Борба, 28. 11. 1992., стр. 3

BORBR

MILOŠEVIĆ RAZGOVARO SA VIZELOM

Jednaki u surovosti

U BiH se vodi građanski rat u kojem su s nako surove. Nema na jednoj strani anđel

je sinoć Milošević

Beograd. — Predsednik Srbije Slobodan Milošević primio je juče nobelovca Elija Vizela koji na poziv predsednika Savezne Republike Jugoslavije Dobrice Ćosića boravi u Jugoslaviji.

Najveći deo razgovora Miloševića i Vizela odnosio se na rat u Bosni i Hercegovini i načine njegovog okončanja.

Milošević je rekao da su Srbi u BiH ravnopravan, a ne drugorazredni narod, podsećajući da je Srbija od početka rata isticala da je spremna da prihvati svako rešenje koje postignu tri ravnopravna naroda.

Preuranjeno priznavanje BiH dovelo je do eskalacije neprijateljstava, ocenio je Milošević, opovrgavajući stavove da je Srbija izvršila agresiju na tu bivšu jugoslovensku republiku.

On je naveo da u BiH nema ni jednog jedinog jugoslovenskog vojnika, što potvrđuju i zvanični izveštaji Ujedinjenih nacija.

Sve tri etničke zajednice Dpočele su međusobni sukob, rekao je Milošević i napomenuo da Srbi nisu prihvatili secesiju BiH od Jugoslavije, niti rezultate referenduma, koji su bili suprotn:

principu trojne saglasnosti konstitutivnih naroda BiH.

Milošević je ocenio da je spoljni pritisak izazvao eskalaciju tog krvavog rata, dodajući da Beograd nije vojno pomogao Srbe u BiH.

Mi nismo bili u ratu, istakao je Milošević i dodao da je Srbija humanitarno pomagala narodu u BiH i to, bez diskriminacije, ne samo Srbima, već i Muslimanima i Jevrejima.

Naš cilj je da rat odmah prestane — rekao je Milošević, podsećajući da je predložio da sve tri strane moraju prihvatiti kontrolu poštovanja prekida vatre ili bilo kakvog drugog sporazuma. Kada se uspostavi mir, pregovori se mogu nastaviti.

Na pitanje ko može o tome da odlučuje, Milošević je naglasio da u Srpskoj zajednici postoje Skupština, predsednik republike, Vlada, a da slične institucije egzistiraju i u muslimanskoj i hrvatskoj zajednici u BiH. | Novinari u Vizelovoj pratnji posebno su bili zainteresovani za slučajeve etničkog čišćenja u BiH.

ve tri strane postale podjedaa na drugoj đavola, rekao

Svako u Srbiji, a ne samo ja, odlučno je protiv etničkog čišćenja — rekao je Milošević. Napomenuo je da su upravo Srbi bili žrtve etničkog čišćenja na Kosovu, zbog kojeg je više od 40.000 ljudi napustilo tu pokrajinu.

U Hrvatskoj se etničko čišćenje dogodilo u nekoliko faza. Srbi su proterani iz ustava, sa radnih mesta, iz uprave, medija, konačno su napadnuti oružjem — istakao je Milošević, podsetivši svoga gosta na genocid počinjen, u Drugom svetskom ratu, nad 700.000 Srba u Jasenovсц. Nema nikakvog etničkog čišćenja na teritoriji Srbije — naglasio je Milošević. U BiH se vodi građanski rat, u kojem su sve tri strane postale podjednako surove. Nema na jednoj strani anđela, a na durgoj đavola rekao je.

Po njegovom mišljenju, sve tri strane treba podržati da sednu za pregovarački sto, da shvate da treba naći moroljubivo rešenje. NEMAČKA REAGOVALA NA PANIĆEVU POSETU

Jedan glas razuma

(Od dopisnika „Borbe“)

Bon. — Jugoslovenski premijer Milan Panić dobio je posle posete Bonu, kako se to kaže „vrlo lošu štampu“. Međutim, ta · „loša štampa“ ima više veze sa tim koga Panić, po ocenama komentara, predstavlja, nego sa njegovom ličnošću ı mirovnimi naporima, mada se i dalje podseća da on mnogo obećava, a malo ispunjava. Tako je za vladi blizak bonski „General-ancajger“ Panić jednostavno „politički predstavnik ratnih huškaša“.

Tumačenja onog što su Kol i Kinkel, rekli gostu iz „ostatka Jugoslavije“, mogu se svesti na sledeće: posle rata Srbija će biti

upućena na Nemačku i zapadnu pomoć i o tome bi (u Beogradu) trebalo danas razmišljati. Dok Srbija ne vrati osvojena područja, nema nikakve saradnje. Jedini glas razuma ju pustinji, koji se javno usprotivio Ovom „fundamentalističkom talasu uzbuđenja“ zbog Panićeve posete, je socijaldemokratski političar Peter Gloc. On je, u istom „General ancajgeru“ koji misli da je Panić predstavnik ratnih huškaša, napisao da se pita kako oni koji su protiv razgovora sa Panićem, misle da utiču na zbivanja u Bosni, na Kosovu ili u Makedoniji, ako se prekida komunikacija sa najmoćnijim delom ostatka Jugoslavije.

