Борба, 06. 10. 1992., стр. 19
БОРБА
„НЕМА МЕСТА ЗА МУСЛИМАНЕ“, „НИ У ОЧИ ДА МЕ ПОГЛЕДАЈУ“, „НЕКА ВИДЕ БРАЋА ХРВАТИ“ („БОРБА“, 28. И 30. СЕПТЕМБАР И 1. ОКТОБАР)
ЕТНИЧКИ чист фудбал
Могуће је да написи „Нема места за Муслимане“ и „Ни у очи да ме погледају“ и „Нека виде браћа Хрвати“, нису најадекватније интерпретирали догађања у ФК „Борцу “ из Бања Луке, те постоји и могућност да је права истина прикривена. Али, и овако како је дато, читалац је довољно информисан па има разлога да реагује.
Све те расправе које су добиле мјесто у написима, укључивши и епи-
лог, имају националистички набој
прикривен ујдурмама, а његово финале појављује се у дресу шовинизма. Он није тренутна појава. Треба га сагледати поиздаље. Он је имао претходно кухање и подгријавање у процесу који траје. Силе које су то замијесиле остале су невидљиве, неодређене и нело-
циране.
На такав закључак упућују и друге затрованости национализмом, па у таквој ситуацији ни „Борац“ није могао остати по страни. Амнестираних нема ни у Управи, ни код тренера, нити код играча. Смисао национализма, као најнижег облика свијести је у томе да код човјека убије све оно што га чини човјеком. На таквом погледу произведено је и то да- је опасно играти фудбал у „Борцу“ ако не припадаш „мојој“ нацији. ја своју нацију уљепшта-
вам, као и други своју, али не увијек са
лијепим националним лицем. Петицијом се захтјева (од кога) да Алмир и Сабахудин не могу играти фудбал у „Борцу“ заједно са њима јер, (они) припадају другом народу. Можда су и они (играчи) доприњели томе. Али, у сваком случају, то је духовно на-
GEO ya те
оу ff
[A
\ а џ
j Београд, Теразије 7-9
1. ДАНА 4. ДАНА 10. ДАНА 22. ДАНА 94. ДАНА
сиље које понижава горе него физичко. Момци су криви а не знају зашто су криви и ко им суди и пресуђује. Ко су они невидљивиг2 Јесу ли то сами играчи, и зар само играчи2 Одговор на ово питање дао је нико други него предсједник Клуба, господин Граховац, указујући да је добра игра „Борца зато што су сви Срби“, као и то да је Борчево играње фудбала „више од фудбала“, а затим да „наша браћа Хрвати могу да виде како четници играју фудбал...“ („Борба“ од 1. октобра).
а Рекао бих да је свака друштвена игра „увијек насљедник некога и нечега“, она не почиње сваки пут од нулте, тачке, већ увијек од оног ступња до кога су дошле претходпе генерације. „Борац“ живи скоро седамдесет година и
свака је нова генерација прихватала .
најзначајније вриједности својих претходника. А то су биле универзалне вриједности хуманизма и спорта којима се и „Борац“ поносио — да је човјек
- човјеку прије свега човјек, те да су по-
маци напријед могући само кроз заједништво свих. Сасијецањем тога „Борац“ је након седамдесет година постао етнички чист.
За „Борац“ се поуздано може рећи да је у својој историји носио и градио
најбоље вриједности сигурних и до-
брих међунационалних односа. Са правом на ово указујем и као бивши играч у фудбалском тиму „Борца“ давних 1939—1940. година. И за вријеме усташке власти „Борац“ је за непуна два мјесеца окупације 1941. године ставио до знања да не жели учествовати у њиховим такмичењима. Одмах
"иза првих устаничких пушака стали су
чланови „Борца“ и њих 40 (Срба, Муслимана и Хрвата) дало је своје животе у народноослободилачком рату, а тројица утиснула своја имена у бесмртне листе народних хероја Југославије. Живот пружа огромне, пажње вриједне доказе о „Борцу“. Добро знамо да је то тако, али се понашамо као да не
знамо. Живот уопште, а спорт посеб-
но, није могуће свести само на национално, а поготово у мјешовитим срединама на једнонационално.
Све ово што се догодило представља срамну страницу дуге и богате ис-
торије бањалучког „Борца“. То је, при-
је свега, антицивилизацијски акт убе
мјерен ка крајњој деградацији и деху-
манизацији људских и спортских односа. Рахмија КАДЕНИЋ
Београд
ДЕВИЗНА ШТЕДЊА
Своја кућица своја позајмица
Молим да у Вашем цењеном листу у рубрици „Писма“ објавите моје обраћање јавности сада сужене Југославије.
Рођен сам 1943. године у Осечини код Ваљева. На рад у Немачку, тада Савезну Репубику, сам отишао 1970. године, а наредне 1971. године ми се придружила и супруга. 1973. године нам се родио син, али пошто емо желели да што више радимо и зарадимо,
ONO ORO Or)
Х КА 777“ (2 РА |
ИЗА А Уа
BLACAJNIČKI ZAPIS
INVESTBANKA ĆE PLATITI DONOSIOCU BLAGAJNIČKOG ZAPISA
НА УЛОЖЕНИХ 10.000 ДИНАРА ДОБИЈАТЕ
10.000.- + 153.10.000.- + 625.10.000.- + 1.637. 10.000.- + 3.959.10.000.- + 31.586.-
УТОРАК, 6. ОКТОБАР 1992. ГОДИНЕ
Нове, више у пелости и за раније купљене
Благајничке записе, који још ису доспели за. наплату
19
дете није расло са нама, већ је било код дебе и бабе у Југославији.
Понављам, желео сам да што више радим и зарадим у Немачкој те сам се тамо одлучио и на градњу куће, која је ме коштала 500-600.000 ДМ. С обзиром да је то велика инвестиција био сам принуђен да узмем позајмицу из немачке банке. Током године, радећи тешке физичке послове моја супруга се разболела, сада је на лечењу, а остала је и без посла, а ја желим да се вратим у своју родну Југославију.
Радећи током свих ових година и планирајући повратак новац зарађен у Немачкој улагао сам и остављао у наше — југословенске банке, те сам код „Ваљевске банке“ у Ваљеву заштедео и на свом девизном рачуну оставио 700.000 ДМ. Сада, када сам у ситуацији да желим да се вратим у Југославију, да продам кућу у Немачкој и да отпочнем живот у својој родној земљи, налазим се пред пробелмом који још увек нисам решио.
Наиме, да бих продао кућу у Немачкој, с обзиром да сам за изградњу те куће узео зајам од немачке банке, потребно је да прво вратим тај зајам од 400.000 ДМ, па те онда да кућу продам. Исто тако, да бих почео било какав посао или имао за живот у Југославији, потребан ми је новац, а тај новац је заробљен у „Ваљевској банци“ и до њега још увек нисам дошао.
У вези свог проблема сам разговарао са директором „Ваљевске банке“ који ме је примио и коме сам објаснио да је потребно да ми се моја новчана средства исплате да бих вратио узету позајмицу, на шта ми је он одговорио да му прибавим доказ о томе што сам ја и учинио достављајући извештај од немачке банке о узетој позајмици и обавези да се она врати уколико желим да продам кућу за коју сам позајмио новац, али и ни након тога ниједна марка није враћена.
Желим да објавите ово писмо, не зато да би се само мој проблем решио, већ да се убрза решење за све људе који су на исти или сличан начин доведени у ову ситуацију, а на најбољи начин су помогли (своју земљу.
Томислав МИЛИСАВЉЕВИЋ Бад Залзуфен Немачка
камате признају се
(БОЈНЕ