Борба, 26. 12. 1992., стр. 30

XX SUBOTA-NEDELJA, 26-27. DECEMBAR 1992. GODINE

~ Geno [P/AG]PGW7[G су и

će)

>

— Koješta, Deda Mraz! Nama su naši pastiri nabavili pravi vatromet, prave jele i pravi mraz! :

Dolazi zima

Fenomeni: Nema PREMIJERA, ali ima REPRIZA

Olga Stojanović

| rimećujemo da su ove pre-lomne godine i užasne sezone izostali školski pismeni zadaci na temu „Zima kuca na naša vrata“. Jesen je još nekako prošla „u zlatnoj odeći“ i „našoj ulici“, ali zima — iako je stigla — čini se da ne može proći ... Ni na koji način.

Ipak je stigla. Nepromenjena, a obećavala je PROMENE, barem što se tiče vrste i količine padavina s neba. Dakle, sve je isto ko i lani, i — preklani ...

Sve smo mogli mi da je duži bio dan, stih je iz nekadašnjeg lepog hita, još za vreme Tita. Ali dan, iako dug (trajao je sve do osam uveče), nije mogao mnogo, čak ni dovoljno. Potom je usledila čuvena NOC uoči dolaska zime i onda je sve odista smrzlo.

Zakucala je na naša vrata čvrstom,.

ukočenom šakom zatvorenog tipa. Rekli bi traumatolozi: udarac zatvorenom 5аkom, pesnicom. Tako je zakucala. Otvorili smo ... šta? Glasačke kutije? Ma ne, otvorili smo i za njom odmah ZATVORILI vrata.

I dalje se prisećamo stihova iz hitova na temu dolaska zime: „Dolazi zima, duga i hladna“, „Snijeg je opet, Snježana“ ... Drugi naslov (neprigodan) odmah odbacujemo, sem ako nije reč o Snežani kojoj od milja tepaju Radmila, barem dvojica od sedmorice patuljaka.

Našoj paničnoj zimskoj sezoni, pridružujemo i stihove Vojislava Ilića-Mlađeg: „Čuj kako jauče vetar niz puste poljane naše“, s dodatnom parafrazom „i guste slojeve narodne magle u vlažni valja do“ ... Još uvek je pusto nebo svo, mada možemo očekivati i dinamičniju nebesku situ-akciju. Tek što je zakucala zima na ta naša čuvena vrata, oglasiće se i njeni PORTPAROLI. Jedan od njih se naročito ističe pribranošću (ili pri-bojanošću), iako spada u glavne likove iz bajke „Ivica i Marica“ plus POSLASTIČAR koji je opremio veštičju kuću.

Zime — diljam i svuda, kao i sada i ovde — obiluje praznicima, od kojih zatrepere civilizacijski i crkveni kalendari. Naš pametni i iskusni narod, odbacuje svaku mogućnost tzv. vojne intervencije tokom zime, sve dok ne propupi, ne proćarlija i

ne zarudi ... Valjda i dok ne zamiriše. Naš narod općenito odbacuje sve mogućnosti osim opcije odlaganja, jer svako odlaganje produžuje nadu u beznađe. A NAROD to

izgleda voli.

Stariji svet se snabdeo ugljem i drvima.Kao da se ugljenisao i udrvenio. Pojavu „drva-ugalj“ kod starijeg sveta, neki još zovu tradicionalnom, a neki konzervativnom. Protagonisti se inače ne dozivaju uopšte. Oni skrušeno i staloženo ćute (do sudnjeg dana) ispred „Dafiment-banke“ ili nekog drugog hrama koji — kao nekoć religija — proizvodi „opijum za narod“. Njihova prvosveštenica im se inače, medijski, obratila rečima „Moj narode ...“ Njihova dobročiniteljka je preuzela na sebe ulogu pastirice i, uz pomoć svojih sjajnih i čvrstih veza s Izraelom, spevala novi

'psalm o stadu u kome svaki pristaša ima

svoj broj. Štediše su uštedele novac, ali nisu štedele svoje glasove, sve dok tim glasovima nisu proizveli buku i bes.

