Борба, 15. 10. 1992., стр. 4
РЕПОРТЕР
4 ЧЕТВРТАК, 15. ОКТОБАР 1992. ГОДИНЕ
„БОРБЕ“ У ТРНОПОЉУ:
, ИСТЕ ПРИЧЕ СА СУПРОТНЕ СТРАНЕ
=
a преко
улашића
У Трнопољу је 3500 Муслимана потражилој спас од бескућништва, неимаш-
тине и страха од одмазде
Трнопоље, медијски промовисано, с једне стране „као ло“тор за Муслимане“ а са друге „као „сабирни прихватни центар за Муслимане“ и даље је отворено — и као прихватни центар и као проблем.
Показало се да су управо "вести 0 затварању Трнопоља пласиране у јавност пре десетак дана, допринеле да овај камп опстане. јер, када се прочуло да ће се раселити, пристигло је у њега још 1500 Муслимана, надајући се да ћеу конвоју који је требало да Трнопоље пресели преко Купе и Карловца и даље, на Запад, _бити места и за њих. Места,
" међутим, није било. Остали су
у кампу, тако да Трнопоље, практично, никад није било
ХМТРАХ И У ДЕЧИЈИМ ОЧИМА: Логор Трнопоље
затворено. Током последњих
дана је пристигло још око 2000 људи. Сада је оно истински сабирни, прихватни центар у коме је близу 3500 Муслимана | потражило спас од бескућ-
буси пресрећу и да неки не стижу тамо где су се упутили. Најрадије би у Сплит или Карловац, одакле се најлакше стиже на Запад.
Док нервоза траје, залихе хране које су понели са собом све су тање. Помоћ Црвеног крста је нередовна и, кажу, ретко стиже.
— Помоћ је да нас пусте да одемо — каже један човек.
— да нас нико не дира каже други.
— Да се извучемо из рата рећи ће трећи.
Име не говори нико.
— Претпоставља се да ћеу БиХ 300 до 400 хиљада људи умрети од глади. Срби сигурно неће. Неће ни Хрвати — бискуп брине за свој народ. Та
смрт је намењена нама — каже сувоњави млади човек.
— Идемо, макар и сами, макар и пешице — каже човек који стоји до њега.
“
Нико од њих не помишља
ништва, неимаштине и страха од одмазде. 7 да остане. Причају како су им куће порушене. Ако нису по-
„гаменска“ смрт
Ове избеглице, иако су свима куће у близини, смештене у кампу на плацу основне школе, дома културе и земљорадничке задруге, сада грозничаво очекују да се организује још један коввој којим би могли да изађу из општине Прије-
"дор и даље, са простора Републике Српске. Конвоја за сада нема, власти упозоравају да ће „распустити обезбеђење (тиме,
= > практично, распустити камп)
~ ~
,
и
— комисија Међународног . Црвеног крста у Бањалуци „тражи решења, нервоза међу људима у кампу расте. Прете,
да ће, уколико се њихов про-
- (блем не реши, кренути пеши» це према Хрватској. Чинило се
"у један мах да је решење на пох молу. Организовао би се кон“вој преко Влашића, који би "ове бескућнике одвезао до Но-
: {
| вог Травника. Проблем је, ме-
“Ђутим, био бензин, који би , празне џепове избеглица опте" ретио са по педесет марака. а„Размишљало се да део трош•кова у гориву сноси Међународни Црвени крст. У Бањалучкој мисији незванично сазнајемо да су они за смештај у „тврдим“ објектима — камп приколицама и контејнерима. Избеглице, међутим, не прихватају ово. Они би да оду што
„пре. Страх их је да иду преко _
Влашића. Чули су да се гуто-
рушене — онда су из њих истерани. Ако нису истерани кажу да се боје да остану у њима. — Доћи ће неко и истераће те. Узеће све што имаш. А може и да те убије — прича је жене у црвеној хаљини, љуте на београдску штампу „зато што лаже“. Ваша телевизија приказује само масакре над
· Србима.