Pošto je konstatovao da se srpska opozicija, osim građanskog saveza, distancira od Miloševića, ne zbog njegovog, nacionalizma, već zbog njegove neuspešnosti i pogibeljnosti politike koju vodi, Gloc konstatuje da onaj ko ne želi da razgovara sa Dobricom Ćosićem, Milanom Panićem i generalom Životom Panićem, taj u Srbiji uopšte nema partnera za razgovor. A tada preostaje samo logika rata, dakle masovna vojna intervencija.

Jedino se ne zna ko bi intervenisao, jer Nemci ne mogu, a ostali neće — zaključuje Gloc, pitajući se šta je strategija onih koji Paniću okreću leđa.

N. BRISKI

VANREDNO STANJE U SLUŽBI ZA PLATNI PROMET SRBIJE

Nedovoljno gotovog novca

Beograd. — Zatečeni odlukom Vlade Srbije da razlike penzija za oktobar „teške“ 28 milijardi dinara, moramo isplatiti 28. novembra, i to u trenutku kada je u našim trezorima novca tri puta manje, bili smo primorani da bukvalno iznudimo sastanak kod guvernera Narodne banke Jugoslavije Vuka Ognjenovića. Zahvaljujući uspešnom rezultatu tog susreta, mislim da mogu da, obećam da će svi penzioneri do ponedeljka uspeti da dobiju svoj novac.

Ovo je na jučerašnjoj konferenciji za novinare izjavio Stanko Ivković, zamenik generalnog direktora Službe za platni promet Srbije.

— Ako se nešto neplanirano ne desi, naglasio je Ivković, mislim da ćemo iz ove teškoće isplivati, jer smo od NBJ za uže područje Srbije dobili sedam mililardi dinara, a za Vojvodinu pet.

Očekujemo, prema obećanjima, da ćemo otprilike još toliko dobiti i u ponedeljak. Ovim novcem, pored penzijskih razlika, trebalo bi da podmirimo i najni-

samo za prijem pazara od trgovina i suvišaka od pošta, ako ga budu imale, kao i za podizanje dotacija bankama i poštama. Sve će ovo, međutim, biti samo

Incident u SDK

Beograd. — Gužva u filijali SDK na Obilićevom vencu, u petak ujutro, prouzrokovana masovnim zahtevima predstavnika preko 150 firmi za isplatu zarada, toplog obroka, dnevnica, nadoknada za prevoz, u jednom trenutku kulminirala je revolverskim incidentom, pa su morali intervenisati i radnici Republičkog MUP-a. Razlog za njihovo negodovanje, kako smo saznali od direktora filijale, Marka Đurišića je, nemogućnost isplate oko milijardu i četiristo hiljada dinara, koliko su iznosili podneti zahtevi, jer su u filijali raspolagali sa samo 40 miliona dinara. U toku dana pristiglo je 500 miliona di-

nara iz Narodne banke Srbije.

Među firmama koje su stvorile gužvu u filijali SDK su kom-

pletno beogradsko zdravstvo, „Geokarta“...

G.R. — Z.M.

KEKS GS па плин пашу

že zarade za prethodne mesece, kao i akontacije zarada za tekući. Stoga će sve naše jedinice raditi i u nedelju, ponedeljak i utorak, ali ne za sve poslove, vec

trenutno gašenje požara, jer nestašica gotovog novaca nije problem od juče.

M. JANKOVIĆ

SUBOTA-UTORAK, 28, 29, 30. XI 1 1. Xi 1992. GODINE 3

SPOR OKO ZGRADE SAVEZNOG MUP

Privremena mera —

drugi put

Beograd. — Savezni javni pravobranilac Tomislav Đoković, zastupnik države SRJ u sporu sa MUP Srbije, uputio je juče Drugom opštinskom sudu u Beogradu, zahtev za izricanje nove privremene mere za deblokiranje zgrade Saveznog MUP. Ovaj zahtev je, inače, u skladu sa „preksinoćnim zaključkom Savezne vlade koja je od Saveznog pravobranilaštva zahtevala da preduzme hitne mere kako bi se odluka suda odmah izvršila i time omogućilo funkcionisanje SMUP“.

Novim zahtevom koji je sveobuhvatniji od prethodnog, zastupnik države SRJ traži da se iz zgrade federalne policije (krila A, Bi C), osim krila D, udalje svi radnici Republičkog MUP, s obzirom na to da je u toku sudskog postupka (koji teče) ut-

vrđeno da nijedan od njih nije obavljao radne zadatke u spornoj zgradi pre njenog nasilnog zauzimanja — 18. oktobra. Zatim se traži da Savezni MUP preuzme spoljno fizičko obezbeđenje zgrade, kao što je to bilo do 18. oktobra.

