Борба, 09. 04. 1992., стр. 21
e M a 087
РАЗГРАНИЧЕЊЕ И ИНВЕНТАРИСАЊЕ: Митрополит Јован (Снимио:
Б. Петровић)
— и поред свих политичких
притисака и гушења свега што .
је српско, национално и верско у Македонији, српска црква је то толерисала рачунајући на канонску чињеницу да је црква у Македонији саставни део Српске патријаршије. Самовласно издвјену, расколом, из крила наше цркве, Македонску православну цркву признају Цариградска патријаршија и све православне цркве у свету саставним делом наше цркве, па тако нисмо ни постављали питање било каквог разграничења и инвентарисања црквених објеката, каже нам митрополит загребачко-љубљански Јован, поводом писма Светог архијерејског синода послатог Влади Македоније у циљу „заштите верских слобода Срба“, и објашњава даље:
— Уколико дође до стварања македонске државе и неке аутокефалне македонске цркве, онда морамо поставити питање наше имовине, наших
_ некретнина и покретнина, це-
локупног блага које припада српској цркви и српском народу. Дужни смо и обавезни, према онима који себе сматрају да припадају српском народу, да у тој, претпоставимо, будућој држави Македонији извршимо црквену организацију, као и да имовина српске цркве буде заштићена и при-
ДРУШТВО
штитимо нашу имовину
пада јој у организационом смислу, каже господин Јован.
У писму се конкретно, примера ради, помињу само неки од храмова и манастира које су подигли или обновили средњевековни српски ктитори-владари: Свети Спас — Кучевиште, Марков манастир, Андреаш, Матка, Старо Нагоричино, Свети Никола — Псача, Матеич, Лесново, Конча, у Штипу Свети Арханђео, Свети Спас и Свети Јован Крститељ; затим, Полошко, Свети Архан-
ти српских интереса, посебно се питајући зашто се сада „у ова несрећна времена када смо изгубили право на живот и када поново доживљавамо тешка страдања од старих непријатеља“ не оглашава САНУ, митрополит истиче као нарочито вредну карту, израђену у Историјском институту САНУ 1991, као једну у низу Атласа српских земаља у средњем веку.
На овој карти уцртани су очувани српски споменици,
Писмо и председнику Србије
Свети архијерејски синод писмо упућује, осим Влади Македоније и УНЕСКОУ, како би се највреднији споменици ставили под његову заштиту, и Уједињеним нацијама, Европској заједници и председнику Репубике Србије. Управо док се ово писмо састављало, каже митрополит Јован, десило се да је и једно писмо сличних захтева стигло на адресу Српске патријаршије од Удружења Срба из Македоније.
ђели — Варош Трескавац, Зрзе, Лешак; у Охриду Света Софија, Богородица Перивлепта, Свети Никола болнички, Мали свети Климент и Наум. Српска православна црква је замолила, каже митрополит, Републички завод за споменике да сачини инвентар свих српских споменика у Македонији како би био предочен свим факторима који се баве питањем Југославије. Истичући потребу да се све институције ангажују на зашти-
рушевине, обновљене византијске и нове цркве на старим културним местима из доба српске средњевековне државе (13-14. век), као и оне са српским натписима из периода под турском влашћу (15-17. век) — отприлике стотинак цркава и манастира. Уз то, у пропратном тексту карте, напомиње се да број обухваћених споменика из периода српске средњовековне државе и периода под турском влашћу није ни из далека потпун,
МИТРОПОЛИТ ЗАГРЕБАЧКО-ЉУБЉАНСКИ ЈОВАН ПОВОДОМ ЗАХТЕВА ДА СЕ СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ ВРАТЕ ВЕРСКИ ОБЈЕКТИ И ОМОГУЋИ РАД У МАКЕДОНИЈИ
Братку држава Србима цркве
Уколико дође до стварања македонске државе и неке аутокефалне македонске цркве, дужни смо да за оне који себе сматрају да припадају српском народу успоставимо црквену организацију, као и да за-
јер нису узимани у обзир они за које не постоје поузудани подаци о њиховом просторном смештају и о очуваности на терену, као ни неки други. Тако су, истиче се, изостали црквени споменици посебно у Скопљу и близини.
— Ако Срби буду перманентно окренути својим интересима, доћи ће време кад ће моћи да се изборе за оно што сматрамо да би било праведно и што припада српском народу. Не смемо бити обесхрабрени, морамо радити максимално, без обзира каква политичка решења ће бити у овој Југославији која се распада, и како ће реаговати УН, ЕЗ и било која друга институција. То је задатак првенствено младих генерација да буду боље од оних које су издале интерес српског народа, због чега се окупљамо сада по улицама, и око чесме, око Ушћа и пред Скупштином, уместо да уживамо у ономе што су нам стари оставили — каже митрополит Јован, који је на проблем међуцрквеног „разграничења и инвентарисања“ у Македонији, архијереје упозорио још у фебруару, па ће се његово разматрање посебно наћи и на предстојећем заседању Светог архијерејског сабора.
H.T.
КАКО У МАКЕДОНИЈИ ОЦЕЊУЈУ ЗАХТЕВЕ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА СРПСКЕ ПРАВОС-
ЛАВНЕ ЦРКВЕ
Разговарајмо, не дописујмо се
Митрополит Тимотеј: Меродаван је Синод Македонске цркве Ф Славе Николовски: Цркве које се спомињу грађене су народним парама Ф Др Блаже Ристевски: Сусрет представника две цркве — 15.
