Борба, 26. 12. 1992., стр. 9

BORBA SUBOTA-NEDELJA 26-27. 12. 1992.

Ma pragu odluke o vracanju oružanoj

гНатаза“ _

IZRAFLSKO — LIBANSKA GRANICA

Ргоћетат Рајес те [05 па „тајој хет

. Više od 400 Palestinaca koje je

Izrael pre osam dana proterao u Liban i dalje se, bez dovoljno hrane i vode, nalaze na „ničijoj zemlji“ između ove dve države.

U Jerusalimu su u četvrtak predstavnici vlade saopštili da Izrael još nije odlučio da li će opustiti da Međunarodni crveni krst doturi pomoć za 415 proteranih Palestinaca.

U međuvremenu u Kairu su se sastali ministri inostranih poslova Egipta, Libana, Sirije i Jordana, kao i predstavnik Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO), koji su upozorili na „opasne posledice“ po mirovne pregovore o Bliskom istoku, ukoliko Izrael ne poništi odluku o deportaciji više od 400 Palestinaca. Savet bezbednosti je prošle nedelje jednoglasno osudio ovu odluku Izraela i zatražio da se proteranim Palestincima dopusti povratak kućama. :

Izraelska vlada je ovu grupu Palestinaca proterala pod optužbom da su članovi ili pristali-

VOJNA INTERVENCIJA U SOMALIJI

borbi: Arafa? {levo} sa liderino

ВР

се ekstremnih islamskih grupa koje su u poslednje vreme organizovale više napada na izraelske vojnike.

A Izrael neće dozvoliti da se sa njegove teritorije uputi bilo kakva humanitarna pomoć za 418 proteranih Palestinaca за okupiranih teritorija, niti će im omogućiti povratak kućama. Ovo je juče izjavio izraelski ministar građevinarstva i stambe-. ne izgradnje Binjamin ben Eliezer, odgovarajući posredno na zahteve Ujedinjenih nacija, Međunarodnog crvenog krsta i drugih humanitarnih organizacija koje vrše pritisak na izraelsku vladu da dozvoli upućivanje hrane, lekova, goriva i ostalih potrepština deportovanima kako Izrael tvrdi — članovima i pristalicama ekstremističkih islamskih organizacija „Hamas“ i „Islamski džihad“.

Ministar je samo ponovio stav vlade da su deportirci sada u isključivoj nadležnosti libanske vlade jer se nalaze na tlu ove zemlje. RP, Tanjug

Bez oipora „pao“ i Hodur

Američki marinci i francuski legionari ušli su juče u Hodur

grad u blizini somalijske granice | prema Etopiji. Time je po svoj · prilici privedena kraju druga fa- ·

za vojne operacije „Obnoviti nadu“. Е

·Prethodnica marinaca i legionara je najpre stekla kontrolu nad lokalnim aerodromom u Hoduru, a zatim je bez ispaljenog metka ušla u sam grad koji je "prethodnih meseci bio pozornica međuklanovskih obračuna i masovne gladi. Hodur se nalazi skoro 150 kilometara od Bardere, na jugozaadu Somalije, gde su marinci i egionari stigli još prekjuče popodne, takođe bez ikakvog otpora. Osamnesı dana nakon iskrcavanja američkih marinaca na plaže u okolini Mogadiša učesnici vojne operacije „Obnoviti nadu“, koju je odobrio Savet bezbednosti UN na Osnovu američkog plana, stekli su kontrolu nad Mogadišom, Lukom Kismajo, Baidohom, Barderom i Hodurom.

Upućeni smatraju da je time privedena kraju i druga faza ove vojne operacije, jer se sada kontrolišu ključni centri u unutrašnjosti Somalije, posebno na ju.Bu, gde su donedavno najviše

carevali nasilje klanovskog obeležja i masovna glad.

Očekuje se da će u narednoj fazi ove operacije veći naglasak biti stavljen na organizovanje konvoja sa hranom i lekovima do redistributivnih centara. Pored kopnenih veza, ubuduće će se koristiti i lokalni aerodromi i luke za doturanje međunarodne pomoći za milione izgladnelnih Somalijaca.

U narednoj fazi ove operacije mogla bi da uslede ipak veća iskušenja ukoliko marinci i legionari naume da potpuno razoru-. žaju suparničke габоге ! рпрадnike „privatnih milicija“ u Somaliji. Njihovo teško naoružanje je već uklonjeno sa ulica onih mesta gde su stigli učesnici ove operacije, dok je ponegde počelo i. razoružavanje.

