Борба, 15. 10. 1992., стр. 19

а а

БОРБА

БУШ НАЈАВЉУЈЕ ДРАСТИЧНУ РЕОРГАНИЗАЦИЈУ ВЛАДЕ ПЛАНИРАЈУЋИ СВОЈ ДРУГИ МАНДАТ

„Копредседник“ Бејкер

Шта ће радити председник, пита се јавност, ако Бејкер преузме економију, финансије и планирање, уз Стејт департмент који и сада контролише

(Од дописника „Борбе“)

Вашингтон. — Карикатуристи могу да накриве капу. Мини ТВ серија — у виду дебате тројице председничких кандидата — дала им је обиље материјала. А, представа је тек почела. Буш, Клинтон и Перо суочиће се још два пута, с тим што су синоћ добили прилику да се прикажу јавности и њихови потпредседнички кандидати Квејл, Гор и Стокдејл.

Од онога што је у недељу речено у Сент Луису (пред ТВ аудиторијумом од скоро 80 милиона људи), једино ново — и најзанимљивије — била је Бушова најава велике реорганизације коју припрема за свој други мандат. Контрадикторан самом себи (у односу на оно што је рекао Ларију Кингу са „Си-Ен-Ена“, пре само недељу дана), председник је најавио увођење у игру свог старог саборца и тексашког пријатеља Џејмса Бејкера на место врховног команданта унутрашње политике будуће америчке администрације.

Та Бушова наизглед узгредна примедба, у понедељак је потврђена у Белој кући:

„Имаћемо нов економски тим“ — рекао је том приликом председников споуксмен Фипцвотер, потврђујући да ће Бејкер (ако на изборима буде ишло онако како републиканци прижељкују) преузети послове које су досад обављали министар финансија Брејди, начелник дирекције за буџет Дарма, и Бушов саветник за економска питања Боскин!

Фицвотерова упозорења да од ове замене не би требало правити „велику причу“ и да је за администрацију „рутинска ствар да у другом мандату промеша карте, тражећи најбоља решења, више нико није хтео да слуша. Медијска тема дана од јуче је „копредседник Бејкер“, имајући у виду овлашћења која му се припремају на најосетљивијем домаћем терену као и „пупчану врпцу“ ко-

„ЗИДОЈЧЕ ЦАЈТУНТГ“ МИНХЕН

"су присилно угашене,

ПРЕМИЈЕРСКА ОВЛАШЋЕЊА, АЛИ У НЕИЗВЕСНОЈ ПЕРСПЕКТИВИ:

Џејмс Бејкер

јом је садашњи шеф кабинета био и остао везан за Стејт департмент. Истурање Бејкера у први план — уз најављено чишћење у кругу најближих председникових сарадника — пружило је нову прилику демократима да обнове нападе на Буша и његову политику.

„Републиканци имају за собом поразну сезону и сада, због тога, хоће да најуре цео тим“ — огласио се тим поводом у Филаделфији њихов председнички кандидат Бил Клинтон, који је и после недељне дебате задржао у свим релевантним анкетама импресивно вођство од 14-15 процената у односу на садашњег станара Беле куће. „Али, у Америци је обичај, када се губе утакмице, да се отпушта

тренер — а не играчи!“

У вашингтонским кулоарима, истини за вољу, поодавно се нтушка да су Брејди, Дарман и Боскин „виђени за одстрел“ и они би већ припадали категорији бивших министара и саветника, да није страха од реакције јавности и (нарочито) демократских супарника, који би такав један драстични рез — у предвечерје избора с правом прогласили знаком панике у табору републиканаца. „Џејмс Бејкер је прави човек за нови посао“ — каже тим поводом председник Бушовог изборног штаба Роберт Титер у изјави за „Вашингтон тајмс“. Нека нико не сумња да ће он одмах ухватити бика за рогове... Овој влади су потребне промене и он ће их спровести“. Бејкерово _ „копредседничко“ задужење отвара, поред OCталог, и питање новог државног секретара у (евентуалној) будућој Бушовој администрацији. Садашњи вршилац дужности Лоренс Иглбергер најавио је за 20. јануар одлазак из Стејт департмента, без обзира на исход предстојећих избора — са намером, како се чује, да се врати у своје некадашње јато Кисинџерове консалтинг групе.

