Борба, 06. 06. 1992., стр. 3

БОРБА ДНЕВНИК СУБОТА — НЕДЕЉА, 6 — 7. ЈУН 1992. ГОДИНЕ 3

СКУПШТИНА ЦРНЕ ГОРЕ О САНКЦИЈАМА САВЈЕТА БЕЗ

БЈЕДНОСТИ

Скидање санкција

једини излаз

Момир Булатовић: Не смије се подгријавати илузија да се може живјети уз примјену ових мјера. Треба стварати услове за скидање ембарга Ф У Савезну владу — нове људе 9 Ако санкције и могућу војну интервенцију отклања промјена руководства то је лако рјешиво Ф Опозиција спремнија за компромисе и јединство него за рушење садашње власти

Подгорица. — На 15. сједници црногорског парламента, предсједник Предсједништва Црне Горе Момир Булатовић осми пут обратио се посланицима и јавности, овог пута поводом санкција Савета безбједности. Предсједник Булатовић је нагласио да је Резолуција 575 ступила на снагу одмах, а да би санкције другог степена такође одмах биле на снази. _

— Вјерујем да је свима јасно да су санкције таквог карактера и обима, да се једноставно мора схватити да нема алтернативе захтјевима Савета безбједности. Не смију се подгријавати илузије да се може живјети уз примјену ових мјера. Зато све снаге треба усмјерити на стварање услова за скидање ембарга. Увођење другог степена санкција практично би значило рат и катастрофу — констатовао је предсједник Булатовић.

Нове људе

По његовом мишљењу санкције су сурова реалност и захтјевају максимално рационалан приступ. Булатовић сматра

Писмо Хазбулатова

Посланицима у црногорском Парламенту подијељено је, прије сједнице, писмо предсједника Врховног совјета Руске федерације, Р. И. Хазбулатова, упућено првог јуна ове године предсједнику црногорског Парламента, др Ристу Вукчевићу. У писму се, између осталог, тражи „да се учини све што је могуће ради хитног постизања споразума O прекиду ватре, деблокади Сарајева и пружања истинске помоћи избјеглицама“. да је Предсједништво СРЈ учинило конкретне кораке око мира у БиХ, а као могуће нове потезе види сљедеће:

— Сматрамо да будући предсједник Републике, премијер и министри у Савезној влади, морају бити људи који ће бити у стању да остваре циљеве СРЈ у међународној јавности. Предлажемо, стога, дато буду људи неоптерећени хипотеком досадашњих политичких односа и њеног схватања у очима међународне заједнице. Такође би требало настојати да влада СРЈ буде својеврсна влада грађанског јединства у чији би састав могли ући угледни појединци и из партија које нису прихватиле учешће на савезним изборима. Уколико бисмо успјели извршити такав избор, реалније би било очекивати да се што скорије испуне све обавезе које је пред нас поставио Савјет безбједности да се, покаже пуна искреност и одлуч-_ ност наших намјера да се прекиву ратни сукоби у БиХ, услед чега ни казнене одредбе међународне заједнице не би имале више потребе да буду примјењиване: Предсједник Булатовић је на-

гласио да Црна Гора, као члани--

ца СРЈ, може и мора том процесу да да снажан допринос. У ок-

виру тога, на унутрашњем политичком плану треба наставити дијалог између различитих политичких ставова и супротстав-

. љених интереса.

— Све политичке партије и сви наши грађани морају дати допринос да се и у овим, изузетно тешким и драматичним околностима, сачува мир и заштити Црна Гора. Сматрамо да државни органи својом припремљеношћу и оспособљеношћу да дјелују у свим приликама, могу да пруже гаранцију мира и безбједности сваком нашем грађанину, наравно, у условима политичког и међустраначког консензуса, за мир и наставак заједничког живота. Убрзавање рада на доношењу новог устава Републике Црне Горе и након тога расписивање избора за локалне, републичке и могуће савезне органе, отвара широк простор политичког дјеловања и усаглашавања различитих мишљења и интереса, истакао је Булатовић.

