Борба, 21. 07. 1992., стр. 16

16 УТОРАК 21. ЈУЛ 1992. ГОДИНЕ ДА ЛИ СЕ ПОНОВО РАЂА ОТОМАНСКА ИМПЕРИЈА

Турски модел за · бивше совјетске републике

После окончања хладног рата, распада СССР и заливског рата порастао стратегијски и политички значај Анкаре

Када се, почетком 20. века, распала Отоманска Империја, на њеним рушевинама настала Ататуркова Република Турска, иако територијално смањена, и даље је остала важан међународни чинилац због свог геостратегијског и геополитичког положаја. Она је тои данас, а окончањем хладног рата и распадом Совјетског Савеза, њен значај је чак увелико порастао.

Турска је на свој начин и Европа и Азија, и Балкан и Блиски исток, и то не само у географском, већ и у културном смислу. По степену развијености, она је и Југ и Север. Пуноправни је члан НАТО, ОЕЦД, Европског савета и придружени члан Европске заједнице. Пошто припада и свету ислама, чланица је Исламске конференције. Изнад свега, Турци су дубоко религиозан народ који је вековима био стегоноша ислама.

На измаку свог империјалног периода, па и за живота Ататурка, Турска је била растрзана проблемом идентитета. До распада СССР, она је била изолована од исламског дела те велике силе. Данас је она тамо присутнија од било које друге исламске земље. Становници бивших совјетских република Азербејџана, Туркестана, Узбекистана, Казахстана и Киргизије су претежно турског етничког порекла. Туркменистан није, али припада групацији својом исламском вером.

У свакој од ових шест република, осим Туркменистана, говори се један од турских дијалеката, а у току је прелаз са ћириличног на латинично писмо које користи и Турска. Укупан број становника у овим републикама већи је од броја житеља Турске. Турска сателитска ТВ-мрежа већ покрива читав регион.

Турци веома много полажу на верске споне са овим земљама. Њихов прилаз исламу не само да је близак прилазу ових република, већ је, због стицаја различитих историјских околности, прихватљивији од других. Његову суштину чини љубав према богу, а не страх од њега. Многи истакнути политички прваци у Турској сматрају ово кључном предношћу у односу на остале исламске земље, пошто то отвара простор секуларној демократији и подстиче толеранцију, слободе и отвореност према свету. јер, ислам у интерпретацији и пракси многих

Прелојв (лаб Вина

Telefoni: 333-532 341-151

rg Nikole Pašića 7

ВЕЛИКИ ПРОЈЕКТИ: Тургут Озал

других значајних исламских земаља — сматрају ови турски политичари — погодује ауторитаризму и аутократији.

Са својим моделом тржишне привреде, Турска је не само прихватљива за бивше совјетске републике, већ је и својеврсна привредна капија у свет. Треба рећи да овде Иран има географску предност, али да се тиме све његове предности завршавају. Блиски исток и Залив за Турску су од давнина од великог значаја. Ваља рећи да је у ирачко-иранском рату Турска одржала добре односе са обе стране.

Криза и рат у Заливу још више су допринели геостратегијском значају Турске. Она озбиљно рачуна и с тим што на њеној територији извиру две велике реке, Тигар и Еуфрат, чије воде представљају стратегијски ресурс за Ирак, Сирију, али и шире подручје. Турски председник Озал, наиме, заговара изградњу великог воденог пројекта захваљујући коме би се водом снабдевале све заливске земље, па и Саудијска Арабија.

