Борба, 28. 04. 1992., стр. 4
Dok se u holu Skupštine tek proglašene Savezne Republike Jugoslavije nazdravljalo novoj državi zamolili smo poslanike politike i javnog života da ukratko proko-, mentarišu stvaranje SRJ.
BRANKO KOSTIĆ: Krunisali smo jedan napor i posao na kome smo dugo bili angažovani. Ovim činom potvrdili smo želju ogromne većine građana, posebno naroda koji su i pre 74 godine dali najveći doprinos konstituisanju Jugoslavije. Ovo je, neki kažu, treća Jugoslavija, narod kaže „treća sreća“ a ja se nadam da će tako i biti. Da smo 1918. godine imali manje ambicija danas ovo ne bi radili.
Uprkos međunarodnim pritiscima ı današnjeg odsustva ambasadora zemalja koje se zalažu za demokratiju i pravo naroda i građana uveren sam da će narodi nove Jugoslavije dokazati i pokazati da je pravda na njihovoj strani.
RADOST I RIZIK:
redsednici Milošević i Bulatović prošli su kro:
4 UTORAK, 28. APRIL 1992. GODINE
+
UTISCI, KOMENTARI, PREDUIĐRNIR
Branko Kostić: Narod kaže „treća sreća“ i ja se nadam da će tako biti 0 Momir Bulatović: Ja sam samo malo manje nesrećan & Vladislav Jovanović: Neizmenjen tretman Jugoslavije u međunarodnom pogledu e Muftija beogradski Hamdija Jusufspahić: Žao mi je što je manja ali se nadam da će svi u njoj biti ravnopravni 0, Milivoje Maksić: Ispružena je ruka saradnje
Evropi i svetu
MOMIR BULATOVIĆ: Moj utisak je da nema mnogo prostora za sreću i zadovoljstvo kao što bi bilo da smo ostali svi na starim prostorima. Pre bih rekao da je to osećaj žala za onim što je prošlo. Ali, mi smo uradili ono što se moglo.
Na pitanje da li je „vrlo zadovoljan, zadovoljan ili relativno zadovoljan“, Bulatović je odgovorio: „Ja sam samo malo manje nesrećan“. _ BLAGOJE ADŽIĆ: Ova JugoslaVvija je nova zajednička država, ostala je i opstala i biće sposobna da se odbrani. | RADOMAN BOŽOVIĆ: Veliki istorijski čin i ostvarenje vekovne istorijske težnje dva naroda. Sada novu državu treba urediti i vratiti je životnim ciljevima — miru, razvoju, interesu svih građana.
VLADISLAV | JOVANOVIĆ: Ovo je pozitivan i konstruktivan čin koji znači stabilizaciju i mir na značajnom delu jugoslovenskog
masu put od Skupštine do Predsedništva Srbije
Vođe
U vreme dok je na jarbolima postavljana nova državna zastava (bez petokrake), pred Skupštinom Jugoslavije okupilo se oko 500 građana, očigledno podeljenih u dva tabora: za i protiv treće Jugoslavije. U atmosferi koja je podsećala na onu sa fudbalskih utakmica, oduševljeno ili ogorčeno, građani su skandirali ı zviždali stvaraocima zajednice Srbije i Crne Gore.
Kada su zvanice napuštale zgradu Skupštine, iz Pionirskog parka se mogio čufi i „Slobo majstore“ i „Slobo Sadame“, „Jugoslavija“ ili „Srbija“, „Ubice“, „Fašisti“, „Bando crvena“, „Hoćemo kralja“. Svoj bogat repertoar protivnici nove države dopunjavali su i četničkim pesmama, dok su se novi Jugosloveni koristili „proverenom“ himnom „Hej Sloveni“. „Manjak mašte“ pristalica поуе države (mahom sredovečnih žeпа 1 реплопега) падокпафуап je korišćenjem megafona, koji je držao stari mitingaš Jovica Vlahović. Reči penzionera Branka Brankovića „ovo je parastos srpstvu“ i nastavnika istorije Zorana Sinđića „Nova Jugoslavija je izraz mojih političkih želja“ uglavnom oslikavaju sup-
1251
пау јела raspoloženja prisutnih. Po izlasku iz Skupštine dogodilo se nešto neuobičajeno. Slobodan Milošević i Momir Bulatović, otpozdravljajući sa platoa okupljenim ljudima, trebalo je da krenu put Dvora. Na predlog ljudi iz protokola i obezbeđenja „idemo starim putem“ Slobodan Milošević je, prema tvrdnjama očevidaca, rekao je: „idemo kroz park“. Мота 12 ођегђедеnja imali su „pune ruke posla“ da dvojici predsednika obezbede prolaz. Uz skandiranja „Jugoslavija, Jugoslavija“, „Slobo Srbine“, „Živeo predsednik“, „Živeo Sloba“, „Slobo Srbine Srbija je uz tebe“, Milošević i Bulatović krenuli su preko ulice, u park. Iz mase su uzvikivali i „Slobo Sadame“ i „Bando crvena“ ali je te povike nadglasalo klicanje Jugoslaviji i Miloševiću. Najuporniji i najodlučniji uspeli su i da poljube predsednika Srbije koji je, zajedno sa Momirom Bulatovićem i brojnim obezbeđenjem, mimo protokola, peške i prečicom stigao od Skupštine do svog „radnog mesta“. prostora, a osim toga doprinosi i miru u regionu. To je izraz realnosti i nužnosti, jer se narodi koji su za Jugoslaviju — prilagođavaju novoj situaciji. U međunarodnom pogledu to će značiti neizmenjen tretman Jugoslavije, jer ovo nije nova već samo preuređena Jugoslavija, u užem sastavu i sa manjim brojem stanovnika.
