Борба, 15. 10. 1992., стр. 23
сен -
БОРБА
ПРОФ. ДР СЛОБОДАН САВИЋ, О НЕДАВНОМ
САСТАНКУ ХУМБОЛТОВЕ ФОНДАЦИЈЕ
Научна, уместо политичке припадности
Проток научне мисли се не сме зауставити Ф Професор Гросарт-Матичек у својој књизи веома је добро сагледао проблем између Срба и Хрвата Ф Скупштина Хумболтовог клуба Ср-
бије идућуг „месеца у Београду
На састанку у Бону, одржаном пре две недеље, „Александар фон Хумболт фондација“ је окупила председнике свих својих клубова у свету. Тема састанка била је посвећена извештајима о раду педесетак Хумболтових клубова и учвршћивању међунационалне научне сарадње,
што је основни принцип рада
Фондације.
Овога пута, домаћин је инсистирао на успостављању покиданих веза између научника, чланова Хумболтових клубова, Србије, Хрватске и Словеније. И док је председник ове асоцијације у Србији, проф. др Слободан Савић, одмах прихватио разговор, представници Словеније и Хрватске су и то одбили, што је изазвало видљив протест присутних. — Разумео сам зашто су хрватске колеге тако морале да
реагују, каже проф. Савић. Јер, у Хрватској је летос издата наредба Министарства знаности да се забрањује свака научна сарадња чак и учешће на међународним скуповима „у којима судјелују представници тзв. СР југославије“. Проток научне мисли се, међутим, не сме зауставити. Уосталом, мото Хумболтове фондације јесте да не постоји верска, расна и политичка припадност, већ само научна. Став проф. Савића је у Бону оцењен као либерално-демократски, а Хумболтова фондација је нашем представнику, уз учешће на овом скупу омогућила 60раваку Пољској на састанку њиховог клуба и неколико сусрета са немачким колегама у циљу размене научних искустава. Између осталих, др Савић је тада посетио професора Роналда
СМЕДЕРЕВСКА ПЕСНИЧКА ЈЕСЕН Јубилеј Српске књижевне задруге
Смедерево. — Стогодишњица Српске књижевне задруге обележиће се данас у Дому-културе у Смедереву, у оквиру Смеде-
ревске песничке јесени.
У Великој сали Дома културе биће приређено књижевно вече писаца СКЗ, на којем ће учествовати Стеван Раичковић, Милорад Ђурић, Рајко Петров Ного, Драгомир Брајковић, Јован Радуловић и Драган Лакићевић.
К. Р.
РАЗУМЕО САМ ХРВАТСКЕ КОЛЕГЕ: проф. др Слободан Савић
Гросарт-Матичека, који га је упознао са садржајем свог новог научно-истраживачког дела, припремљеног за штампу под насловом „Ментални фактори у посткомунизму на примеру Срба и Хрвата“.
— Професор Гросарт-Матичек, који је директор Европског центра за мир и развој при Уједињеним нацијама у Хајделбергу и Института за превентивну медицину, политику, економију и здравствену психологију, веома се озбиљно бавио овим питањем, објашњава др Савић. Изразио је и жељу да дође у Београд, како би нашој јавности образложио своје ставове. Пошто сам прочитао дело, могу да кажем да је професор Гросарт-Матичек (иначе један од највећих светских стручњака у домену социо-психологије) проблем између Срба и Хрвата веома добро сагледао, и да би наша јавност требало да упозна садржај ове књиге: У наставку рада Хумболтов клуб Србије одржаће Скупштину у Београду већ следећег месеца, обавестио нас је на крају разговора др Савић.
С. ЈЕЛИЋ
"БОРБА У БИОСКОПУ И ИСПРЕД ЊЕГА;
23
Дијаспора, туга преголема
„Усамљен у Америци“ редитеља Берија Александера Брауна
У једној од најоригиналнијих комедија Блејка Едвардса, „Парти“, главни јунак је трапави Индијац, који из најбоље намере уништи милионски сценографски сет, а затим грешком добије позив на елитни парти. Улогом Хрундија Бакшија, Питер Селерс је направио жестоку конкуренцију свом инспектору Клузоу, па је право чудо како и Индијац није постао јунак серијала.