Требало би рећи да су после окончања заливског рата за Турску настали и неки проблеми. Стварањем такозваних „заштитних зона" за Курде у Ираку, створени су и услови да се у те делове пребаци и главни штаб курдских организација који представља нервни центар за руковођење активностима курдских побуњеника који већ деценијама бију битку за свој државни идентитет.За Турску је ово озбиљан проблем, јер у њеним границама живи око осам милиона Курда. Турци веома нерадо гледају на продужење овакве ситуације, јер им никако не одговара садашњи вакуум у том делу Ирака. А САД и Британија обилато користе турске базе за одржавање ове операције. СВЕТ

Један бивши турски премијер недавно је изјавио да је БиХ за Турску у ствари унут-“ рашњи политички проблем. Јер, по њему, у Турској живи више од четири милиона турских држављана са подручја Босне и Херцеговине. Не тврдимо да се историја понавља, али је на месту подсетити да је Турска 1974, под изговором заштите својих сународника, окупирала 37 одсто кипарске државе. Ценећи по јавним реакцијама и активностима у Турској, родбинске и друге везе турских Бошњака са својом сабраћом у БиХ актуелне су и данас.

Након дугогодишњег одсуства и после смене режима у Бугарској пре две године, Турска је брзо надокнадила пропуштено и учврстила своје позиције. Турска мањина у Бугарској постала је језичак на политичкој ваги ове земље,

„али и мост сарадње између

њих. Бугарски официри већ се школују на турским академијама. Треба рећи да је недавна посета турског премијера Тирани само верификовала повратак Анкаре на политичке просторе Албаније. Турска даље свесрдно подржава Македонију и њене аспирације, делом и због својих нерашчишћених рачуна са Грчком. Она је и велики заговорник интеграционих процеса земаља црноморског басена.

Но, ни овај пројект Анкара

-не посматра изоловано. Јача-

ње сарадње у овом делу света, са Турском у његовом средишту, она види као део ширих процеса међусобно повезаних у оквиру олимпијских кругова који би обухватали Централну Азију, Балкан, Блиски и Средњи исток и део Источне Европе. Турска, наравно, нимало не занемарује своју политику према Западној Европи, посебно према Европској заједници, истичући при том да је она прави и једини мост између Истока и Запада. Ипак, пресудан утицај на ширење турског утицаја на глобалном плану имаће, по свему судећи, евентуални успех Анкаре у бивншим совјетским републикама. Различита гледања Русије и САД на улогу Турске у заустављању продора исламског фундаментализма у Централној Азији могла би, у блиској будућности, бити једна од сметњи. координираном наступу две велике силе. Не треба, при том, сметнути с ума да Америка има веома јаке разлоге и дугорочне интересе за сарадњу са Турском.

Бошко ПЕТРОВИЋ

Уз помоћ цркве

Током ове године грађани Чешко-Словачке све ређе и све мање закључују грађанске бракове и све чешће и чешће закључују бракове по црквама. Веома често долази чак до ситуација да се отказују већ унапред заказана „венчања“ пред матичарима. Стручњаци су мишљења да ће на овај начин доћи до смањења броја развода, јер цркве /без обзира које/ тешко дају дозволу за

развод брака.

БОРБА

ПОНОВО СКАНДАЛ У БУГАРСКОЈ ПРАВОСЛАВ-

НОЈ ЦРКВИ

Песнице

уместо молитве |

Продубљује се раскол међу бугарским православцима, тако да је недавно дошло до туче и пуцњаве на тргу пред црквом „Александар Невски“

(Од дописника Танјуга)

Софија. — Вишемесечни раскол у Бугарској православној цркви поприма све типичнија световна обележја. Речи и молитве устукли су пред знатно конкретнијим „аргументима“ — тољагама и песницама. Катедрална "црква „Свети Александар Невски“ и пространи трг испред тог највећег софијског религиозног храма постали су поприште готово свакодневних сукоба присталица легалног поглавара патријарха Максима и побуњеног јеромонаха Христофора Сбева. Тако је било и у недељно поподне 12. јула, када је простор између цркве и зграде Светог Синода пре личио на место жестоког обрачуна градских банди хулигана, него ли на традиционално састајалиште бугарских верника. Пред капијом Синода одјекиваи су пуцњи из ватреног оружја, летеле су каменице и разбијене флаше, севале су мочуге, а „спектакл“ је на крају употпуњен бацањем сузавца. Завађене стране морала је после свега да раздваја специјална јединица полиције, а доста посла имале су и лекарске екипе хитне помоћи. Повод за сукобе

