Борба, 28. 11. 1992., стр. 2

2 SUBOTA-UTORAK, 28, 29, 30. Х11 1. ХИ 1992. GODINE

Tare osetno pao i

DESET CENTIMETARA DO KATASTROFE: iako oštećena, brana na deponiji je odolela jer je POO

(Snimio: M. CVETKOVI

Kad je desna obala zavidela levoj

Posle sanacije mojEkovačke deponije, sledi „demontiranje ekološke bombe“, a mož-

да će па jalovini opet biti igralište 0 Dva pitanja bez odgovora: ko je „gradio“ de-

poniju usred grada ili — ko je gradio naselje uz deponiju & Jalove i šljive i ovce, a sreća u nesreći: rudnik će definitivno biti saniran |

Mojkovac. — Da je reka između 17. i 18. oktobra divljala

još koji minut i da je deponija ja- ·

·lovine iz obližnjeg rudnika Brskovo bila samo i0 santimetara viša, života u Tari, koju nazivaju „suzom Evrope” više nikada ne bi bilo, a mnogi gradovi sve do Beograda više ne bi imali pitke vode. 22

I danas, posebno sa leve obale Tare, pogled na Mojkovac ie strašan, jer u oči odmah upada visoka „najedena“ bankina deponije koja, napukla na vrhu, preti da u reku izlije 3,5 miliona tona olovnog i radioaktivnog industrijskog đubreta.

Na sreću, pomoć se kanališe preko vlade Crne Gore. Sredstva pristižu iz same republike, savezne države, a stručnjaci iz humanitarnih institucija u okviru EZ i UN pokupili su uzorke sa jalovišta i — već poslali 1.500 betonskih blokova, koji specijalnim metalnim žlebovima treba da opašu površinu od 18 hektara. Potom bi sledili dodatni radovi sanacije, odnosno, „demontiranje ekološke bombe“, kako taj posao naziva predsednik SO Mojkovac Obrad Stanišić. Od sanatora zavisi koji će postupak odabrati, no, svi su izgledi da ćejalovište biti stavljeno u neku vrstu čeličnog sarkofaga, a zatim humusirano. Tek tada bi sa tog područja bile uklonjene table koje upozoravaju da je približavanje — opasno po život.

Namernik, kakav je bio i Hans Cimerman iz UN koji je obišao jalovište u Mojkovcu, ostaje prepadnut činjenicom da se ono godinama nalazi usred grada. Iz obližnjeg rudnika Brskovo od 1976. cevima se direktno u grad slivao smrtonosni otrov i tu se gomilao do visine od 12 metara.

Tek 1990, kada je bilo jasno da deponija ubija, napravljena su prva istraživanja. Dr Radovan Jovanović, upravnik mojkovačkog Doma zdravlja objašnjava da lebdeće čestice, koje vetar nosi sa površine sadrže izuzetno mnogo sastojaka teških metala, koji su, uzgred, i radioaktivne!

Otada, zbog nedostatka sredstava, istraživanja nisu pravljena, a nadoknađuju ih statitstika

i iskustvo. U statustiku se ubraja .

svedočenje dr Jovanovića daje u

Mojkovcu veoma povećan broj malignih oboljenja, a bolnica u Nikšiću je puna obolelih od pluća sa ovog područja. „Pre desetak godina bilo je 4-5 malignih oboljenja u toku jedne godine; u poslednjoj beležimo 20 obolelih od kancera pluća od kojih je već 12 umrLo“, objašnjava dr Jovanović. .

U travi je, poslednjim merenjima, zabeležena blaga radioaktivnost. Istraživanja nisu ni bila potrebna, jer je bilo dovoljno pogledati životnjski i biljni svet, objašnjavaju nam u Ekološkom društvu „Tara“. Šljive se suše i ne daju plod. Sa stokom je slično, objašnjavaju u Veterinarskom zavodu u Mojkovcu, ne samo da je učestala neplodnost, već je očita razlika ovaca sa leve

nije

i desne obale Tare. Pošto vetrovi, koji tokom cele godine duvaju, posebno u letnjim mesecima nose prah sa deponije prema пазе ји Роја, зкока Која зе паpasa iza naselja daleko je kržljavija i neplodnija.