Savezno pravobranilaštvo insistiraće, takođe, na sprovođenju prethodne privremene mere kojom se, podsetimo, zahtevalo od RMUP-a da deblokira kancelarije federalnog ministra, пјеgovog šefa kabineta kao i ostale prostorije u kojima su ranije radili službenici savezne policije. Kako je 24. novembra, prva privremena mera izvršena samo formalno, dražava SRJ i njen zastupnik, očekuju da će novom privremenom merom formalno stanje biti pretočeno u faktičko.

J. FLORIĆ

POSETA SAVEZNOG PREMIJERA KRAGUJEVCU

Svet ne mrzi Srbe

Kragujevac. — Skoro 30 puta tražio sam od Slobodana Miloševića da podnese ostavku. Međutim, ja neću da uđem u borbu sa njim, jer zajedno sa predsednikom Ćosićem verujem u toleranciju, dijalog i pravnu državu. Isto tako ubeđen sam da Milošević neće da izvrši državni udar, a za okupaciju zgrade Saveznog

MUP rekao sam mu da tim či-.

nom kopa sebi grob.

Ovo je sinoć u prepunoj dvorani „Šumadija“ na tribini na temu „Srbija — Amerika juče, danas, sutra“ izjavio savezni premijer Milan Panić, koji je juče boravio u jednodnevnoj poseti Kragujevcu.

— Amerikanci vole Srbe, ali ne vole njihov sistem. Ubeđen sam da 90 odsto ljudi u Jugoslaviji želi da promeni ovaj sistem, zato dajte da ga promenimo. Nije tačno da je svet protiv Srbije, juče sam razgovarao sa Kinkelom i Kolom koji su mi obećali

da će već ovih dana Nemačka početi da isplaćuje svoje penzionere u Jugoslaviji. Kinkel mi je rekao da poručim Srbima da ih Nemci ne mrze, a da on duboko žali zbog onoga što su nemački vojnici u prošlom ratu ovde napravili — nastavio je premijer Panić.

Odgovarajući na pitanje prisutnih, Milan Panić je naglasio da on kao jugoslovenski premijer mora da vodi računa o svim Srbima sveta počev od ovih OVde, do onih u Australiji. Međutim, on ne želi da to čini tenkovima, već političkim i pravnim sredstvima. Ovo se odnosi i na Srbe u Kninskoj Krajini i Bosni, čiji smo, po njegovim rečima, postali taoci.

— Srbima u Krajini i Bosni treba pomoći da uspostave mir, da počnu da žive kao ranije, jer ja u rat i u ubijanje ne verujem — veli Panić.

Z.R.

RADOMAN BOŽOVIĆ U PANČEVU

Kapital dolazi Dunavom

Pančevo. — U Pančevu je juče potpisan ugovor o osnivanju Slobodne zone Pančevo koja će raditi u sastavu Preduzeća za holding poslovanje Slobodna zona Beograd. Ugovor su zaključili predstavnici pančevačke opštine, Naftne industrije Srbije, Luke „Dunav“ i Slobodne zone Beograd.

Potpisivanju ugovora su prisustvovali i predsednik srpske Vlade dr Radoman Božović sa saradnicima, koji je, između ostalog rekao da, u vreme kad nam govore da treba da sprovedemo blokadu, kapital dolazi u našu privredu, a oni koji su doneli odluku o sankcijama, plove Dunavom, jer ih interes kapitala tera da sopstvene odluke dovode u pitanje. Božović je primetio da i predstavnici podunavskih zemalja ovih dana ističu da se međunarodnim sankcijama kažnjavaju i njihove ekonomije i interesi. Osim toga, srpski premijer je, ne bez zadovoljstva, primetio da više nisu potrcbni nikakvi protokoli iz Novog Sada da bi sarađivali Beograd ı Pan-

čevo.Božović je prisustvovao i potpisivanju ugovora O poslovno-tehničkoj saradnji Radio Televizije Srbije i Opštine Pančevo o otvaranju dopisništva Televizije u tom gradu, koje bi kasnije preraslo u tv-centar u sastavu RTS.

Tim povodom, on je primetio da su se u poslednjih deset godina, procesi demokratizacije u informisanju potpuno otvorili, ali da u nekim sredstvima informisanja to nije slučaj, već se pribegava intrigama, poluistinama i lažima. U tom kontekstu, podsetio je na lično iskustvo, Jer je na naslovnoj strani jednog, dnevnog lista pročitao da je on vlasnik svih kockarskih aparata u Srbiji. „U prvi mah sam se naljutio, a onda mi je bilo žao što to nije istina“, rekao je. Božović je skrenuo pažnju i na reakcije penzionera na obećanja o pen?ijama od 700 maraka, dodajući da su se mnopi od njih obratili sredstvima informisanja da ih poštede takvih predizbornih špekulacija. (Tanjug)