Борба, 15. 10. 1992., стр. 21

(Мо

Kolektivno samoubistvo na rate

u među Srbima rasprostranjena antinemačka osećanja“ 0 U osnovi ne znamo ko su Srbi, koj ili Francuskoj se do nedavno govorilo samo o Jugoslovenima e Bez iluzija o Tuđmanu

„Veoma mi je žao što s Hrvati i drugi, u Nemač

SVET _

GOSLAVIJI, HRVATSKOJ, SRBIJI, SLOVENIJI

e „Nikad nisam verovao da su svi Hrvati nevini, a svi Srbi zli“

(04 izveštača „Borbe“)

Bon — Volf Ošlis je, pre svega „nepopravljivi Jugosloven“, slavista koji govori ruski, poljski, srpski, makedonski i češki. Ne krije da je stara ili bivša Jugoslavija njegova velika ljubav, da je zemlju prokrstario uzduž i popreko i da svuda ima prijatelja. Od 1968. godine je naučni

saradnik Saveznog instituta za ~

istočne i međunarodne studije u Kelnu, a od 1969. godine se intenzivno bavi Jugoslavijom.

Volf Ošlis je na istraživačkim projektima u Institutu, docent je na Univerzitetu u Gisenu i saradnik četiri velike radio stanice u Kelnu. Već sedam godina je jedan od voditelja emisije „Uživo sa gostima“ radio stanice VDR.

— Jugoslavija za mene nije bila inostranstvo. Ja sam tu zemlju voleo, dobro sam je upoznao u svakom njenom kutu imao sam prijatelje i svuda problema sa milicijom. Tako je to u Jugoslaviji — reći će u razgovoTu. Genšerove namere

Zašto je Nemačka bila tako angažovana u ključnim trenucima jugoslovenske krize?

— Nadam se da je iza ovog angažmana bila dobra namera.

Dakle, nikakvo potajno neprija-

teljstvo prema Srbima ili nekakve istorijske uspomene na loše partnerstvo između Nemačke i Hrvatske. Verujem da je reč o dobroj nameri da se priznavanjem Hrvatske i Slovenije sukob internacionalizuje, podigne na drugi nivo, kako bi se okončao.

Ali poznato je da suprotno dobrom nije loše, već dobra zamisao. Posebno namere Hansa Ditriha Genšera bile su dobro zamišljene i upravo zbog toga loše. Insistiranje na priznavanju dovelo je do eskalacije rata, što je danas jasno. Danas bi se sa nemačke strane priznanje rado učinilo ništavnim, ali to je naravno nemoguće. Sada od toga zapravo, svi imaju štete: Evropa koja je ljuta pre svega na Nemce, Nemci kojima prigovaraju i Evropa i Hrvati i, najviše Hrvati koji su 15. januara priznati, a 16. januara zaboravljeni.

— Zagrebu je više nego jasno stavljeno do znanja da je takav kakav je neupotrebljiv ı da mu se ne može pomoći. Podsetiću na izjave bivšeg nemačkog amDasadora u Beogradu Horsta Graberta, koji je u intervjuu „Dugi“ otvoreno govorio O iracionalnim nadanjima Hrvatske u privrednu i vojnu pomoć. On je stalno govorio u Zagrebu: „Nećete dobiti nikakvu pomoć“. Oni su se smejali i odgovarali: „Vi nam morate pomoći“. U međuvremenu je prošlo deset meseci i niko nije morao da pomogne Hrvatskoj.

e Kad je reč o srpsko-nemačkim odnosima teško da bi mogli biti na nižoj tački?

— Ono što me posebno boli jesu činjenice da su u Srbiji vrlo rasprostranjena antinemačka osećanja, da se veruje da je Srbija žrtva nemačke zavere, da su u Bonu na vlasti Hitlerovi učenici. Veruje se da je nemačka politika nastavak starih nemačkih planova iz drugog svetskog rata. Mogu samo ponovo da citiram Horsta Graberta koji je na svc to rekao: „Besmislica, apsolutna besmislica“. Tako nešto Nemcima nc pada na pamct.

e Kakvi su zapravo nemački interesi na Balkanu?

— Pre svega da Balkan više ne bude ili da ponovo ne postane ono što je bio — evropsko bure baruta, skupina malih državica i osinjak nacionalnih sukoba. Direktnih privrednih, političkih i drugih interesa mi nemamo. Nikad nismo ni imali. Od vremena Bizmarka nas Balkan nije interesovao, izuzev u vreme Hitlera. Nismo imali nikakvu balkansku koncepciju. Naše političke opcije bile su usmerene ka Rusima, Amerikancima i Englezima, ostalo su bile dinastičke, trgovinske, naučne i tehničke veze, ali sve je to bilo sekundarno.

