Борба, 15. 10. 1992., стр. 20

TM: DEMOHRIŠĆANI STAROG KOVA U POVLAČE

20 ČETVRTAK, 15. OKTOBAR 1992. GODINE

ZAK REFORMISTA ČISTOG LIKA

_SVET

U — DOLA-

eliti Italiju

Novi demohrišćanski vođa Martinacoli poveo bitku protiv autonomaškog pokreta objašnjavajući sva zla povratka na podeljenu zemlju

(Specijalno za „Borbu“)

Rim. — „Ja sam lombardo, a”

ne lumbard“. Bivši ministar pravde Mino Martinacoli je ovu izjavu lansirao kao centralnu tezu svoje pristupne besede, nakon što je u ponedeljak na sednici Nacionalnog veća aklamacijom stao na čelo Demohrišćanske stranke, još uvek arbitra na italijanskom političkom nebu, ali i u krizi koja iz temelja potresa sve iradicionalne stranačke formacije na Apeninima. „Lombardo” danas u Italiji znači Lombardijac — Italijan, regionalista u duhu lombardijske tradicije, ali ne federalista, a još manje separatista. „Lumbard“ je, pak, reč pozajmiljena iz starog rečnika i danas je sinonim za separatistu sa razvijenog

rišćansko frakcionaštvo, namerava fuzionirati u novu sintezu sa liberalima što ih predvodi reformista Mario Senji i sa „dorotejcima“ orijentisanim isključivo na očuvanje stečenih pozicija vlasti, što je delom karakteristika i Martinacolijeve frakcije. Ako želi provesti korenitu reformu, Martinacoli će morati da se odrekne usluga celokupne stare generacije demohrišćanskih čelnika — glavnih među optuženima za moralnu krizu političke Italije iz koje generiraju i sadašnje ekonomske, finansijske i socijalne nedaće dojučerašnje pete industrijske sile sveta. Takvo moralno pitanje s ciljem da se povrati poverenje i zaustavi brza korozija demohrišćanskog biračkog tela postaje zadatak broj jedan novog sekre-

ministra odbrane Luiđija Guija, otpuženog za primanje mita u poznatoj aferi „Lokid“.

Knjiga „Limiti politike“ koju je napisao pre nekoliko godina je neka vrsta političkog brevijara Mina Martinacolija, sklonog da stalno povlači jasnu granicu između sfere pojedinačnih sloboda i zadataka politike. Bio je pred odlukom da zauvek napusti politiku kada napuni 60 godina, verovatno zbog reputacije da stiže uvek drugi u velikim političkim trkama. Kao vodećeg kandidata za predsednika Republike u maju ove godine ga je pretekao Oskar Luiđi Skalfaro, današnji šef italijanske države. Za demohrišćanskog sekretara je došao po izboru stare grupe stranačkih frakcijskih vođa što se može pokazati kao prednost, ali mnogo verovatnije kao ne-

RADNIČKI PROTEST: U čitavoj Italiji u utorak je održan četvoročasovni protestni štrajk uperen protiv

rigoroznog vladinog programa, kojim se teret oporavka posrnule privrede nastoji uglavnom prevaliti na one koji žive od nadnica skromnih plata. Na slici: sa štrajka upozorenja u Milanu ·

severa. Novi demohrišćanski sekretar je navedenom razlikom definisao ne samo lično opredeljenje u trenucima koji beleže i porast separatizma na razvijenom italijanskom severu, već i glavni pravac svoje bitke: boriti se za jedinstvo Italije ugrožene naizgled nezadrživim jurišom, pokretom autonomaških liga i za jedinstvo stranke na čije je čelo pozvan kao garant njene ugrožene budućnosti nakon 45 godina neugrožene vladavine.

„lLimiti politike“

Šezdesetogodišnji Martinacoli pripada levom krilu Demohrišćanske stranke koje, u zadatku da likvidira razorno demoh-

tara najveće političke stranke u Italiji. Od toga će zavisiti reforma te stranke, pa i ishod borbe protiv ligaškog autonomaštva sa severa, koje svoju narastajuću izbornu snagu temelji upravo na reklamiranju korupcije, nesposobnosti i moralne krize tradicionalnih stranaka. Posebno vladinih demohrišćana i socijalista kao glavnih aktera u najvećoj korupcionaškoj aferi posle rata.

