Борба, 28. 04. 1992., стр. 3
војна -—
ДОГАЂАЈ ДАНА
УТОРАК, 28. АПРИЛ 1992. ГОДИНЕ 3
ДОКУМЕНТИ
ДЕКЛАРАЦИЈА СА ПРОГЛАШЕЊА УСТАВА СР ЈУГОСЛАВИЈЕ
Спремност на признавање _ нових држава
Стриктно ће се поштовати све обавезе СФРЈ на међународном плану Ф СРЈ неће ометати укључивање нових држава у међународне институције и форуме e Извршаваће се права и обавезе СФРЈ према територији Крајине која је под заштитом УН Ф За евентуалне материјалне спорове СРЈ признаје арбитражу Међународног суда у Хагу Ф Југославија нема територијалних претензија Ф И даље у Покрету несврстаних
=“Народни представници Републике Србије и Републике Црне Горе
изражавајући вољу грађана својих република да остану у заједничкој држави Југославији;
прихватајући све основне принципе Повеље ОУН и Хелсиншке и Париске повеље КЕБС-а, а посебно принципе парламентарне демократије, тржишне привреде, као и поштовања људских права и права националних мањина;
остајући стриктно привржене мирном решавању југословенске
изе,
= да у овој Декларацији објаве своја гледишта о основним непосредним и трајним циљевима политике заједничке државе, као и њених односа са бившим југословенским републикама.
У том смислу, народни представници Републике Србије и Републике Црне Горе изјављују:
1 савезна Република Југославија, настављајући државни, међународно-правни и политички субјективитет СФР Југославије, стриктно ће поштовати све обавезе које је СФР Југославија на међународном плану преузела у прошлости.
Она ће, истовремено, бити спремна на пуно уважавање права и интереса југословенских република које су прогласиле независност. Признавање новоформираних држава уследиће након регулисања отворених питања о којима се преговара у оквиру Конференције о Југославији:
Остајући у свим обавезама према међународним организацијама и институцијама чији је члан, Савезна Република Југославија неће ометати укључивање новоформираних дежава у те организације и институције, посебно у ОУН и њене специјализоване агенције. ~
СР југославија поштоваће и извршавати права и обавезе које је СФР Југославија преузела у односу на територије Крајине које су, у оквиру мировне операције УН, стављене под заштиту Светске организације.
Савезна Република Југославија остаје, такође, спремна да у оквиру Конференције о Југославији преговара о свим питањима деобног биланса, што значи како о заједнички стеченој имовини, тако и о заједничким дуговима. У случају спорова око ових питања, Савезна Република Југославија ће бити спремна да прихвати арбитражу Сталног међународног арбитражног суда у Хагу. 2. Дипломатско-конзуларна представништва Савезне Републике Југославије у иностранству наставиће без прекида вршење својих функција у заступању и заштити интереса Југославије.
Она ће се до даљег старати о целокупној имовини Југославије у иностранству.
Она ће, такође, пружати конзуларну заштиту свим држављанима СФР Југославије када им се они обрате, све до коначног регулисања њиховог држављанског статуса.
Савезна Република Југославија, истовремено признаје потпуни континуитет заступања страних држава од стране њихових дипломатско-конзуларних представништава на својој територији. 3. CP Југославија је заинтересована за обнову привредних, саобраћајних, енергетских и других токова и веза на простору СФР Југославије. Она је спремна да томе пружи свој пуни допринос. 4. сР Југославија нема територијалних претензија ни према коме у свом окружењу. |
Поштујући циљеве и принципе Повеље ОУН и докумената КЕБС-а, она остаје стриктно привржена принципу неупотребе силе у решавању било којег отвореног питања.
5. y CP Југославији биће обезбеђени највиши стандарди заштите људских права и права националних мањина предвиђени
ŽE Мера родним правним инструментима и документима -а.
6. у својим спољним односима, СР Југославија ће се руководити начелима Повеље ОУН, као и принципима докумената КЕБС-а, посебно Париске повеље за нову Европу.
Као земља оснивач Покрета несврстаних земаља, она ће остати привржена основним принципима и циљевима политике несврстаности. Она ће према суседима изграђивати односе поверења и разумевања, полазећи од принципа добросуседства.
Савезна Република Југославија ће се, као држава слободних грађана, у свом демократском развоју руководити стандардима и достигнућима Савета Европе, Европске заједнице и других европских институција, са оријентацијом да им у догледно време и сама приступи.
Београд, 27. 04. 1992. године УЧЕСНИЦИ ЗАЈЕДНИЧКЕ СВЕЧАНЕ СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ СРЈ, НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И
СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ ЦРНЕ ГОРЕ .
ПРОГЛАШЕН УСТАВ САВЕЗНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУ-
ГОСЛАВИЈЕ
Уз бура глауз
На свечан начин, уз стару—нову химну „Хеј Словени“, у извођењу хора „Иво Лола Рибар“, у Скупштини Југославије јуче је проглашен Устав нове државе Савезне Републике Југославије, коју чине Србија и Црна Гора.
Велика дворана савезног
· парламента била је претесна
да прими све званице. Поред делегата оба савезна скупштинска дома, свечаности су били присутни највиши функционери Србије и Црне Горе, Председништва СФРЈ и СИВ-а, посланици скупштина Србије и Црне Горе, многи културни и научни радници, дипломатски представници 52 земље света, верски поглавари све четири конфесије.
