Борба, 15. 10. 1992., стр. 2

2 ČETVRTAK, 15. OKTOBAR 1992. GODINE

ОМЕМИК

KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU PREDSTAVNIKA SAVEZNE I REPUBLIČKE VLADE I ALBANACA U PRIŠTINI

Prvi korak — uspešan

Ivan Ivić: Naš primarni cilj je da miroljubivo rešimo nastale probleme 0 Dr Fehmi Agani: Školstvu na albanskom da se priđe ravnopravno, a ne restriktivno & Danilo Ž. Marković: Nije bilo razlike u stavu koji smo Ivić i ja zastupali e Gert Arens: Ovde preti opasan problem

Priština. — Učesnici dijaloga o problemu prosvete na Kosovu, a po završetku razgovora, iza zatvorenih vrata, održali su juče konferenciju za štampu, na kojoj su zajednički rad, odnosno pregovore, uz prisustvo medijatora, ocenili uspešnim iz više razioga, posebno zbog činjenice što je dijalog počeo.

— Učinjen je prvi korak i sve strane, učesnici u razgovoru pokazale su spremnost da razgovore nastave. To je taj glavni rezultat — rekao je šef jugoslovenske delegacije ministar obrazovanja Ivan Ivić, i dodao: „Dogovorili smo se da probleme zajednički rešavamo jer su nam zajednički, uz posredovanje predstavnika- Ženevske konferenciје= У Na pitanje šta predstavnici Albanaca, učesnici u ovom гагgovoru zahtevaju, a šta predstavnici Savezne i republičke vlade nude, savezni ministar za obrazovanje Ivić je rekao: „Naš primarni cilj je da miroljubivo rešimo nastale probleme, koji dugo traju i ako se nastave onda postoji opasnost eskaliranja u nekom, još negativnijem pravcu.

Učesnici

U razgovorima o prosvetnim problemima na Kosovu učestvovali su Ivan Ivić, kao šef jugoslovenske delegacije, zatim savezni ministar za ljudska prava Momčilo Grubač, republički ministar za obrazovanje Srbije Danilo Ž. Marković i njegov pomoćnik Miodrag Igniatović i pokrajinski sekretar za obrazovanje Marinko Božović. U delegaciji Albanaca bili su dr Fehmi Agani, dr Ejup Stavovci, Hivzi Isljami, Redžep Osmani, Halim Hiseni, a u svojstvu medijatora dijaloga bili su ambasadori Gert Arens i Piter Hol i Kutinjo.

Razgovor je počeo prekjuče u zgradi Rektorata Prištinskog univerziteta, a okončan je juče u zgradi Doma štampe, odnosno u velikoj sali prištinskog „Jedinstva“. Dijalog je trajao oko se-

dam sati. R.B. a e<==-z<z==z<ZzzK——

Prema tome, mi hoćemo da rešimo ta pitanja tako da uvažimo sva prava Albanaca koja postoje i da pristupimo stvaranju realnih uslova da se u praksi ostvare neka od tih prava koja pripadaju Albancima. Jednostavno

Ko je takozvani

Na pitanje zašto premijer tzv. Jugoslavije Panić nije ispunio obećanje predsedniku republike Kosovo Ibrahimu Rugovi i nije otvorio univerzitet (Valentina Saračini), Ivan Ivić je rekao:

— Ako je tzv. Jugoslavija, ja sam takozvani ministar, pa pitam gospođu da li je ona takozvana novinarka. Takav rečnik ja bih morao da izbegavam, jer mi se takvim rečnikom u ovoj grupi nismo služili. Prvi i veliki korak koji smo prihvatili jeste da uvažavamo jedni druge. A kad je reč o obećanjima, to je bila usmena izjava premijera Panića u Londonu koja je potom operacionalizovana u programu koji je Savezna vlada pisanim dokumentom utvrdila i postoji jedna tačka koja dosta detaljno razrađuje problem univerziteta. Uzvratila je albanska strana i ovo je pokušaj da početne ideje operacionalizujemo. Tu nema nikakvih podvala, stvarno idemo na rešavanje

svih problema, rekao ie Ivić.

REAGOVANJE STRANAKA TI UDRUŽENJA NA KOSMETU NA DOLAZAK PANIĆA

rečeno, cilj nam je da dovedemo do normalizacije škola. E

Dr Fehmi Agani, potpredsednik Demokratskog saveza Kosova je na ovo pitanje rekao da se školstvo na albanskom jeziku tretira ravnopravno sa drugima i da se ovom problemu priđe ravnopravno, a ne restriktivno. Postigli smo značajan, ali tek prvi korak. Postoji nada da će se problemi pozitivno rešiti, a tu nadu vidimo u svesti da se radi o jednom značajnom i konkretnom problemu.

Republički ministar prosvete Srbije Danilo Z. Marković je rekao da „nije bilo razlike u stavu kojeg smo Ivić i ja zastupali“.