Martinacoli je izabran kao jedan od retkih sa političkih vrhova krišćanske demokratije koji je ostao čist i u unutarstranačkim borbama za vlast. Ugled poštenog političara stekao je kao predsednik parlamentarne komisije koja je pre 16 godina poslala na sud demohrišćanskog

Gorbačov ne dolazi u Rim

Rim. — Bivši sovjetski predsednik Mihail Gorbačov izjavio je da neće otići na planirani 10-dnevni put u Italiju. Gorbačovljev odlazak u Italiju bio bi njegovo prvo putovanje preko ruske granice, posle ukinute zabrane da putuje. У

Мезрогагшт je nastao nakon što mu je rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo da 'mu je pasoš validan samo za odlazak u Nemačku, gde krajem

nedelje treba da prisustvuje sahrani bivšeg zapadnonemačkog kancelara Vilija Branta. ;

Gorbačov se zbog nesporazuma oko putne isprave izvinio vojim prijateljima u Rimu, u iz-

javi italijanskom radiju. Bilo je

planirano da se Gorbačov sretne sa papom Jovanom Pavlom II i italijanskim predsednikom Luiđijem Skaifarom.

· (Rojter)

С =

premostiva prepreka u з!уагаnju obnovljene katoličke stranke, koja bi odgovorila zahtevima vremena nakon što je velike potrese na istoku izazvalo rušenje mnogih starih (i hladnoratovskih) struktura i na Zapadu.

Pad popularnosti

Uglavno, Martinacoli se prihvatio posla od čijeg ishoda i te kako može zavisiti politička sutrašnjica Italije. Moći će da pokaže jednu od dve stvari: da su tradicionalne stranke već mrtve ili pak da ih je moguće obnoviti. Demohrišćani su na aprilskim parlamentarnim izborima pali prvi put posle rata ispod 30 odsto glasova, a nedavno na lokalnim izborima u bogatoj Mantovi na 14 odsto. Njih je kao i ostale tradicionalne stranke preplavio autonomaški talas sa severa.

Uspeh ili neuspeh Martinacolijevog poduhvata biće zato sudbinski i za druge stranke — nosioce posleratne političke tradicije. Novi demohrišćanski vođa namerava protiv autonomaškog pokreta koristiti njegovu metodu političke borbe: objašnjavajući Italijanima „od vrata do vrata“ sva zla povratka na podeljenu Italiju.

I. MIMICA

RIČARD LUGAR, REPUBLIKANSKI SENATOR U KONGRESU SAD

Spasonosni izbori za Jugoslaviju

„Ako bi izbori doveli do promena u jugoslovenskoj politici, treba da budemo spremni da pomognemo produbljivanju i proširivanju demokratske prakse i institucija u Jugoslaviji“, piše kongresmen iz Indijane

fie iasi}inaton 1)

AN INDEPENDENT NEWSPAPER

U poslednjih godinu dana, svet s bolom posmatra nemilosrdno razaranje i pokolj koji se dešavaju na tlu Jugoslavije. Prvo u Hrvatskoj, a sada i u Bosni i Hercegovini virulentni naciona-

| lizam i etnički tribalizam doveli

su do patnji i krvoprolića kakva su već gotovo pola stoleća nepoznata Evropi. Taj neprekidni terorizam izaziva strah da bi do nasilja moglo doći i na Kosovu. U Makedoniji i na čitavom Balkanu, pa i izvan njega.

Evropljani, Amerikanci i Ujedinjene nacije predložile su rešenja kojima bi se, korak po korak, okončalo ili zaustavilo krvoproliće, nadajući se da će svaki od njih doprineti završetku sukoba. Neke od tih akcija pomogle su olakšavanju nevolja. Ni jedna od njih nije uspela da dovede do vaspostavljanja reda i zakonitosti. U kom pravcu bi dalje trebalo ići?

Izazov Srbije

Verujem da bi Jugoslavija iz iskustva drugih zemalja mogla izvući vrednu pouku o prelasku

_iz diktature u demokratiju. Ма

Filipinima, u Nikaragvi, u Istočnoj Evropi i drugde, postalo je očigledno da se kada su izbori slobodni i pošteni, većina ljudi odlučuje za demokratsku orijentaciju a ne protiv nje. Bez izbornih mogućnosti, diktatori i represija opstaju.