Очигледно више него инспирисани поменутим филмом, аутори — иначе махом припадници индијске дијаспоре у Њујорку — користе мање — више идентичан заплет. Њихов адут је главни глумац Ранђит Чаудри, право откровење, чија харизматична хистерија призива у сећање чудесHor Селерса. Главни јунак Арун којег игра Чаудри, почиње каријеру као продавац новина у шопу свога ујака, који се налази у предворју једне велике компјутерске компаније. Његов живот је пројектован. Он је дошао у Нови свет да побегне из беде и да под будним оком свог ујака, традиционалисте нађе себи лепу девојку, нормално Индијку, па да њихови потомци у перспективи наследе традицију продавача новина.
Арун се нормално заљуби у прву атрактивну, еманциповану Њујорчанку, а његова веза са цимером, типичним муш-
ким шовинистом и неумор-
ЕКСКЛУЗИВНО: БОРИСЛАВ ПЕКИЋ: СЕНТИМЕНТАЛНА ПОВЕСТ БРИТАНСКОГ ЦАРСТВА _ (4)
Дружељубље у урођеничк
Рационисање хране уведено је тек у шестом месецу рата. Оно је гладне енглеске стомаке изједначило само привидно. Истина је да су и богаташ и сиромашак добијали исто месечно следовање хране, али је имућан човек, кад год је хтео, могао отићи у ресторан и тамо се без икаквог ограничења најести. Влада је дуго оклевала да томе стане на пут све док није изабрала компромисно решење које је госту дозвољавало само једно главно јело, још под условом да му цена не прелази пет шилинга. Па и ова је скромна регулатива ускоро напуштена за елитне ресторане. Контролу су обављали службеници с непријатним надимком њушкала зпоорегз. Природна последица је био скок цена свим производима, поготову оним луксузног карактера, и црна берза, пратећа појава свих ратова. Нема се утисак да се званична Енглеска против ње с неким нарочитим жаром борила. Каква год да је, и ма колико неморална, она је пунила тржиште инсуфицијентном робом. А задовољење мирнодопских потреба имало је терапеутско дејство на људе изложене свим могућим ускраћивањима. Заведена је, наравно, строга штедња. На прераду су однете ограде са лондонских приватних паркова направљене од извајаног кованог гвожђа, а јавни паркови и баште претворени у повртњаке. Смела патриотска идеја да се национална библиoreKa y British Miseum преради у папир није прихваћена
али је глад за папиром, који се користио углавном за пропаганду чувања папира, остала. Све ове невоље темељно су измениле енглеске друштвене обичаје. Први пут сте по крчмама могли да видите Енглезе да разговарају са људима којима нису представљени. Из железница су ишчезли типични енглески путници загњурени у новине или изгубљени у пејзажу у страху да им се неко за нешто не обрати. Дружељубље, премда налик међусобном разумевању заробљеника у урођеничком казану, било је неопходан зачин ратном моралу, за чије су се јачање подједнако ажурно бринуле бројне владине пропагандне агенције, информативни медији и природан нагон за одржањем нације. Најпопуларнија песма sBana ce There'l always be an Епрјапа! (Увек ће бити Енглеске!) Очекујући бомбардовање Лондонци су се по званичним кладионицама кладили где ће идућа ракета пасти. Псеће и коњске трке редовно су одржаване; позоришне, филмске представе и концерти такође; крчме су увек биле препуне. Општи нагон ка међусобном приближавању био је у дејству на свим пољима делатности. Чак су и жене, до тада једва припуштене изборним кутијама, сада биле запослене по војним фабрикама, одмењујући мужеве на фронту. Али неки извештаји везани за евакуацију деце из Лондона као да бацају извесну сенку на закључак O „социјализацији нације“. Нека су сабиралишта
деце по унутрашњости личила на римска тржишта робова. Фармери су се грабили за јаке дечаке, кадре да раде у пољу, развијене девојчице лако су налазиле дом у коме ће помагати у кућним пословима, невоља је била са неухрањеном и болешљивом децом градских предграђа.
Деветог маја 1945. Енглеска је славила победу и завршетак рата. Лица су била озбиљнија од оних 1918. Сви су се сећали првих послератних изборних обећања о земљи подобној за хероје која никад нису одржана. И овај је рат завршен, то је истина, и све су неозбиљности до сада биле допуштене, али сада је опет мир, озбиљно треба почети да се живи.
