Борба, 09. 04. 1992., стр. 5
паун
РЕПОРТЕР „БОРБЕ“ У ТРЕБИЊУ
Ратна куга хара
Војни аеродром у Мостару поново гађан Ф Мостарски Центар безбедности тврди да је ЈНА далекометним пројектилима гађала циљеве у Тепићима, Слипчићима и Миљковићима Ф Армија нема намеру да оде из Херцеговине док о томе не донесу одлуку сва три народа
Требиње. — Дилеме више нема — ратна куга хара Босном и Херцеговином, а механизам разума све мање функционише. Ирационалност националних доктрина и на неретвљанском терену узима данак. Снајперисти су осванули и у Мостару, а у готово свакој улици овога града и у околним местима функционише друга самозвана власт.
Страх и паника су с тога крајње разумљиви, а појачавају их бројне гласине и дезинформације. Стога ће данас највероватније у овом крају бити проглашено ванредно стање, 2: одлуку о томе треба да донесе мостарски парламент, чије је заседање најављено. Иначе, јуче пре подне, када се пуцало углавном у јужној зони Мостара и по рубним деловима града, сукоби су се проширили и на центар Мостара. С једне стране говори се да су уличне борбе започеле наоружани „хосовци“ и „зелене беретке“, те да су покушали да освоје добро чувани Дом ЈНА.
Војни аеродром је поново гађан гранатама из правца западне Херцеговине и како тврди Служба за информисање ЈНА, један војник је рањен, а утврђена је велика материјална штета.
Такође се шире вести да су далекометним пројектилима са мостарског аеродрома и из села Пјесце (иначе српско-
-муслиманског села од 528 душа, које се налази између
Мостара и Чапљине) припад-
ници ЈНА гађали циљеве у Тепчићима, Слипчићима и Миљковићима. То тврди мостарски центар безбедности, а у ово место јуче поподне дошли су и посматрачи ЕЗ.
Како су пукле приче да ће ЈНА да бомбардује Алуминијумски комбинат, што је ван сваке памети, Команда гарнизона се обратила грађанима саопштењем у којем се истиче да су заправо њени људи и 0о6јекти угрожени све безобзир-
Трагедије
На раскршћу пута Мостар — Невесиње, један човек је убијен у свом аутомобилу, а његов сапутник који је теже рањен и који се налази у мостарској болници изјавио је да су на њих пуцали непознати људи, јер су се, уплашени, оглушили на позив да стану.
На Вележу у селу Кркољина, догодила се непажњом одраслих, права трагедија. један дечак је од оца узео „калашњиков“ и смртно погодио две сестре.
У самом Мостару, у насељу Рогач у врат је погођена једна жена, вероватно од залуталог метка.
нијим нападима.
Из Команде гарнизона сазнајемо и да ЈНА са ових простора нема намеру да оде док одлуку о томе не донесу сва три народа.
Са локалног радија смо успели да сазнамо да је после 14 сати авијација поново бомбардовала Широки Бријег. Људских жртава није било. а из овога места тврде да је оборен један авион ЈНА изнад мостарског Блата, иако Армија тврди да су се сви авиони безбедно вратили у базу.
Ваш репортер се поново јавља из Требиња, у које је стигло неколико стотина нових избеглица. Из овог места и из Невесиња и Билеће упућен је апел високом комесаријату УН за избеглице и Мисији ЕЗ у Сарајеву са молбом да им се пружи неопходна помоћ. Божидар Вучуревић, који је недавно изабран за председника САО Херцеговина, каже нам да предстоји подела БиХ која се, по њему, треба извести на доследном етничком-географском принципу. САО Херцеговина се, дакле, заокружује „јер је на то присиљена, пошто су то већ неки други учинили, а граница је на Неретви“. Међутим, Хрвати из Билетића, Житомислића и из западне Херцеговине поручили су му да прави рачун без крчмара.