Na pitanje šta je to što Albanci na Kosovu nemaju, a Što KEBS nalaže za nacionalne manjine u svim zemljama Evrope, Gert Arens je rekao: „Pitajte Albance, pa da vam oni to kažu“. Isprovociran naknadnim pitanjima, posebno onim „zašto ste vi ovde“, Arens je rekao:

Mi smo tu da pomognemo ovoj zemlji, jer ovde preti opa-

san problem. Ako ovde dođe do

sukoba, strašne će biti posledice. Mi smo ovde zbog položaja vaše cele zemlje. Zbog toga smo tu, dobronamerni, da pomognemo da se nađe rešenje. Naš je cilj da ne dođe do takvog sukoba“. Ambasador Piter Hol je sus-

ret ocenio vrlo uspešnim, „jer ovo je prvi put da predstavnici Savezne vlade i Albanci razgovaraju o konkretnom problemu“. — Sama činjenica da su gospodin Oven i gospodin Vens zainteresovani, ukazuje na njihovu zabrinutost za ono što se dešava na Kosovu — rekao je Piter Hol i razgovore u Prištini ocenio vrlo značajnim.

R. BARJAKTAREVIĆ

Odobravanje i negodovanje

Priština — Na Kosovu i Metohiji juče je bilo mirno, samo što su posla najviše imali opštinski sudovi za prekršaje, koji su izrekli više kazni licima albanske nacionalne manjine zbog remećenja javnog reda i mira u prethodna dva dana.

Predstavnici političkih stranaka i udruženja počeli su da reaguju na najavu dolaska Milana Panića na Kosovo.

6 Unija Nezavisnih sindikata Kosova pozdravlja dolazak Milana Panića, s nadom da će se sresti s radnicima Albancima i stvoriti uslove za rešavanje njihovih problema.

._ 8 Na drugoj strani, Regionalni odbor Srpske radikalne stranke za Kosovo i Metohiju juče је pozvao sve srpske stranke i udruženja da se ujedine i bojkotuju Saveznu vladu i dolazak Milana Panića na Kosovo. Rekli su da се „pozvati sve Srbe na „protestni skup“.

— Politika Milana Panića

раијији!

promoviše rat na Kosovu. Mi mu preporučujemo da ne dolazi, jer ga nismo ni pozvali, niti

nam što treba. Ako dođe, neka .

ide kod Ibrahima Rugove, jer mu je tamo i mesto rekao je predsednik stranke za Kosovo i Metohiju dr Milorad Jevrić, na jučerašnjoj konferenciji za štampu. Radikali su ustvrdili da je „predsednik Milan Panić svojim kontroverznim izjavama UZrTOkovao demonstracije Šiptara“ i da „on sve radi na štetu Srba, a u korist SAD i zapadnih evropskih zemalja u čijim su prestonicama i naručene demonstraciJe e Dolazak saveznog premijera u Prištinu vanstranačko udruženje „Postojbina“ u Prištini ocenilo je u jučerašnjem saopštenju logičnim i obaveznim, uz primedbu da je „simptomatično“ što dolazi upravo sada i što je najavljen samo razgovor sa Albancima.

Ranko Bivljanin

Razgovori sa Ibrahimom Rugovom, koga „Postojbina“ smatra „najvećim neprijateljm ove” zemlje“, i pregovori sa onima koji su, kako se navodi, potpalili mine za rušenje države i proterali preko 400.000 Srba sa ovih prostora, su „neoprezni i znače priznavanje legaliteta secesionizma na Kosmetu“. R.B.

ŠTA SADRŽI PREDLOG MINISTARSTVA ZA PRO-

SVETU I KULTURU SRJ

Rešenja u 14 tačaka

Predlaže se početak nastave u svim osnovnim školama na albanskom jeziku, priznavanje dve protekle školske godine, pripremanje „terena“ da studenti okončaju školovanje po zakonu koji je važio kad su

studije započete...

Ministarstvo za prosvetu i. kulturu SRJ pripremilo je dve verzije „Predloga mera za rešavanje problema u oblasti prosvete i kulture albanske manjine na Kosovu”. Prvi materijal je dorađen nakon opaski koje su dali predsednik SRJ i savezni premiijer. Poslednji, prepravljeni, predlog prosleđen je uz propratna pisma Vladi Republike Srbije i predstavnicima albanske manjine. O aktivnostima Ministarstva prosvete Srbije, sa merama koje je ova institucija preduzela uoči i na početku nastavne godine za škole na Kosovu, obaveštena je i Savezna vlada.

