Борба, 15. 10. 1992., стр. 22

22 ЧЕТВРТАК, 15. ОКТОБАР 1992. ГОДИНЕ

СА 24. БЕОГРАДСКИХ МУЗИЧКИХ СВЕЧАНОСТИ ji

Београд. — Настављајући традицију премијерних извођења дела наших композитора, организатори Бемуса су одлучили да праизведбу на овогодишњем фестивалу имају две композиције: „Буги“ Вука Куленсвића и „Ноћни записи“ Иване Стефавовић.

Композицију Иване Стефановић извешће данас у Сали Коларчеве задужбине Камерни ансамбл Академије уметности из Новог Сада уз солисту Дејака Млађеновића (виола). Уметнички руководилац и диригент ансамбла је Иштван Варга.

— Моја композиција је нека врста музичког дневника, ба"рем по свом емоционалном

тонусу, каже Ивана Стефановић. Мислим да је веома једноставна. А, једино што сам желела да искажем у њој јесте осећајност. У тој одлуци ми је "помогао један мали текст Леонида Шејке, чији је наслов „Последњи запис“. Реч је, заправо, 0 његовом уметничком тестаменту. Значење тог текста ме је јако погодило и мислим да сам тек сада почела суштински да га разумем.

Два дана касније, 17. октобра, у оквиру Бемуса, Београдска филхармонија ће, уз румунског диригента Кристијана Мандеала и солисту Александра Шандорова, први пут извести концерт за клавир и оркестар „Буги“ Бука Кулено-

вића.

Како објашњава аутор, идеја за ово дело настала је раније и постепено уобличавана. Инспирисала ме је једна Мондријанова слика у којој сам непрестано препознавао игру сабласних силуета. Тај сабласни плес личио ми је на нашу стварност у којој тренутно живимо каже Вук Куленовић. Дело се по форми ослања на моје досадашње стваралаштво и "написано је као целина, без ставова и прекида.

Концерт Вука Куленовића „Буги“ је, после београдске премијере, требало да буде изведено у иностранству, али се ембарго томе испречио.

С. ЈЕЛИЋ

армен у машти и збиљи

„Болеро“ Мориса Равела, „Кармен свита“ Жоржа Бизеа и Родиона Шчедрина, гостовање Балета СНП из Новог Сада, кореограф Владимир Логунов, диригент Имре Топлак

Јелини балетски догађај на овогодишњем Бемусу, гостовање Балета СНП из Новог Сада са веома познатим и цењеним делима — „Болером“ Мориса Равела и „Кармен свитом“ Жоржа Бизеа и Родиона Шчедрина — уз суделовање првака (београдског Балета, Ашхен Атаљанц и Константина Костјуксва, побудило је велико интересовање публике.

Трагајући за'сопственим начином балетске интерпретације Равеловог „Болера“, Владимир Логунов је одабрао балску свечаност на којој је требало да игра, као и музика, непрестано добија у интензитету. Сама сва замисао је вредна пажње, али њено кореографско остварење било је лексички сиромашно, немушто, сведено на неколико играчких фраза које су подсећале на Бежарову верзију овог балета, уз препознатљиве детаље из кретачких корова Ане Соколове, на одређени начин следбенице Исидоре Данкан.

Намера да се „Болеро“ „музички режира“ односно да Равелова мелодија, ритам и динамичка градација визуализирају играчким покретима, није била довољно осмишљена, те се наметао утисак недоречености. Ипак, то није сметало да се уверимо у несумњиву даровитост Маје Грње, веома изражајне младе новосадске балерине, као и у сигурност и лепоту става ветерана Растислава Варге, солисте у овом бале-

ту.

„ЉУБАВНА ПРИЧА“ МАРТЕ КЕЛЕР; Суботица —

Сасвим други утисак је оставила Логуновљева кореографија „Кармен свите“ Бизеа-Шчедрина. Овога пута, Логунов се одлучио да играчка догађања „у времену и простору живота, љубави и смрти“ Меримеове јунакиње, ослободи свих непотребних детаља, те да у жижу свога интересовања стави њен однос према мушкарцима који су је волели и које је она волела — Дон Хозеу, Ескамиљу и Зуниги. Стога су њихови плесни монолози и дијалози имали снагу истинског уметничког надахнућа.

Ашхен Атаљанц, добитница Октобарске награде Београда за ову годину, је — као што се и очекивало — одушевила још једном својом одиграном улогом. При томе је изврсно сара-

КРАЉЕВО

Филмски режисер Зоран Чалић, потписао је уговор са предузећем „Технофилм“ за снимање приче о двоје младих, по узору на амерички филм „Лав стори“, Чалић ће према уговору, снимати у Суботици и на обалама Палићког језера. Марти Келер, глазној јунакињи филма, припашће улога ученице медицинске школе, дох ће њен младић у филму бити рањеник у овом рату.

J. IH.

UAC у ШУМАРИЦАМА: Крагујевац. На овогодишњем

48. великом школском часу у крагујевачким Шумарицама, који се одржава сваког 21. октобра биће изведена поема „Они су нас убијали“ Петра Зеца.