Jugoslovenski glasači mogu prekinuti dalje zapadanje u bedu i izolaciju ako im se mogućnost izbora učini dostupnom. Demokratija mora biti važan deo rešenja konflikata u jugoslovenskoj federaciji.

Sjedinjene Države i međunarodna zajednica treba da obezbede odgovarajuću, sveobuhvatnu pomoć jugoslovenskim glasačima u izboru svoje budućnosti. Na sreću, izbori na čitavoj teritoriji Savezne Republike Jugoslavije zakazani su za decembar, mada je moguće da budu odloženi da bi se opozicija i dalje zadržala po strani. Ako ti izbori budu slobodni i fer, oni će pružiti mogućnost stanovništvu Srbije i Crne Gore da izaberu nove vođe i promene unutrašnju i spoljnu politiku zemlje.

Svi članovi jugoslovenskog saveznog parlamenta podržaće održavanje izbora u decembru. Nova skupština će izabrati pred-

·sednika koji će odrediti novog premijera, a ovaj će formirati

novu vladu. Istovremeno će biti održani i izbori za srpsku i crnogorsku skupštinu.

SAD i UN treba da, bez oklevanja, podrže snage demokratije na tim izborima. Ako bi izbori uspeli u transformaciji tih vlada uklanjanjem tvrdokornih nacionalista i prenošenjem vlašti na krug novih ljudi, spremnijih na kompromis nego na konflikt, perspektive za mir bi značajno porasle.

Mnogi komentatori pominju saveznog premijera Milana Panića kao novu snagu u JugoslaVviji. lako su njegove moći ograničene, on je postao izazov za srpskog predsednika Slobodana Miloševića, otpustio članove svog kabineta koji su opstruirali njegov rad i preživeo pokušaj srpskih nacionalista da mu u skupštini izglasaju nepoverenje. Njegova nezavisnost i uticaj su vidljivi i u porasu. On je doprineo da se preovladajući deo javnog mnjenja udalji od ekstremnih stavova.

Potrebna ohrabrenja

Panić predviđa da će decembarski izbori promovisati političare opredeljene za mir. On ili njemu slična osoba mogla bi postati lider koji bi ujedno i uverio razjedinjene delove jugoslovenskog društva da se aktivno suprotstave Miloševiću i njegovim saveznicima.

Međunarodne sankcije protiv Jugoslavije izazvale su ekonomke teškoće. One su dovele do porasta političke polarizacije i nezadovoljstva naroda kako redovi za benzin postaju duži, nestašice hrane i oskudica drugih roba sve očiglednija. Ovaj trend treba pažnjivo koristiti.

Potrebno je da ohrabrimo strane posmatrače izbora, političke operativce, novinare i OStale da pomognu u uspostavljanju infrastrukture potrebne za sprovođenje slobodnih i poštenih izbora. Treba da omogućimo transfer kompjutera i tehničku ekspertizu koja će osigurati da narodna volja bude izražena na pravi način.

Ove aktivnosti zahtevaju izvesne korekcije u sistemu sankcija protiv Jugoslavije. Ta modifikacija bi morala biti ograničena samo na promociju demokratske prakse. Korekcije ne treba da umanje kazneni efekat sankcija, niti da budu signal kako će i ostale sankcije biti ukinute pre nego što se uklone ključni uzroci bosanskog konflikta. Ako bi izbori doveli do promena u jugoslovenskoj politici, onda bi trebalo da budemo spremni da obezbedimo dalju pomoć produbljivanju i proširivanju demokratske prakse i institucija u Jugoslaviji. Nacional-

na zadužbina za demokratiju i

mreže privatnih i javnih organizacija širom sveta mogle bi da predvode ovu delatnost.

Moć promene leži u narodu koji tu moć može da izrazi kroz svoje glasove, a međunarodna zajednica bi svojom dobronamernom asistencijom pomogla da se taj proces privede kraju. Verujem da će, suočena sa tom šansom, većina glasača u Jugoslaviji izabrati demokratiju, mir i stabilnost umesto diktature, rata i očaja.

Ako se to desi, balkanska mora mogla bi se završiti.

виа