Борба, 15. 10. 1992., стр. 18
ai Male i
18 ЧЕТВРТАК, 15. OKTOBAP 1992. ГОДИНЕ BOPBR
(BET
ШПАНСКИ ШЕФ ДИПЛОМАТИЈЕ СОЛАНА: КИРО ГЛИГОРОВ ЗВАНИЧНО У ЛОНДОНУ |
Још се не размишља |Име Ред Ба о укидању санкција домаћу употребу _
Британски шеф дипломатије, како тврди штампа, понудиће госту решење према коме би МакеИницијатива руског министра Козирјева да се неке мере против Југослави-
донија интерно задржала своје име, али се оно не
је укину или бар ублаже наишла на одбојан став код већине у Европској
заједници
Мадрид. — „Још се не размишља о укидању санкција против Југославије“ — изјавио је у Мадриду, на питање дописника Танјуга, шпански министар спољних послова Хавиер Солана додајући да међу његовим европским колегама има појединаца који мисле да санкције треба чак и пооштрити. У разговору са групом страних дописника, шеф шпанске дипломатије такође је рекао да је руски министар спољних послова Андреј Козирјев про-
теклих дана изишао са иницијативом да се сада, уочи зиме, неке санкције против Југославије укину, или бар ублаже, али да је та његова иницијатива наишла на одбојан став код већине министара Европске заједнице. Преовладава мишљење, додао је он — да санкције још нису дале жељене резултате, и да их још треба задржати. Криза и рат у бившој Југославији, како је рекао шпански министар, биће једна од главних тема предстојећег самита дванаесторице, који се идућег
Аустрија шаље царинике у Румунију
Беч, — Аустрија ће ускоро послати два своја цариника у Румунију, да би надгледали промет робе са Србијом, — изјавио је у Бечу аустријски министар иностраних послова Алојз Мок. i
Одговарајући на питања посланика у парламенту, Мок је рекао да је одлазак аустријских цариника у Румунију одраз напора Аустрије, као члана Комитета за санкције Уједињених нација, да допринесе беспрекорном поштовању ембарга УН против Југославије.
Поред строже контроле граница, потребно је и да се пооштри контрола
саобраћаја Дунавом, рекао је Мок.
петка на нивоу шефова држава и влада састају у Бирмингему. Поред питања примене најновијих резолуција УН у Босни и Херцеговини, на том скупу ће се направити и пресек досадашњег рада Женевске конференције.
„За нас у Европској заједници — рекао је Солана — полазиште у целокупном разрешавању југословенског питања мора бити Лондонска конференција. Она је оквир за даље дејствовање и за тражење решења. Иза таквог закључка не стоји само ЕЗ, него и УН, ту неће бити одступања“.
Шпански министар сматра да се може говорити о извесном напретку. Ствари се крећу споро, али се крећу у позитивном правцу. Ту резултата мора бити, мада још постоје ризици и страховања. Један од тих ризика је деликатна ситуација на Косову.
(Танјуг)
РУСКИ ЗАХТЕВ ЗА УБЛАЖАВАЊЕ САНКЦИЈА ПРЕМА ЈУГОСЛАВИЈИ
Москва не одустаје
Покрећу се нове иницијативе, везане за Југославију, чији ће се ефекти знати наредних дана — изјавио први заменик Козирјева Шелов-Ковеђајев, који је управо поднео оставку на положај
(Од дописника „Борбе“)
Москва. — Русија је претходних дана, користећи све своје дипломатске канале, покренула иницијативу у свету да се нафтни ембарго према Југославији или битно редукује или потпуно укине, али су се „многе земље“ према оваквој иницијативи понеле „прохладно, па чак и негативно“.
Позивајући се на неименованог представника Министарства спољних послова Русије, ову оцену је јуче објавио добро обавештени и руској дипломатији блиски московски дневни лист „Известија". Осим што наглашава да је поменута иницијатива Кремља уследила после вишекратних молби југословенског премијера Милана Панића, да Русија помогне СРЈ да издејствује ублажавање санкција. Исти лист не нуди никакве нове детаље, и не именује државе које су „прохладно“ примиле молбу Москве-и Београда.
Уколико се испостави да ствари стоје управо овако, онда је доведено у питање (према писању другог утицајног московског дневног листа „Независне газете“) и обећање које је руски министар иностраних послова, Андреј Козирјев дао Дејвиду Овену и
Сајрусу Венсу: да ће Русија, пошто има могућности за то, утицати на повољан исход нове рунде преговора Ћосић-Туђман. Јер, није тешко претпоставити да је то обећање подразумевало, пре свега, покушај утицања на Београд да призна Хрватску. Додуше, „Независна газета“ пише и да ће Москва предложити југословенском руководству да на себе преузме организацију ху-
УПУТСТВО ФИНАНСИЈСКИХ ВЛАСТИ КИПРА
„СВОЈИМ ФИРМАМА
Нова провера санкција према Србији
Никозија. — Кипар је издао нова упутства фирмама на том медитеранском острву која треба да омогући проверу кршења санкција УН према Србији.
То је пети циркулар финансијских власти после 30. маја, када су уведене санкције према Србији, прецизирао је неименовани фунцкионер. Упутства се односе на трансфер новчаних средстава трећим странама, депозите и повлачења у страној валути, као и трговинске трансакције.
Од банака се тражи да пријављују Централној банци недељни извештај за готовинска улагања и исплате у износу преко 20.000 долара у пословању са „особама повезаним са Србијом“. у
(Ројтер)
Допунска информација за УН
Београд. — Влада СР Југославије припремила је допунску информацију за УН о увозу нафте у хуманитарне сврхе, како би се убрзало доношење одлуке о томе у светској организацији — јавља Танјуг. То је учињено на захтев Комитета Савета безбедности за праћење спровођења резолуције УН о санкцијама према Југославији.