Око његовог наследника већ почињу да се праве комбинације и нека занимљива имена већ су пуштена у оптицај.

СЛ. ПАВЛОВИЋ

ЖЕЛЕЗАРА РАВНЕ

Угашене високе пећи

Равне на Корошкој. — Високе пећи железаре Равне јуче први пут у неколико деценија. Због неплаћених рачуна Петрол је прекинуо доставу плина железари, чијих је 1.200 радника морало на принудни одмор. Власник железаре, држава Словенија, није последњих месеци успела да пронађе реше-

Панић се не предаје

Бон. — Лист „Зидојче цајтунг“ из Минхена узима неуспели референдум као повод да би се позабавио личношћу премијера Милана Панића, на начин који до сада није био уобичајен у немачкој штампи.

— Има разлога за неповерење када у политику уђу у основи не политичари, као што је југословенски премијер Милан Панић. Људи који су као он, успели сопственим снагама желе свој пословни стил да пренесу на политику — њима недостаје искусто о томе да се полтички послови другачије обављају. Они на свет гледају поједностављено, склони су нековенционалним одлукама, јер нису научили да су политички процеси компликовани, дуготрајни и дубоко конвенциоднални. Из тих разлога свет није био одушевљен када је калифорнијски Србин Милан Панић преузео лужност у Београду. Као ште '“ могло и очекивати, ишао је на живце погрешним проџенама од којих се дизала коса на глави и олакс датим

обећањима. У кратком року хтео је да обезбеди мир иако му је недостајало упориште у Београду. Панић је због тога морао да претрпи неуспех.

Али, на опште изненађење он се није предао, већ је научио политичку игру. Панић је у Београду нашао способне сараднике и почео да изолује Милошевића. У међувремену је постао човек наде. Истраживања јавног мњења показују да ужива велику популарност, док је Милошвићев углед пао на ниске гране.

Панић може себи да допусти да прекори Милошевића због његове критике преговора са Хрватском и да га помиње као политичара који је одговоран за српску катастрофу.

То показује да непосредно предстоји одмеравање снаге између њих двојице. Неуспех

_ референдума о превременим

изборима у Србији може само да представља подстицај. Још изгледа непероватно, али бизнисмен — неполитичар могао би да скрши окоштале структуре у Београду.

ње за огромне дугове тог колектива, због чега су изгубљени и преостали врло ретки купци који су унапред платили производе.

Руководство железаре Равне најавило је колективну оставку. Слична судбина може уско-

, ро задесити и остале железаре

у Словенији. (Танјуг)

У ОГЛЕДАЛУ СТРАНЕ ШТАМПЕ

„ПРОФИЛ“ БЕЧ

ЧЕТВРТАК, 15. ОКТОБАР 1992. ГОДИНЕ 19

КОНГРЕС КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ КИНЕ

Снажна подршка армије

Главна заслуга реферата је у томе „што потпуно подржава Денгову теорију о изградњи социјализма са кинеским карактеристикама“ — истичу делегати (има их 250) армије

Пекинг. — Делегати кинеске армије — има их 250 на партијском конгресу — снажно су подржали реферат генералног секретара Ђианг Цемина и оценили га као „програмски документ који представља заједничку жељу целокупне партије“.

Армија, која је и досад била снажан ослонац Денг Хсиаопинга, оцењује да је главна заслуга реферата „што потпуно подржава Денгову теорију о изградњи социјализма са кинеским карактеристикама“.

За начелника Генералштаба Ћи Хаотиена овај конгрес ће ући у партијску историју као „међаш у развоју кинеског социјализма“. Армијски лидери — команданти разних родова војске, команданти војних округа и други — нису, међутим, пропустили да нагласе значај који армија има у равномерном напредовању реформе: што је бржи темпо реформе и отварања, веће су и потребе за безбедним окружењем које се делимично заснива на националној одбрани. Војни лидери су нагласили значај доследног јачања војних способности, како би се штитила национална безбедност и социјална стабилност. Врло запажено било је излагање председника Републике Јанг Шангкуна. Он се такође осврнуо на улогу армије у садашњем кинеском тренутку, и нагласио да су пред војним снагама данас два поједнако важна задатка: Један је заштита националне социјалистичке изградње и јачање армије. Други је — студирање Денг Хсиаопингове теорије о социјализму са кинеским карактеристикама. Армија треба увек да буде под апсолутним руководством партије — рекао је Јанг.