Mi o zimi, a Vuk na vrata. Prima i uručuje čestitke, prema sopstvenom kazivanju. Malo više nego neodmereno. Pristajemo — skaske radi na pojavu vuka s početka zimske sezone, ali ne pristajemo na neizmernu pesničku slobodu koja se ovenčava metaforom pobede. Tamo gde je nažalost nema. :

Nema PREMIJERA, ali ima REPRIZA ... Pozorišnim žargonom rečeno, prošao je poslednji PROGON, ali nema-premijera. Ovo je druga repriza, karte su besplatne, ko hoće da gleda. Mlađima od pedeset godina, a i onima sa diskos-hernijom, zabranjen je ulaz. Prvima, zbog dužine predstave (o sebi i njemu), a i zbog gladi tokom izvođenja stočinke, a drugima, zbog hladnoće. Zabrana se, inače, odnosi i na ostale pacijente, jer ove zime grejanje izostaje u enterijeru. Što se eksterijera tiče, svako će nositi svoje grejno telo, s dozvolom ili bez, nosiće ga sve dok ne izgubi sopstveno koje može i da se ohladi!

Zima je, elem, zakucala na naša vrata, umesto da zvoni na uzbunu. Svojim OvVOgodišnjim imidžom, ipak nam je doncla šokantnu, fascinantnu promenu: došla je obučena u muško odelo, u beloj košulji, s kravatom i u teget mantilu. U pratnji trojice snažnih momaka. Da se ne smrzne. Primili smo je, a šta bismo drugo ... Kasnije se pojavio i njen nosač. Bio je to nosač aviona. ,

spaliti

ropske komisije, izvršnog tela Evropske

zajednice, sve izgleda normalno. Iz limuzina koje voze šoferi izlaze evrokrati ozbiljnog izgleda, koji se vraćaju sa dugih ručkova i još dužih sastanaka. Unutar zgrade „Brejdel“, međutim, moral naglo opada. U jeku rasprave o sporazumu iz Mastrihta, protivnici ovog dogovora, ali čak i neki od onih koji ga podržavaju, opisuju evrokratiju od 12.000 ljudi kao kliku arogantnih nametljivaca, željnih vlasti, čvrsto rešenih da nametnu ludačka evropravila Zajednici i da usput uzurpiraju nacionalne suverenitete. Pre nekoliko nedelja, najugledniji belgijski list Le Soir, pitao se, samo delimično u šali, da li bi, možda, bilo najbolje da se „Brejdel“ spali do temelja. Čak je i žestoki evroentuzijasta, nemački kancelar Helmut Kol, rekao da Komisija postaje „isuviše moćna, sve veća i da ugrožava nacionalne identitete“.

Navala napada zbunila je nekada ponosne evrokrate, kojima nedostaje strategija odbrane od daljih napada koji bi mogli dovesti do smanjenja njihove moći i veličine petogodišnjeg budžeta od 106 milijardi dolara, koji čeka na odobrenje zemalja članica. Jedan visoki funkcioner Komisije kaže: „Prema nama se ponašaju kao prema vrećama za boksovanje i nepravedno nas optužuju za sve što danas u Evropi re valja“. Ključne odluke, potrebne da bi jedinstveno tržište Zajednice počelo da funkcioniše krajem ove godine, se odlažu, dok Brisel čeka da vidi u kom pravcu će vetar početi da duva.

Sa željom da ostavi utisak spremnosti da reaguje na sve prisutnije kritike, „Brejdel“ je nedavno zatražio od zemalja članica da navedu konkretne primere u kojima

| zastavama ukrašenog sedišta Ev-

. se Komisija mešala u nacionalna pitanja.

Drugi pokušaj da se Komisija predstavi u boljem svetlu nazvan je „operacija Jasmin“: od evrokrata višeg ranga se zahteva da u svakom trenutku budu na raspolaganju kako bi telefonom mogli da odgovaraju na razna pitanja, među kojima ima i neprijatnih, o pravilima EZ, kao što su nedavno predloženi standardi o veličini kondoma ili obliku krastavaca. Članovima Komisije podeljen je priručnik sa umiruju-

·· ćim odgovorima na neugodna pitanja, ka-

e

ko bi im se olakšalo da se snađu u nezgodnim situacijama.

