Борба, 21. 07. 1992., стр. 8

#' ·

, : : : + i – = 8 УТОРАК 21 ЈУЛ 1992. ГОДИНЕ ДНЕВНИК и МЕ | БОРБА

ИЗБОРНА КАМПАЊА У ХРВАТСКОЈ

И генерали у Саборуг

На кандидатским листама Мартин Шпегељ, Јанко Бобетко, Јосип Луцић, Карл Го-

риншек

Загреб. — На изборним листама за конституирање Заступничког дома Сабора РХ појавили су се и генерали Хрватске војске. Та појава Мартина Шпегеља као независног кандидата којег је на своју листу за опћину Вировитица ставила Хрватска народна странка (ХНС), Јанка Бобетка на страначкој листи владајуће Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), затим Јосипа Луцића такођер на ХДЗ-еовској листи, те Карла Гориншека као припадника Хрватског социјал-либералног савеза — није прошла непримјећено у хрватској јавности. Поставља се поновно дилема није ли кандидирање генерала на страначким листама у потпуној супротности с опредијељењем да је војска (уз полицију, тужилаштво, управу) ванстраначка институција као дио одлика цивилног друштва. У контексту тога произаш-

ло је и питање нису ли генерали свој скок у политику могли учинити и на други начин: као цивили или као потпуно нестраначки кандидати.

На такве разумљиве приговоре с изразито ублаженом критиком, узвратио је једино генерал Збора Мартин Шпегељ давши изјаву за јавност у којој истиче да он није примјер политизације Хрватске војске. Од свих аргумената (да се није сам кандидирао, већ су то учинили бирачи Вировитице уз његов пристанак, да жели сурађивати са свим странкама) које је Шпегељ навео једино је пажње вриједан онај да „излази из војне службе... 0 чему ће околности бити расвијетљене након избора...“

И док „неизбјежни“ генерал Шпегељ типује насигурно, наговјешћујући и кроз дате интервјуе, да се не слаже с официјелном обрамбеном полити-

ком Хрватске, дотле се у вези предизборне кампање огласио један од његових насљедника министар обране у Влади РХ Гојко Шушак. У име Министарства обране Шушак-је јасно поручио да је недопустиво одржавање скупова, манифестација и наступа странака с по-

литичким програмима у по-.

стројбама Хрватске војске, рехабилитацијским центрима и другим мјестима гдје се организирано налазе њени припадници. Та „недозвољивост“ политичке предизборне дјелатности у Хрватској војсци образлаже се „Заповједи предсједника РХ од 14. октобра 91. о забрани дјелатности политичких -странака у оружаним снагама Републике Хрватске“.

Контраверзности опредијељења O

између ЦИВИЛНОМ

друштву и постојећег стања

придоноси и чињеница да припадници Хрватске војске

(као и управе, полиције, тужилаштва) могу приватно бити припадници појединих странака. Затим, ту је и објашњење Републичке изборне комисије да ће у војсци бити отворена посебна бирачка мјеста, те да је и сам владајући ХДЗ на своју изборну листу ставио, уз већ споменуте генерале и министра обране Гојка Шушка. 5 Посебно „боде очи“ чињеница да је ХДЗ у свој Изборни стожер (изабрани скуп истакнутих личности које ће помагати и агитирати за,Хрватску демократску заједницу) сврстао такођер Јосипа Луцића као генерала ХВ, Јанка Бобетка који је присутан у јавности и као заповједник јужног бојишта, али и неке друге, ниже по рангу „часнике“: пуковника ХВ Жељка Прпића, бригадира ХВ Ивана Тоља.

Г. ГОЈАК

ле као изборни адути

Вођа Либерала Дражен Будиша захтијевао да сви претенденти обзнане своје имовно стање Ф „Глобус“ објавио да је Туђман дан прије изгласавања закона о забрани продаје државних вила купио вилу

у Назоровој 59 Ф „СТ“ пише да је Савка Да

марака

Загреб. — Уочи почетка изборне кампање у Хрватској један од предсједничких кандидата, Дражен Будиша, вођа Либерала, захтијевао је да сви претенденти на поглаварско мјесто „младе демокрације“ обзнане своје имовно стање. Будишина странка, сходно захтјеву свог предсједника, објелоданила је да овај кандидат посједује стан, невелики пословни простор (у власништву супруге), те готовину од 7500 ДЕМ. Убрзо након објављивања, из ХСЛС-а је стигао и деманти: новине су „повећале“ квадратуру Будишиног стана са стварних 90 на 113 квадрата, што је страначки изборни штаб оцијенио као „злонамјерну подвалу“.