U pojedinim redistributivnim centrima umesto vreća sa hranom izgladnelim Somalijcima se daju sledovanja od po 10 kilograma brašna ili pirinča — upra-vo zato da bi se smanjila moguć-

. nost pljački. Naime, u okolnom '

busu još se nalaze pripadnici raznih „privatnih milicija“, izgleda takođe izgladneli — kojipljačkaju civile čim marinci i legionari nisu na чи ки. Tanjug

Rusije |

vojnoj

Đuro Bilbija dopisnik „Borbe“ iz Moskve

— Rusija je, kako izgleda, sve odlučnije protiv svakog stranog vojnog mešanja u jugoslovensku krizu, čak i protiv „jačanja vojne komponente u traženju rešenja za bivšu Jugoslaviju“ pod okriljem Ujedinjenih nacija. „Rusija je dosledni i tvrdi pobornik isključivo mirnih metoda rešavanja jugoslovenske krize u okvirima multilateralnih napora koje preduzimaju Ujedinjene nacije po liniji Ženevske konferencije i njeni kopredsednici Sajrus Vens i Robert Oven — izjavio je juče u Moskvi portparol ruske diplomatije Sergej Jastržembski, i dodao: „Smatramo krajnje opasnim sve moguće scenarije bilo kakvog jačanja vojne komponente u traženju izlaza za bivšu Jugoslaviju, a da se i ne govori o bilo kakvom vojnom mešanju i intervenciji“.

Ovo je Jastržembski izgovorio

MOSKVA ZA MIRNO REŠENJE JUGOKRIZE

se

na konferenciji za štampu, povodom pitanja: „Delite li, možda, mišljenje da bi — pogotovo ako Rusija to ne spreči upotrebom veta u Savetu bezbednosti — mogla nastati pomalo čudna situacija: da NATO koji je i bio stvoren zbog odvraćanja „crvene opasnosti“, ali nigde i nikad nije direktno ratovao protiv SSSR, uđe u rat protiv male Jugoslavije i 1,3 miliona bosanskih Srba?“

Jastržembski nije potpuno jasno

Infervenc

profivi

i nedvosmisleno odgovorio na postavljeno pitanje, mada je naglašeno potvrdio da je Rusija isključivo za antiratnu i antiintervencionističku opciju.

Zvanični govornik ruske diplomatije ponovio je reakciju Moskve na rezultate predsedničkih izbora u Srbiji: „Nadamo se da ono što se dogodilo ni u kom slučaju ne zatvara vrata političkom rešenju jugoslovenske krize“. Nije dogovoren susret Buš — Jelisin

Predstavnik Ministarstva inostranih poslova Rusije Sergej Jastržembski, demantovao _ је tvrdnje da će se Boris Jeljcin i Džordž Buš „sigurno sresti“ početkom 1993. i potpisati sporazum o novom radikalnom smanjivanju strategijskog ofanzivnog naoružanja. Tačnije: da će se ruskoamerički susret na vrhu održati 2. i 3. januara u Crnomorskom letovalištu Sočiju. ~

Jastržembski je samo potvrdio da ruski ministri inostranih poslova i odbora, Andrej Kozirjev i Pavel Gračov, danas lete u Ženevu gde treba da зе sretnu sa Lorensom Iglbergerom. A hoće li do susreta Buš Jeljcin uopšte doći, gde i kada, zavisiće od toga hoće li se dve strane u Ženevi uspeti da dogovore o tekstu sporazuma.

APEL FRAMCUSKIH MIROVNJAKA база rernu

УМЕ

Pariz. — Nekoliko mirovnih огganizacija Francuske objavilo je

juče apel za mir u bivšoj Jugosla- ·

viji, suprotstavljajući će u isto vreme bilo kakvoj vojnoj intervenciji. U apelu se traži da se „zaustavi moguća ratna avantura“ i prekine sa „mahinacijama većine francuskih medija koji maskiraju prave uzroke sukoba“ na jugoslovenskim prostorima.