У програму учествују драмски уметници Ружица Сокић, Соња Јауковић, Петар Краљ, Миодраг Радовановић и Мирко Бабић, а У музичком делу хорови КУД „Обилић“ и „Бранко Крсмановић“, школе „Дринка Павловић“ и крагујевачких основних школа, под управом Даринке Матић Маровић. (Танјуг)

НАГРАЂЕНЕ „ТРИ СЕСТРЕ“; на овогодишњем бонском фестивалу „Видеонале 5“ представљене су нове тенденције из уметничко-експерименталног видеа у свету. Прва на-

града „Видеонала“ припала је делу „Три сестре“, аутора Мари- '

не Гржинић и Аине Шмид. Ово остварење реализовано је 1992. Видео „Три сестре“ је реинтерпретација новеле Чехова, на тему ратних догађаја на Балкану. ·

г ~

"d.X.

ђивала са својим партнерима: робустним и супериорним у игри оштрих покрета и класичног виртуозитета Константина Костјукова (Ескамиљо), увек сигурним и поузданим Михаи Бабушком (Дон Хозе), „којем ова лирска партија није потпуно одговарала, те младим, све сигурнијим Владимиром Мељником (Зунига), који се истакао лепим стасом и уздржаном елеганцијом.

Деонице ансамбла, новосадски Балет је, углавном, коректно одиграо, мада је у балету „Кармен“ конципираном на овакав начин, Логунов балетски кор могао потпуно изоставити, а да при томе његова кореографија још више добије на упечатљивости.

Милица ЗАЈЦЕВ

[|

„златна клапа LJ

Мији Алексићу _ Краљево. — Прексиноћ је у препуној дворани биоскопа „Ибар“ глумцу Мији Алексићу уручена „Златна клапа“, дар листа „Осмица“, за улогу у филму Горана Паскаљевића „Танго аргентино“. „Клапа“ се, иначе, додељује на основу предлога југословенских глумаца, а после пројекције филма признање је Мији Алексићу уручио Слободан Јоковић,

уредник у „Осмици“. М.М.

5

oj (ati Вава

ВАСИЛИСА РАДОЈЕВИЋ: „И пад је лет“ НОВЕ БЕОГРАДСКЕ ГАЛЕРИЈЕ: „ДАНИА АРТ“

И „ЛЕОНАРДО“

Ликовно-излагачки организам метрополе као да (као страно тело) одбацује једне и ствара нове просторе. Вечерас и сутра у Београду се отварају две нове галерије, и обе ће бити промовисане уметницима рађеним у Црној Гори.

Вечерас се отвара нова Га-

лерија „Даниа грт“ на почетку Улице Краља Милутина, и то мањом самосталном изложбом радова Цветка Лаиновића, југословенског уметника изузетног реномеа. Након његовог гостовања у Мароку, ово ће бити прво поновно излагање у земљи.

(онтенегро арт

Галерија „Леонардо“ отвара у хотелу — „Интерконтинентал“

зложбу слика Василисе Радојевић, која је и стваралаштвом и излагањем више везана за иностранство, пре свега за Италију и Рим, него за овдашње терене. Зато је изложба у „Леонарду“, у „Интерконтиненталу“ ретка прилика да овдаштња публика целовитије упозна њено дело.

Хроничари њених изложби истицаће, пре свега, цртеж уметнице а по речима Дејана Патаковића, са Василисиних слика „могу се чути стихови који допиру до најтананијих

Већ сутра — промовишући

чула посматрача...“ нови изложбени простор —

си.

НАУЧНИ СКУП О ЊЕГОШУ И АНДРИЋУ: Херцег Нови. — У организацији Удружења књижевника Црне Горе, херцегновске Књижевне заједнице, и Херцег-Феста, под покровитељством Министарства културе Црне Горе, данас у Херцег Новом почиње дводневни научни скуп о Петру П Петровићу Његошу и Иву Андрићу. Скуп је посвећен 140-годишњици Његошеве смрти и стотој годишњици од рођења нобеловца Ива Андрића. Организатори су позвали 26 учесника, међу којима су др Слободан Томовић, др Владета Вуковић, др Новак Килибарда, др Павле Зорић, др Драган Копривица, др Петар Џапић, др

Мирослав Егерић, и други. | H.J

ЗАШТИТА „МИРОСЛАВЉЕВОГ ЈЕВАНЂЕЉА“:

Београд. — На јучерашњој седници Управног одбора „Мирослављевог јеванђеља“ чији је председник др Гордана Бабић Ђо-

_рђевић, усвојен је предлог мера техничке заштите најстарије

српске књиге и одобрена средства Народној библиотеци и Народном музеју потребна за њену конзервацију. Према првим предвиђањима радови на конзервацији могли би бити завршени тек 1994. године. Пре и после сваке интервенције на „јеванђељу“ биће рађени фото снимци помоћу стереоскопа, апарата који ће бити купљен специјално за ову прилику. Представник Министарства културе, Мира Кљајић, истакла је да је Министарство спремно да финансијски помогне рестаурацију. M. K.

U IZDANJU KNJIŽARE ”PLATO”, BEOGRADSKOG KRUGA I ”BORBE”

izašla je iz štampe

druga

Kniga donosi izlaganja više od 80 uglednih intelektualaca - članova Beogradskog kruga i njihovih gostiju.

"Druga Srbija” je dokument Koji u vremenu nacionalne mržnje i zla, aveti rata i fašizma, svedoči o postojanju drugačije Srbije Srbije koja nacionalističkom ludilu, zločinačkom ratu i fašizmu suprotstavlja mir, slobodu, pravičnost i demokratiju...

Knjigu možete nabaviti u Knjižari ”Plato” po ceni od 3.500 dinara i sa popustom od 20 odsto, informacije na telefon 639-121.

'