Борба, 09. 01. 1993., стр. 2
ДАНЕВНИК
BORBA.
SUBOTA-NEDELJA 9-10. 1. 1993.
СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 0 ПЛАТФОРМИ ЗА НАСТАВАК ЖЕНЕВСКИХ ПРЕГОВОРА
ржавна персоналност _
у оквиру БиХ — минимум _
Др Радован Караџић је у свом извештају такорећи одредио минимум испод којег се у Женеви не сме ићи, рекавши: „Ми можемо да прихватимо да останемо иста нација само под условом да имамо државну персоналност у оквиру БиХ“. Да ли ће овај став бити и формално усвојен од посланика Скупштине РС знаће се до 10.
јануара
Бијељина. — Ни у раним јутарњим сатима Скупштина Републике Српске, која заседа у Бијељини, није завршила рад. На овом, 24. по реду заседању, које је добило епитет „историјско“ Скупштина РС требало је да се одреди према резултатима и документима мировних преговора одржаних у Женеви прошле недеље.
Уместо да одобри (или не) женевске документе, како се очекивало, од посланика су женевски преговарачи, председник РС др Радован Караџић и главнокомандујући Војске РС генерал Ратко Младић, затражили мандат за наставак даљих преговора, али и да се они изјасне о минимуму који преговарачи могу да прихвате у Женеви.
Тај минимум, односно максимум уступака на које српска делегација може да буде спремна одредио је у свом извештају већ добрим делом и сам председник РС Караџић.
„Ми можемо да прихватимо да останемо само иста нација, само под условом да имамо и државну персоналност у оквиру БиХ. Иначе бисмо у супротном морали да прихватимо да више нисмо српска нација, него да смо само поријеклом Срби. ја вас молим да размотрите насталу ситуацију, укључујући и застрашујуће пријетње и сценарија како ће међународна заједница да дигне сву своју авијацију и можда и трупе и да се српски народ присили, побиједи и можда и истјера из БиХ и помогне Алији Изетбеговићу да створи нову државу која би била под очигледном доминацијом муслиманског фактора
— рекао је Караџић и нагласио како преговарачки тим РС лично жели да се конференција настави, али не може сам да мења минимум опредјељења српског народа и његове Скупштине.
Караџић је упозорио и на историјски тренутак у коме
" Скупштина треба да донесе
своју одлуку. Притисци и пријетње, рекао је, узимају катастрофалне размјере. У таквом тренутку од нас се тражи да прихватимо да ће БиХ бити држава као да је свима на конференцији јасно да она није држава. Тражи се да прихвати-
– мо да ће она бити држава уни-
тарног типа са извјесном децентрализацијом и аутономијом провинција, које међутим неће имати државне, већ само владине функције. Караџић је од Скупштине затражио да размотри да ли ће предложени текст уставних принципа одбацити у потпуности или ће предложити њихово редефинисање. Он је устав понуђен у Женеви назвао октроисаним уставом, јер га не доносе конститутивни народи консензусом, већ се консензусом могу донети само амандмани на устав. Предвиђену поделу БиХ на десет провинција он је назвао обећавајућом, само у оном делу у коме се узима етнички принцип за „провинцијализацију“, али је упутио оштру замерку што тих десет провинција не чине три конститутивне јединице (националне) што би по његовом мишљењу било прихватљиво. Он се овом приликом неколико пута позвао на Лисабонске документе и Лисабонску конференцију, за коју је рекао да је била на трагу решавања проблема БиХ, а којој је „муслиманска страна окренула леђа“. Женевска конференција
врло лако може и да пропадне, рекао је Караџић јер „ако ми прихватимо неке модалитете, Муслимани то сигурно неће прихватити“. Он је дискретно оптужио међународну заједницу што „гледа кроз прсте муслиманској некооперативности, док се Србима ништа не прашта и не попушта“.