Protiveći se „svakoj vojnoj intervenciji koja bi prikrivena humanitarnim pretekstom dodala rat na rat“, mirovne organizacije traže od francuskog predsednika Miterana da „odbije svaku

stranu intervenciju“, jer će vojna .

solucija „uništiti nade za rešenje putem pregovora“. Francuski

mirovnjaci smatraju da bi treba- .

lo ukinuti blokadu koja je dovela do „izolacije naroda Srbije i Crne Gore gurajući ih u logiku rata“, a zalažu se za „strogi embargo" na svaki uvoz oružja i podršku „svim procesima mira zasnovanim na pregovorima Za„interesovanih strana u sukobu“.

U francuskim komentarima i dalje se, inače, na široko raspreda na temu modaliteta, širine i vremena nagoveštene vojne intervencije u bivšoj Jugoslaviji, pri čemu se i dalje posebno insistira na razlikama između Vašingtona i evropskih saveznika. Tanjug

SUKOB DRNOVŠEKA | PETERLEA

Ljubljana. — Mogućnost formiranja takozvane velike slovenačke koalicije tri vodeće stranke u novom parlamentu konačno je propala zbog najnovijeg, veoma oštrog sukoba premijera Janeza Drnovšeka i predsednika Demohrišćanske stranke “ Lojzea Peterlea.

Peterle je javno optužio Drnovšeka da „svojim igrama želi da prigrabi sve vodeće funkcije u državi Sloveniji za Liberalno — demokratsku stranku, čiji je lider“. Zato demohrišćani — rekao je Peterle — neće učestvovati u podeli vlasti „sa onima koji obnavljaju jednostranački sistem“.

Za veliku koaliciju — Liberal-·

no-demokratske i Demohrišćanske stranke i udružene liste koju predvode bivši komunisti, zalagao se i sam predsednik Slovenije Milan Kučan. On je izrazio čuđenje i nezadovoljstvo zbog — kako je rekao — „ponovnih oštrih stranačkih razmimoilaženja, koja mogu dovesti do starih štetnih polarizovanja na slovenačkoj političkoj sceni. Od mandatara Drnovšeka Kučan je tražio da sačini predlog nove** vlade do 7. januara.

Već sada je poznato da će buduća vlada Slovenije imati umesto nekadašnjih 27 svega 15 ministara. Ostali resori biće uprave ili biroi. (Тапјод)

Македопа traže japansku podršku

Tokio. — Makedonija pokušava da van Evrope dobije podršku za ulazak u Ujedinjene.nacije i time formalno priznanje svoje državnosti, ali u tome najverovatnije neće dobiti japansku podršku, — saznaje se u Tokiju.

Ovde je samo jedan dan bora-

"мо родзекгећаг u Ministarstvu

inostranih poslova Makedonije. Risto Nikovski, koji je u razgovoru sa funkcionerom japanskog Ministarstva inostranih poslova izrazio želju da Japan pod-

rži Makedoniju u kandidaturi za ulazak u OUN.

Japan je nestalni član Saveta bezbednosti i kao ekonomska sila mogao bi da ima veliki uticaj na tom polju, (ali, kako se saznaje) — makedonskom predstavniku je u Tokiju rečeno da je makedonska nezavisnost evropski problem, i da će ga ostaviti Evropskoj zajednici i drugim institucijama. Nikovski je osim Tokija posetio Pekingi Džakartu. · Tanjug

U svetu ove godine siradalo 56 novinara

Ove godine je ubijeno 56 novinara u toku obavljanja reporterskih zadataka — tvrdi organizacija Reporteri bez granica, označavajući kao najopasnije regione Tursku i bivšu Jugoslaviju. U isto vreme širom sveta je zatvore– no 121 reporter. __Direktor organizacije Repor. ter bez granica Robert Menard izjavio je da je najviše novinara ove godine stradalo u Turskoj ukupno 12. „Turska kuca na

vrata Evropske zajednice ali ne bi trebalo da prođe sa takvim гекогдот“ — гекао је оп.

Prema njegovim rečima, na. tlu bivše Jugoslavije stradalo je 11 stranih reportera, ali je ukupan broj novinara, poginulih u jugoslovenskom građanskom ratu, čak više od 30. „U poređenju sa ukupno 64 novinara poginula u ratu u Vijetnamu, brojka stradalih novinara za godinu i po u

Jugoslaviji svedoči da je to naj- ~

| Trg Nikole Pašića 7 )

krvaviji konflikt o kome izveštavaju” — izjavio je Menard. | RP

дан сати ен уље га

[4

Прав афеВи |