Najteže je ljudima koji žive u tom naselju, a ono je na desetak metara od jalovišta. Sa pitanjem ko je i kada odlučio da rudnički otpad „skladišti“ u samom gradu, ostaje i drugo: ko je gradio naselje uz deponiju sa radioaktivnim otpadom? Koliko se malo znalo o opasnostima, svedoči i činjenica je porodica Veličković nad samim jelovištem napravila sebi stanište i manufakturnu vunovlačaru u obliku sojeniee: U Mojkovcu čija se opština

prostire na području nacional-

nih parkova Biogradska gora i

'Durmitor, a koji je smešten iz-

među prelepih planina Bjelasica, na skijaškim terenima i Sinjajevina, sa nadaleko čuvenim

Alarm iz 1976.

Da Tari preti zagađenje upozoravali su Manjo Vukotić i Cane Janićijević još 1976. godine u knjizi „Tara suza Evrope“. O lociranju deponije na samoj obali reke u knjizi piše: „Projektovana su rešenja da se otpadna jalovina zaustavi i sve io crno otrovno smeće ne sruči u korito Tare. U istoj knjizi prvi put se pominje sinonim za Taru „Suza Evrope“, koji će kao njeno drugo ime ući i u katalog UNESKO.

„OBOGAĆENA“ JALOVINA: poljski klozet na samoj obali depo-

mrsom, smatraju da su, uprkos svim nesrećama, imali i sreće.

Prvo, Tara je odnela mnogo kuća i tri ljudska života, ali je poštedela samu sebe i život od Mojkovca do Beograda. Drugo, zahvaljujući pomoći iz Republike, Jugoslavije i celog sveta, jalovište će biti sanirano na najbolji mogući način, Crna Gora će se lišiti rak-rane i moći da otpočne program ekološke države.

Neki će tome dodati da je u nesreći sreća što su zauvek zamukli i oni koji su od starta nerentabilni rudnik ponovo želeli da aktiviraju. Sada je jasno, kaže predsednik mojkovačke opštine Obrad Stanišić: Rudnik će

biti defintiivno saniran.“

Dragiša DRAŠKOVIĆ

Rektorata

Kragujevac. — Izmenom statutarne odluke da prorektor

rektora, zatim imenovanja na to mesto prorektora prof. dr Branka Obrovića i zaključkom da novi rektor treba da bude izabran do 15. decembra, okončana je jučerašnja polučasovna sednica Saveta univerziteta u Kragujevcu održana iza zatvorenih vrata.

Novinari ovom skupu nisu mogli da prisustvuju, jer ih je iz sale, na predlog Danila Z. Markovića, srpskog ministra prosvete, izbacio Jovan Milošević, predsednik Saveta univerziteta u Kragujevcu.

Jučerašnja sednica Saveta ovdašnjeg univerziteta počela je u ovalnoj sali Doma samoupravljača i bila otvorena za javnost. Međutim, Savet studenata Kra-

_gujevačkog univerziteta rešio je

da u isto vreme i na istom mestu održi sastanak svog Izvršnog odbora. Akademci su na dnevnom redu, između ostalog, imali predlog ostavke Saveta univerziteta, ali i nešto „lakše teme“

'kao što su mogućnost formira-

nja konjičkog kluba na Univerzitetu. Na ovo je odmah reagovao Danilo Ž. Marković i zatražio da se stvore uslovi za rad Saveta, a nakon toga predložio da se promeni sala. Čimi su se članovi Saveta preselili u drugu salu, za njima su ušli i studenti i otpočeli svoju sednicu sa drugim dnev-

može da obavlja funkciju V. D..

KRAGUJEVAČKI STUDENTI MINIRALI SEDNICU SAVETA UNIVERZITETA

Proglašena blokada

nim redom. Bio je to kraj sednice Saveta, bar za javnost...

Članovi Saveta pošli su u treću salu, a Danilo Z. Marković je u hodniku predložio da se pozove milicija da zavede red. Predlog nije prihvaćen, pa je sednica ipak održana iza zatvorenih vrata i na njoj su doneti već pomenuti- zaključci. Sednicu su pre njenog kraja napustili kragujevački prof. dr Dragoljub Stojanović i Dušan Radanović koji su istakli da „ne žele da učestvuju u mračnim stvarima“.