Остали кандидати нису слиједили Будишин примјер, али се штампа ипак потрудила да пучанство не остане без жељених информација. Тједник „Глобус“ је у свом посљедњем

броју објавио праву медијску бомбу: Туђман купио вилу у Назоровој 59, дан прије изгласавања закона којим се забрањује продаја државних вила. Бомба је кумулативно напуњена с податком да је ријеч о простору од 1407 четворних метара за којег је предсједник платио нешто мање од 214.000 марака. „Глобус“ се потрудио да својим читатељима подастре и фотокопију уговора из којег је видљиво да уз вилу, која је прије двије године преуређена (наводно за цијену од два милијуна марака плаћених из државног буџета), иде и „околиш“, тј. припадајуће „двориште“ с базеном и осталим садржајима укључујући скупу електронску опрему, тј сигурносни систем примјерен шефу државе.

На „Глобусово“ откриће реагирао је Уред предсједника, који ништа од реченог није де-

мантирао осим што је најавио да ће сигурносни уређаји бити враћени једног дана, кад садашњи станар, тј. власник више не буде предсједник. Додуше, у демантију се исправља датум састављања уговора, али се не побија да су потписи стављени и новци уплаћени уочи изгласавања споменутог закона. К томе још, укорен је „Глобус“ због објављивања података „приватне“ нарави, што сугерира да је „Глобус“ прекорачио границу доброг укуса улазећи у забран приватности и интимности. Неугодно откриће, овог пута пласирано преко тједника „СТ“, сустигло је и др Савку Дабчевић Кучар која је свој стан, површине 250 четворних метара, платила — како тврди лист — 150.000 марака. Из изборног штаба ХДЗ, који покушава неутрализирати негативан учинак „Глобусовог“ открића, тврде да су државне

бчевић Кучар стан од 250 четворних метара платила 150.000

станове купили и Милка Планинц и Вера Блажевић, па би требало схватити као поен власти то што није издашна само према актуалним, односно према потенцијалним моћницима, него и према бившима. i Тешко је рећи хоће ли и колико ова открића сметати кандидатима у њиховом настојању да задрже односно освоје власт, пошто се изборна кампања не води егзистенцијалним него политичким темама. Политичку битку и њезин сценариј диктира још незавршени рат (за којег Туђман насупрот свих осталих кандидата тврди да је завршен), улога УНПРОФОР-а, успостављање правне државе (што у свјетлу откупа вила звучи као фарса), јачање улоге Сабора и дефинитивно ослобађање од комунизма. С. В.

ИЗЈАВА АНТОНА ТУСА

ГЕНЕРАЛА | ПРЕДСЈЕДНИЧКИ КАНДИДАТИ ПИШУ НАМБИАРУ

Око Превлаке | траже посјет Вуковару, Книну, Глини...

нема уступака

Загреб. — Као одговор на вијести из Црне Горе али и на изјаву генерала Панића о Превлаци, која „може бити само црногорска или у склопу неког аранжмана под контролом ЈНА“, на Хрватској телевизији огласио се заповједник Главног стожера Хрватске војске генерал Збора Антун Тус.

У интервјуу, објављеном у недјељу, Тус је изјавио како око Превлаке неће с хрватске стране бити никаквих уступака. Додао је, међутим, како постоји "могућност · договора Хрватске и Црне Горе да један појас на том простору буде реципрочно демилитаризиран.

Загреб — Истовремено кад су анкетна истраживања о могућим изборним резултатима сигнализирала да се ХДЗ-у и Фрањи Туђману опасно приближава Хрватска социјал-либерална странка са Драженом Будишом као предсједничким кандидатом, и друге су странке посегнуле за Будишиним „ријешењем“.

Након што је Дражен Будиша послао писмо генералу Намбиаpy с „молбом да делегацији ХСЛС-а омогући посјет Вуковару, Даљу и Белом Манастиру како би се као кандидат за предсједника Републике Хрватске упознао с успоставом правног поретка на тим подручјима, повратком прогнаних и изградњом порушених домова“, то исто је учинио и Иван Цесар, кандидат

за исту функцију од Хрватске кршћанске демократске странке (ХКДО).

Међутим, за разлику од Будише, Цесар у својој „предизборној кампањи обавезно жели и мора посјетити Книн и Глину — два котара која имају специјални статус према Уставу РХ — каои сва остала подручја која су запосјели окупатори — српских, црногорских и четничких формација“. Будући да је сада Цесар обзнанио да ће и без Намбиарове пратње отићи у Книн, и Глину, јер за то неће чекати дозволу из Београда, како му је наводно по његовим ријечима одговорио генерал УН, то изгледа ни туђман не може у својим предизборним скуповима заобићи ос-

врт на ова подручја.