Информација Владе уследила је после писма председника овог Комитета Хосе Ајеле Ласа сталној мисији Југославије у УН у коме се наводе разлози због којих на седници на којој је разматрано писмо премијера Панића од 22. септембра, није донета позитивна одлука о југословенском захтеву да увезе око 870.000 тона нафте. У том писму се каже да је „комитету потребно да има јасну слику о ситуацији у земљи, посебно због извесне конфузије коју је створила изјава високог функционера српске нафтне индустрије да СР Југославији неће бити потребна инострана нафта за грејање ове зиме“.
тиском све учесталијих јавних оптужби да Русија према отцепљеним бившим совјетским републикама води „женску политику“. Он је, истовремено, одбацио сва нагађања да његов одлазак има било какве везе са „југословенским курсом“ руске дипломатије, (и устврдио да у Министарству спољних послова Русије уопште не постоје концепцијске разлике поводом југословен-
ске кризе). Ђ. БИЛБИЈА
манитарних коридора на тлу бивше Југославије,
Руску иницијативу ипак не треба сматрати дефинитивно и неопозиво покопаном. То је индиректно — рекавши да је Москва управо покренула неке нове иницијативе „везане за Југославију“ чији ће се ефекти знати тек наредних дана — јуче потврдио Козирјевљев први заменик, Фјодор Шелов-Ковеђајев, који је управо поднео оставку, под при-
би помињало у односима са светом
Лондон. — Председник Македоније Киро Глогоров допутовао је јуче у Лондон на разговоре са британским министром иностраних послова Дагласом Хердом. Како се сазнаје у британским изворима, разговараће се о економској сарадњи Евопске заједнице и Македоније, проблему избеглица које из Босне и Херцеговине долазе у Македонију и признању македонске државе.
Британска штампа тврди да ће Херд Глигорову понудити решење за статус Македоније према коме би Македонија „интерно задржала своје име, а према свету имала назив у коме се реч „Македонија“ не би помињала. Према тумачењу штампе у Лондону реч је о формалном а не суштинском питању јер Македонију и онако цео свет познаје под тим именом. На тај начин би се избегао грчки вето на признање Македоније од стране Европске заједнице.
У петак ће се у Единбургу одржати ванредан самит Европске заједнице и претпоставља се да ће домаћини предложити овакво решење, уколико га прихвати председник Глогоров.
Грчка је, међутим, већ ста-
СУСРЕТ СА ПРЕ ЈУ ЋИМ ЕзЗ: Киро Глигоров
вила до знања да је незадовољна предлозима да се Македонији да економска помоћ. У британским _— дипломатским изворима се грчко понашање оцењује као неразумно и поставља питање да ли је једини грех Македоније чињеница да је једина бивша република Југославије која није ратовала и
_ која није пуцала на југословен-
ску армију. тј
Бугарска затвара границу са Македонијом!
Шеф бугарске обавештајне службе генерал Аспарухов прогласио Македонију „српским тројанским коњем“, који омогућава кршење ембарга УН
Скопље — Директор националне обавештајне службе Бугарске генерал Бриго Аспарунов је у интервјуу недељнику „168 часова“ на груб начин оцрнио македонску државу и затражио да се сазове Савет безбедности да расправља о „србокомунистичкој аждаји, која се зове Македонија и која бламира Бугарску, кршећи ембарго и стимулише српску агресију у „Босни“.
Генерал Аспарухов, који је директно потчињен председнику Жељу Желеву, каже да има доказе да се преко Македоније увози оружје у Србију и Босну и Херцеговину зато што у специјалним органима Ма-
Поповски замера
Ћосићу
Скопље. — Секретар Социјалдемократског савеза Македоније Никола Поповски изјавио је јуче да је изјава Добрице Ћосића о Србима у Македонији „као најзапостављенијем делу српског народа“, који су „жртвовани и понижени“ непримерена. Он је рекао да не постоји запостављеност српске националности „која ужива сва права, као и друге националности, утврђене Уставом из области грађанских и националних права“.
Он је рекао да у случају Срба у Македонији не може бити речи ни о каквој запостављености. JI. H.
кедоније ради 60-80 просрпских службеника“. Према њему и сама влада је „просрпска“. „Оснивају се македонске фирме у Бугарској и у Европи — каже Аспарухов са циљем да се пробије ембарго над Ср·бијом и БиХ. Не може једна Македонија да увози толике количине стратегијских сировина, укључујући и оружје, када за то нема финансијских средстава. Значи, неко их даје, неко то плаћа. Ми имамо доказе да преко наше територије прелазе огромне количине нафте. Све то угрожава интересе Бугарске и ми не можемо да затварамо очи“ — изјавио је генерал.
Дописник „Нове Македоније“ из Софије Бранко Тричковски пише, коментаришући ову изјаву генерала Аспарухова, да се компромитовањем Македоније напада бугарски премијер Димитров који је политички противник председника Желева , али и да излази на видело „бугарско лицемерје и тврдокорна, стара, добро познат бугарска позиција према Македонији“.
„Желев и Аспарухов, у ствари, заговарају затварање бугарских граница према Македонији, као што је учинила Грчка, после чега би Македонији остао отворен за увоз нафте једино Драч. Са тиме се сагласила албанска влада и известила "Велику Британију (председавајућег ЕЗ) „под условом да Македонија примењује санкције према Србији и Црној Гори“ — закључује дописник из Софије.
Д. НИКОЛИЋ
Mi yt асаиниисле си