0 Danas ne postoji nikakav strateški interes za Balkan?

— Ne. Do 1990. Balkan je bio šav na kome su se dodirivali Varšavski ugovor, NATO i nesvrstani. Ali to više ne postoji. Danas se samo bojimo. Svako veče naš strah je veći kad vidimo kako se u Sarajevu puca, kako se pucalo u Vukovaru, kako kuva na Kosovu, Vojvodini ili Sandžaku, kako je Makedonija ugrožena. Evropa je postala mi-

VREME UPOZNAVANJA: Reke izbeglica traže put prema Evropi

roljubiva, a tu nam je, pred očima najcrnja prošlost našeg kontinenta. Naš interes, ali to je i interes svih u Evropi i svetu, jeste da se taj sukob što pre okonča. Ni više ni manje.

Pomoć Kroatomana

e Srbi se žale da ih niko ne razume. Razume li Zapad Srbiju ili ne?

— Sigurno ne. Mi u osnovi nc znamo ko su Srbi. Do pre godinu dana u Nemačkoj, Francuskoj i drugde govorilo se o Jugoslovenima. Meni bi uvok rekli da govorim jugoslovenski. Nismo bili svesni etničke raznolikosti te zemlje. U tome je bila lepota stare Jugoslavije. O tome nismo morali znati. Sada čujemo da sc nešto dešava sa Slovencima, Hrvatima, Srbima, Albancima, Makedoncima, Muslimanima i sada smo počeli da učimo. l)cešavale su sc groteskne stvari. Jcdna ovdašnja radio stanica dobila je izveštaj od dopisnika iz Osijcka, Slavonija. U rcdakciji su rckli — to mora biti greška. Tako nešto nc postoji, mora da jc Slovenija i Osijck jc premešten u

Sloveniju. Sada učimo geografiju, etnografiju, statistiku, ali na jedan prilično pervertiran način.

e Stav nemačke štampe prema Srbiji bio je i jeste izrazito negativan. Kako to bojašnjavate? — Ako pogledate nemačke.

novine i propagandni materijal iz prvog svetskog rata suočićete se sa opakom hajkom na Srbe. To je tada bilo zaista loše. Izgleda da se tako nešto nekima ovde ponovo vrzma po glavi — Srbi se vide kao veliki neprijatelji, kao ljudi koji naprosto ne pripadaju Evropi.

— Činjenica da je reč o jednoj od najstarijih i najvećih nacija slovenske kulture na Balkanu, ovde nije poznata. A trebalo bi da bude poznata, jer smo upravo mi Nemci u boljim vremenima, u prošlom i početkom ovog veka mnopgo učinili da veličina Srbije postane poznata, počev od Leopolda fon Rankea. Šta bi bio Vuk Karadžić bez veze sa Geteom, Herderom, braćom Grim. Posebno rado citiram Hermana Vendela, koji je uvek govorio da vodeća uloga na Balkanu pripada Srbima, jer su

kroz svoju istoriju postali demokrate. To se danas može prihvatiti ili odbaciti kao romantičarsko preterivanje, ali smo proteklih meseci imali posla sa prilično šematskom podelom na zle Srbe i jadne Hrvate.

0 To je bio slučaj u štampi, ali i u politici.

— Politika je tu možda bila malo suptilnija. Formulisana je nešto pomirljivijc. Da između Srba u Šumadiji i Kninu postoje ogromne razlikc u iskustvima, istoriji da su sasvim različitih karaktera, to se ne zna.

— U januaru ove godinc neko je u „Šternu“ napisao da su nemački mediji pomogli propapgandu Franje Tuđmana i da od 1945. godine nisu pravljene odvratnije reklamne emisije od onih koje pravce današnji kroatomani. Embargo na papiru

0 Rat je vođen na hrvatskom tlu i na Srbe se gleda kao na agresore. Da li postoji razlog za takav stav?

— Srbija jc napravila grešku. „Srbi su prvi zapucali“, napisala

je hrvatska novinarka Jelena Lovrić u londonskom „Indipen-

dentu“. „Ali politika Franje Tuđ-.

mana naterala ih je na to“, glasi drugi deo rečenice. Taj deo kod nas nije bio poznat ili nismo želeli da znamo za njega, ili je potisnut vrlo veštom hrvatskom propagandom.

— Na frankfurtskom sajmu knjiga prošle godine Srbi su još učestvovali, ali ništa nisu učinili. Sa njima nije bilo moguće razgovarati. Sa hrvatske strane došlo je niz uzglednika i tu nedelju u Frankfurtu su iskoristili da bi naširoko propagirali hrvatsku stvar. Ne znam kako, pridobili su neke od vodećih nemačkih novinara. Oni su pisali pozitivnije o Hrvatima nego o Srbima. Sasvim polako. pod uticajem francuske, engleske i naročito američke štampe kasnije je počelo da se govori da u ovakvom sukobu nema samo krivih i samo nevinih.

e Pošto Vi istupate i na radiju, kakav je bio Vaš pristup?