Тако је на ХДЗ-овском скупу у Задру Туђман изјавио — према писању овдашње штампе — да „није пристао да се Книн трајно демилитизира, јер Хрватска може бити слободна само ако Хрватска војска уђе у Книн а ући

| ће“.

Међутим, значајно је споменути да многе странке спомињу потребу да се објелодане комплетирано сви документи о мировном плану УН, кроз УНПРОФОР, у Хрватској али да нити један од њих није то — судећи бар према јавним сазнањима — и затражио а нити је такво што ради чистих предизборних „рачуна“ понудио влавајући ХДЗ. Г.Г.

VESTPOVESTPOVEST

DONATORI — MALI PRIVREDNICI:Niš. U Nišu je formiran Fond solidarnosti male privrede koji bi trebalo da obezbedi pomoć u novcu i u „naturi“ za socijalno najugroženije Nišlije. U Fond se već „učlanilo“ 12 najistaknutijih malih privrednika u Nišu, ali će pomoć najsiromašnijima početi da pristiže tek kada se preko niškog Centra za socijalni rad identifikuju oni koji imaju najveće potrebe za ovakav vid pomoći. (Z. M.)

PRIPREME ZA NOVE IZBO-

REKragujevac. — Demokratska stranka je već počela sa pripremama za nove izbore, koji će — kako je najavljeno — biti održani najkasnije do jeseni, pod istim uslovima za sve političke partije. Predstojeći izbori stvoriće uslove za konstituisanje prave demokratske vlasti, koja će doneti mir na ovim prostorima. Ovo je, između ostalog, istaknuto na jučerašnjoj konferenciji za štampu u Opštinskom odboru De-

mokratske stranke u Kragujevcu. .

(Z. R.) | ОВМОУЕЈЕМА INTERNA KLI-

NIKA:Kragujevac. — Sredstvima mesnog samodoprinosa za period 1. juli — 31. decembar 1991. godine u Kragujevcu su pokrenuti značajni investicioni poslovi. Tako je izgrađena i delimično opremljena Interna klinika Kliničko-bolničkog centra, adaptirana Osnovna škola „Đura Jakšić“ i rekonstruisan krov

- ovdašnje gimnazije, najstarije škole

tog tipa u Srbiji.

Ovo je rečeno na jučerašnjoj sednici Skupštine opštine u Kragujevcu, na kojoj su delegati razmatrali informaciju Odbora za trošenje sredstava samodoprinosa u drugom prošlogodišnjem polugođu.

NOVA ADRESA UDRUŽENJA DEVIZNIH ŠTEDIŠA: Beograd.

Udruženje deviznih štediša od juče je promenilo sedište — iz Mutopove 12 preselilo se u Molerovu 13. Radno vreme je ostalo isto, svakog dana sem subote i nedelje od 16 do 19 časova svi zainteresovani građani koji imaju „zarobljenu“ deviznu štednju mogu se za pomoć obratiti ovom „Udruženju na telefon 444-58-74. Ovo nam je juče rekao Dušan Grujić, jedan od članova Upravnog odbora Udruženja, a razlog za promenu sedišta je sukob unutar samog Udruženja između „nezavisnih aktivista” i članova Liberalne stranke, čije su prostorije do sada korišćene. B.S.

SEMINAR O ODGOVORNOSTI BORISAVA JOVICA: Niš. — „S gnušanjem odbijamo optužbe predšednika SPS”drr Borisava Jovića da pojedine opozicione stranke demokratske orijentacije podređuju nacionalni interes srpskog naroda nameri da osvoje vlast. Borisav Jović nema prava da bilo koga kritikuje za odbacivanje nacionalnog interesa zato što je pored ostalog i kao predsednik Predsedništva SFRJ u jesen 1990. godine dopustio naoružavanje paravojnih formacija Republike Hrvatske, istaknuto je na jučerašnjoj konferenciji za štampu niškog SPO-a, na kojoj je najavljen jednodnevni seminar o odgovornosti bivšeg predsednika Predsedništva SFRJ, koji će se „čim organizacioni uslovi dopuste“ održati u Nišu. (Z. M.)

PRINC PLATIO ULAZNICU: Niš. — Prilikom nedavne posete Nišu princ Aleksandar Karađorđević morao je prilikom obilaska poznatog istorijskog spomenika Ćele kule da plati ulaznicu, rečeno je na jučerašnjoj konferenciji za štampu u Opštinskom odboru Srpskog роkreta obnove u želji da se ilustruje negostoljubivost zvaničnog, Niša.

Troškove jednodnevnog boravka princa u Nišu, saopšteno je, platili su privatni sponzori, a nijedno od 12 opozicionih društvenih preduzeća nije se odazvalo da na neki način učestvuje u organizaciji dočeka Karađorđevića.