Спремност на повлачење

Предсједник црногорског Предсједништва, каже, између осталог, да му је схватљива лавина радикалних и пресудних критика која се сручила на адресу владајуће партије у Црној Гори, а посебно њених представника који тренутно обављају највише државне функције. Наравно, сматра Булатовић, то не може и не смије да превише засмета и то је могућност о којој ваља 03биљно размислити. Свака промјена политике, или њених протагониста, која је по вољи или интересу грађана Црне Горе, њиховог живота и перспектива даљег развоја, не смије бити ничим условљена. Ако, дакле, економске санкције и могућу војну интервенцију отклања промјена руководеће гарнитуре у Црној Гори, онда је тај проблем веома лако рјешив.

Али, шта у коначном може бити стварна кривица Црне Горе, односно политике која је у њој вођена2 — упитао је предсједник Булатовић.

— Судјећи по документима

ЈАСНИЈА ПОЗИЦИЈА: Момир Булатовић

ЕЗ који су чинили основу предлога Резолуције Савјета безбједности, Црна Гора је опасна као могућа „извозна база“ за производе из Србије. Њена даља кривица је савезништво са Србијом, проистекло из недвосмисленог опредељења њених грађана да наставе живот у заједничкој цржави, дакле, да поступе у складу са могућностима датим у предлозима саме ЕЗ појаснио је Булатовић.

Могуће је, надаље, да је кривица Црне Горе што је поклонила повјерење власти која води погрешну политику, а у овако брзим промјенама реално је очекивати да политика коју водимо обилује грешкама, али треба подсјетити да су се грађани Црне Горе о њеним стратешким елементима три пута непосредно изјашњавали у релативно кратком периоду. Стога не видимо потребу за њеним суштинским преокретима.

За разлику од оних који тврде да Црна Гора никад није била у тежој и бесперспективној ситуацији, остављена сама, несхваћена и напаћена, Булатовић је подсјетио да је Црна Гора, управо супротно, у свим преломним историјским временима била у таквој позицији. Колико ли је бесаних ноћи натјерало наше духовне и државне главаре да се доживе као „једна сламка међу вихорове — сирак тужни без иђе икога“ и да завапе „да је иђе брата на свијету да пожали ка да би помога“.

Војску под контролу

Даљи допринос прекиду рата, који је од животног интереса не само за грађане Босне и Херцеговине, већ и за све грађане Савезне Републике Југославије, да је се довршавањем процеса трансформације, односно конституисања војске Савезне Републике Југославије. Нијесу били ријетки случајеви да се, у досадашњим активностима, војска испољавала као независтан, самосталан фактор одлучивања. Високи официри су непосредно водили политичке разговоре преговарали са међународним посматрачима и изасланицима и тако утврђивали, или барем износили, неке самосталне политичке циљеве. Из тога су произилазиле и конкретне акције које су биле и јесу у потпуном нескладу са декларисаном политиком и Уставом Савезне Републике Ју-

гославије.

При томе, склони смо да разумијемо да је велики број официра прошао калварију ратова у Словенији, Хрватској или Босни и Херцеговини, усљед чега се јавља неконтролисани осветнички нагон који мијења угао виђења новоуспостављене реалности. Али, тиме се може објаснити само понашање појединца, а никако цијеле војске или њених значајних дјелова. Стога, стављање под потпуну контролу од стране државних, цивилних органа свих активности војске Савезне Републике Југославије, показује се као основни предуслов да уопште будемо у прилици да водимо да ље дипломатске активности. Треба напоменути да је ово питање било једно од кључних узрока наших настојања да се што прије конституишу. нови државни органи Савезне Републике Југославије. (Момир Булатовић).

— Таква је била и остала судбина Црне Горе. Таква је њена историја којом се необично поносимо. Данас, умјесто владара и владика, одлуке о судбини Црне Горе доносе њени грађани и овај парламент. Нека нам је са срећом! — завршио је Булатовић. Компромисом из хаоса

У расправи која је услиједила послије предсједниковог експозеа, основна поента је да све треба учинити како би санкије што скорије биле укинуте, али не по цијену части и достојанства. Гдје је та црта која се не смије прећи — није јасно речено. На рачун свијета који је ставио на тапет СРЈ, изречено је доста критика, умјерених и неумјерених, али није превиђана ни властита кривица за све што се догодило. Санкције суза Радоша Кнежевића, посланика Народне странке „класичан примјер империјализма“, који рачуна на унутрашње непријатеље, за које Кнежевић вели да би их требало ставити у карантин.

