajima. Primajući nagradu, ista dobitnica će pomenuti da „nema nekažnjenog nepamćenja“ i dodaje: „pogotovo ako je namerno. Za-

3OPAH М. МАНДИЋ БИЗАРНА

МАТЕМАТИКА

1991, str 68

Bizarna matematika: Pesme Zorana M, Mandića, KOV, Višac

to smo tu gde Jesmo: u ponoru 5аdašnjosti koji je nepojaman u svojoj strahoti“. Između ponora i laguma, etimološki, možda je asocijativna sličnost, reći ćete nevažna. I neka па tome ostane.

A možda je i vanknjiževna aktualizacija knjige malko uticala i potakla „potrebu za pamćenjem” da bismo iskoračili „na pesak duhovnog postojanja“ (Sv. Velmar Janković). Ovih godina vraćeni su književnom korpusu Dragiša Vasić i Slobodan Jovanović, Stanislav Krakov i Vladimir Velmar Janković, i drugi iz špila „utuljena baština“. Tendenciozni zaborav nam se sveti i komandujem Jugoslavije, a da mi ne znamo šta nas je snašlo, jer smo oturali i sklanjali s očiju ono što se moglo zvati i dokument. Nepoćudan, možda. Prekid u umetničkom stvaranju, pomenuće autor Laguma, napravili su nadrealisti, ali u službi jednog režima vožnje, zna se kakvog. Književni plan je i te kako važan za uspostavu duhovnog kontinuiteta i anuiteta duha. Temu kolaboracije, koju je ispisala Svetlana Velmar Janković u svom romanu, valja gledati kao romansku situaciju, i doživljavati.

„Tema kolaboracije potiskivana je i kao čin koga se ljudi s razlogom užasavaju, ali i kao tema koja pretpostavlja oslobođenost“ spomenuće autor Laguma. A i sama je morala da doživi oslobođenost, nađe joj romaneksni lik, oslobodi je nepotrebnih natruha. U pravu je junak romana, profesor Dušan Pavlović, kad kaže da nas oni neće amnestirati, a zna se na koga misli, ali pitanje je drugo. Ono je, zapravo, prvo: hoće li nas razumeti, shvatiti šta se dešavalo, i gde se krije izdaja. Nije slučajno da se ta reč javlja u romanu gde treba, da se u današnje vreme pronalazimo i razbacujemo sa izdajicama, opet se pitamo o sličnim stvarima. „Kada bi se vodilo računa o onima koji su nam prethodili, ne bismo toliko grešili prema onima sa kojima živimo“ — nastaviće misao svojih junaka spisateljica.

I dozvolite džombastično i neumesno pitanje: koliko pisac doprinosi spasavanju naroda? Malo. Zapravo svojim delom, ako je to malo. A upravo književna posežnost romana Lagum Svetlane Velmar Janković je upalila čitalačku sijalicu i uvukla ga u svoju orbitu.

Slavko LEBEDINSKI

SPECIJALNI SPOLJNOTRGOVINSKI POSLOVI

Specijalni spoljnotrgovinski poslovi: Priručnik dr Tomislava Stojanovića, „Savremena administracija“, Bgd 1992. str 182