Енглези су, ето, рат већ и завршили, а ми га у овим коментарима ни почели нисмо. Почећемо га, као и Први, извесним гробарским статистикама. Оне су за мене неочекиване, а мислим да ће и за вас бити. Упркос усавршеној технологији убијања, знатно порасле жеље за њим и веће дужине у том послу, Енглеска је у Другом светском рату претрпела неупоредиво мање губитака него у Првом. Док је у Првом укупан број мртвих, 03леђених, заробљених и несталих из целе Империје доспео до макабричне цифре од 3.190.235, у Другом једва прелази милион (1.192.816). Од те скромне цифре, три пута мање од оне из Првог рата, на Енглеску отпада 264.443 убијена, 277.077 рањених, 213.919 заробљених или несталих и
каза
92.673 погинула цивила, укупно, дакле, 848.111 или људи. Материјалну штету није могуће израчунати али се претпоставља да је, укупно узев, прелазила 1.000.000.000.000 или око тридесет пута више него што је изиносила у Првом светском рату.
Kan je Winston Churchill (Винстон Черчил), на почетку свог ратног мандата, рекао Енглезима да им нема што друго понудити до крви, труда, суза и зноја као да је мислио на пешчане атлантске дуне северне Француске, где је, код РипКегацеа, (Денкерка) након немачког продора у Низоземље, између 26. маја и 2. јуна, изложено здушним .нападима и страху од тенковског атака, сабијено 250.000 људи енглеског Експедиционог корпуса и 100.000 _ војника _— разбијене француске армије. Спасло их је чудо, делимично немачког, делимично енглеског порекла. Хитлер је 24. маја, без икаквог здравог војничког повода, зауставио немачке тенковске јединице у продору према РипКкетацец. (Денкерку). Остатак посла обавио је енглески народ. Уз 222 морнаричке јединице, у евакуацији трупа из Рипкегаџеа (Денкерка) учествовало је 665 цивилних пловних објеката, од јахти и моторних чамаца до рибарских барки и једрилица. Посао су обавили обични енглески људи, познаваоци мора, додуше, али неупознати са ондашњом немачком силом. Без војника из Dunkerquea (Денкерка) Британија би остала лишена одбра-
(улоге: Ранђит Чаудри, Аделаида Милер, Роберт Кеслер)
ним љубавником, открије му да живот има и неке забавније аспекте. Каријера му вртоглаво крене када једног дана сасвим случајно отклони квар који се састојао од тога што велики компјутер није био укључен у струју.
Иако су комичне ситуације углавном стереотипне, настале из сукоба култура, пре свега због Чаудријевог комичарског талента филм је забаван, и на моменте фурисзан.
У Њујорку су све више присутни филмови малих етничких заједница (Словена, Хиспаноамериканаца...) који настају у малим, независним продукцијама. Индијци у дијаспори, признајмо, досад су били изван нашег фокуса, тако да је и са те стране ово један изузетно драгоцен филм.
Чаудри је, очигледно, звезда у успону пошто је на прошлогодишњем Лондонском фестивалу већ бриљирао опет у улози једног Индијца у дијаспори, овај путу Канади у филму „Сем и ја“. Питање је дана када ће му Холивуд поклонити заслужену пажњу.
Филм „Усамљен у Америпи“, на жалост, поново начиње болно питање живота све већег броја наших земљака у дијаспори, и отвара конкурс, ко ће бити први, који ће се на филму позабавити њиховим судбинама.
Динко ТУЦАКОВИЋ
не, иако можда рат и не би био изгубљен, јер, освојена, она би борбу наставила из својих доминиона, продужен би свакако био. Заједно са добијеном ваздушном битком за Британију, која је отпочела јуна 1940. а окончана крајем зиме 1940/41, ОцпКегаце (Денкерк) је најупечатљивије сведочанство оних енглеских националних врлина које су од ње створиле Империју.
Првих година, међутим, оне се не виде у ратним коминикеима. Ови бележе искључиво немачке победе и британске поразе. Они се ређају монотоном неусиљенишћу. После губитка _ јединог _ савезника, Француске, енглеске трупе, стигле упомоћ Грцима, повлаче се са Балкана. Битка за Атлантик (1940—1941), оминозно понављање немачке подморничке офанзиве, подиже тонажу потопљеног британског бродовља са 55.580 тона у мају на 352.407 тона у октобру 1940, а крајем 1941. тоне носач авиона Атк Коуа! понос флоте Његовог Величанства. Потапање немачког бојног брода Б:5-
"тпатск и ступање у рат Совјет-
ског Савеза нека је утеха у тим данима искушења. Утеха је, на жалост, умањена губитком бојног брода Ноод и тоталним крахом совјетског западног фронта.
(НАСТАВЉА СЕ). _