Predsednik Komisije, Žak Delor, pridružio se ofanzivi šarmiranja. Nadvladavši svoj instinkt „glavnokomandujućeg“, žustri Francuz je postao neverovatni šampion „subsidijarnosti“, što je evrožargon za novouvedeni princip po kome odluke treba donositi, kada god je to moguće, na nacionalnom ili lokalnom nivou, dok će

O a ALI O Ca E JU EO EPS З ЗИМИ

FILIPEIKE

„Brejdel“ treba

Napadi na Evropsku komisiju

Brisel intervenisati samo kada je potrebn doneti neko kolektivno evropravilo — r” primer, obezbeđivanje slobodnog protok» roba i usluga u okviru zajedničkog tržišt” ·

Ovaj pristup su dobrodošlicom pi Zzdravili svi oni koji su bili zabrinuti što c – neki nevidljivi evrokrati upravljati пјће vim životima. Ali, ova dobra vest je d'_ nekle razvodnjena brigom da će nešto ti“ Brisel na kraju pokazati svoju moć u sit! acijama kada je potreban kolektivni nape“ da bi se obezbedilo normalno funkcion! sanje jedinstvenog tržišta. Pre dve nmedelj. na primer, Zajednica je po drugi put odl!5 žila dugo očekivanu liberalizaciju na pol!” komunikacija, koje je maksimalno mon: polizovano. Ima mišljenja da je ovo odl” ganje pokušaj da se ne uvrede moćni i vestitori u vreme kada su donosiogci prav” la u EZ izloženi paljbi. :

Ova zakasnela ofanziva Brisela u o. nosima sa javnošću u oštrom je kontrasi sa ranijim izrazitim neuspesima da se Sir” javnosti objasni politika Evropske коти“ je. Veoma popularni plan otvaranja tržiš“ u 1992. godini nije zahtevao veliku prom ciju, jer je unapred uživao podrškuf poslo. nih i drugih grupa koje su očekivale velil profite. Ali, kada je ugovor iz Mastrih" upao u nevolje, Komisija je bila zatečer. bez plana za odbranu. „Doneli smo smi ljenu odluku da odbranu evropske poli ke, uključujući i Mastriht, prepustim zemljama članicama“, kaže Bruno Det mas, predstavnik za štampu u Komist „Jedinstvena poruka za jedinstveno tržiš. nije tako efektna kao ista poruka ko: prenesu nacionalne vlade u 12 vrlo гази tih zemalja“.

Ako sadašnji talas napada na Briseli gleda bez presedana, on je to samo po oli mu. Pokojni predsednik Šarl de Gol se Vi ogledao u ovoj oblasti, kada je, sredino 60-tih godina, napao „Bezlične funkcion re bez nacije“. Posle toga su i drugi lide. zamalja EZ povremeno nastupali na s čan način, pri čemu su u najboljem seč nju ostali napadi koji su dolazili od stra bivšeg premijera Britanije, oštre gospo Tačer. |

Istina je, međutim, da političari u ze ljama članicama mogu da okrivljuju san” sebe za većinu pravila Komisije, jer su OI u konačnom zbiru, odgovorni za zakon” davstvo koje se donosi u Briselu. Ser Lici Britan, potpredsednik Komisije za poli ku konkurentnosti, kaže: „Štetno je za Eropu kada vlade prisvajaju sve pohvale! = one poteze Zajednice koji im odgovara} a okrivljuju Brisel za one aspekte рони koji su za njih manje povoljni“. Možda, # niko ne može da negira da je to VeOH zgodno. Tako je i Evropska komisija ( neke koristi. (ВУ

Piše: Filip Mladeno\li.

Ne idi glavom kroz zid, već kroz glasačku kutiju!

Ovo su zaista bili istorijski izbori.

O njima je pisao Radoje Domanović još 1902.

Nije narod glup.

On samo vraća dugove inteligenciji od pre 4—5 godina. | ***

Dobrim namerama je popločan put u pakao, a „južnom prugom“ je trasiran. ~ ***

Šta se to zbilo sa biračkim telom?

Jedni su mislili da je glasački listić partijska knjižica, a

Spomenik Neznanom junaku nalazi se na Avali. Spomenik Neznanom ludaku takođe se nalazi na Avali.

Na TV tornju!

***

жжж

жижи

Po čemu se kosovski poraz razlikuje od ovog sadašnjeg? · Od prvog je napravljen mit, a od drugog TV program. ***

ANRI evi

drugi da je lično naoružanje.

O CO OOU:

Mali Nemci hoće da postanu Srbi, a veliki Srbi hoće da postanu Nemci. Problem je samo u tome što ovi drugi imaju biračko pravo. ***

Kako Srbija da pobedi ceo svet? МЕ На Miloševića za predsedika, Šešelja za ministra vojske, Arkana za ministra policije; D = za ministra za narod, a gazda Jezdu za premijera. : |