Борба, 28. 04. 1992., стр. 2
Београд. — Делегати Савезног већа Скупштине СФРЈ усвојили су Устав Савезне Републике Југославије, чиме су ставили тачку на бившу шесточлану федеративну државу и нормативно започели процес
изградње снове заједничке државе Срба и Црногораца. Хоће ли она бити наследник „друге“ Југославије (како то истичу њени креатори) или ће свој легитимитет потражити од међународне заједнице, наравно, остаје да се види.
За нови Устав гласала су 73 делегата, против је био само један (Хусеин Хоџић) док су се тројица уздржала, сматрајући да их све ово што се око припреме и доношења највишег акта једне државе догађало није убедило да је повучен прави потез. Седници Савезног већа су, иначе, присуствовали делегати из Србије и Црне Горе, Војводине, српски делегати Косова (Албанци су изостали), као и српски делегати из Босне и Херцеговине.
Двосатна расправа протекла је у знаку подршке, али нису изостале ни примедбе, ни полемичке чарке, па чак ни неке теже међусобне квалификаци-
_ је. И све се то одвијало док је напољу, испред Скупштине
Шта је све усвојено
Осим Устава, Савезно веће је усвојило и сва пратећа документа највишег правног акта нове Југославије — Уставни закон за спровођење Устава, законе о избору савезних посланика за Веће грађана и Веће република, као и Закон о избору и разрешењу председника Републике.
СФРЈ, вијорила југословенска тробојка са петокраком, која је у 14 сати, када је Устав промовисан, замењена тробојком без старог симбола.
Говорећи први у расправи о предлогу Устава Савезне Републике Југославије, црногорски делегат Радивоје Шћекић изразио је веру да ће се Уставом продужити државни континуитет Југославије која ће бити богата и демократска земља и као таква закорачити у свет развијених. Након ових надахнутих речи, Шћекић је упутио оштре критике на рачун Запада, па и следећу констатацију: „Неки амбасадори у Југославији су се до те мере одомаћили да се мешају у све и свашта. Формирали би и своје владе и парламенте, када би то било дозвољено.“ Шћекић се наравно осврнуо и на унутрашње политичке прилике вером да ће будући. председник СРЈ, парламент и влада водити такву политику која ће омогућити да се: Срби у Хрватској и у БиХ прикључе Југославији што по њему „нико не може скинути с дневног реда“.
Подсећајући на већ давни 8. август 1990. године када је овај скупштински дом (у пуном саставу) изгласао амандмане
2 УТОРАК, 28. АПРИЛ 1992. ГОДИНЕ ДОГАЋАЈ ДАНА | БОРБА САВЕЗНО ВЕЋЕ СКУПШТИНЕ СФРЈ УСВОЈИЛО УСТАВ САВЕЗНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
ва за два народа
Са 73 гласа „за“, један „против“ и три „уздржана“ делегати усвојили највиши акт државе у којој ће бити Србија и Црна Гора, али која остаје отворена и за остале сада самосталне државе Ф Избори за Веће грађана 31. маја
за промену (бившег) Устава СФРЈ (по коме је требало расписати вишестраначке савезне изборе), Верипа Дудић (Војводина) је рекла како је од тада наовамо одбачена и пропала идеја о конфедерацији, асиметричној федерацији, федерацији, како је пропала привредна реформа, избио рат ко-
ово што радимо није добар посао“, рекла је, затраживши да јој се на ово питање одговори. Предложила је и да се Скупштина заложи за прекид рата, наставак конференција о БиХ и о Југославији, као и да се заложи и за стварање привредне уније на простору бивше Југославије „не због руководства,
"Савезни избори 31. маја
Савезно веће донело је одлуку о расписивању избора за будућу Савезну скупштину. По тој одлуци, посланици за Веће грађана биће изабрани у Србији и Црној Гори 31. маја ове године, док ће се избори за посланике у Већу република одржати у републикама-чланицама до завршетка избора за Веће грађа-
на Савезне скупштине.
Припреме за изборе почињу одмах, а о њима ће се старати са- |
везна изборна комисија која је јуче формирана.
Избори за Веће грађана организоваће се у Србији по комбинованом већинско-пропорционалном систему, а у Црној Гори само по пропорционалном принципу.
НОВА ЗАЈЕДНИЦА: Делегати Савезног већа
ји никада није објављен, земља преплављена избеглицама. Југославија, која је не тако давно мирила друге, сада прима плаве шлемове... прокоцкали смо све шансе, приметила је и додала: „Треба да изгласамо крај СФРЈ и прогласимо нову државу, од две федералне јединице, са негдашњих шест. То је тужно. Историја и време ће као праве судије рећи своје о томе шта чинимо. Моја дилема је — да ли је разумно и мудро да овако експресно усвајамо Устав који је за свега десет дана направљен а да се један народ питао а други није (у Србији није спроведен референдум).“ Своју дилему Дудићева је овако објаснила: „Квалитет Устава нек остане на души оних који су га писали не питајући народ. Најбитније је да ли ће га прихватити ОУН, КЕБС и све друге међународне организације, односно да ли је столица СФРЈ у њима празна, да ли ће нова Југославија тек тражити признање.
