Борба, 21. 07. 1992., стр. 9
БОРБА
+
РУШТВО
ШТА ЋЕ ОПОЗИЦИЈА ЧИНИТИ ПОСЛЕ ЋОСИЋЕВИХ И БОЖОВИЋЕВИХ ИДЕЈА И ПРВИХ ПОТ
Белико
_УТОРАК 21 ЈУЛ 1992. ГОДИНЕ 9 ЕЗА ПРЕМИЈЕРА ПАНИЋА
мито
Радослав Стојановић (ДЕПОС): Опозиција се мора прилагодити стању ишчекивања Панићевих потеза 0 Љубомир Тадић (ДС):
Захтев за уставотворном скупштином је драмат
ловање опозиције
Позиција опозиције данас или — шта после Ћосићеве понуде за округли сто („политички савет“) и уставну комисију, после Божовићевих предлога за образовање међустраначких савета или, пак, након промотивних иступа савезног премијера Панића који својим програмом „гађа“ управо оно што би и српска опози-
- ција желела2
За онај први (и прави) циљ ДЕПОС-а и већег дела опозиције (реч је о сазивању округлог стола власти и опозиције по узору на неке источноевропске примере) — владајућа странка у Србији, очигледно, није спремна. Потврдио је то јуче и њен председник др Борисав Јовић који „нема ништа против округлих и четвртастих столова“, али да округли сто буде замена за легалну власт, то — како је рекао — не долази у обзир.
Шта је онда опозицији чинити — покушава да одговори „Борбина“ анкета.
— Долазак Милана Панића створио је стање ишчекивања у српском народу, па и опозиција мора, у овом тренутку, да прилагоди свој рад том ишчекивању, сматра професор Радослав Стојановић, један од првака Демократске странке (крило за ДЕПОС) и ДЕПОС-а.
Он мисли да опозиција сада не би смела да учини било шта што би отежало спровођење у дело програма Панићеве Владе, али исто тако не би смела да се укључи у саму власт која тај програм треба да спроведе. Зашто, питамо ако се већ пружа подршка Пани-
СПАС ДРЖАВЕ НАЈВИШИ ЗАКОН: Академик Љубомир Тадић
ћевој политици2 Опозиција, одговара Стојановић, остаје и даље при ставу да је Устав СРЈ нелегитиман, стога и власт на таквом уставу заснована не одговара сувереној вољи народа. С друге стране, додаје Стојановић, уколико све што је Панић рекао не буде спроведено у дело, опозиција ће морати да такво понашање стави у фокус своје критике. Радослав Стојановић каже да опозиција “не би требало да спречава своје угледне чланове да се као стручњаци укључе у експертска тела, али то се не односи на укључивање опозиционих првака у уставну комисију за измену савезног Устава који је најавио председник Добрица Ћосић. “|
— Устав је превасходно политичка ствар и политичко
ПАНИЋ ДАЈЕ ЗА ПРАВО ОПОЗИЦИЈИ: Др Весна Пешић питање и ту би ДЕПОС требало да остане при свом захтеву за уставотворну скупштину, каже Раде Стојановић.
Он, међутим, као компромисну варијанту види расписивање слободних демократских избора за обе скупштине, и савезну и републичку, које би тек таквим изборима добиле пун легитимитет за одлучивање. Постојеће скупштине тај легитимитет немају, додаје Стојановић.
Академик Љубомир Тадић, говорећи у своје лично име, (иначе је члан Главног одбора ДС), каже да Ћосићеву идеју за изменом постојећег Устава СРЈ треба подржати.
— Устав треба реновирати у целини, и ту идеју треба подржати без обзира што лично имам много примедби на начин на који је тај Устав доне-
2
ОД УСТАВОТВОРНЕ СКУПШ ТИНЕ НЕ ОДСТУПАМО: Др Радослав Стојановић
сен и на изборе како су спроведени. Захтев ДЕПОС-а за уставотворном скупштином по сваку цену видим као драматично враћање уназад, као прегрејавање политичке атмосфере која само може да штети српском народу. Ја се руководим оним латинским начелом „Спас државе је највиши закон“, а ова држава је у опасности. Зато треба ускопартијске интересе подредити општим интересима, каже академик Тадић.