априла
Писмо патријарха Павла УНЕСК-у, у Македонији се оцењује као политички притисак. Митрополит Тимотеј се уздржава од коментара, каже нам да Македонска православна црква није добила то писмо и да је о њему сазнао из штампе. Он, истина, признаје да има о њему лични став. Али, каже да његов лични став није релевантан, него једино став Синода Македонске православне цркве, који ће се састати у петак. Мисли да ће Синод о свом ставу обавестити јавност. У овим мутним временима није разумно превише се разметати личним ставовима. Уосталом, меродаван је само став Светог синода, каже нам митрополит Тимотеј.
Заменик председника републичке Комисије за односе са верским заједницама Славе Николовски такође је уздржан. Он каже, да ће ускоро бити објављено једно званично саопштење, могуће и Владе и Македонске православне цркве. Он такође напомиње да ло републичке Комисије није
стигло такво писмо патријарха Павла. Чуди се што се та питања не поставе на дневни ред међуцрквених разговора, него у писму.
Николовски још каже да је Македонија за добре односе са Српском православном црквом и за разговоре. Подсећа да патријарх Павле тражи 20 цркава, међу њима и охридску Свету Софију из 11 века, која је изграђена у време Охридске архиепископије, чији је наследник Македонска православна црква, па и цркву Светог Наума, на другом крају Охридског језера, изграђену у 14 веку, у коју никад није ступио ниједан српски владар, а камоли да ју је изградио.
Николовски каже да се за сваку цркву зна ко је, када и којим парама изградио. О томе постоје документи, записи. Тврди да су цркве, које спомиње патријарх Павле као српске, грађене народним парама, те да је те задужбине народ вековима чувао као своје. Он мисли да нема доказа да је и једна македонска црква из-
грађена на друкчији начин. Међутим, ако дође до разговора о томе, Македонија би имала шта да тражи — на основу доказа. О бројним иконама и другим предметима, који су однети из македонских цркава и манастира. Македонија до сада није покренула питање повратка тих ствари. Ако то учини, онда не треба да то чини путем писама, него у разговору двеју цркава, у интересу мира и добрих односа.
Све цркве, које помиње патријарх Павле, изграђене су пре 1767. када је неканонски укинута Охридска архиепископија — каже Николовски изражавајући мишљење да писмо патријарха Павла има политичку полеђину.
Што се тиче Срба који живе у Македонији, заједно са Македонцима и другим верницима користе храмове Македонске православне цркве, као што стотинак хиљада Македонаца користе храмове СПЦ у Београду.
Потпредседник македонске Владе, др Блаже Ристовски нам каже да је писмо патри-
јарха Павла УНЕСК-у у ствари исто писмо које је 23. марта ове године патријарх Павле упутио председнику Републике Кири Глигорову и премијеру др Николу Кљусеву. Он истиче да то писмо схвата као део глобалне политике Србије у вези са међународним признањем Македоније и њеном будућом судбином и да обухвата проблеме који су до сада, не једном, истицани и то не само од стране Српске православне цркве.
Ристовски истиче да ће македонска Влада одговорити патријарху Павлу. Сматра да се ради о значајним питањима за односе српског и македонског народа и српске и македонске државе. Ристовски напомиње да је патријарх Павле послао 20. марта и треће писмо у Македонију — поглавару Македонске цркве архиепископу Гаврилу, у коме га извештава да ће Српска православна црква учинити узвратну посету Македонској православној цркви 15. априла.
Д. НИКОЛИЋ
ЧЕТВРТАК, 9. АПРИЛ 1992. ГОДИНЕ 21
РЕЧ _ ЈАШ, ДЕЛЕГАТ СКУПШТИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Једини . делегат ратник
Да ли је оправдано активирање савезних делегата у ЈНА и како то да нико други сем мене није позван у резерву, каже Гујаш
Ласло Гујаш, делегат у Већу република и покрајина (из Војводине), као резервиста ЈНА који је већ два и по месеца на барањском фронту, поставио је на јучерашњој седници тог скупштинског дома питања — да ли је оправдано активирање савезних посланика У ЈНА и затражио да се обелодани колико је савезних делегата „повучено“ у резерву од јуна прошле године. Потпредседник ВРП-а Драгољуб Ракић, је одговорио да се ради о преседану (што, дакле, значи да је Гујаш заправо једини делегат Савезног парламента који је мобилисан), додајући да његове ургенције „не наилазе на разумевање код ССНО“, и „да се придружује његовом протесту“.
У изјави за „Борбу“ Гујаш појашњава да законски гледано ССНО не може приговорити што је од 27. јануара на фронту у Барањи (код Белог Манастира) јер сви, па и делегати, без обзира на имунитет, подлежу обавези мобилизације. Али, Одбор (за финансије) на чијем сам челу и за буџет (чији сам члан), највише средстава одваја управо за ЈНА, па ми није јасно откуд толика крутост, ако Скупштина СФРЈ, и овако „крња“, треба да ради да баш мене позову у резерву, а колико знам нико од савезних делегата још није позиван, примећује Гујаш и додаје да није члан ниједне (националне) странке у Војводини већ да је делегат кога су грађани бирали и њих представља, без обзира на то које су националности. Старешине ми нису дозволиле да присуствујем седницама ни ове, а ни војвођанске скупштине. Не тражим никакво ослобађање од војне обавезе (остало ми је још мање од два месеца), али тражим да се ствар принципијелно рашчисти у односу на друге савезне делегате који су такође војни обвезници.
На фронту, додаје Гујаш, није лако. Од неизвесности шта носи дан а шта ноћ, до тога како одржавати контакте са најближима. Будући да, како каже, има случајева (у Белом Манастиру и Дарди) да Мађари, када се јављају кућама, не смеју телефонски разговарати на свом матерњем језику (!2). Морају на српском, да би их „слушали“. Такво неповерење и крутост војних старешина делегат-резервиста не може, вели, да схвати.
В. ВИГЊЕВИЋ