Ponuđenim dokumentom Ministarstvo prosvete SRJ predložilo je da otpočnu pregovori o 14 „kratkoročnih i dugoročnih mera kako bi se učinio pokušaj istorijskog zaokreta u odnosima između Srba i albanske manjine“. Predloženim stavovima na prvom mestu se traži da se osigura normalan početak nastave na albanskom jeziku u Osnovnim školama na Kosovu, te da se sačine specifični programski sadržaji iz nacionalne kulture i istorije Albanaca i albanske manjine sa Kosova. Takođe se inicira i povratak u srednjoškolske klupe „za koje postoji interes albanske manjine i kadrovske mogućnosti“, i posebno predlaže dogovaranje partnera u rešavanju problema kako bi se prizna-

· le dve protekle školske godine,

uz „eventualno nadoknađivanje onih delova gradiva koje ti učenici nisu savladali“. U četvrtoj tački predloženo je da se osigura završetak studija po Zakonu koji je važio u trenutku kad je školovanje započeto, a u petoj je istaknuto zalaganje za deblokadom medija.

Dokumentom se predviđa i uobličavanje programa za obrazovanje odraslih (uz pomoć Evropske zajednice, SRJ i Srbije), a trebalo bi da se sačini i program vaspitanja celokupnog stanovništva Kosova „za život u demokratskom pluralističkom društvu“. Ponuđenim merama nije zaobiđena ni nastava na albanskom jeziku u inostranstvu (nastavnici bi trebalo da imaju status jugoslovenskih predava-

ča, čiji rad plaća savezna država), a planira se i akcija „uspostavljanja komunikacije i saradnje škola“ iz Beograda i Srbije sa školama na Kosovu“, sve u cilju boljeg upoznavanja.

Pisma

Na adresu Ministarstva prosvete Srbije Savezna vlada adresirala je pismo u kome se obrazlaže zbog čega je sačinjen „baš takav“ dokument za rešavanje obrazovno-kulturnih problema albanske manjine na Kosovu, uz tiveravanje da je „Kosovo neodvojivi deo Republike Srbije i SRJ“. U pismu su označeni i partneri koji će raditi na zajedničkom poslu. To su Savezna i Republička vlada (i njeno Ministarstvo za prosvetu) i predstavnici albanske manjine sa Kosova. Po potrebi i na zahtev Savezne vlade tražiće se učešće misije KEBS-a za Kosovo, Vojvodinrti i Sandžak.

Uz molbu da se sarađuje sa Saveznom vladom u rešavanju problema u interesu zemlje, srpskog i albanskog naroda na Kosovu i u cilju skidanja sankcija Saveta bezbednosti, na kraju je naglašeno da se računa i na predloge koji dolaze iz Vlade Srbije i njenog resornog ministarstva.

Ministarstvo prosvete i kulture SRJ predlaže da se sačini dugoročni program za poboljšanje kvaliteta sveukupnog kosovskog obrazovanja, a prilikom izrade Zakona o nacionalnim manjinama inicira se i uključivanje stručnjaka sa Kosova. Uz „diferencirani“ pristup, dokumentom se planira „rešavanje radno-pravnog statusa prosvetnih radnika albanske manjine koji su (od osnovnih škoia do fakulteta) ostali bez posla.

e Poslednjom 14. tačkom Ministarstvo se zalaže za ponovno otvaranje viših škola i fakulteta (u '92./'93. godini) „za koje postoje objektivni uslovi“. Problem ostalih školskih i akademskih institucija rešio bi se (uz pomoć eksperata OECD i EZ) nakon što se sačini elaborat o njihovoj opravdanosti. U tom smislu predloženo je da se iskoristi i zakonska mogućnost za

otvaranje privatnih fakulteta.

Priredila: O. NIKOLIĆ

DR MOMČILO GRUBAČ

Naći dobar kompromis

Savezni ministar za ljudska prava i nacionalne

DR FEHMI AGANI

mir

manjine dr Momčilo Grubač izjavio Je nakon raz-

govora između predstavnika jugoslovenske i srpske vlade sa Albancima da se „mora naći dobro kompromisno rešenje za probleme obrazova-

nja na Kovosu ı Metohiji“.

Grubač je rekao da problemi ljudskih prava i nacionalnih manjina nisu vezani samo za alban-

sku nacionalnu zajednicu.

Naš razgovor sa predstavnicima Albanaca istakao je ministar Grubač — ima za cilj da približi suprotne stavove i mišljenja kada je u pita-

nju obrazovanje.

Za uspeh potreban

Potpredsednik Demokratskog saveza Kosova (DSK) dr Fehmi Agani izjavio je neposredno nakon razgovora sa predstavnicima Savezne i Re-

publičke vlade da ne veruje da će na Kosovu biti

demonstracija dok traju razgovori. Za uspešnost razgovora, po njegovom mišljenju, potrebna je i

jedna mirnija i tolerantna atmosfera.

U neformalnom razgovoru nakon konferencije za štampu, Agani je izrazio zadovoljstvo početkom razgovora, atmosferom ı tolerancijom i me-

đusobnim uvažavanjem učesnika.

и

GW u II ui aa ас