Б. МИТРОВИЋ
ЧЕТВРТАК, 9. АПРИЛ 1992. ГОДИНЕ 5
ОКРШАЈИ НА КУПРЕШКОЈ ВИСОРАВНИ НЕ ЈЕЊАВАЈУ
Гласине увећавају страх
Книн. — У борбама KOJ Купреса погинуо је Ђуро Цвијановић (1952) из Плавна, код Книна, а у книнску болницу, гдје смо и добили ове податке, довежена су и тијела још двојице погинулих припадника Книнског корпуса Николе Косића и Мирка Јарњевића. Градом колају гласине да је погинуло или рањено још неколико Книњана, међутим ово су једини званични подаци, пошто се током пријеподнева није огласила Информативна служба Книнског корпуса. Тако су сукоби у БиХ, посебно на купрешком подручју, гдје се у саставу јединица Книнског корпуса налазе борци книнске и околних крајинских општина, доприњели да се више не страхује само за судбину Крајишника на кра-
јинско-хрватском ратишту. А разлога за страховање има, јер су и јуче хрватске снаге отварале минобацачку ватру по положајима јединица корпуса на подручјима Ислама Грчког, Зеленог Храста и Чисте Мале. Озбиљнијих посљедица није било, али борци све више негодују због наредбе да се не узвраћа на ватру. Иначе, са купрешког ратишта у Книн је довезена група од 99 заробљеника, који се налазе у војном затвору, а међу њима се поред припадника хрватских оружаних формација налазе и цивили. Једино је екипи ТВ Београд омогућено да сними заробљенике и разговара с некима од њих. С.РАДУЛОВИЋ
ИЗ КОМАНДЕ КНИНСКОГ КОРПУСА
Купрес под контролом ЈНА
Книн. — Након дводневних жестоких окршаја, од прекјуче у 17.00 сати Купрес је поново под контролом снага Југословенске народне армије, сазнали смо јуче ујутро у Команди Книнског корпуса, пише Танјуг. У окршајима сукобљених страна доста је страдао центар овог мјеста гдје има порушених зграда, а села Злосело и
ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „БОРБУ“:ДР РАДОВАН КАРАЏИЋ О СИТУАЦИЈИ У САРАЈЕВУ
Остварују се најцрње слутње
— Уколико Алија Изетбеговић не заустави те но равноправним партнером, ми ћемо затвор
че лидер Српске демократске странке БиХ
„Срби у Босни и Херцеговини се налазе у одбрамбеном рату који је објавио господин Алија Изетбеговић када је наредио тоталну мобилизацију свега живог муслиманског. Ми се за сада само бранимо, јер Срби нису мобилисани и ми молимо наше људе да се не мобилишу али, ако се настави терор над Србима у Сарајеву, издаћемо проглас о мобилизацији српског народа и узети у одбрану Србе свуда где су они угрожени. Уколико, дакле, господин Изетбеговић не заустави терор и уколико не приступи договору са Српском БиХ, као потпуно равноправним партнером, ми ћемо затворити Сарајево и почећемо да одговарамо на ватру“ — изјавио је у ексклузивном разговору за „Борбу“ др Радован Караџић, председник Српске — демократске странке (СДС) БиХ.
Господин Караџић, који се, заједно са осталим челним људима Срба у БиХ налази у „избеглиштву“, на Палама, поново је оптужио Алију Изетбеговића, председника БиХ, за изазивање сукоба који, каже Караџић, воде БиХ, „у тотални рат“.
"Први пут он је јавно прозвао и Нијаза Дураковића, лидера СДП наводећи да „Срби тренутно имају посла са најгорим усташама који су у спрези са Дураковићевим комунистима“ а за догађај и пуцњаву за време мировног протеста у центру града изјављује
да су припремани „по сценарију Алије Изетбеговића“.
Фабриковање лажи
„Све наше најцрње слутње се остварују. Господин Изетбеговић је обећао двије ствари и обе испунио: прво је рекао да ће жртвовати мир за сувереност и то јавно, и то је и учинио, а друго, после првих барикада, изјавио је да ће лично обезбедити двеста до триста хиљада Муслимана за борбу против Срба.
Додуше, он је то назвао одбраном Сарајева или нешто слично, али последњи догађаји показују о чему се заправо ради. Он је позвао те грађане, најгоре Дураковићеве сљедбенике од којих је сваки други био наоружан, да изађу на улице, а оног тренутка када је сазнао да се у свијету јако лоше гледа на Титове слике које су ношене, хитро се оградио од свега“.
Караџић се још једном осврнуо на рад ТВ Сарајево, овог пута речима да се ради „о бесрамном фашистичком поробљавању српског народа у информативном простору“ закључивши да „такво фабриковање лажи није забележено ни код ХТВ-а“.