Komentarišući prisustvo diplomatskih predstavnika 52 zemlje ali i nedolazak diplomata iz zemalja EZ i SAD Jovanović je rekao da je to „slobodna volja svakoga da se odazove pozivu ili ne. To se može tumačiti kao postupak sa malo ili ni malo političkog ukusa — realnost je postojanje Jugoslavije i to ne može da izmeni odluka da li će neko prisustvovati proglašenju Ustava ili ne“.
ANTONIJE ISAKOVIĆ: Situacija je mrzilačka. I antisrpska — u
Jugoslaviji, Srbiji i svetu. Srpskom narodu u svetu zvezde nisu naklonjene, pa treba da činimo ono što možemo. Ovo, međutim, neće biti lako... vidite, nisu danas na proglašenje došli takozvani veliki saveznici — ni ambasador SAD, ni Francuske, ni Engleske. Iako ova Deklaracija jasno govori koje su nam opcije: miroljubive i otvorene. Nisam diplomata, ali znam da u SAD važi deviza — iza svakog poteza stoji razlog. Pa tako i iza ovog nedolaska.
·' GOSPODIN HAMDIJA JUSUFSPAHIĆ, MUFTIJA BEOGRADSKI: Uvijek sam bio opredjeljen kao Jugosloven. Žao mi je da je sada manja, ali nadam se da će u njoj svi biti ravnopravni.
Situacija je teška, posebno u Bosni. Svima nam treba mir. A nadam se da će ovako konstituisana država i prema drugima koji nisu u njenom savezu naći pametna rješenja. Sudbina nam je da živimo zajedno. A vjerujem da će se, uprkos svemu, jednoga dana Jugoslavija ponovo vratiti u svoje pređašnje granice, demokratskim putem... Koliko su svi ljudi bliski, bez obzira na vjeru kazuje i to što mi je Patrijarh Pavle lijepo govorio'o tome kako se osjećao u Egiptu. Ponudio sam mu da sljedeći put skupa tamo odemo, rekao nam je Muftija okružen ambasadorima Turske, Iraka, Libije, Sirije, Jemena, Sudana i Šri Lanke koje je u momentu kada smo ga zamolili za komentar predstavljao ministru za vere Vlade Srbije, Draganu Dragojloviću.
MILIVOJE MAKSIĆ: Računamo na realizam svih ili bar većine zemalja Evrope i sveta: da će shvatiti da SR Jugoslavija nudi mnogo više nego što su oni ponekad hteli da poveruju. Mislim da je danas usvojena Deklaracija dovoljan argument za to. Jugoslavija je integralni deo Evrope i razumeo sam da je danas odavde ponovo ispružena ruka saradnje prema svima u Evropi. Nadam se da će i oni otuda to tako shvatiti i prihvatiti.
MILINKO VLAJISAVLJEVIĆ: Prezadovoljan sam i presrećan zbog održanja kontinuiteta jugoslovenske države. Ona jeste zajednica Srbije i Crne Gore, ali je otvorena i za sve druge kojima je Jugoslavija na srcu, bez obzira na njihovu veru i nacionalnost.
MIJAT ŠUKOVIĆ: Na molbu odavno priznatom i poznatom stručnjaku za ustavno pravo da makar sa par reči prokomentariše tek usvojeni Ustav SR Jugoslavije, ovaj delegat iz Crne Gore nftje pristao da izusti — ni slovo. Zapaženo je, inače, da je prethodno bio jedan od trojice delegata koji su. kod glasanja bili — „uzdržani“.