Разочараност у Русију изразио је посланик ДПС-а, Драган Кујовић, а пјесник и посланик Народне странке, Ранко Јововић је упутио сљедећу поруку: „Русијо, крвава сузо. Не окрећи се од нас. (Ако нам ваља мријети, ваља нам мријети за част).

Посланик Предраг Булатовић (ДПС) упозорио је да међународним факторима више одговара да Црна Гора буде раздвојена од Србије и да сада треба све учинити да се спријечи дестабилизација СРЈ и одвајање Црне Горе од Србије. И посланик Булатовић мисли да би проблем био најлакше рјешив, ако су сметња владајуће партије у Црној Гори и Србији. Заложио

се, као и предсједник Булатовић, за нове људе који ће знати водити дијалог и у земљи и у иностранству. Шеф посланичког клуба Народне странке, др Митар Чворовић мисли да треба све учинити да се скине блокада и сачува унутрашњи мир у држави. Но, по његовом суду, томе не би водио пад садашњих гарнитура, јер би то могло водити у хаос и грађански рат, поготово ако би тај пад био инициран силом. Др Чворовић је за то да се чим прије конституише Парламент СРЈ и формира влада народног јединства, на чијем би челу била нека општеприхваћена личност и чији став не би у већини смио бити из владајућих партија у Србији и Црној Гори.

Посланици бивше реформске коалиције, мр Жарко Ракчевић (Партија социјалиста) и Мићо Орландић (Независни комунисти) понудили су сарадњу и толеранцију, како би се изашло из кризе, а Ћазим Лукач из СДА био је мишљења да је и најгори влада боља од анархије, па се не

„залаже за рушење Владе у овом

тренутку.

Након вишечасовне расправе, на моменте опречне и жучне, посланици црногорског парламента огромном већином гласова прихватили су експозе Момира Булатовића о актуелној политичкој ситуацији у Републици везаној за резолуцију 757 Савјета безбједности УН и закључили да је он политичка основа за предузимање конкретних и неопходних мјера којима би се отклонили узроци наведени у Резолуцији као разлог за њено доношење. Иако је Резолуцијом Црна Гора неоправдано доведена у тежак положај, санкције су, нажалост, стварност са све тежим послједицама за Црну Гору и њене грађане, па Скуп-

ИЗ КАБИНЕТА МОМИРА БУЛАТОВИЋА

Погрешно о суштини

Из Кабинета предсједника Предсједништва Републике Црне Горе, замољени смо да објавимо сљедеће саопштење:

„Атенцијска интерпретација разговора предсједника Предсједништва Републике Црне Горе Момира Булатовића са Џорџом Џаном, новинаром Аззостајед Ргез5-а, ствара потпуно погрешну слику о суштини ставова које је том приликом изнио Момир Булатовић. Очигледно је да су поједине мисли потпуно истргнуте из изреченог контекста.

Ставове руководства Републике Црне Горе и своја лична виђења предсједник Булатовић је цјеловито и прецизно саопштио у експозеу Скупштине Републике Црне Горе, дана 5. јуна 1992. год.“.

штина позива све политичке странке и државне органе да допринесу да се ова тешка ситуација не злоупотреби и доведе до још тежих послједица по сигурност и грађански мир у републици.

Ни након, ове сесије- није комплетирана листа савезних посланика у Вијећу република скупштине СРЈ. У уторак је изабрана делегација од 13 посланика из редова ДПС, а јуче су на предлог клуба посланика Народне странке изабрана и њихова два посланика. То су др Љубомир Крговић који добио 56 гласова и Слободан Вучуровић са 55, док је Божидар Зоњић добио 35. Пошто нови закон о изборима дозвољава могућност подјеле и то пропорционалне преосталих мандата између посланичких клубова који већ ммају посланике, то ће црногорска скупштина тако и поступити, уколико се са предлозима не јаве реформске снаге и демократска коалиција, који имају 5 посланичких мјеста. Овај посао биће урађен, како је јуче закључено, у сваком случају прије 15. јуна како би се конституисала скупштина СРЈ.

С. ВУКАШИНОВИЋ Д. ВУКОВИЋ