Замољен да прокоментарише пуцњеве који су се, како наводе сарајевска средства информисања, чули за време мировног протеста, те да је ватра отварана са хотела „Холидеј ин“ Караџић изјављује да „га-
рантује да ни један Сбрин није ни метак испалио из снајпера, поготово не са „Холидеј ина“. Он даље тврди да су „Холидеј“ обезбеђивала петорица момака, а да на масу јесте пуцано, али са католичке цркве на Мариндвору и седмог спрата „Унисовог“ небодера. Додаје, узгред, да је овај хотел напустио два сата пре него је маса провалила унутра.
У овом разговору, Караџић је посебно поменуо Драгана Викића, командира специјалних јединица МУП БиХ (несрпског дела) називајући га ратним злочинцем „закрвављених очију и крвавих руку и главним кривцем за бјесомучну јурњаву за Србима по Сарајеву“. Додаје, још, да му је лично Изетбеговић рекао како се Викић бори за свој грош, да се отргао и да Изетбеговић, лично, не може да одговара за његове поступке.
„Викић је интегрисао „зелене беретке“ и све друге групе у своје снаге које тероришу српски народ у Сарајеву. Улазе у станове, малтретирају, демолирају, пљачкају, а све под видом тражења снајпериста којих у граду међу Србима, одговорно тврдим, нема. Срби такав терор нису доживели ни 1941. године. По Викићевом наређењу заклана је Љубица Кокут, убијени су човек и жена, рањени мајка и ћерка. Сарајево контролише хрватско-муслиманска милиција, у оним деловима града који нису настањени Србима у већи-
рор и не приступи договору са Српском БиХ као потпуити Сарајево и почећемо да одговарамо на ватру, исти-
ни, а „зелене беретке“ врше притисак према Палама, посебно српском селу Мрковићи у коме је убијено 5 људи. Ради се о класичној казненој експедицији и браниоцима тог села у помоћ су прискочили Паљани, „беретке“ су одбијене али према посљедним информацијама врше се прегруписавања и сада је мобилна јединица од око 700 „беретки“ који се крећу према Мрковићима“ каже Караџић.
Рат против Срба
У насељима која обезбеђују Срби, наставља даље Караџић, свим становницима се гарантује апсолутна физичка, имовинска и правна безбедност, без обзира на националну вероисповест. Он је убеђен да осим екстремног дела Муслимана који пропагандно учествују у рату против Срба, Сарајлије не дижу руку на Србе, већ то углавном чине Санџаклије, припадници других екстремних муслиманских фракција у чијим редовима има и Албанаца наоружаних најмодернијим _ наоружањем па и оним произведеним у Хрватској.
На питање о учешћу наоружаних група из Србије у овом рату, Караџић нам предочава управо примљену телефакс поруку коју је потписало пре» ко 50 грађана муслиманске националности из Јање и Бијељине и где се наводи да у Јањи
Османлије су у потпуности порушена. Припадници Книнског корпуса и Територијалне одбране, према до сада прикупљеним подацима, приликом уласка у Купрес на улицама су пронашли тијела 20 погинулих цивила, а у подрумима око 500 до 600 грађана потпуно исцрпљених и изнемоглих.
МИ СЕ САМО БРАНИМО: Др Радован Караџић
уопште није било мртвих, а да су у Бијељини убијени само муслимански екстремисти.
„Доста је гласина и дезинформација, лажи које се врте око нашег учешћа у овом сукобу. Ја понављам да се ми углавном уздржавамо, па чак и не одговарамо на ватру. Тако је било и јуче у Мрковићима и кад је нападнута Лапишница. И. умјесто да се то поздрави, они показују мјеста одакле је на Србе пуцано топовима и гдје је дошло до узвраћања ватре. Ипак, ја морам да кажем да око Сарајева постоји око тридесетак група самоорганизованих Срба, којима ми не командујемо, и са којима комуницирамо једино путем везе или курира и молимо их да се уздрже од одговарања на ватру, осим кад је то неизбјежно". На крају разговора, др Радован Караџић је потврдио информацију да ће недавно установљена Српска БиХ понудити Армији на овим просторима које контролише српска власт да је „приме под своје
окриље“. С. ЛЕКИЋ