Она не верује да такви масакри уопште постоје. Показује руком према брдима:
— тамо су Бишћани. Тамо је било масакра. Све је спаљено. И куће и лешеви — сви знамо ко је то урадио. Не смемо рећи док смо овде.
Народ пљачкају сви
Масакр у Бишћанима се догодио почетком јуна, после напада на војну колону у Хамбаринама. Уследила је страшна одмазда. Људи су у Трнопоље дошли тражећи спас. Кажу, да би се до њега дошло, треба платити 50 марака или „нешто вредно“ дати. Овај народ, изгледа, пљачкају сви. И њихови сународници. Један човек је, како каже, „нашао за потребно“, да исприча овом репортеру како постоји препродаја картица Међународног Црвеног крста. Реч је о картицама које омогућавају одлазак из кампа, а коју добијају, углав-
ном, они чији су чланови породице отишли у Карловац у транзитни сабирни центар. Они рачунају да ће кренути ускоро за својим рођацима и без тог документа који сада продају за две до три хиљаде марака. Иначе, огроман број људи из кампа има радне визе или гарантна писма која су добили од рођака из иностранства.
Чекају конвој који_ никако да крене. Показујући „свој“ плац, кажу да их подсећа на „Дом за вешање“. Тридесетак шатора направљених од најлона пребаченог на арматурне мреже. Дим из шпорета и блато. Показују спаваонице у сали дома културе. Слама на поду, преко ње ћебад. Унутра
тишина. Само су деца весела.
(Снимио: Милош ЦВЕТК' ОВИЋ)
"Изнад бине крупним словима
исписано ЖИВИО ЦК СКЈ НА ЧЕЛУ СА ДРУГОМ ТИТОМ.
Већ виђено
Све је то виђено и у време прве медијске промоције Трнопоља. Једино — садагам његови Становници називају „прихватни центар . Истичу да су ту најсигурнији хвале момке из војне полиције који их чувају. Чак „ходају и са њиховим цурама. Кажу да је улица поред кампа личила на корзо. Овој причи једног постаријег човека нико није противречио. Потврдили су је. Кажу да је Трнопоље подсећало на дане вашара. Али, ретко ко помисли да ће се вратити овамо. Осим стараца. И деце.
— Вратићу се — каже 11-годишња девојчица.
— Она би се вратила у оно што је некад било. — каже њен отац.
Други човек прича о избеглим Србима који су дошли из Бугојна и Новог Травника и уселили се у напуштене куће Муслимана. Говори да су они овамо дошли и са стоком и тракторима. Тиме доказује великодушност муслиманских власти. Одемо до тих кућа. Приче о кравама и тракторима нису тачне. И породице Младена и Милоша (без презимена) дошле су у Карариће код Трнопоља са кесом ствари. Не знају шта им је остало од кућа: И причају скоро исте приче, са супротне стране. Само је чудно како људи који су дошли и људи који би да одуу толикој мери немају разумевања једни за друге.
Перица ВУЧИНИЋ
УПОЗОРЕЊЕ ЏОНА МЕЈЏОРА
зима може убити стотине хиљада
Брисел. — Британски премијер Џон Мејџор упозорио је у писму упућеном партнерима из ЕЗ да би „стотине хиљада људи у бившој Југославији могле умрети ове зиме“ и да се самит Заједнице, који ће се одржати у петак у Бирмингему, мора позабавити овим питањем. |
„Ми морамо показати одлучност Заједнице и њених
држава чланица да одговоримо овом изазову“, написао је премијер Британије, која тренутно председава ЕЗ. „Први
приоритет треба да буде обез-_
беђење да помоћ која се шаље стиже брзо и сигурно до оних којима је већ сада потребна“, стоји у овом писму, до којег је Ројтер дошао у среду.