— Od početka nisam bio mišljenja da su svi Hrvati nevini, a svi Srbi zli. Ja sam slavista, decenijama se bavim Južnim Slove-

nima, posebno Jugoslavijom. Bio sam na tolikim seminarima i konferencijama u svim dclovima zemlje. Svuda imam prijatelje. Zato sam od početka ukazivao da neće biti dobro ako se istorijske, tradicionalne i nOVOStvorene veze u Jugoslaviji prekinu i ako raste uticaj iz inostranstva kroz priznavanja pojedinih republika. To sam rekao ovde na TV još pre godinu i po dana. Teško mi je palo što je došlo do OVOE rata.

e Kad smo kod rata, pisali ste da je kršen embargo o uvozu oružja Hrvatskoj. Postoje li dokazi za to?

— Postoje dokazi i dovoljno su često navođeni. Na primer, u poljskom dnevniku „Sprost“ objavljen je članak pod naslovom „Embargo samo na papiru“ u kome su navedene tačne brojke o oružju isporučenom Hrvatskoj, kalibar, vrsta, cena. To je samo jedan od izvora. Kao i uvck mora se mnogo čitati i sas-

taviti slika od parčića mozaika. 1 ·

u samoj hrvatskoj štampi, možc se naći oslonac za takvu tvrdnju. Ali znamo da je u Jugoslaviji bar oružja bilo u izobilju. A da зе

ČETVRTAK 14. OKTOBAR 1992. GODINE__Ž 1

VOLF OŠLIS, SLAVISTA I PREDAVAČ NA UNIVERZITETU U GISENU — O BIVŠOJ JU-

embargo krši, to je poznato.

Zaustaviti rat

60 Mnogo se govori o pravu na samoopredeljenje. Gde prestaje to pravo?

— To je princip međunarodnog prava koji je nastao iz gorkih iskustava dva svetska rata i saznanja da je to jedno od osnovnih prava. Pitanje je samo koliko se daleko može ići u praktičnoj politici. Sa istorijskog stanovišta Ja sam za jugoslovenstvo 19. veka. — Mislim da je osnivanje zajedničke države 1918. bio izraz prava na samoopredeljenje. To ne znači da je sve što je posle učinjeno bilo dobro. Danas znamo gde su bile greške. Ali nije opravdano razarati državu zbog nezadovoljstva starim sistemom. Sistem se može menjati. Živimo u vremenu u kome se sistemi menjaju. Danas smo na putu da umesto Jugoslavije imamo deset država i mnoštvo granica. Pokidane su sve veze i nastale su takve teritorijalne jedinice koje su nesposobne za samostalan život. Sto će reći, u toku je kolektivno samoubistvo na rate.

— Nadam se, čak sam siguran da će se jednog dana, ne danas, ili sutra, ali u doglednoj budućnosti, shvatiti da ne treba juriti za nekakvom nebuloznom Evropom, već da treba počistiti pred sopstvenim pragom i da će se uspostaviti stare ekonomske i ostale veze, jer se drugačije ne može.

e Ali, prvo se mora zaustaviti rat. Vidite li njegov kraj i šta dolazi posle toga?

— Pre godinu dana nadao sam se da će rat prestati sa dolaskom lošeg vremena i zime. To sam i izjavio za jedne američke novine. Pogrešio sam. Vidim samo jednu mogućnost i citiraću izjavu zagrebačkog. politikologa Dušana Bilandžića. „Zapad ne mora intervenisati“. Dovoljno je izolovati Hrvatsku i Srbiju, uvesti strogi embargo protiv svih učesnika rata — tada obe strane moraju da kapituliraju u Bosni”. Bojim se da je to jedini način na koji ovaj rat može da se okonča. Nikakve intervencije, nikakvi „plavi šlemovi“ neće imati pomoći.

0 Vi očigledno verujete u Jugoslaviju. Ali, Hrvati i Slovenci kažu da ništa zajedničke ne dolazi u obzir — čak ni carinska unija.

— Šta drugo mogu da kažu u ovom trenutku? To ne treba uzeti suviše ozbiljno. Na frankfurtskom sajmu knjiga sreo sam ovih dana jednog mudrog Norvežanina, Svena Meneslanda, čiju knjigu o ratu u Jugoslaviji izdaje kuća „Vizer“ iz Klagpenfurta. Pitao sam ga upravo ono što Vi mene pitate — o budućnosti. — Odgovorio je: „To nije nikakav problem. Danas postoje Švedska, Norveška, Danska, Island i sve su to suverene države. Ali, postoji i Skandinavija. Ranije smo svi bili deo Švedske. Sada postoje granice koje ne treba preozbiljno shvatiti i svi smo Skandinavija“.

— Nešto te vrste pojaviće se ponovo i na Balkanu i zvaće se

_ Jugoslavija — kako drugačije?

Ako ne uspe sa starom federacijom, treba potražiti samo novi oblik — savez suverenih država, konfederaciju, zovite to kako hoćete.

Nenad BRISKI

——