ашевиравеншетеу ша зиривиш пне тнтивараавевтете латинице ере ние тета пденЕтЕтриех тениа O Me ar E IA II Cer ram
IZVEŠTAČI: D. VUČINIĆ, V. VIGNJEVIĆ, I. TOROV, V. ILIĆ FOTO REPORTERI: P. MITIĆ, Z. RAŠ
ИЗВОДИ ИЗ ДЕБАТЕ О УСТАВУ НОВЕ ЈУГОСЛА-
ВИЈЕ |
„Хајдуци“ и „шејтани“
У дебати о Уставу нове Југославије Хусеин Хоџић је био веома оштар. Подсетивши на речи Милошевића из марта 1992. да је Југославија држава у којој је готово идеално остварен национални програм Срба, Б. Јовића да постојеће Савезно веће није легитимно за одлучивање о новом Уставу нове државе и Б. Костића (у, Панчеву) да је Устав Југославије из 1974. потпуно срушен, Хоџић је оштро реаговао што „врховни хаџије“ у обликовању новег уставног уређивања нове Југославије воде рачуна пре свега о националним интересима и равноправности Срба. Или — једино о њима. Црногорци уколико то тако прихвате — у реду. Али Муслиманима, као конститутивном, равноправном и бројном народу то нимало не одговара. Исто као ни Албанцима, Мађарима и другим националним мањинама. Убрзаним темпом, по Хаџићу, све у овој
садашњој Југославији се посрбљује. И старо и ново. А то тешко да води слози и заједништву свих. Напротив. „Зато се и не треба чудити ако таква унитарна државна заједница убрзо доживи свој крах. Устав је, рекао је Хоџић прављен буквално „на хајдучки начин“, а основни критеријум за избор стручњака за њега била је њихова оданост постојећем режиму и властодршцима.
На Хоџићево излагање реаговао је Мирослав Беловић. Одавно су му, рекао је, познате „трансформације“ Хоџића као делегата и човека. Познаје у ствари његових пет-шест лица, па је питање — које је кад право.
Беловић је препоручио Хоџићу: „Мало боље, друже или господине, погледај историју. Ја те се бојим“.
— Ти си, Хоџићу, делегат Шејтана — завршио је Беловић. =
TELEGRAM SPO
Beograd. — Saveznom veću Skupštine SFRJ uoči proglašenja nove države, Savezne Republike
Jugostavije, Glavni odbor Srpskog pokreta obnove uputio je telegram u kojem se ističe da će „država kakvu stvarate (a koja je samo vaša) trajati dokle i vaša vlast i samovolja“. „Samo pre dve godine“, stoji između ostalog u pismu, „ultimativno ste odbacili predlog o asimetričnoj jugoslovenskoj federaciji, a zatim i o konfederaciji. Danas pak proglašavate federaciju između dve srpske države, pod imenom koje nije njihovo, pod zastavom koja nije njihova i sa himnom koja, takođe, nije njihova“. Ni onda, ni sada, konstatuje Glavni odbor SPO, nisu ni o čemu pitani građani
Srbije, što je odraz krajnje samo-
volje.
Između vaših samovoljnih poteza dogodio se i još traje jedan besmislen i krvav rat koji je odneo desetine hiljada života, sa ognjišta pomerio stotine hiljada ljudi, razorio mnoge gradove i sela, posejao mržnju i bedu neslućenih razmera. U tome je naročito postradao srpski narod, koji je, zaključuje se, postao nacionalna manjina u četiri države, a država koja mu se danas nameće nema ni srpskog imena. Za samo dve godine, poručuje se na kraju telegrama SPO, uništili ste dva poslednja veka srpske istorije i zato ćete odgovarati pred srpskim narodom.
B.M.
ВЕЋЕ РЕПУБЛИКА И ПОКРАЈИНА „Прислушкивање“ : динара у БиХ
Народна банка ће средства из примарне емисије давати у БиХ само оним пословним банкама код којих може да врши контролу пословања.
На получасовној седници и на „брзу брзину“, без иједне дискусије, Веће република и покрајина усвојило је неколико законских аката и дало свој одговор на питање НБЈ да ли се Босна и Херцеговина налази још у јединственом монетарном систему Југославије. Тај не нарочито прецизан одговор, који „врућ кромпир“ и даље оставља у рукама Централне банке, гласи: — Све док користи динар као законито средство плаћања, сматра се да је БиХ у јединственом монетарном систему. Али, централна банка ће средства из примарне емисије, путем посебних квота, давати само оним банкама код којих може да врши контролу пословања.
Веће је усвојило, по скраћеном поступку, и измену Одлуке о заједничкој монетарној
политици којом се проширује списак намена које ће бити подржаване из примарне емисије. Сада су ту и производња воћа, поврћа и крмног биља, као и припрема туристичке сезоне за домаће туристе (досад је било само за стране). Усвојен је и закон којим се из буџета федерације обезбеђује 21,9 милијарди динара за финансирање друштвених и других служби (унутрашњи послови правосуђе, управа итд.), на делу територије СФРЈ под посебном заштитом УН.
Поводом решавања проблема депоноване девизне штедње, Веће је усвојило закључке којима обавезује СИВ да у најкраћем року предложи измене и допуне Нацрта закона о претварању те штедње у јавни дуг
едерације. АЕ | ј. КЕСИЋ
|