Борба, 06. 06. 1992., стр. 21
SUBOTA-NEDELJA, 6-7. JUN 1992. GODINE ХИ
Mirkova mračna vremena
Dragiša Drašković
Šta se odjednom dogodilo sa ljudima, pita se Vlastimir Tanić nad jednim od tri groba njegovog oca Živka. Bili smo ljudi pred bogom, u njivi i u crkvi; 17. maja, ljudi koje znam gotovo od kolevke, na čijim sam njivama zaradio dva infarkta, Živku nisu dozvolili ni dva metra na Doljevačkom grobu, a pre nekoliko dana, leš smo vadili iz pšenične njive i odvezli izvan do-
·ljevačke palanke. |
Tu palanačku priču, o zabrani da se Rom sahrani na mesnom groblju, Doljevčani odlično poznaju i daleko da je odobravaju. Ali, razgovor se mahom okreće blokadi protiv Srbije. U sijaset kafanica, u okruženju Šešeljevih izbornih slika, mahom mlađi meštani tvrde da će rezultat blokade biti samo pomanjkanje koka-kole. Potucanje pokojnog Živka Tanića, od groba do groba, mala je tema u trenutku dok desetine mladih gine u Bosni. Stariji, pak, naglašavaju da Doljevac osuđuje postupak 30-setak raspojasanih sumeštana, koji su u prisustvu predstavnika opštine i milicije zabranili sahranu jednom dobrom čoveku samo zato što je Rom.
Imali su sve dozvole za ukop, objašnjavaju pokojnikov sin i zet, Živko Tanić i Andrija Ramić. Ali, dok je otac ležao na stolu i dok ga je grob iskopan čekao, vodila su se, kako objašnjavaju, ponižavajuća ubeđivanja s ljudima i vlastima da Živko ima pravo na grob, po Ustavu, zakonu, po odlukama doljevačke administracije. „Sve je to bilo bezvredno za ljude Mirka Bijelića, zvanog Bosanac“, objašnjava pokojnikov zet. Tridesetak njegovih ljudi zabranjuju sahranu uz objašnjenje da muslimanima nije mesto na pravoslavnom groblju. „ра зи ikada prošli pored crkve znali bi da su doljevački Romi, pre svega pokojni Živko, najuzorniji pravoslavci“, objasnio nam je sveštenik pukovačke crkve Radisav Stojanović.
Od sveštenika saznajemo detalj koji pokojnikovi rođaci ko zna zašto prećutkuju: Bijelić i istomišljenici ne samo da su naredili da se raka zatrpa, već su to izveli posle pretnji da će raditi oružje. Tako je, „veliki hrišćanin“, kako za pokojnika kaže sveštenik, ostao bez groba na groblju. Po-
što je Stojanović lično demantovao da je musliman, ostala je „rezervna optužba“ da Ciganima nije mesto među Srbima. Na sveštenikovu primedbu da su ljudske duše pred bogom jednake, sledile su otvorene psovke, pretnje. Dva prisutna milicionera i predstavnik opštine ništa nisu mogli protiv Bijelićevih, još više protiv barikada od traktora, koje su isključivale i pomisao da se može ući u groblje.
Trebalo je tražiti drugi grob i sveštenik se odlučio za njivu u prostranom pšeničnom polju, ukraj starih seoskih staza koje su vodila u duvaništa, ali danas i u sveža naselja nekoliko stotina metara. Tu je po tmuši i kiši Živko Tanić pokopan, tu mu je grob vinom preliven. Kasnije prilikom ispijanja zadušne čaše sveštenik se osećao strašno: „Doljevac je mesto doseljenika. Među njima je i Mirko Bijelić. Sa njim se mržnja uselila u ljude i shvatanje da se političkim igrama može sve; ženu je zaposlio u mesnoj zajednici, dobio stan, pravi kuću. Pare i mržnja ga okružuju, moć takođe. Govori da je bio proganjan prvo u Bosni, pa na Kosovu, u stvari nigde se nije borio, a ovde je posejao mržnje k'o korova“, objašnjava sveštenik Stojanović.
Na tom mestu priča o doljevačkoj mržnji ne prestaje, niti se zemni ostaci Živka Tanića smiruju u rodnoj pšeničnoj njivi, Povodom tog slučaja stižu u palanku · mnogi novinari, ali svi se uglavnom susreću sa predsednikom opštine, koji je kako svi sagovornici tvrde dobar i razborit čovek. U potaji, stariji Doljevčani nam poveravaju da uz predsednika stoji mesna politička vrhuška koja kroji kapu sve do Pukovca pa je to možda jedan od razloga što iz opštine ne stiže obećano rešenje da Živ-
Antologija srama
Stanovnici Doljevca nisu dozvolili da njihov meštanin Živko Tanić bude pokopan na mesnom groblju samo zato što je — Rom. Na dan sahrane etnički čisti Žilej/ napravili su barikade na grobju, a nešto kasnije „iseli-
li“ su Tanića i iz groba iskopanog daleko u polju
15:
ŽELIM DA SE SAKRIJEM OD MRŽNJE: Vesna, unuka Živka Tanića
žen pšeničnim i duvanskim poljima. To rešenje ne stiže i sveštenik Stojanović direktno upozorava: „Te kabadahije su bili prvo komunisti. Postali su zatim socijalisti; To što je sada Doljevac ispunjen Šešeljevim slikama ništa ne znači. Postaće oni ko zna šta drugo pa će me, kao nekad zbog pravoslavlja, terati na sud zato što nisam dovoljno za pravoslavlje“, objašnjava зуе5tenik. Zabrinutim pokojnikovim rođacima nije do politike. Uzrujani su što su oca Živka izvadili iz groba u njivi nekoliko dana posle sahrane, a ne 3 meseca kasnije, kako im je neko od vlasti naredio. „Nisam želeo da čekam da sve dođe u stanje da moramo sakupljati dasku po dasku i kost po kost. Rešenje da tu može ostati, i pored obećanja da će stići, dan po sahrani, nije stiglo, a meštani iz nekoliko stotina meta-
ko Tanić može ostati da leži u-grebu-okru- ~ ra udaljenih kuća smatrali su-da tu .niie ·
/
GROB U ŽITU: Nad praznom „večnom kućom“ Živka Tanića, drugi
om po redu
mesto za prob: Tako su Živka, čak da o tome nisu obavestili ni sveštenika, otkopali i odvezli u rodni Šarlinac.