Он је нагласио да Кина мора да се оријентише на политику економског развоја дугорочно, у „сто наредних година“. Та политика неће ни под

Црни флор за хрватске новинаре

Беч. — „Обавестите молим Вас главног уредника да је после постављања новог Управ-

-ног одбора у нашем листу за-

брањен сваки коментар“. Ово упутство добио је управо постављени лојални директор дневног листа „Слободна Далмација“ Ивица Боцина под тачком шест једног учтивог писма хрватске владе од 3. октобра 1992. У муњевитој акцији хрватска влада је подржавила уносни опозициони дневни лист. Тако је требало ућуткати један од последњих критичких гласова у Хрватској. ХДЗ председника Фрање Туђмана има трочетвртинску већину у Сабору. Ово није први пут да је искоришћава безобзирно када је реч о' средствима јавног информисања. „Слободна Далмација“, хрватски лист који излази у Далмацији али се чита широм земље, већ је друга жртва иде-

олошког униформисања. Почетком "децембра недељни опозициони „Нови данас“ присиљен је да промени курс.

Овај недељник био је приватизован почетком јуна, али је био упућен на штампарију и дистрибуцију државног издавача „Вјесника“.

Другачија је ситуација са дневним листом „Слободна Далмација“, једним самосталним профитабилним предузећем. Нови државни Управни одбор, који је одлуком Сабора почетком октобра наметнут издавачу, од сада не само да је надлежан за курс овог„листа, већ и убира плодове онога што су посејали критички новинари: неопходно потребне хрватске динаре.

Прошле недеље овај дневни лист се појавио са црним флоpoM.. У листу је новнарка Јеле-

којим условима бити замењена, ослабљена или промењена — рекао је кинески председник. Он је отворено рекао да Кина треба да прихвати неке форме економских активности и капиталистичких земаља, као што су акционарство или деоничарство, и друго. „Али, коцкарнице треба да буду забрањене у Кини“ — навео је

„Мао би био срећан...“

Пекинг. — Да председник Мао зна да ми живимо боље био би сигурно срећан — каже партијски секретар Маовог родног места Шаосан, делегат на конгресу КП Кине и „далеки“ унук некадашњег кинеског кормилара и учитеља.

Међутим, тешко да би Мао био баш срећан имајући у виду да се готово читаво његово село упустило у приватну делатност и свака породица настоји да што више заради користећи се, притом, именом Мао Цетунга.

Чак 300 малих ресторана у Маовом родном месту држе приватници и свако од њих тврди да је у неком роду са Маом. До пре 10 година сеља"ци су се, захваљујући опет Маовим теоријама о социјализму, бојали да продају на пијаци чак и јаје. Сада 2000 приватника држи мале занатске

радње или се бави ситном трговином. Маов унук, 44-годишњи

Мао Сивен, каже да је Маова највећа жеља била да усрећи народ, али се то није „остварило за његовог живота“.

aa =—<=—ocC:mz=ZzU1mKK—==

као једини пример који из „капитализма“ не треба пренети у

Кину. | Ha прес-конфгренцијама које Кинези организују паралалено са одржавањем конгреса, потврђује се да се све више партијских кадрова „ослобађа“

догматских окова. (Танјут)

на Ловрић горко коментарисала: „Сада је куцнуо час када би сваки новинар коме је ста-

ло до његовог позива и ове земље требало да стави црни флор".

„Листови настају и умиру, рекла је досадашња новинарска звезда часописа „Данас“. Али, сада кроз Хрватску марширају казнене експедиције и чисте медијски пејсаж“.

Председник Туђман нерадо трпи противљење. У томе наликује свом српском колеги Слободану Милошевићу. Његов најновији покушај да национализује медијски концерн „Политику“ пропао је. почетком августа због Милана Панића и Добрице Ћосића. Премијер и председник крње Југославије интервенисали су код Милошевића и он напослетку ипак није потписао документ о подржављењу који су му поднели његови људи. Питање је да ли је Милошевић то учинио из демократског уверења, из страха од реакције иностранства, или због тога што се ионако не плаши опозиције. У сваком случају, Фрањо Туђман се, како се чини, мало брине за мишљење западне јавности.