— Danilu Z. Markoviću sam rekao da ne želim da prisustvujem skupu sa kojeg se studentima: preti milicijom, pa sam ga stoga i napustio — kaže Stojanović. Posle sednice Saveta rukovodstvo kragujevačkog Saveza studenata izdalo je saopštenje za javnost u kome se ističe da studenti od danas proglašavaju blokadu rada Rektorata Kragujevačkog univerziteta. U prostorije Rektorata, pored radnika i stručnih službi može da se uđe samo uz odobrenje studenata. V. D. rektoru kojeg će Vlada i njen Savet možda izabrati neće se dozvoliti pristup. Studenti pominju da imaju svog profesora Iliju Rosića, a profesoru (najverovatnije jednom od prorektora) koji bude prihvatio ulogu sluge poručuju „sram vas bilo”.

Z. RADOVANOVIĆ

SAOPŠTENJE ČLANOVA SAVETA DELEGIRANIH

Nagoveštaj

· OD STRANE BEOGRADSKOG UNIVERZITETA

ukidanja autonomije

Beograd. — Članovi Saveta Univerziteta delegirani od članica Univerziteta izražavaju svoje nezadovoljstvo i protest zbog načina na koji je sazvana i vođena konstitutivna sednica Saveta Univerziteta u Beogradu. Treba istaći da je sednica zakazana mimo uobičajene procedure koja podrazumeva sazivanje sednice od strane predsednika Skupštine, tj. da je sazvana od strane ministra koji je za to neovlašćeno lice i da je na taj način došlo do potpunog diskontinuiteta u radu Univerziteta. Pored toga prekršeno je i pravilo određeno

· postojećim poslovnikom o roku

zakazivanja sednice — članovi Saveta sa Univerziteta dobili su pozive samo nekoliko sati pre zakazane sednice, a jedan broj članova Saveta sa Univerziteta nije ni bio obavešten, čime je automatski bio prekršen paritet budući da su članovi Saveta imenovani od strane Vlade Srbije svi prisustvovali sednici.

Želimo takođe da izrazimo naše nezadovoljstvo sastavom članova Saveta Univerziteta koji je konstituisan po principu pariteta predstavnika Univerziteta i predstavnika Vlade Srbije, isključivši po važećem Zakonu predstavnike studenata iz sastava Saveta.

Predsedavajući ovoj sednici, dr Ljubisav Marković, vodio je sednicu krajnje pristrasno i onemopgućio raspravu. Način vođenja konstitutivne sednice doživeli smo kao neprikriveni nagoveštaj da će u savetu i ubuduće biti primeljivan sličan metod koji može dovesti do praktičnog ukidanja autonomije Univerziteta. Test za to biće izbor rektora i prorcktora o čemu će se odluči-

vati na narednoj sednici Saveta.

Stoga ukazujemo na činjenicu da je u procesu kandidovanja Univerzitet sledio demokratšku proceduru koja je predviđena Još uvek važećim Statutom Univerziteta. Iza univerzitetskog predloga da se ponovo izabere postojeća uprava Univerziteta, na čelu sa prof. dr Rajkom Vračarom, stoji 28 od 31 članice Univerziteta, što ubedljivo pokazuje dominantnu volju izraženu na Univerzitetu.

Nadamo se da deo Saveta Univerziteta delegiran od strane Vlade Republike Srbije nema nameru da po svaku cenu onemogući ostvarenje izražene volje Univerziteta jer bi to vodilo potpunom ukidanju autonomije i svođenju Univerziteta na ispostavu Vlade i nepotrebnom zaoštravanju odnosa između vlasti i Univerziteta.

U slučaju da se Vlada, ipak, odluči da ruši predlog većine članica Univerziteta, bilo tako što će nametnuti kandidata koji nema podršku univerzitetske. sredine, ili što će preglasavanjem obezbediti da univerzitetski predlog ne dobije većinu, članovi Saveta sa Univerziteta izjavljuju da neće prihvatiti takvu odluku i da će odbiti da u tome učestvuju.

Ovo Saopštenje izdajemo jer smo nezadovoljni početkom rada Saveta i obaveštavajući javnost o našim stavovima želimo da predupredimo eventualno ponavljanje neprimerenog rada Saveta.

Za članove SAVETA DELEGIRANA OD STRANE UNIVERZITETA prof. Zagorka Golubović