Лична карта СР Југославије: Иако упола мања од претходне нова држава, Савезна Република Југославија и по територији и по броју житеља биће већа од многих европских земаља. Са површином од 102.173 квадратна километра и 10,5 милиона ставовника већа је од Мађарске, Грчке, Бугарске, Португалије, Аустрије, скандинавских држава, Швајцарске, Холандије, Белгије...
Нову државу ће чинити 62,3 одсто Срби, 16,6 процената Албанци, пет одсто Црногорци, 3,3 одсто Мађари, исто толико Југословена, 3,1 одсто Муслимани и сви остали 6,3 одсто. СР Југославију чине Србија и Црна Гора у садашњим (авнојевским) границама, али Устав оставља отворена врата за све оне сада самосталне државе да јој се, под одређеним околностима, могу придружити.
Улазак у дворану патријарха Српске православне цркве Павла, председника Србије и Црне Горе Слободана Милошевића и Момира Булатовића, чланова Председништва СФРЈ и највиших функционера Србије и Црне Горе пропраћен је дуготрајним, бурним аплаузом, после чега је председавајућа Богдана Глумац Леваков саопштила резултате претходног гласања о Уставу СРЈ у Савезном већу.
Први је иначе, у први ред дворане сео поглавар СПЦ патријарх Павле, лево од њега Александар Бакочевић, Бранко Костић, Слободан Милошевић, Момир Булатовић, Борисав Јовић, Слободан Глигоријевић, Ристо Вукчевић, Сејдо Бајрамовић и Мило Ђукановић. Десно од патријарха Павла седели су Југослав Костић и Радоман Божовић. Зе
У другом реду су били високи верски великодостојници СПЦ, Римокатоличке, Исламске и Јеврејске верске заједнице. Иначе, примећено је оскудно присуство посланика парламентарне опозиције скупштина Србије и Црне Горе. Свечаном чину присуствовали су само Војислав Шешељ и посланици црногорске Народне странке. Шешељ је седео у другом реду у друштву са академиком Антонијем Исаковићем. Сам чин проглашења Устава СРЈ, који је саопштила Богдана Глумац Леваков, пропраћен је дуготрајним аплаузом препуне дворане Скупштине Југославије. Свечаност проглашења нове државе Југославије завршена је коктелом.
ПОСАО УСПЕШНО ОБАВЉЕН: Генерал Благоје Аџић, др Борисав Јовић и др Радоман Божовић
Запад бојкотује проглашење
Свечаном проглашењу Устава Савезне Републике Југославије присуствовали су амбасадори и отправници послова 52 земље света, од којих је убедљиво највећи број несврстаних. Ту су били амбасадори Камбоџе, Зимбабвеа, Уругваја, Јордана, Либије, Анголе, Ирака, Монголије, Филипина, Египта, Венецуеле, Палестине, Аргентине, Гвинеје, Вијетнама, Сирије, Чилеа, Еквадора, Авганистана, Канаде, Турске, Заи-
ра, Ирана, Јемена, Панаме, Перуа, Шри Ланке, Мексика, Нигерије, Кине, Русије, Судана,Пакистана, Малија, Индонезије, ДНР Кореје, као и отправници послова Бангладеша, Бугарске, Кипра, Колумбије, Кубе, Етиопије, Гане, Грчке, Индије, Кувајта, Либана, Малезије, Мианмара, Румуније, Тајланда и Програма за развој Уједињених нација. Велика већина европских и земаља чланица КЕБС или је одбила да присуствује или
БОЈКОТ АЛБАНСКИХ ДЕЛЕГАТА
Одговорност пред будућим генерацијама
Како се и очекивало, косовски делегати Савезног већа албанске националности нису присуствовали овом чину. Председници Већа упутили су писмо у коме се каже:
— Озбиљност ситуације у којој се налазимо и осећај одговорности, принуђује нас да вам се, макар овим путем, 06ратимо и укажемо на неуставност и штетност појединих одлука, као и одговорност пред будућим генерацијама за овако неуставно понашање.
Полазећи од свега тога, не желећи да преузмемо такву историјску одговорност, а у немогућности да утичемо на процес свођења одлучивања у уставне оквире због чињенице што више не преовладава разум већ емоције, ми делегати — Албанци са Косова — у Савезном већу Скупштине СФРЈ нећемо учествовати на седници делегата у Савезнм већу Скупштине СФРЈ, заказаној за. 27. април, а принуђени смо да преиспитамо наше даље учешће у овом Већу уопште.
уопште није одговорила на позив. Скуп су бојкотовале САД, Аустралија, Аустрија, Бразил, Република Кореја, Данска, Финска, Француска, Велика Британија, Јапан, Норвешка, Холандија, Португалија, Света столица, Шведска и Шпанија. Нису одговориле Албанија, Алжир, Немачка, Габон, Мађарска, Италија, Мароко, Пољска, Швајцарска, Чешка и Словачка, Тунис, Полисарио и Европска заједница.
Писмо су потписали: Куртеш Салиу, Риза Аљај, Иљаз Куртеши, Реџеп Хамити, Нешет Жуби, Раме Алихајдари, Назми Рахмани, Јусуф Келменди, Риза Гаши, Али Зенуни, Сефедин Љуши, Мусли Жуши, Бахредин Османи.
Подржавајући писмо делегата Албанаца у Савезном већу, делегати ВРП-а са Косова, Албанци Даут Јашаница, Бајрам Арифи и Гани Мифтари, саопштили су да неће присуствовати проглашењу Устава.