Напомиње да ће ДС о свему овоме ускоро расправљати на Главном одбору, а што се њега тиче он ће заступати став који је управо саопштио читаопима „Борбе“. О месту опозиције у свету последњих политичких дешавања, посебно појаве Милана Панића на сцени, Љубомир Тадић, пре свега, упозора-
ично враћање уназад 9 Весна Пешић (ГСС): Право време за конструктивно де-
ва да се не може говорити о опозицији у целини јер је она подељена. Тадић се одлучно супротставља подели на власт и опозицију, на црно и бело, како то, по његовом мишљењу чини ДЕПОС. Странку којој припада види у политичком центру, веома блиско програму савезног премијера.
— Све што је до сада изговорио премијер Милан Панић у великој мери се поклапа са нашим програмом и захтевима које од самог почетка кризе заступамо, каже др Весна Пешић из Грађанског савеза Србије. Она сматра да би, уколико све не остане само на лепим речима, то могло да означи отварање простора за деловање демократске опозиције, која управо афирмацијом политике Милана Панића добија своју потврду и даје јој се за право да истраје.
Весна Пешић има примедби на састав савезне Владе, пре свега на избор министра спољних послова који, по њеном суду, представља носиоца старе политике (мада не само он). Госпођа Пешић сматра да је управо сада право време за конструктивно деловање опозиције, како би речи и обећања власти стварно означили нови почетак једне мирнодопске, демократске и развојне будућности Србије. Опозиција, каже Весна Пешић, има пуне руке посла да настави свој мукотрпни посао да се живот нормализује и уреди према стандардима модерног света
С. ЗЕЛЕНБАБА Ц. МИЛИВОЈЕВИЋ
ПРИВРЕДНИЦИ О ДОСАДАШЊИМ ПОСЛЕДИЦАМА БЛОКАДЕ
Trajna
Други је месец блокаде, несташица, и краха југословенске привреде. Више од 600.000 радника је на принудном одмору а свакодневно стижу и вести о одласцима на колективни одмор због тога што нема сировина за производњу. Колике су штете, тешко је проценити, али стручњаци већ истичу да оне до сада укупно износе око 300 милијарди долара. Није ни чудно онда што се једино води рачуна о томе да се, колико-толико, ублаже социјалне разлике, једноставније речено да народ има шта да једе. Какви су резултати блокаде,
најбоље говоре примери вели-.
ких колектива, али и оних који се још увек некако сналазе.
= Ми се налазимо у двострукој блокади, каже Војислав Симановић, директор ПК „Београд“ из Београда. Једна блокада је од УН, а друга од Владе Србије. Чак нам је ова друга тежа од оне против које се ми не можемо борити. Уредбом Владе Србије успостављене су маказе цена које ћемо ми осетити тек наредне године. Односно, најбоље ће то осетити народ, јер, хране ће бити мање. Мере које је донела Влада осиромашиће нам привреду тако да нећемо имати на
чему да заснујемо производњу за наредну годину. Сад још увек једемо оно што смо лане стварали, каже Симановић.
Злоупотреба резерви
— Налазимо се у времену које је омогућило да на површину испливају људи који су за административно решавање проблема, уравниловку и договорну економију, наставља Симановић. А колико до јуче су се против тога, наводно, борили. Најбољи пример таквог понашања је „злоупотреба“ робних резерви. Ми треба да имамо организовано тржиште у оквиру ког треба да функционишу робне резерве, а не да се баве принудним откупом, као што је сад случај. Сада се види да је рушење великих и успешних колектива — вандализам. Јер, баш они у време кризе треба да извуку земљу из још већих социјалних немира и беде.