Ако то није јасно утврђено, ·
“ Објашњавајући у уводном излагању да се доношењем новог устава „наставља континуитет“ Југославије Александар Бакочевић направио је и један лапсус: „Социјалистичка.. Савезна Република Југославија произилази из политичке реалности и опредељења Србије и Црне Горе да остваре неотуђиво право на заједничку државу“.
него због народа“.
Реплицирајући Верици Дудић, а претходно устврдивши како су републичка руководства и скупштине „учинили све да се спасе образ држави и народу“, Зарија Мартиновић је рекао: „још далеко пре рата, председник Председништва СФРЈ Борисав Јовић је у овој Скупштини оценио да су све опције о решењу југословенске кризе прихваћене, да се нико неће спречити да из СФРЈ оде мирним путем...“
Један од најактивнијих српских делегата у стварању СРЈ Милисав Миленковић је уделио комплименте не само творцима Устава („то је акт и чин демократије“) него и својим колегама (дабоме истомишљеницима) речима да част стварања државе припада овој генерацији која је била сведок неразумних сецесија и комадања Југославије. Онима који не деле његово одушевљење поводом усвајања Устава, односно рађања СРЈ, прецизније националним мањинама и другим (несрпским) народима, Милинковић је поручид: „И као. човек и као Србин. смем да: кажем да је српски народ гарант њиховог развоја... Нека други провере шта ће им остати у германском загрљају од националних обележја, и Словенци, и Хрвати, и сви други...“ И овај делегат као и претходник, Мартиновић, завршили су своје иступе једногласним жељама поводом усвајања Устава — „са срећом, нек' нам буде сретно и дуговечно..;.“ АЛЕКСАНДАР БАКОЧЕВИЋ:
Право на заједнички ДОМ
У уводној беседи делегатима Савезног већа председник- Народне скупштине Србије Александар Бакочевић, образлажући Предлог Устава поновио је своје „предуставно“ излагање у републичком парламенту, изоставивши само објашњавања уставног текста по одељцима! По његовим речима доношење једностраних аката nojeдиних република о отцепљењу условило је нужност да југословенски народи који и даље желе да живе у Југославији поново уреде односе у одговарајућим територијалним оквирима и новим политичким условима. — Ти оквири у овом тренутку су територија Србије и Црне Коре, националних држава и народа који нису имали сепаратистичке намере и чија воља за живот у заједничкој држави несумњиво постоји, рекао је Бакочевић. Та воља никада није била спорна и изражавана је више пута у историји и потврђена је више пута од настанка југославије до данас. Осим тога — „несумњиво је право ове две републике да остану у заједничкој држави које не може да буде мање него што је право отпепљених република“. Доношење новог устава, по речима Бакочевића, убрзале су драматичне политичке окол-
(O.
ности што је могло утицати на квалитет неких решења али ће, гко се у пракси покаже да су она кочница демократском развоју — бити покренута иницијатива за одговарајуће промене. Бакочевић је устав будуће државне заједнице представио као правни акт „очишћен“ од идеолошких и партијских обелезија, акт који односе у федерацији заснива на равноправности грађана и равноправности федералних јединица а полази од принципа најдоследнијег поштовања грађанских слобода и права, политичког плурализма и тржишне привреде.
Рекавши на крају да „као држава слободних грађана СРЈ нема територијалне претензије према другима и остаје привржена основним принципима Повеље КЕБС и ОУН“, Александар Бакочевић је завршио своје излагање речима: „Дозволите ми да у име Народне скупштине Републике Србије предложим и замолим вас да усвојите Предлог устава Савезне Републике Југославије“.
РИСТО ВУКЧЕВИЋ
Раскид са старим системом
Опредељење за заједничку државу дубоко је утемељено на вољи народа државе Србије и државе Црне Горе, рекао је предсједник Скупштине Црне Горе друге чланице Југославије, преуређене и преименоване јуче у СР Југославију, др Ристо Вукчевић. Вукчевић је-поновио тезу ујединитеља да су Црна Гора и Србија, двије старе и међународно признате државе још од Берлинског конгреса 1878. увијек дубоко тежиле не само сопственом већ и ширем југословенском јединству: У оба протекла свјетска рата дале су огромне жртве за стварање и одржавање Југославије, а сад; пошто је нису могле одржати у старим одлучиле. су се за њене нове границе. И уставно преуређење.
Црну Гору су за овакво опредјељење, казао је Вукчевић понукали обимни етнички, историјски, духовни, економски и други аргументи. Предложени устав, по Вукчевићу, значи устав дисконтинуитета, то јест раскида са системом старог економ-
ског и политичког монопола. Биће то заједничка држава равноправних грађана и република, рекао је, са економским системом који почива на тржишном моделу привреде, конкуренцији, слободи рада итд, као и на политичком плурализму.Националним мањинама су загарантована права по међународним узусима а држава ће бити отворена по економском, и „политичком уређењу, са јасном подјелом власти на законодавну, извршну и судску.
Уставно уређење нове Југославије, закључио је Вукчевић истовремено доприноси мирном расплету тешке југословенске кризе.
патака ет