(Ројтер)
ПРОМЕНЕ НА ЧЕЛУ ПРЕДСЕДНИШТВА БИХ_
Борас замењује Изетбеговића»
• Загреб. — На челу Председништва Босне и Херцеговине ће ускоро доћи до промене, пише јуче загребачки „Вечерњи лист“, подсећајући да Алији Изетбеговићу истиче мандат средином децембра.
Сада је, каже лист, на реду да председник Предсједништва БиХ буде Хрват, а то ће, вероватно, бити Фрањо Борас.
У интервјуу за „Вечерњи лист“, Борас је рекао да ће ако буде предложен за председника — поставити неке услове укључујући и питање да ли OCA CapajčEo може и
Лорд (
Женева. — Лорд Дејвид Овен, један од двојице копредседника Женевске мировне конференције о Југославији, подвргнут је јуче лакшој хируршкој интервенцији на леђима. Како је саопштено,
Овен је имао ове проблеме још од недавног путовања у бившу JOCIĆ:
даље да буде седиште Председништва Републике.
Он је нагласио и да ће поставити питање сврсисходности рада Председништва на садашњи начин, а посебно је упозорио да спољну политику БОДИ Харис Силајџић који од марта није ни Влади ни Председнику поднео икакав извјештај. На питање „Вечерњег листа“ шта је са Србима, јер се сада договарају само два народа, Борас је одговорио да је тешко о било-чему се договарати „док траје агресија на БиХ“. |
Јвен оперисан
Очекује се да ће га операција за пар дана одвојити од рада на конференцији. Портпарол мировне конференције Дерек Будби саопштио је раније да Овен неће бити у могућности да се у петак сусретне са лидерима Европске заједнице на самиту у Бирмингему.
(Ројтер)
МАЗОВЈЕЦКИ" ПОСЕТИО ХРВАТСКИ ВОЈНИ BA-
ТВОР У МОСТАРУ
Нељудски услови
Пољски новинари који прате Мазовјецког пишу о страдањима Срба у хрватским логорима. Државна телевизија објавила потресну филмску репортажу из затвора у Мостару 5
Варшава. — О страдањима Срба у хрватским логорима јављају јуче пољски новинари, који прате специјалног изасланика Комитета за права човека ОУН Тадеуша Мазовјецког у обиласку југословенског ратишта. Потресну филмску репортажу из војног затвора у Мостару приказала је прексиноћ и пољска телевизија.
Новинари су обишли војни затвор, смештен на аеродрому за хеликоптере у Мостару, где се налази најмање 200 заробљених српских бораца и цивила. Представници Црвеног крста су претходно тврдили да се ради једино о 27 заробљених „четника“, али се показало да суу логору затворене и многе жене „само зато што су Српкиње“. Репортер пољске тв разговарао је и са једном Хрватицом која не зна зашто је лишена слободе и претпоставља да је разлог у томе „што има мужа Србина“.
„Затворили су ме, јер сам Српкиња. Имам мужа Хрвата, а моји синови служе у хрватској војсци“, рекла је једна од
жена извештачу „Газета Виборча“ Давиду Варшавском.
Репортер описује нељудске услове који владају у мостарском затвору и истиче да се логораши надају да ће ускоро бити ослобођени на основу Лондонском споразума.
„Чак и ако ме ослободе, где да идем2 Моја кућа је спаљена. Комшије су постале непријате-
-љи, не знам где је моја поро-
дица“, рекла је једна од затворених Српкиња. Пре посете овом затвору,
хрватски лидер Мате Бобан је ·
уверавао Мазовјецког да на овом подручју нема логора. Специјални изасланик ОУН је, ипак, одлучио да провери гласине да се у околини Мостара налазе други логори са заробљеним Србима.
Мазовјецки је изјавио пољским новинарима да је затекао горе стање, него приликом прве посете подручјима бивше Југославије. Он ће провести у Босни укупно три дана, а затим ће посетити Београд, Косово и Војводину.
и љечижији
| | | |