Za palanku je to završena priča, ostala daleko i duboko u ratnoj senci. Za 40-tak kuća radnih Roma počinje vreme velike zebnje. „Nijedan naš mladić nije izbegao da ode na front, ili vežbu kada je stigao poziv. Jedan koji živi u Nišu na frontu je poginuo. Moj unuk, hvala bogu, živ i zdrav je došao kući,” govori Andrija Ramić. Tu, priča na tu temu prestaje, a od meštana saznajemo da među prijateljima Romi postavljaju pitanje: „Zašto nas teraju u rat; zašto smo braća u rovu, a nemamo ni dva metra zemlje na zajedničkom groblju? Istovremeno stariji Doljevčani, a pre svega pustorečki Kočančanci i Pukovčani, stanovnici starijih naselja, upozoravaju da je taj teror od skora. Od Mirka Bosanca. Na doljevačkom groblju ranije su sahranjivani Romi. Tri groba su tamo i nikome nije zasmetalo ne samo što su Romi, već se pretpostavlja da su bili i muslimanske veroispovesti. „Sramota je na Bijeliću i njegovim. Ne na svom ovdašnjem narodu“, uverava nas sveštenik Stojanović. „Da su ikada ušli u crkvu kojoj i Doljevčani parohijski pripadaju, ovde u Pukovcu videli koliko su nam srama naneli. Ovde je kosturnica poginulih u I svetskom ratu. Tu je i spomen ploča. Na njoj su imena mnogih Roma, a sudeći po prezimenima čak svi nisu pravoslavci. Njihove kosti su pomešane sa kostima Srba u kosturnici ispod crkve“.
Iako Rom, Živko Tanić nije mnogo tumarao: skrasio se u Deljevcu i znojem i radom započeo da gradi ono što će mu sinovi uspešno nastaviti. Više u šali, objašnjava njegova 23-trogodišnja unuka Vesna, pitao bi popa: „Kume, kume, gde ćeš me sahraniti. Sveštenik mu je isto u šali odgovarao da će ležati na Doljevačkom i da ne
očekuje neko, drugo, zlatno groblje. „Učio .
nas je, prao, krpio od moje druge godine, Ni o kome ništa ružno nije rekao. Kada bi mi bilo teško kao. danas, zbog svega što se dogodilo, govorila bih mu da se osećam kao miš koji više nikada neće smeti da izađe iz rupe, on bi me uvek utešio“.
Sada joj se iz te rupe ne izlazi i jedina joj je uteha da se Živko u svom trećem grobu smirio. Ljudi će nastaviti da žive,
Ali, kako će živeti i kako će umirati? Kako ·će ljudi orati JO mesta koje je u njivi bi1 lo jedan od Živkovih grobova? Hoće li ga zaobići, ili zaorati, sa istom lakoćom, kojom su isti traktor odvezli na barikadu. Mnogi su od te lakoće zastrašeni.
Novosti iz
VANS -a'
m,TV & VIĐEO DISTRIBUTORS
— Beograd je ove nedelje imao još jednu premijeru. Reč je o filmu „Zatvorenila očiju“ (Close my Eyes). U glavnim ulogama su Saskija Rivs (koje se gledaoci sećaju iz filma „Most“), Ričard Oven i Alan Rikman. Film je u Engleskoj dobio nagradu za najbolji film godine po oceni kritičara a i naša publika ga je potpuno prihvatila. Ovaj film nikoga ne ostavlja ravnodušnim, jer je tema filma najveći tabu-incest. Film je maestralno režirao Stiven Poljakov.
— I pored privredne blokade koju doživljava naša zemlja, distributerska kuća VANS nastavlja da izdaje nova video kola. Tako su ove nedelje izašli sledeći filmovi koji se već mogu naći u vašim klubovima: Vozač gospođice Dejzi — dobitnik četiri Oskara; Ljubavni safari — sa prelepom Gretom Skaki; Opasna гопа 11 zona II — dva izvrsna akciona filma,
— Za desetak dana očekuje se izdavanje još jednog kompleta koji će sadržati filmove: Tito i ja; Apsolutni početnici
Dejvid Bouvi); Svetiljka (horor); CAL triler).
— Prošle srede u Nišu je održana premijera filma „Tito i ja“. Kao i na drugim premijerama širom zemlje i niška publika (koja je ispunila — Tvrđavu-bioskop) ovacijama je pozdravila glavne junake ovog filma koji su se nakon projekcije predstavili. Sponzor premijere bio je list „Borba“.