А да све економске везе нису покидане говори и пример „Суботичанке“ из Суботице.
— Лане смо произвели 19 милиона литара алкохолних и безалкохолних пића, каже Марија Палинкаш, руководилац у овом колективу. За ову годину смо
планирали производњу од 22 милиона литара. Надамо се да ћемо то и остварити. Највећи део сировина набављали смо, и сад то чинимо, из Словеније. Постоје разни канали којима роба долази. Политика није успела да покида те економске везе. Оно што немамо покушавамо да набавимо на територији СР Југославије, али то иде врло тешко. До сада смо годишње извозили 100.000 литара производа, а и сада то чинимо, каже Марија Палинкаш. Никола Репац, директор земЉљорадничке задруге у Бајмоку, каже да је очекивао блокаду па је колектив снабдевен увозним сировинама. –
— Припремали смо се за ову ситуацију. То значи да смо створили залихе вештачких ђубрива чак и за следећу годину. Када смо ми у питању, блокада може да потраје до краја године а да на нас не остави последице, каже он. -
Партнери на „одмору“
Недељко Икач, руководилац у београдском „Генексу“ каже да би свака па и наша Влада у оваквим ситуацијама морала да има
, ипак, теже паг
Војислав Симановић (ПКБ): Још увек једемо оно што смо лане п сировина набављали смо из Словеније Ф Недељко Вукделија ( државе Ф Владимир Шишка („Ш — Панонија комерц“)
кризни штаб састављен од искусних привредника. Јер, блокада је виша сила, а зна се да ми морамо преживети и живети са њом док она траје.
Недељко Вукделија, руководилац у суботичком „29. новембру“, истиче, да Србији више и теже од блокаде пада недостатак мера правне државе.
— Годишњи извоз нам је лане био 25 милиона долара, а сад смо за пет месеци ове године имали спољнотрговински промет од 2,5 милиона долара, каже Вукделија. Робу сад продајемо на нашем тржишту. Иначе, до сада нам је за увоз репродукционог материјала месечно требало 200.000 долара. То сада немамо, па тржишту нудимо робу из нижих фаза прераде.
Др Стево Мирјанић, донедавни министар за пољопривреду
Југославије, каже да је блокада
највише погодила ову грану. Јер, само у текућој години планиран је извоз од 634 мил'тона долара, а он ће бити мањи за преко 380 милиона долара. Пољопривреду ће још више погодити немогућност увоза репродукционог материјала у вредности 300 милиона доалра. То ће се одразити на мању производњу хране.
роизвели Ф Марија Палинкаш („Суботичанка“): Највећи део „29. новембар“): Теже од блокаде — недостатак мера правне : Припремили, смо се за ово Ф Случај Живинске кланице ЈУКО
— Стао нам је увоз и извоз, додаје Владимир Шишка, директор холдинг компаније ,Ш Панонија комерц“ из Новог Сада. Сви наши пословни партнери из целе Југославије су на принудном одмору. Ипак, бићемо последњи колектив у новој Југославији који ће ићи на принудни одмор због блокаде припремили смо се за овакво пословање.
Живинска кланица „ЈУКО“ из Житишта је пре блокаде, од партнера из Мађарске, наручила 33.000 пилића. Време испоруке било је управо када је блокада уведена, па се партнер из Мађарске нашао у незавидној ситуацији. Имали су два решења — или да прекрше повељу УН или да униште пилиће. Али, уз договор са људима из југословенске кланице, пронађено је право решење. Мађари су у виду хуманитарне помоћи поклонили пилиће Житишту, па су сви задовољни, а блокада није прекршена. Вредност овог посла је 70 милиона долара. Чим дозволе прилике, сталном и коректном партнеру из Мађарске, платићемо „поклон“, каже Саво Иванчевић, директор житиштанске кланице „ЈУКО“. 5
Б. ГУЛАН