„Сама чињеница да смо прихватили да се респектују спољне БиХ границе, под условом да ми добијемо унутрашње границе, огроман је наш компромис који би ретко који народ у свету прихватио, осим присилно. ;
Поставља се питање — зашто од нас траже да потпише-
Радован Караџић и генерал Ратко тладнћ
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
Спремност за компромкисе — уз
уважавање фактичког стање
На 24. редовном засједању Народне скупштине посланици су саслушали извјешлаје шефа српске преговарачке делегације, предсједника Републике Српске доктора Радована Караџића и генерала Ратка Младића о току Женевске конференције и упознали се са понуђеним материјалима копредсједника о рјешењу босанско-херцеговачког конфликта. Посланици сматрају да Женевску конференцију треба наставити до изналажења рјешења, уз поштовање ставова који су до сада донесени. Понуђене мапе и уставни принципи представљају полазни материјал на коме треба радити. Скупштина не дозвољава цијепање српског народа у више
провинција без географског континуитета и не прихвата да српски народ буде дио неке нове нације, али — уз уважавање фактичког стања, српски народ је спреман на компромисе како би се успоставио мир и нашло праведно рјешење Осврћући се на мапе, посланици резолутно износе став да српски Народ не одустаје од права да, као конститутивни народ, створи своју конститутивну државну јединицу која може бити састављена од провинција. Такође, посебно се наглашава став да српски народ на просторима бивше Босне и Херцеговине остаје неодвојиви и нераскидиви дио српске нације.
Дајући мандат својој делега-
цији да настави рад на Женевским преговорима како би се допринијело успјеху Конференције, посланици истичу да српски народ не одступа од става у вези са очувањем своје државотворности, националности и државне персоналности. Ако се не уважи кооперативност српске стране, посланици истичу да алтернатива јесте пуна независност или удруживање српског народа са сусједним државама што ће српски народ одлучити референдумом, каже се у саопштењу Народне скупштине РС које је потписао председник Момчило Крајишник. Закључци Скупштине РС биће познати до 10. јануара.
III zre _—_—_ ===>
мо кад нам прете наметање тога силом. Ако нам се потписивање тих докумената наметне ми задржавамо морално право да то рушимо док смо
живи. Дакле, залажемо се за спас Женевске конференције, а да би се Женевска конференција спасила ова Скупштина треба да одлучи који је то максимум компромиса са којим ми идемо тамо. А ако ни тај минимум не буде прихваћен, онда као Скупштина треба да одлучимо да ли смо спремни да мобилишемо све снаге нашег народа и да се припремимо за одбрану свим средствима и до краја.“
Једним делом свог излагања Радован Караџић се осврнуо и на мапе. Рекао је да је значајна
"инаугурација етничког прин-
ципа, који је примењен, али је ставио озбиљне примедбе на Хрватску, тзв. Посавску провинцију која пресеца све комуникације Срба у БиХ са матицом. Обелоданио је како су били започети врло изгледни билатерални _ разговори ca Хрватима, о замени неких територија у корист територије око коридора, али да је лорд Овен такве погодбе одбио са индигнацијом. Из овога Караџић закључује да копредседник конференције о Југославији представља ЕЗ као заинтересовану страну у преговорима. Примедбе на мапу су стављене и у домену непоштовања српског етницитета, пре свега на Купресу у појасу према
Ливну, Бугојну и Јајцу, Фочи, на Дрини, Дервенти и у провинцији број један у којој је, по др Караџићу, река Уна граница између српског и муслиманског етницитета. Сличне примедбе се односе и на долину Неретве.
Генерал Ратко Младић практично је препричао садржај разговора који је водио у другој женевској групи. И он је, такође, затражио подршку настављања тражења решења мирним путем.
Иако дискусија дуго траје и у првим јутарњим часовима овог дана још увек није прекинута, посланици Скупштине РС углавном елаборирају поднете извештаје преговарачког тима. Неки, као Анђелко Граховац из Бања Луке, приметили су да су својевремено Туђман и Кучан нудили више него што сада имају. Углавном су сви истицали да се не могу прихватити решења која ће српски народ свести на мањину у БиХ, нити она решења којим би српска земља била продата. Преговарачи, др Караџић и генерал Младић, свакако ће добити мандат за даље преговоре али не и благослов да потпишу прошле недеље донете документе на преговорима у Женеви.
Пернцо Вучинић
ме ап сдљиаоиттиХ њеакатттттетитатноиатетимми аи а Бакић ДЕ АЕ да O