Непосредни повод за сукоб био је покушај групе свештеника и верника да у зграду Синода — коју су пре месец дана насилно окупирали приврженици Христифора Сбева унесу једну од највећих хришћанских _ реликвија: – парче дрвеног крста на коме је на Голготи (био распет Исус Христос. Свети крст је тога дана, на путу из Румуније за светогорски манастир Ксиропотам, пронет кроз Софију, а у цркви „Александар Невски“ патријарх Максим служио је литургију. После обреда двојица владика, у пратњи више стотина верника, понели су крст према „законитом дому“, односно згради Синода, у намери да њиме изврше освећење седишта Бугарске православне цркве. Но, уместо очекиваног измирења пред хришћанском светињом, на капији су их дочекали ,наоружани „браниоци“, уствари група добро увежбаних телохранитеља, и уследио је већ описани обрачун. Најновији скандал пред црквом и Синодом још једном је указао на дубину раскола до којег је дошло међу бугарским православцима, као и на то да није реч само о сукобу у врховима цркве, већ и међу самим верницима.

Све је, у ствари, почело када су пролетос три митрополита, предвођена амбициозним јеромонахом Христофором Сбевим (46), иначе народним послаником и чланом политичког руководства владајућег Савеза демократских снага, покушала да насилним путем смене патријарха Максима, који је поглавар Бугарске православне цркве од 1971. годи-

не. Њихова акција изведена је под нескривеним патронатом владе, уз неизбежне оптужбе на рачун покријарха да је верно служио комунистичким властима. Владиној дирекцији за вероисповести, међутим, као да нимало није сметала таква оправдано критикована пракса мешања световних власти у црквене послове, па је, не консултујући ни вернике ни црквено руководство, наредила да се смени патријарх Максим.

Занимљиво је да је сличан удар извршен и на духовно вођство бугарских муслимана. Владиним наређењем смењен је и главни муфтија др Недим Генџев, а на његово место доведен је човек политички подобан новим властима. Ваља напоменути да су и Максим и Генџев у више наврата посредно признали своју немоћ у време тоталитарног режима, истовремено упозоравајући да се грешке из прошлости не смеју понављати,

Без подршке јавности

Како владини потези нису наишли на очекивану ширу подршку јавности, без обзира на њена политичка опредељења, кренуло се у директно освајање седишта две водеће верске заједнице у земљи. Тако је Сбев, почетком јуна, а уз помоћ професионалних телохранитеља Савеза демократских снага, на силу истерао из зграде ·с Синода патријарха Максима, митрополите и остала свештена лица, а слично се провео и главни муфтија.

Иза Христифора Сбева и његовог расколичног деловања у Бугарској православној цркви многи виде чак и прсте католичке и протестанске цркве, чији мисионари, иначе, увелико крстаре Бугарском проповедајући унијаћење — а све то уз нескривени благослов појединих челника нових владајућих кругова у земљи.

По важећим црквеним канонима, новиз поглавар православне цркве бира се уколико стари умре или добровољно поднесе оставку. Тај чин обавља се на црквено-народном сабору, чије је одржавање легални Свети Синод најавио за јесен, чиме је посредно наговештено и Максимово повлачење. Нестрпљиви Сбев је, међутим, напречац -издејствовао да га митрополит Пимен произведе у епископа, а поједини новински коментатори у њему већ виде и будућег патријарха. У међувремену, осно-

вао је од својих присталица та-

козвани свештенички савез, помоћу којег организује паралелне црквене органе у земљи. Како у Бугарској тренутно готово све полуге власти у рукама држи крајња десница, посматрачки кругови у Софији не искључују ни могућност да се не захукталом таласу њеног реваншизма, масовних хапшења и репресија ускоро не нађе и духовно вођство бугарских православаца, на челу са _ остарелим _ патријархом

Максимом. Перо РАКОЧЕВИЋ.